ASTROLOGIJA - HARMONIJA SFERA
Napisao: Miroslav Odalovic – Argus
http://www.astro-art.net
izmedju poznatog i nepoznatog,
spoznatljivog i nespoznatljivog,
znacenja i besmislenosti,
odredjenosti i pometenosti,
ushicenosti i utucenosti,
razuma i ludila,
radosti i ocaja,
odolevanja i iskusenja,
dobra i zla,
svetlosti i senke,
zivljenja i umiranja,
sigurnosti i uzasa,
mahnitosti i kontrole,
ekstaze i nistavila,
ljubavi i njenog gubitka,
ljubavi i njene odsutnosti,
izmedju...
Spisak je beskonacan.
Svet u kome zivimo nastao je kao igra suprotnosti. Ove suprotnosti ne treba dozivljavati u smislu neprijateljstva. One se nadopunjuju, podrzavaju jedna drugu – jedna bez druge ne mogu da postoje same za sebe. Iako su u vecnoj opoziciji one su duboko povezane i medjuzavisne. Ta opozicija uzrokuje napetost i odredjenu energiju koja im produzuje trajanje. Kod Indijaca postojanje se deli na dve oblasti. '' Ovo '' je sve ono sto je jasno, racionalno, vidljivo, sve ono sto je na povrsini, a '' To '' je sve ono neobjasnjivo i nedodirljivo. Satya je sankritska rec za Istinu, koja se sastoji od dve reci sat i tat. Sat se moze prevesti kao '' Ovo '', a tat kao '' To '' ( ili '' Ono '' ), sto znaci '' Ovo '' + '' Ono '' = Istina.
'' Ovo '' je sve ono sto je razumljivo, pojmljivo, materijalni i spoljasnji svet kome pripadamo - sve sto se moze videti. Ono, pak, sto se ne moze videti, sto je neobuhvatljivo, a ipak prisutno, predstavlja '' To '', koje pripada unutrasnjem svetu, svemu onome sto je skriveno i nesaznajno. Pojednostavljeno, '' Ovo '' se moze poistovetiti sa naukom dok je '' To '' vise interes religije. Zbog toga su ove dve oblasti razdvojene, ali izmedju njih ne postoji razmak, vec tamo gde prestaje nauka, pocinje religija, ali ni tu granice nisu striktno definisane ( primer svetla i tame ). '' To '' pocinje bas tamo gde pocinje da se gubi '' Ovo ''. '' Ovo '' je blizu, a '' To '' je daleko. Na osnovu toga '' Ovo '' je saznajno kroz cula, kroz intelekt i kroz um, a '' To '' govori da ono sto je neznano ostaje to i dalje. Mi ga uglavnom osecamo, ali ga recima ne mozemo iskazati. Na neki nacin, '' To '' je deo nas, iako nikada ne mozemo reci da predstavlja nase znanje i iskustvo, jer bi u suprotnom to znacilo da smo se poistovetili sa '' To ''...
Definisati i odrediti se moze samo ono sto smo potpuno spoznali. Tek se onda moze reci '' Ovo je ovo ''. Ali '' To '' uvek ostaje nedefinisano tako da se do potpune spoznaje ne moze doci. '' To '' moze biti saznavanje, ali nikada znanje i treba upamtiti ovu razliku. Jer, saznavanje je proces koji traje i raste. Znanje je nesto definitivno, konacno, tacka gde se zaustavljamo, gde nema vise rasta, dok saznavanje oznacava postojanje slicno recnom toku. Kada imenujemo odredjeno iskustvo - etiketiramo ga, onda ono postaje znanje. Ali ta rec predstavlja ogranicenje. Zbog toga indijska mudrost jednostavno kaze da '' To '' u sustini nije rec, vec samo pokazatelj necega.
U zavisnosti od nivoa svesti na kome se nalazimo '' Ovo '' moze biti najdalja, a '' To '' - najbliza stvar na svetu. Ali i obrnuto, zavisi. Jer, ako nismo u stanju da vidimo srediste u kome se nalazimo, onda '' Ovo '' moze biti preblizu, a '' To '' predaleko. Zbog toga nauka i predstavlja strahovito dugo putovanje; retki su oni naucnici, koji su uspeli da osete i da se priblize tajanstvenoj iskri Univerzuma. S druge strane religija kaze da nema putovanja i da svako od nas moze postati '' To '', bez da se ikada igde uputi. Ako prevazidjemo '' Ovo '', naci cemo se u '' Onom '', jer je '' To '' iznad svega i predstavlja misteriju, buduci da je '' To '' oblast u kojoj ne funkcionisu nase uobicajene kategorije misljenja. Ukoliko nastavimo da se koristimo samo njima, kretacemo se stalno u krug, ali centar kome treba da tezimo se nalazi u sredistu kruga, a ne na periferiji i zbog toga ga ne mozemo dosegnuti. Dakle, logicke kategorije su cirkularne i sve ono sto je ukljuceno u premise postaje ocigledno i jasno, ali i pored toga Istina je ipak daleko. Iako je logika neophodna, koristeci se samo njome je nemoguce doziveti novo iskustvo. Zakljucak je uvek tu negde, ali do misterije se ne moze dopreti logickim zakljucivanjem, jer logika se zasniva na cvrstim, iskljucujucim, crno - belim DA - NE, podelama, a stvarnost nije nista drugo, nego fluid.
Ne treba zameriti '' kolegama '' astronomima i fizicarima koji bi da citav Univerzum prigrabe samo za sebe. Navikli su se na privilegiju da se upravo njima ( kao retko kome ) '' gleda kroz prste '', buduci da se gotovo celokupna astronomija zasniva na posmatranjima i hipotezama ( citajte '' nebulozama '' ). Mogu da zamislim to bolno osecanje nemoci '' tapkanja u mraku '' ( koje je bilo presudno kod moje odluke da se posvetim Astrologiji, a ne astronomiji, iako ona i dalje ostaje moja velika ljubav ), karakteristicno za ovu nauku u kojoj se revolucionarna otkrica ne dogadjaju '' preko noci '' zbog ogranicene moci delovanja astronoma, vec po prirodi stvari i metodologije koju koriste. Od momenta kada je Newtonu '' jabuka pala na glavu '', svako od nas zna da dva tela u prostoru privlaci sila koja je direktno proporcionalna njihovoj masi i obrnuto proporcionalna kvadratu udaljenosti izmedju njih. A zasto ? Zbog cega se dva tela medjusobno privlace ? Zbog cega uopste postoji sila privlacnosti ? Od cega se ona sastoji ? Odgovor je: NE ZNAMO. Newtonova matematicka formula jednostavno opisuje fenomen, ali zbog cega uopste postoji taj fenomen – moramo priznati da ne znamo. U eri visoke tehnologije, cinjenica je da ne razumemo sta je to sto nasa stopala drzi cvrsto na zemlji.
Da je ovo neko objavio pre pedesetak godina verovatno bi ga proglasili ludim:
'' Prilikom pokusaja objedinjenja gravitacije i kvantne mehanike neophodno je uvesti zamisao o imaginarnom vremenu. Imaginarno vreme se ne razlikuje od pravaca u prostoru. Ako neko ide na sever, onda se jednostavno moze okrenuti i uputiti ka jugu; isto tako, ako neko moze da ide napred u imaginarnom vremenu, trebalo bi da bude kadar da se okrene i vrati natrag. Ovo znaci da ne bi bilo neke bitnije razlike izmedju smera '' napred '' i smera '' nazad '' u imaginarnom vremenu. Sa druge strane, ukoliko se razmotri '' stvarno vreme '', postoji ogromna razlika izmedju smera '' napred '' i smera '' nazad '', kao sto to svi dobro znamo. Odakle proistice ta razlika izmedju proslosti i buducnosti ? Zasto se secamo proslosti, ali ne i buducnosti ? Zakoni prirode ne prave razliku izmedju proslosti i buducnosti.
Godine 1984. iznenada je ozivljeno zanimanje za strune. U teorijama struna takodje se javljaju beskonacnosti, ali se one suocavaju sa velikom poteskocom: kako izgleda, one su koherentne jedino pod uslovom da prostor - vreme ima ili deset ili dvadeset sest dimenzija, umesto uobicajenih cetiri ! Razume se, dodatne dimenzije prostor - vremena predstavljaju opste mesto u naucnoj fantastici; stavise, one su tu gotovo nuznost. Zasto ne zapazamo sve ove dodatne dimenzije, ako one uistinu postoje ? Zasto vidimo jedino tri prostorne i jednu vremensku dimenziju ? ''.../ Stephen Hawking /
Zasto se Astrologija ne bi bavila tim imaginarnim vremenom, ako eto i nauka dopusta da ono postoji ? Da li se ono bas uvek sudara sa '' stvarnim vremenom '' ? I odnosi li se to na sve navedene dimenzije ? U '' imaginarnom '' Univerzumu kakvim se danas bave astronomi i fizicari izgleda ima mesta za svakojake njihove fantazije, osim za - Astrologiju.
Izgleda da ni sa ostatkom onoga sto se danas zove nauka nismo daleko dogurali. Mozda istinu znaju matematicari ? U skoli su nas naucili jednoj velikoj istini – da se dve paralelne prave nikada ne seku u prostoru. Ali, sta ako se dve paralelne linije negde ipak seku ?! Na toj pretpostavci je nemacki matematicar Bernhard Riemann iz druge polovine devetnaestog veka zasnovao jednu potpuno drugaciju geometriju. Mozda vam ovo izgleda samo kao obicna intelektualna vezba ili dobar vic, medjutim mnogi od vas sigurno ne znaju da je dobar deo Einstenovog rada, ukljucujuci i kasnija istrazivanja koja su dovela do nastanka atomske bombe – a znamo da ona zaista funkcionise preko teorije relativiteta – zasnovan ne na Euklidovoj, vec na Riemannovoj geometriji.
Sta je sa psihologijom ? Mnogi je danas porede sa alhemijom. U vreme procvata alhemije spoznaja o svetu je pocivala na uverenju da osnovu svega postojeceg cine cetiri elementa: zemlja, vazduh, vatra i voda. U medjuvremenu je postavljen periodni sistem hemijskih elemenata i otkriveno je vise od stotinu novih elemenata...Ali psihologija kao da se jos uvek nalazi u mracnom dobu alhemije. Na primer, pokret za oslobodjenje zena zasnovan je na pretpostavci da razlike i slicnosti izmedju muskarca i zene nemaju veze sa anatomijom. Koliko je kulturnih i socijalnih, a koliko bioloskih slicnosti ? Ne znamo ? I eto, na pocetku novog milenijuma dobro znamo kako se nizom atomskih eksplozija moze unistiti planeta, ali i dalje ne znamo mnogo o problemu seksualnosti.
Kazete medicina ? To je moja omiljena tema. Cesto volim da kazem da kada bi sva medicinska nauka bila bacena u vodu, bilo bi to bolje za coveka, ali isto toliko lose za ribe. Mala sala naravno, ali cinjenica je da postoji duga lista neizlecivih bolesti pred kojima je danasnja medicina nemocna. Primera ima bezbroj. Evo jednog. Postoji dobro poznat i ispitan, ali i dosta redak oblik meningitisa, poznat kao meningokokni meningitis. Statistika kaze da ga dobija otprilike jedan od pedeset hiljada ljudi. Svaki lekar ce vam reci da ovu bolest uzrokuje meningokokna bakterija. Smrtnost je visoka – oko 50% ljudi umire od ove bolesti, a 25% prezivelih ima trajno ostecenje mozga. Autopsijom izdvojena kultura pokazuje sasvim odredjenu bakteriju. Ali postoji jedan problem. Ako se uporede kulture uzoraka izvadjenih iz usne duplje, ustanovicemo da vise od 80%, recimo Amerikanaca, sadrzi bas tu smrtonosnu bakteriju. Kako se i zbog cega ta uvek prisutna bakterija pojavljuje kod 49,999 ljudi i ne izaziva nikakav zdravstveni problem, a sa druge strane, naizgled bez ikakvog razloga, napada mozak potpuno zdrave osobe izazivajuci infekciju sa fatalnim posledicama ? Odgovor je: Ne znamo.
Mnogi smatraju da je pitanje postanka Vasione vise stvar metafizike ili religije. Tu tvrdnju zasnivaju na tome da je Bog, buduci da je svemoguc mogao da zapocne Vasionu na bilo koji nacin. Mozda je to i zaista tako, ali je samim tim i proces njenog daljeg razvitka mogao da nacini potpuno proizvoljnim. Ipak, kako za sada stvari stoje on se izgleda radije odlucio na to da se Vasiona razvija na pravilan nacin, koji je podlozan odredjenim zakonitostima. Zbog toga izgleda potpuno razlozno i pretpostavka da postoje zakoni koji upravljaju njenim pocetkom.
Da bi mogla da se pomeri sa sadasnje '' mrtve tacke '', fizika prvo mora da ponudi objasnjenje sta je to svest. Na to ne moze odgovoriti ni neurologija, ni psihologija. Ni one nisu odmakle dalje od jednostavnih elektricno - hemijskih sklopova i logickih mehanizama slozenih mozdanih centara u toj potrazi. Ponasanje pojedinca ne mozemo ni na koji nacin izvesti iz postojecih naucnih zakona i sve one stvari koje stoje izvan nauke: ljubav, vera, moral i nadahnuce pripadaju jednoj drugacijoj kategoriji nauke – zasad jedine koja se trudi da objedini suprotnosti - Astrologije.
Do dana danasnjeg nije bilo moguce stvoriti neku naucnu disciplinu koja bi u sebi objedinila nauku i religiju, logiku i umetnost. Svaki oblik istrazivanja predstavlja nauku. Svaki oblik prihvacanja predstavlja verovanje. Istok je pokusao sa jednom alternativom – izabrao je religiju na stetu nauke. Zapad potpuno suprotno – izabrao je nauku, a odbacio religiju. Ljudska egocentricnost je fundamentalno nacelo zapadne kulture. Sada, po prvi put u istoriji ljudske svesnosti dolazimo do vrhunske tacke dileme - kako naciniti sintezu. Malo je ljudi tokom istorije bilo u stanju da pojmi ovu cinjenicu. Tek je u nekoliko slucajeva ostvarena sinteza. Nekoliko ljudi je bilo i jedno i drugo: i nauka i religija, i poezija i logika. Ali, ta sinteza je bila tako suptilan sklad, i u proslosti je to mogao ostvariti samo neki genije, recimo Mikelandjelo ili Gete.
Sasvim je logicno i prihvatljivo da sve stvari imaju svoju suprotnost. Verovatno svesni tog aksioma, vodeci se idejom da nasuprot materije postoji antimaterija i da nasuprot vremenu postoji '' anti - vreme '', Albert Einstein i Stephen Hawking su pretpostavili da nasuprot gravitacije postoji jedna druga sila '' antigravitacija '', i da kao pandan vremenu postoji '' imaginarno vreme '' u kome prestaju da vaze zakoni danasnje fizike. Einstein je u sustini bio matematicar, fizicar, ali je ipak bio svestan i u dubokom odnosu sa tajanstvenim. Mikelandjelo nije bio samo izvrstan matematicar, vec i veliki umetnik. Gete nije bio samo pesnik, nego i vrhunski logicar, redak mislilac...Oni na najbolji moguci nacin ruse opste uvrezeno misljenje da je nauka po prirodi svoje materije sterilna i da vera u njoj ne igra neku narocitu ulogu. Tesko da bi uopste ostvarili takva dostignuca da nisu imali vere u to sto rade. A takvim umovima koji su zaduzili ovu planetu moramo da verujemo na rec, zar ne ?
U kojoj meri Astrologija objedinjuje ove suprotnosti ? Koliko je ona religija, koliko umetnost, koliko nauka ? Sasvim je sigurno da ona utice na nasa verovanja, iako nije religija i da je interpretacija horoskopa pre svega rezultat astrologove subjektivnosti i njegovog umetnickog vidjenja sveta, iako ne pripada ni jednoj stvaralackoj umetnickoj grani. O naucnim metodama koje se koriste u Astrologiji je suvisno i govoriti. Dakle, odgovor se sam namece: Astrologija je nesto izmedju. Zahvaljujuci tome, astrolozi imaju mnogo vecu sirinu delovanja. Tragajuci neprekidno za redom iza prividnog haosa, Astrologija prva pocinje da povezuje iskustva zivota sa uredjenim modelom koje je pruzalo nebo u pokretu i postavlja neka pravila i zakonitosti. Svaka planeta predstavlja energetski simbol za poseban niz zelja, potreba i emocija, kuce horoskopa pokazuju okolnosti i situacije gde ce se te potrebe izraziti, a aspekti izmedju planeta predstavljaju nacine na koje ce se svi oni povezati.
Kretanje je zivot. I sto je pokret suptilniji, zivot je bogatiji. Nasuprot opsteprihvacenom stavu kako je Univerzum nedovrsen, nesavrsen, misljenja sam da je on upravo suprotno od toga, savrseno izbalansiran i skrojen po meri coveka. Samo po sebi ovo stanoviste nije strano ni biblijskoj ideji da je Bog stvorio sve stvari u nasu korist. I veliki prosvetiteljski mislioci iz osamnaestog veka su tvrdili da je covek mera svih stvari. Upravo Astrologija polazi od pretpostavke da je covek centar svemira i njenog istrazivanja. Za mene je Astrologija sve ono sto nas okruzuje i nalazi se u nama samima - nauka o Zivotu i Prirodi. Zato je uvek pisem sa pocetnim velikim slovom. Koliko mi je poznato niko nije postavio granice definicijama njenog delovanja. Samim tim bi i mi astrolozi trebali da se trudimo da te granice pomerimo sto dalje.
Predmet Astrologije nisu samo materija i energija koje su prvenstveno oblast izucavanja nauke. Tek se visi filozofski princip moze na odgovarajuci nacin baviti vrhovnim silama stvaranja koje cine nas svet i njegovo okruzenje u Svemiru. Potrebno nam je da prepoznamo hijerarhiju znanja unutar same Astrologije. Iako je stara nekoliko hiljada godina, definicija Astrologije je jos uvek otvorena. Ona se izmedju ostalog bavi visim nivoima svesti i dimenzijama iskustva koja su daleko iznad razumevanja ljudske logike. Iza simbola i drevnog jezika tradicionalne Astrologije lezi veliko podrucje potencijalne mudrosti i dubljeg razumevanja samih zakona zivota.
Svi smo stvoreni od zvezdane prasine. U nasem kraju je nas pocetak.
Astrologija = Astro + Logos = Nauka o Zvezdama iz cijeg je umiruceg daha stvoren covek i sve sto nas okruzuje.
Miroslav Odalovic - Argus.