Rasisticko zasnivanje stanovista !!!

Povremeno pratim ovaj forum i primetila sam da u tumacenju istorije, porekla naroda, karaktera naroda itd. preovladjuje neka vrsta rasistickog zasnivanja stanovista (bez obzira na to koja su stanovista u pitanju).

Kad kazem rasizam, mislim na specificno biologisticko glediste , koje se istorijski pokazalo kao opsesija germanskih naroda narocito Nemaca i Anglo-Saksonaca.

Nije jasno zbog cega se kod njih razvila sklonost ka takvom gledanju na ljude, moguce da iskustvo iz stocarskog zivota vezano za ukrstanje i kreiranje raznih stocnih rasa, kod nekih ljudi moze uticati na razvijanje slicnog pogleda na ljudsko drustvo. Ovakva gledista obicno vode u bizarnost jer previdjaju osnovnu karakteristiku ljudskog bica a to je DUSA.

Tradicionalno mi Sloveni, Srbi i drugi Balkanci imamo smisao za dozivljaj sveta i ljudi koji polaziste nalazi bas u dusi, pa ne znam zbog cega se toliko oslanjate na biologisticke teorije. Mislim, naravno da su genetika, antropologija i slicne nauke od pomoci pri tumacenju istorije i porekla naroda, ali njihovo prenaglasavanje i vadjenje cinjenica iz domena tih nauka iz sireg istorijskog i kulturnog konteksta, vodi u protivrecnost i bizarnost.

Zajednicko mesto germanskog rasizma je suptilno ili otvoreno sugerisanje superiornosti nordijske rase. Pri tome je paradoksalno da je jedan od cetiri slovenska antropoloska tipa(balticki, dinarski, crnomorski, srednjevolski) upravo nordijski, ali germaski rasolozi to obicno precutkuju i precutni i istorijski potvrdjeni konsenzus medju njima je da Slovene svrstavaju u nize rase.

Nase sledbenike rasnih teorija to dovodi u nezgodan polozaj, jer ako hoce da budu Arijevci i nordijci, nemaju blagoslov 'pravih' germanskih arijevaca, ako pak hoce da budu Dinarci koji toboze nisu Sloveni, pa cak ni Indoevropljani, tek onda dolaze u corsokak, jer je dinarska rasa bliska mediteranskoj koja bas ne kotira dobro kod izumitelja rasnih teorija.

Ja smatram da ne treba ni koristiti izraz rasa za svaki poseban antropoloski tip, vec treba na osnovu najosnovnijih karakteristika ljude svrstati u nekoliko osnovnih rasa a u okviru tih rasa u podrase i antropoloske tipove.

Razlike i slicnosti izmedju tih tipova mogu se objasniti kao i razlike i slinosti medju jezicima. Neke slicnosti uslovljene su poreklom iz zajednickog supstrata, istorijskim diferenciranjem nastaju posebni antropoloski tipovi kao i posebni jezici, zatim njihovim medjusobnim uticajem dolazi do mesanja i formiranja novih slicnosti.

Tako na primer slicnost izmedju nemackog i srpskog vidimo u recima koje imaju zajednicko poreklo iz indoevropskog prajezika, istorijski razvoj je formorao razlike, ali su kasnije mnoge nemacke reci usle u srpski (prvenstveno da oznace tehnoloske i naucne pojmove, jer su u tim oblastima Nemci imali prednost, a te reci s druge strane vecinom poticu iz latinskog).

Prema tome vidimo vise nivoa slicnosti i razlika izmedju ova dva jezika. I antropolsoke razlike i slicnosti se mogu posmatrati na isti nacin, iz zajednickog kromanjonskog supstrata, razvio se mediteranski i dinarski tip, zatim nordijski raseljavanjem na sever, kasnija mesanja uslovila su stvaranje raznih kombinacija ovih tipova.

Ako posmatramo mediteranski, dinarski i nordijski tip kao tipove koji su izvorno razliciti, to bi bilo kao da posmatramo nemacki, latinski, srpski, kao jezike koji oduvek postoje u danasnjem obliku i medjusobno se mesaju, a znamo da to nije tacno.

Na slican nacin kao jezici i antropolsoki tipovi, diferenciraju se a zatim medjusbno mesaju i kulture, zajednicka arhetipska podloga indoevropskih kultura to nedvosmisleno potvrdjuje. U pojedinim kulturama naglasak pada na neke posebne aspekte te zajednicke podloge, u drugima na druge aspekte.

Generalno kod Slovena i balkanskih i mediteranskih naroda preovladjuje, topliji dozivljaj ljudskog bica zasnovan na emotivnom pogledu na svet i osecaju povezanosti i srodnosti ljudi medjusobno, ljudi i prirode, ljudi i Boga.

Kod Germana preovladjuje hladniji stav zasnovan na racionalnom, mehanicistickom pogledu na stvari i na osecaju individualne izdvojenosti iz celine zajednice i celog sveta.

Germanski mehanicizam, ukljucujuci i biologizam moze biti koristan u razvoju tehnologije i drustvene organizacije, ali njegova apsolutizacija ima posledice koje su istorijski poznate. Zbog toga mi treba da postujemo njihova dostignuca, ali utemeljenje ipak moramo traziti u nama inherentnom intuitivnom i duhovnom pogledu na svet.