Aktuelnosti

«Srbi su mlad narod koji je do svog duhovnog uspona došao tek pored tekovina tuđeg duha, i po tom smo dužnici tuđinu i tuđem svetu.Ali, dugove treba vraćati. To je zahtev etičkog reda, koji od nas traži da ne budemo samo dužnici već i darodavci. Srpski narod je dug svetskoj civilizaciji vraćao preko dela: Tesle, Pupina, Milankovića, Mokranjca, Cvijića.
Malim narodima, veliki, slabo ili retko priznaju vrednost njihovih istaknutih sinova. Priroda ili Bog međutim, o tome ne vode računa. Oni sami, bez respekta prema velikim biraju od koga će svetu podariti genija. U to se možemo uveriti i na primeru našeg naroda koji je čovečanstvu poklonio Teslu, a ovaj svetu podario svetlost. Proslavljajući ovaj jubilej ne mislimo i ne pokušavamo da uvećamo njegovu genijalnost. Želimo da izrazimo naš ponos što je baš iz ove, naše, male sredine, iznikao jedan genije čije ime, i bez naše pomoći, ostaje zanavek zabeleženo svetlošću kojom nas obasjava».


(Ministar rudarstva i energetike, Radomir M. Naumov o Tesli)

Nikola Tesla (10. 7. 1856 - 7. 1. 1943), američki naučnik srpskog porekla, najviše je doprineo nauci i tehnološkom progresu sveta kao pronalazač obrtnog magnetnog polja, indukcionog motora, polifazne naizmenične struje, generatora i kompletnog sistema proizvodnje i distribucije električne energije.
Po njemu je jedinica međunarodnog SI sistema dobila naziv — mera za magnetnu indukciju "tesla".
Tesla je konstruisao generator struja visoke frekvencije i napona, danas poznat kao "Teslin transformator", transformator bez jezgra, Teslina zavojnica, ili Teslin kalem.
Rođen je 10. jula 1856. godine u Smiljanu, (Vojna granica, tadašnja Austrija, danas Republika Hrvatska). Školovao se u Austriji i, kasnije, Austrougarskoj monarhiji. Osnovnu školu pohađao je u Smiljanu i Gospiću (1862-1866), a Realnu gimnaziju u Gospiću (1866-1870). Završio je i Visoku realnu gimnaziju u Karlovcu (1870-1873). Od 1875. do 1878. godine studira na Politehničkoj školi u Gracu, a 1880. godine upisuje studije filosofije prirode na Univerzitetu u Pragu.
U periodu od 1881. do 1882. godine radi u Budimpešti, u Centralnom telegrafskom uredu. Upravo tu započinje svoj veliki pronalazački period — usavršava aparat za pojačanje glasa kod telefona, a februara 1882. godine dolazi na ideju o obrtnom magnetnom polju.
Sredinom 1882. godine odlazi u Pariz, u Edisonovo Kontinentalno društvo, a 1883. godine iz Pariza prelazi u Strazbur. Tamo je napravio prvi prototip indukcionog motora. Zatim odlazi 1884. godine u Sjedinjene Američke Države i počinje da radi u Edisonovoj kompaniji.
Već 1885. godine napušta Edisona i osniva sopstvenu kompaniju — "Tesla Arc & Light Co." Počinje da pravi prve motore i generatore naizmeničnih polifaznih struja.
Prvi patent prijavljuje Američkom patentnom zavodu 6. maja 1885. godine — "Komutator za električne dinamo-mašine". Slede patenti iz područja regulatora lučnih lampi. U periodu od 1887. do 1890. godine prijavljuje svoje najpoznatije patente iz oblasti polifaznih naizmeničnih struja, generatore i motore. Pronalaske javno prikazuje u Američkom institutu elektroinženjera, 16. maja 1888. godine, na prvom predavanju "Novi sistem motora i transformatora naizmenične struje".
Odmah potom Kompanija Vestinghaus otkupljuje prvih sedam Teslinih patenata iz oblasti polifaznih struja. U Pitsburgu (1888-1889) sa inženjerima Kompanije Vestinghaus radi na praktičnoj realizaciji svojih patenata.
Tokom ovog perioda urađene su pripreme za realizaciju prve centrale na Nijagarinim vodopadima po Teslinom sistemu. Centrala je komercijalno otvorena 15. novembra 1896. godine puštanjem struje do grada Bafala i bila je uvršćena u jedno od svetskih čuda toga doba.
Sledeću veliku oblast njegovih istraživanja čine naizmenične struje visokih frekvencija i njihovo dejstvo. Pred Američkim institutom elektroinženjera 20. maja 1891. godine u Njujorku Tesla drži predavanje "Eksperimenti sa naizmeničnim strujama vrlo visokih frekvencija i njihova primena u veštačkom osvetljenju". Godinu dana ranije (1890) objavljuje rezultate o fiziološkom dejstvu struja visokih učestanosti.
Tokom perioda od 1891. do 1896. godine prijavljuje patente vezane za varnični oscilator sa rezonantnim transformatorom kojim su u njegovim istraživanjima zamenjeni Hercov oscilator i Rumkorfov induktor. Uz patente za oscilatore, prijavljuje i mnoge patente za prateće uređaje — prekidače kola, kondenzatore i slično.
Na poziv Kraljevskog instituta iz Londona 1892. godine i Francuskog društva za fiziku odlazi u London i Pariz, gde drži predavanje “Eksperimenti sa naizmeničnim strujama visokog napona i visokih frekvencija”. Tokom svog boravka u Evropi posetio je i Beograd, 2. juna 1892. godine.
Tesla je 1897. godine svojim sistemom četiri kola u rezonanci pokazao da su antena, uzemljenje i rezonanca tri elementa koja mora da poseduje svaki predajnik i prijemnik za bežičnu telegrafiju, čime je utro put otkriću modernog radija.
Početkom 1895. godine nastavlja istraživanja visokih frekvencija proučavanjem dejstva struja na razređene gasove, koristeći Lenardove cevi. Jedan je od prvih naučnika na američkom kontinentu koji je dobio rendgenske snimke šake, lobanje, kolena i lakta. Prvi je istraživač koji je ukazao na veoma štetno dejstvo rendgenskih zraka na organizam pri suviše dugom izlaganju zračenju.
Tokom 1897. godine prijavljuje patente iz oblasti radiotehnike, a 1898. godine prijavio je patent kojim je zaštitio uređaj i način za upravljanje mehanizmom pokretnih objekata. U Njujorku izvodi javni eksperiment sa radio-upravljanim (teledirigovanim) brodom.
Ovi patenti su mu posmrtno, pred vrhovnim sudom SAD, doneli prioritet u otkriću radija.
U periodu od 1899. do 1900. godine Tesla boravi u Kolorado Springsu, gde na nadmorskoj visini iznad 2000 m podiže laboratoriju sa emiterom snage 200 kW. Konstruisao je transformatore koji su proizvodili napone do 12 miliona volti i struje učestanosti od nekoliko desetina hiljada herca. U Koloradu je usavršio visokofrekventni transformator, koji nosi njegovo ime — Teslin transformator — transformator bez jezgra.
U eksperimetalnim beleškama iz toga perioda navodi da se kroz Zemlju rasprostiru stacionarni talasi i da se ta osobina može upotrebiti za bežični prenos energije.
Patente vezane za radiotehniku i svoje zamisli o bežičnom prenosu energije prijavljuje od 1900. do 1902. godine.
U periodu 1901-1905. godine gradio je veliku eksperimentalnu stanicu - centralu sa visokim antenskim tornjem na Long Ajlendu kraj Njujorka, sa idejom da realizuje svoj "Svetski radio sistem". Ovaj projekat nikada nije završio.
Kasnijih godina (1909-1922) bavio se pronalascima vezanim za mašinstvo: turbinama, pumpama, brzinomerima.
Tesline pumpe bez lopatica danas su u komercijalnoj upotrebi.
Tokom svoje karijere Tesla je patentirao oko 250 izuma u Americi i zemljama širom sveta.

Opýtajte sa ktoréhokoľvek školáčka otázku: „Kto objavil rádio?“ Keď dostanete vôbec odpoveď, bezpochyby to bude: MARCONI – odpoveď, s ktorou súhlasia všetky učebnice ako aj encyklopédie. Alebo sa opýtajte kohokoľvek: „kto vynašiel váš ‘toaster’, vaše stereo, pouličné svetlá, fluorescenčne svetlá?“ Bez zaváhania: THOMAS EDISON. V obidvoch prípadoch je odpoveď nesprávna.

Správna odpoveď je: NIKOLA TESLA, osoba, o ktorej ste pravdepodobne nikdy nepočuli, alebo len veľmi málo. Ale je toho viac. Objavil „X-rays” (Röntgenové lúče) rok pred W. K. Röntgenom v Nemecku, zostrojil elektrónkový zosilňovač niekoľko rokov pred Lee de Forestom, používal vo svojom laboratóriu neónové svetlá o 40 rokov skôr ako ich „vynašiel” priemysel, a predviedol princípy mikrovlniek a radaru o desaťročia skôr, než sa stali nenahraditeľnými súčasťami našej spoločnosti. Jeho meno však nespojujeme ani s jedným z týchto vynálezov.

Tesla photo: http://www.galaktia.com/fizia/index.html