U zatvoru imam prozor na Evropu
premali za Veliku Srbiju.
Al’ kroz njega vidim
Malo od Ovog, malo od Onog,
Jednu pticu, nikad celo jato,
Vrh drveta, bogzna gde je koren,
Sve se vise sluti, sve je manje datog,
Tek za slutnje stvoren.
Stog su mi celijski koraci
Pogresni,
Jer nikad ne vidim cele oblasti
Plaveti.
Do pola nagnut prema propasti,
Od pola na dohvat noza, zice
I Srebrenice.
Od prava imam, ali nezvanicno,
Da ubijam, a da se ne vidi.
Volim plac tudjih,
Tihi, trajni:
Imam osmeh na licu,
Kad suze im teku u srce tajni.
O, tudji plac uvek mnogo vredi.
Scoring disabled. You must be logged in to score posts.