ASTRO - STUDIO, 17. 04. 2005: O KNJIZI '' DA VINCIJEV KOD ''


Napisao: Miroslav Odalovic – Argus
http://www.astro-art.net


Najveca zavera u poslednjih 2000 godina konacno pocinje da dobija svoj epilog. Danas cete moci da cujete nesto vise o tome kako se desilo to da je najveca prica ikad ispricana u stvari najveca laz koja je ikad ispricana...

Mnogi su od obmana i laznih cuda
Napravili zanat, varajuci glupu gomilu.
LEONARDO DA VINCI

U pocetku veoma rezervisan prema mogucem sadrzaju knjige '' Da Vincijev kod '', ( trenutno svetski bestseler br. 1. ), jer je pisana u maniru scenarija za neki holivudski film, prilicno sam izmenio svoj odnos prema njoj sada kada sam je procitao. Posebno zbog toga jer se ispostavilo da je fraza koju cesto koristim u ovih dvadeset godina trajanja Astro-Studija, '' koliko je Biblija krojena po ukusima velikih i mocnih...'' i osnovna ideja koja se provlaci kroz citavu knjigu. Moja preporuka je da je obavezno procitate a ovde cu vam navesti samo neke njene interesantne delove...

Svi ste culi za pentagram. To je jedan od najstarijih simbola, jer se koristio jos pre cetiri hiljade godina pre nase ere i u osnovi je predstavljao paganski religiozni simbol. Danas je to sinonim za obozavanje djavola, jer asocira na slike mrznje i rasizma u SAD, bele kapuljace Kju kluks klana i klise bez koga su nezamislivi toliko popularni filmovi o satanskim serijskim ubicama.

Termin '' pagani ''je bio izraz koji je nekad predstavljao seosko stanovnistvo koje je drzalo do svojih starih religija obozavanja prirode. Zapravo, toliko je snazan bio strah Crkve od onih koji su ziveli u ruralnim ' villes ' da je nekada bezopasna rec za '' seljanina '' – villain – dobila novo znacenje zle duse. Pentagram je simbol koji je oduvek bio povezan sa obozavanjem prirode i odnosi se na zensku polovinu svih stvari na svetu ( jin i jang ). To je koncept koji istoricari religije nazivaju '' svetim zenskim principom '' ili '' zenskim bozanstvom ''. U svom osnovnom znacenju, pentagram predstavlja simbol Venere – zenske boginje ljubavi i lepote. Boginja Venera i planeta Venera su jedno te isto i ona je imala svoje mesto na nocnom nebu gde je bila poznata kao Istocna zvezda, Istar, Astarte, Danica, zvezda Zornjaca...

Na ekliptickom nebu Venera iscrtava savrsen pentagram svakih osam godina. To je bilo poznato cak i u anticko doba, tako da su Venera i njen pentagram postali simboli savrsenstva, lepote i ciklicnih svojstava seksualne ljubavi. U cast magije Venere, Grci su prema njenom osmogodisnjem ciklusu organizovali svoje Olimpijske igre. Danas malo ljudi zna da moderne Olimpijade jos uvek slede obrazac Venerinog poluciklusa. Jos su malobrojniji oni koji znaju da je petokraka zvezda umalo postala zvanicni olimpijski simbol, da u poslednjem trenutku – pet krakova zvezde nisu zamenjeni sa pet krugova koji se medjusobno presecaju kako bi na bolji nacin odrazili duh medjusobne povezanosti i harmonije ovih igara.

Na slican nacin, Rimska katolicka crkva je u okviru kampanje Vatikana da istrebi sve paganske religije i mase preobrati u hriscanstvo, pentagram, nekadasnji njihov bozanski simbol, preobratila u simbol zla. U nemilosrdnoj borbi izmedju paganskih i hriscanskih simbola, pagani su izgubili: tako je Posejdonov trozubac ( egzaltacija Venere ), pretvoren u djavolje vile, siljati sesir mudrih zena postao je simbol vestice, dok je Venerin pentagram postao znak djavola ( planete Saturna po svemu sudeci, ali i Meseca koji su imali tu '' nesrecu '' da svoju egzaltaciju potraze u Venerinom znaku ). Tako su iz hriscanstva prognani sveti zenski princip, kao i nekadasnje drevne boginje koje su ravnopravno vladale sa muskarcima.

Katolicka inkvizicija je u svojoj knjizi, koja gotovo moze da se smatra najkrvavijim izdanjem u ljudskoj istoriji '' Malleus Maleficarum '' – ili '' Vesticji cekic '' – upozoravala svet na '' opasnosti od zena koje slobodno misle '' i upucivala svestenstvo kako da pronadje, muci i unisti takve zene. Medju '' vesticama '' nalazile su se obrazovane zene, svestenice, ciganke, zene mistici, kao i sve ostale koje su '' sumnjivo naginjale svetu prirode ''.

Ubijane su i babice, i to samo zbog upotrebe svog medicinskog znanja za olaksavanje bola pri porodjajima – sto je bila patnja ( kako je to Crkva tvrdila ) i zasluzena Bozja kazna zbog Evinog greha. Moc zene i njena sposobnost da stvori zivot ranije smatrani svetinjama, pocela je da predstavlja pretnju usponu prevashodno muske Crkve, tako da je sveti zenski princip satanizovan i proglasen necistim, a Zena, nekada slavljena kao neophodna polovina duhovnog prosvetljenja i sveti davalac zivota, postala je sada neprijatelj. Hriscanska filozofija je jednostavno ignorisala biolosku cinjenicu i muskarca nacinila Tvorcem. Eva je stvorena od Adamovog rebra, a zena je postala izdanak muskarca. I to gresan izdanak.

Zene su prognane iz hramova sirom sveta, a nekadasnji sveti cin Hieros Gamos – prirodno seksualno sjedinjenje muskarca i zene kroz koje svako od njih postaje duhovna celina – odbaceno je kao sraman cin. Evin zalogaj znanja toliko je ozlojedio Crkvu, da je to postao greh i dug koji su zene bile osudjene da vecno otplacuju. Tokom tri stotine godina lova na vestice, na lomaci je spaljeno oko pet miliona zena.

Na taj nacin je pomracen sjaj Boginje Venere ( signifikatora prosvetljenja kod Indijaca ), Majka Zemlja postala je muski svet, a bogovi destrukcije i rata poceli su da uzimaju svoj danak - muski ego proveo je dva milenujuma lutajuci i jurcajuci okolo bez svog zenskog pandana. Pentagram i zvezda petokraka stavljeni su van zakona, a Sveta Stolica je sebi namenila '' sveti '' zadatak da ih proganja '' kao Bog Djΰvola '', u bilo kom obliku i drustvenom uredjenju. Uz mali izuzetak. Pravo da i dalje koriste taj nekadasnji sveti simbol postala je iskljucivo privilegija njihovih '' milosrdnih andjela '' koji, na krilima Nato-a, danas sa njim seju smrt sirom planete.

Iako je poslednja zrtva inkvizicije spaljena jos 1824. godine, ona i danas postoji, pod imenom Kongregacija za doktrinu vere. Ona i dalje ima moc da ucutka i eskomunicira katolicke disidente. Ili da, u najmanju ruku, '' anatemise '' one koji misle drugacije, kao sto je to vec pozurila da uradi sa knjigom o kojoj je ovde rec. Ne treba da sumnjate da je to vec ucinjeno. Istina je spora, ali i neumoljiva. Usprkos brizljivom uklanjanju tragova od strane Vatikana, ona nam je tako reci sve vreme bila pred ocima.

Za cuvenu Da Vincijevu sliku '' Tajna vecera '' se oduvek tvrdilo da predstavlja trinaest muskaraca. Da li je bas tako ? Ili se '' tajna '' odnosi na jos ponesto ? Tajna koja je bila toliko mocna da je, ukoliko bude otkrivena, pretila da unisti i samu osnovu hriscanstva !… Pogledajte ''onog'' koji sedi na pocasnom mestu, sa Isusove desne strane...'' Onog '' koji ima talasastu crvenu kosu, nezno skrstene ruke i nagovestaj grudi. Da, to je Marija Magdalena. A '' Tajna vecera '' nam bukvalno vice da su Isus i Magdalena bili par !


Miroslav Odalovic - Argus.

Leonardo da Vinci: ' The Last Supper '. c. 1495 - 1498.

O KNJIZI '' DA VINCIJEV KOD '' - nastavak


Napisao: Miroslav Odalovic – Argus
http://www.astro-art.net


Sta je istorija, nego prica koja je opstala – Napoleon.

Nastavljamo pricu koju smo zapoceli pre par godina, tacnije 2003. sa ulaskom i boravkom Urana u znaku Riba (do 2011.), sa istovremenim tranzitom Neptuna i prelaskom Plutona preko mesta naseg Galaktickog jezgra ( koje se nalazi na 27 Strelca ). Naime, tada sam najavio revolucionarna otkrica koju se ticu dosadasnjeg ustrojstva Svemira, nova saznanja o zivotu na drugim planetama i o mogucim ( mozda vec ostvarenim ) kontaktima sa vanzemaljskim civilizacijama, ali takodje i o novom, uglavnom zaboravljenom i potisnutom znacenju ljudske seksualnosti, kao i saznanja koja se ticu nasih nekadasnjih, prepotopskih civilizacija kada ce na svetlo dana polako poceti i da izranjaju tajne morskih dubina koje su do sada bile pokrivene velom zaborava. Ni nase shvatanje vere nece biti postedjeno pred nadolazecom plimom otkrica koja su pred nama. Potpuno u skladu sa time je i knjiga Dena Brauna '' Da Vincijev kod '' o kojoj smo govorili i prosle nedelje. I danas listamo i komentarisemo njen sadrzaj...

Isus Hrist je istorijska licnost od neverovatnog uticaja, mozda najzagonetniji i najinspirativniji vodja koga je svet ikada video. Kao Mesija koga je najavilo prorocanstvo, Isus je svrgavao kraljeve, pokrenuo milione ljude i osnovao nove filozofije. Kao potomak loze kralja Solomona i kralja Davida, polagao je puno pravo na presto kralja Jevreja. Razumljivo je da su njegov zivot zabelezile hiljade sledbenika sirom zemlje. '' Vise od osamdeset jevandjelja razmatrano je pri sastavljanju Novog zaveta, pa ipak relativno mali broj je odabran da bude ukljucen – medju njima ona po Mateju, Marku, Luki i Jovanu. ''

Ipak, Biblija nije stigla faksom sa neba, ona je tvorevina coveka. Ne Boga. Biblija nije volsebno pala iz oblaka. Covek ju je stvorio kao istorijsko svedocanstvo burnih vremena, a nastala je kroz bezbrojne prevode, dodatke i revizije tako da Istorija nikada nije imala konacnu verziju te knjige.

U vezi sa biblijskom pricom o stvaranju sveta zanimljivo je navesti jedan podatak neobicno karakteristican za ljude koji su u Starom zavetu gledali pocetak i kraj celokupnog ljudskog znanja. Godine 1654. nadbiskupi Usher i Lightfoot, izjavili su da iz pazljivog proucavanja Svetog pisma proizilazi da je Bog stvorio svet 23. oktobra 4004. godine pre nove ere u devet sati pre podne. Ceo jedan vek taj datum je unosen u sledeca izdanja Biblije, a onaj ko bi posumnjao u njegovu tacnost smatran je za jeretika.

Bibliju je, u onom obliku u kojem je danas poznata, kompletirao paganski imperator Rima, Konstantin Veliki. Citavog svog zivota bio je paganin koji je krsten na samrtnom odru, suvise slab da bi se usprotivio. U njegovo vreme, zvanicna religija Rima bilo je obozavanje Sunca – kult Sol Invictus, ili Nepobedivog Sunca – a Konstantin je bio njegov vrhovni svestenik. Na nesrecu po njega, rastuci religiozni prevrat zahvatao je Rim. Tri veka nakon raspeca Isusa Hrista, broj Hristovih sledbenika drasticno se povecao. Hriscani i pagani dosli su u sukob, a konflikt je dostigao takve razmere da je pretio da podeli Rim na dva dela. Konstantin je odlucio da se nesto mora uraditi i 325. godine odlucio je da ujedini Rim pod jednom religijom. Hriscanstvom.

Istoricari se jos uvek cude genijalnosti pomocu koje je Konstantin preobratio pagane koji su obozavali Sunce u hriscane. Spojivsi paganske simbole, datume i rituale sa hriscanskom tradicijom, stvorio je neku vrstu hibridne religije prihvatljive obema stranama. Tako su piktogrami na kojima Izida hrani svog volsebno zacetog sina Horusa posluzili kao osnov za nase moderne predstave o Devici Mariji koja doji malog Isusa. Pored toga, bukvalno svi elementi katolickih obreda – mitra koju nosi papa, oltar, doksologija i prisecce, cin '' hranjenja Bogom '' – preuzeti su direktno iz ranijih paganskih misterioznih religija.

Nista u hriscanstvu nije originalno. Prethriscanski bog Mitra – zvani Bozji sin i Svetlost Sveta – rodjen je 25. decembra, umro je, bio sahranjen u kamenoj grobnici, i potom za tri dana vaskrsnuo. Inace, 25. decembar je takodje i rodjendan Ozirisa, Adonisa i Dionisa, sto ozbiljno dovodi u sumnju i sam datum Hristovog rodjenja. Cak je i nedelja kao hriscanski sveti dan ukradena od pagana. Naime, hriscanstvo je slavilo jevrejski sabat subotom, ( Saturnov dan ) ali ga je Konstantin pomerio tako da se poklapa sa paganskim danom slavljenja Sunca. Do dana danasnjeg, vecina onih koji redovno odlaze u crkvu pohadjaju sluzbu nedeljom ujutro nemajuci pojma da se tu nalaze zbog toga sto je nedelja bila dan kada su pagani odavali postu Suncu – Suncev dan.

Tokom ovog mesanja religija, Konstantin je odrzao cuveno ekumensko okupljanje poznato kao Nikejski sabor na kome se raspravljalo i o bozanskom statusu Isusa. Sve do tog trenutka u istoriji, Isusa su njegovi sledbenici smatrali smrtnim prorokom... velikim i mocnim covekom, ali ipak samo covekom. Smrtnikom. Njegov bozanski status bio je rezultat preglasavanja i zvanicnim prihvatanjem Isusa kao Bozjeg sina, njegovi sledbenici su mogli da se iskupe jedino preko uspostavljenog svetog posrednika Rimske katolicke crkve koja je bukvalno ukrala od Isusa njegovu ljudsku poruku, ogrnuvsi je neprobojnim plastom bozanstva i upotrebivsi je u cilju prosirenja sopstvene moci.

Buduci da je Konstantin podigao Isusa na visi stepen gotovo cetiri veka nakon njegove smrti, vec je postojalo na hiljade dokumenata koji su belezili Isusa kao smrtnog coveka. Konstantin je znao da ce mu biti potreban hrabar potez kojim bi prekrojio istoriju. U tu svrhu je narucio i finansirao pisanje nove Biblije, iz koje su izostavljena sva ona jevandjelja koja su govorila o Hristovim ljudskim odlikama, a ubacena ona koja su ga cinila bozanstvom. Ranija jevandjelja su zabranjena, sakupljena i spaljena. Svako ko bi se opredelio za njih bio je proglasen za jeretika. Latinska rec haereticus znacila je '' izbor ''. Crkva je drugima time ukinula pravo izbora, a oni koji su '' izabrali '' originalnu istoriju Hrista bili su prvi jeretici.

Na srecu po istoricare neka od jevandjelja Konstantin nije uspeo da unisti. Svici s Mrtvog mora pronadjeni su pedesetih godina dvadesetog veka, skriveni u pecini blizu Kumrana u Judejskoj pustinji, a tu su i Koptski spisi pronadjeni 1945. godine u Nag Hamadiju. Zahvaljujuci ovim spisima u oci upadaju izrazita istorijska nepodudaranja i izmisljotine, cime se jasno potvrdjuje da su Bibliju sastavili i uredili ljudi koji su imali politicki cilj – da promovisu bozanski status coveka Isusa Hrista i iskoriste njegov uticaj kako bi ucvrstili sopstvenu moc.

Vekovima su najumniji ljudi, milom ili silom, ili vec po prirodi stvari tada ziveli i stvarali pod okriljem Crkve. Mnogi od njih su bili duboko pobozni i iskreno su verovali da rade u najboljem interesu Crkve kojoj pripadaju, kada su trudili da uklone sve ono sto joj je protivurecilo. To je razumljivo. Konstantinova Biblija je vec vekovima bila njihova istina. Niko nije postao indoktrisaniji od samog indoktrinatora.

Sionski priorat je evropsko tajno drustvo koje je osnovao 1099. godine francuski kralj Godfroa Bujonski i njegovo clanstvo ukljucivalo je neke od najobrazovanijih ljudi u istoriji, poput Boticelija, ser Isaka Njutna, Viktora Igoa... Priorat je nastavio tradiciju kulta boginje, jer je svoje uporiste gradio u verovanju da su mocni ljudi u prvobitnoj hriscanskoj crkvi obmanuli svet, propagirajuci lazi koje su obezvredile zenu i pokrenule tas na vagi u korist muskaraca. Godinama vec Crkva i Priorat imaju tajni sporazum. Odnosno, Crkva ne napada Priorat, a Priorat ne otkriva spise Sangreala, Svetog grala koji otkrivaju kraljevsku krv Isusa i Magdalene. Medjutim u istoriji Priorata je oduvek postojao plan da se tajna otkrije. Kada dodje odredjeni datum u istoriji, bratstvo planira da prekine cutanje i ostvari svoju konacnu pobedu tako sto ce svetu otkriti spise Sangreala i na sve strane razglasiti istinitu pricu o Isusu Hristu.

Mnogi istoricari Grala veruju da je ovo vreme simbolicki odgovarajuce da se sazna istina. Mada, Rimski kalendar se ne poklapa u potpunosti sa astroloskim markerima, tako da postoji izvesna siva zona u predvidjanjima – ni sami astrolozi jos uvek nisi saglasni kada je u pitanju ulazak u Eru Vodolije ( mada je po meni vise nego ocigledno da se bar stotinu godina nalazimo u Eri Vodolije ).

U knjizi se navodi da se po prorocanstvu trenutno nalazimo u vremenu velikih promena. Milenijum samo sto je prosao, a sa njime se okoncalo i dve hiljade godina dugo Doba Riba – verovalo se da je to u isto vreme i znak Isusa. Kao sto ce svaki simbolista astrologije reci, ideal Riba jeste da coveku vise sile moraju reci kako da se ponasa zato sto je sam nesposoban da misli svojom glavom. Medjutim, sada ulazimo u Doba Vodolije – sto znaci da ce covek saznati istinu i da ce moci da misli svojom glavom. U pitanju je ogromna ideoloska promena, koja se desava upravo sada. / Argus /