<< Previous Topic | Next Topic >>Return to Index  

CRNOGORSKI KRALJ NIKOLA - SRBIN NAJVECI

January 5 2006 at 2:07 PM
No score for this post
  (Login Svevlad)

 
ÄÎÑÒÀŠÀŒÅ ÌÈ؊ŌÀ ÍÀÌ£ÅÑÍÈØÒÂÓ ÑÐÁȣŠΠÐÅÀËÍÈÌ ÂÈÄÎÂÈÌÀ ÖÐÍÎÃÎÐÑÊÎ-ÑÐÁÈ£ÀÍÑÊÅ ÑÀÐÀČÅ

Ãîñïîäî Íàì¼åñíèöè!

Ïðèìèî ñàì Âàøå âåëåøòîâàíî ïèñìî îä 31. ¼óíè¼à òåê. ãîä. Îíî ñàäðæè äâè¼å ïîãëàâèòå òî÷êå: êðàòàê îáçîð ñâåãà îíîãà, øòî ¼å äîñëåí îñîáèòî ñ Âàøå ñòðàíå ó÷èœåíî íà êîðèñò ñâå òî áîšèõ îäíîøà¼à èçìåó Ñðáè¼å è Öðíå Ãîðå, æåëåžè Âè äà òàêîâè îäíîøà¼è èçèó èç êðóãà ïîåçè¼å íà ïîšå ïðàêòè÷íèõ îäðåäàáà è ïî òîì îïåò èçíîâè÷íî âðàžàœå íà âî¼íó êîíâåíöè¼ó ñà íåêè¼åì Âàøè¼åì îáðàçëîæåœåì î èñòîì ïðåäìåòó.

Îäíîñíî âî¼íå êîíâåíöè¼å âåîìà ìè ¼å æàî øòî ñ Âàìà, ãîñïîäî íàì¼åñíèöè, íå ìîãó äè¼åëèòè èñòî ìœåœå, íî ìîðàì èïàê ïðè îíîì îñòàòè øòî ñàì Âè âåž ó ñâî¼åì ïèñìó îä 31. ìà¼à òåê. ãîä. íàâåî, à ïîè.ìåíèöå äà ¼îø çà ñàäà óâèàì êîëèêî íåïîòðåáèòîñò òîëèêî è íåïðàêòè÷íîñò òàêâîã èçìåó íàñ óãîâîðà. È îâîì ïðèëèêîì ìîðàì Âàì òàêîåð èñïîâ¼åäèòè äà íè¼åñàì ìîãàî îñòàòè óáè¼ååí ñ Âàøèì íàâîäèìà, î âî¼åíèì êîíâåíöè¼àìà èçìåó Ïðà¼ñêå è Èòàëè¼å, ïà èçìåó Ïðà¼ñêå è ¼óæíèõ œåìà÷êèõ äðæàâà, øòî ñòàíîâèòî äðæèì äà ñó ñàñâèì äðóãå íàðàâè îäíîøà¼è è ðàçëîçè èçìåó ñïîìåíóòè¼åõ äðæàâà, íî øòî ñó èçìåó Öðíå Ãîðå è Ñðáè¼å.

À ïîøòî ìè ñå ÷èíè äà Âè, Ãîñïîäî, íà òà äâà ïðèì¼åðà âåëèêó âàæíîñò ïîëàæåòå è ñâóêîëèêó ìî¼ó ïîçîðíîñò íà œèõ îáðàžàòå, äîïóñòèžå ìè äà ñå î òîìå è íåøòî îïøèðíè¼å èç¼àâèì.

Øòî ñå òè÷å ïðóñêî-òàëè¼àíñêå êîíâåíöè¼å, ìèñëèì äà íàì íå ìîæå áèòè îáðàñöåì; ¼åäèíñòâî íàøå ó ïîãëåäó êðåòàœà ïëàíà òðåáà äà ¼å ò¼åøœå, ¼åð ñìî ¼åäàí èñòè íàðîä, øòî ó îíîì ñëó÷à¼ó íè¼å áèëî.

Ñàñâèì ïàê äðóãà÷è¼å ñòî¼è ñà óãëåäàœåì íà ïðóñêî-œåìà÷êó ïîãîäáó, Îíà ¼å ïîãîäáà óãëàâšåíà ïîñëè¼å ãîëåìà óñï¼åõà ïðóñêå âî¼ñêå îä ãîäèíå 1866. Òè ñó óñï¼åñè ó¼àì÷èëè ïîâ¼åðåœå ñâàêî㠜åìà÷êîã ïðîñòîã âî¼íèêà ïðåìà ïðóñêèì âîàìà. Òîãà, ãîñïîäî íàì¼åñíèöè, ó íàñ íè¼å, à áåç òîãà ó¼åäèœåœå ñâåêîëèêå öðíîãîðñêå è ñðáè¼àíñêå âî¼ñêå ïîä ¼åäíîì èñòîì êîìàíäîì äðæèì äà çàèñòà íå áè èìàëî ïîóçäàíîã óñï¼åõà. £à ñå íè ñàìî ¼åäàí ÷àñ íåžó ïîñóìœàòè äà Ñðáè¼à íåìà â¼åøòèõ âî¼ñêîâîà, êî¼è áè âðè¼åäàí áèî ïîâåñòè ñâóêîëèêó íàøó óäðóæåíó âî¼ñêó, àëè äà òàêîâî óâ¼åðåšå óëè¼åì ó ñâàêîã Öðíîãîðöà òî è ïîðåä íà¼áîšå ñâî¼å âîšå íå áèõ ìîãàî ó÷èíèòè.

Ñàä äîçâîëèòå äà ñå âðàòèì íà ïðâó òà÷êó.

Êîëèêî ñòå Âè æåšåëè, Ãîñïîäî íàì¼åñíèöè, äà íàøè îäíîøà¼è èçèó èç êðóãà ïîåçè¼å íà ïîšå ïðàêòè÷íîñòè è ðåàëíîñòè, òîëèêî ñå íàäàì äà žåòå ìè ïðèçíàòè äà ñàì ¼à îïåò ñà ñâî¼å ñòðàíå ñàìè¼åì ä¼åëîì ïîñâ¼åäî÷èî äà òàêîâó èñòó æåšó ãî¼èì, óçåâøè ïðâè èíèöè¼àòèâíó ¼îø ãîäèíå 1864. äà áè ñå íåïîâîšíèì äîãàà¼åì îä ãîäèíå 1862. ïîðóøåíî ñïîðàçóìšåœå èçìåó îâèõ äâè¼ó ñðïñêèõ çåìàšà îïåò ïîâðàòèëî è ïðè¼àòåšñêè îäíîøà¼è ïîíîâèëè. Ïà êàêî ìè òàêîâà ðåàëíîñò è ñàäà íà äóøè ïî÷èâà ìèñëèì äà ñòå ñå ìîãëè ïîòïóíî îñâ¼åäî÷èòè îíèì øòî ñàì îíàêî îòâîðåíî íàâåî ó îñìî¼ òî÷êè ïðåä ñïîìåíóòîãà ìî¼åãà ïèñìà îä 31. ìà¼à, ãä¼å ñå, äðæèì, äîâîšíî êîíêðåòàí âèä äà¼å îíî¼ ñëîçè è šóáàâè, êî¼å îñèì òîãà øòî ñó, êàî øòî Âè ðåêîñòå, äîèñòà ïîåòñêè èçðàçè, ïàê íå ïðåñòà¼ó áèòè íà¼ðåàëíè¼èì äàíäàíàøœèì íàøèì ïîòðåáàìà.

Çàòî êàä ñìî ñå, Áîãó õâàëà, ñïîðàçóì¼åëè ó ìíîãîìå è ìíîãå ïðåïðåêå ñåáè ñ ïóòà îòêëîíèëè, êàêî äà äîåìî äî ñàâðøåíîã ñïîðàçóìè¼åâàœà, åâî ñå ¼à è îïåò êîíêðåòèðàì ó îíîì øòî öè¼åíèì äà íàì òðåáó¼å çà ñàäà ÷èíèòè.

Ìî¼å ¼å ìíè¼åœå íåêà ñå è ¼åäíà è äðóãà îä íàøè¼åõ çåìàšà ñïðåìà¼ó øòî áîšå ìîãó çà ñâàêè ìîãóžè ñëó÷à¼, êî¼è êàä áè ñå è íàñêîðî ïî¼àâèî, äðæèì äà íè ¼åäíó íè äðóãó ñòðàíó íå áè íè èçíåíàäèî, íè ó íåïðèïðàâíîñòè çàòåêàî, ¼åð ¼å Öðíà Ãîðà îíîëèêî ïðèïðàâíà êîëèêî ¼î¼ œåçèíå ñëàáå ñèëå äîïóøòà¼ó, à î Ñðáè¼è òî ñå ¼îø ïîóçäàíè¼å ìîæå ðåžè, ïîøòî ¼å óîïøòå ïîçíàòî êîëèêî ñå îíà îñîáèòî çàäœè¼åõ ãîäèíà ñïðåìàëà äà âàçäà ìîãíå èçèžè íà ñóñðåò ñâàêî¼ îçáèšíè¼î¼ ïî¼àâè íà Áàëêàíñêîì ïîëóîñòðâó, À ïîðåä îâàêâîãà ñïðåìàœà îïåò äà óäåñèìî ñâàêî íàøå îïøòå ä¼åëî è ïîäóçåžå êàêî áèñìî ñâå ñà çíàœåì è äîãîâîðîì ¼åäíå è äðóãå ñòðàíå ðàäèëè è óçà¼à.ìíî ¼åäíè äðóòèìà ó ïðèëîã áèëè, êàî øòî ñàì ñå, ãîñïîäî íàì¼åñíèöè, îä ðè¼å÷è äî ðè¼å÷è ó çàäœåì ìîì ïèñìó îä 21. ìà¼à èç¼àâèî.

Ñâå øòî îñòà¼å äà ñå èçìåó îá¼å ñòðàíå - Ñðáè¼å è Öðíå Ãîðå - âàšàíî óòâðäè äðæèì äà ñå ñàñòî¼è ó òîìå äà ñå ¼åäíà ñòðàíà äðóãî¼ ñâå÷àíî îáåžà è îáàâåæå äà žå îíå ó ñâàêî¼ ïðèëèöè çà¼åäíî ïðîòèâ îïøòåì íåïðè¼àòåšó áèòè è ìà íà êî¼î¼ ñòðàíè äà ñå óñòàíàê çà îñëîáîåœå íàøåãà íàðîäà ïî¼àâè, äà žå ñòà¼àòè òîëèêî Ñðáè¼à óç Öðíó Ãîðó, êîëèêî Öðíà Ãîðà óç Ñðáè¼ó. Ïîñëè¼å îâàêîâà äîãîâîðà ìîãëî áè ñå èñòîì äîžè è äî îïðåä¼åšåœà çà¼åäíè÷êîã ïëàíà çà ñâàêó ìîãóžíó àêöè¼ó ó ñëó÷à¼ó èëè êàêâà óñòàíêà èëè èçàçèâàœà ðàòà.

Ïðè íàøè¼åì îêîëíîñòèìà, ïðè ñàäàøœî¼ ñèòóàöè¼è åâðîïñêèõ ñòâàðè, ¼à ìèñëèì äà ìèìî îâ༠íåìà êîíêðåòíè¼åã íè ïðàêòè÷íè¼åã ïðåäëîãà, êî¼è áè íàñ ìîãàî ó îçáèšàí ïîëîæ༠óâåñòè äà ñå ìåó Ñðáè¼îì è Öðíîì Ãîðîì êîíñîëèäó¼ó èñêðåíè îäíîøà¼è è ñšåäîâàòåšíî óçà¼àìíà ìåóñîáíà ïîòïîðà ó ñâàêî¼ ïðèãîäè.

Àêî ñå äàêëå, Ãîñïîäî Íàì¼åñíèöè, ¼îø ó îâîì íàåìî ñàãëàñíè, îíäà ìîæåìî è Âè è ¼à ñåáè ÷åñòèòàòè äà ñìî îïøòî¼ ñòâàðè íàðîäíî¼ íà¼âèøó óñëóãó äîïðèíè¼åëè è äà çàèñòà öè¼åš íàðîäíîã îñëîáîåœà íåžå îñòàòè ãëàñîì âàïè¼óžåãà ó ïóñòèœè, êàî øòî ¼å äîñëåí ñòà¼àëà.

Óîñòàëîì, ìîëèì Âàñ, Ãîñïîäî Íàì¼åñíèöè, äà èçâîëèòå œåãîâî¼ ñâ¼åòëîñòè, ìëàäîì êœàçó èç¼àâèòè ìî¼ó íà¼îñ¼åžà¼íè¼ó çàõâàëíîñò íà œåãîâîì ñðäà÷íîì ÷åñòèòàœó ïðèãîäîì âåñåšà êî¼èì ¼å ìî¼ äîì áîæ¼à ïðîâèäíîñò óñðåžèëà, îáðàäîâàâøè ãà ìóøêèì ïîðîäîì - à òàêîåð è Âàìà, Ãîñïîäî, íå ïðåïóøòàì òàêîâó çàõâàëíîñò èç¼àâèòè çà èñòî ÷åñòèòàœå ñ Âàøå ñòðàíå è âåîìà ñå ðàäó¼åì øòî è îâîì ïðèëèêîì ìîãó Âàñ óâ¼åðèòè î ìî¼åì äóáîêîì øòîâàœó è âàçäàøœåì èñêðåíîì óâàæåœó.

ʜàç Öðíå Ãîðå è Áðäà
Öåòèœå, 16/28. VI 1871.




    
This message has been edited by Zetaman on Jan 12, 2006 4:39 PM


 
Scoring disabled. You must be logged in to score posts.Respond to this message   
AuthorReply
Zvek_Zivi_Cetinjanin
(Login Zvek_Zivi_Cetinjanin)

Re: CRNOGORSKI KRALJ NIKOLA - SRBIN NAJVE&#262;I

No score for this post
January 5 2006, 6:34 PM 

I opet veljeserebaljska propagandna masinerija falcifikuje dokumenta i pisma ! Garasanin kopile serebaljsko je falcifikova veci dijo pisama i dokumenata ,ali opet internet majka eo dokaza izrodi veljeserbaljski !

SVA SVOJERUÈNA PISMA VLADIKE DANILA PETROVIÆA





1.

Zanu Grbièiæu
Cetinje, 30. IV 1700.



Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu kavalijeru Zanu Grbièiæu vele drago pozdravljanje ot mene Danila.
A potom kako mi doðe tvoja gospodska knjiga i razumljeh što mi pišeš poradi zla ðela koje se uèinilo meðu Paštroviæima i Cetinjanima kako su ubili ovoga Ivaniševiæa. Sami znate, gospodine, kakvi su ovi ljudi slobodni. Boga se ne boje, a gospodi do ruke ne dohode koji bi im èinio da zlo ne èine, no je usta èojak na èojka te se kolju i pljenjuju, kako i sami èujete. Ali što mi da satvorimo ? Uèimo ih i karamo po zakonu, no ne hoæe slušat, a nam nije dato ni na koga dignuti oruž[j]e, niti imamo vojsku da ih silom ustavimo da zlo ne èine. Naše jest oružije po apostolu glagol Bož[j]i, ali kad ljudi ne slušaju što da im satvorim ! Što mi zapovijedi Vaše gospodstvo da Vi otpišemo što misle, ali se mirit, ali svetit, jošt lijepo ne znamo, zašto su ljudi krvavi i ijedci, te je rano š njima o miru zborit, a oko koga sveæenja nijesam èuo do jedne rijeèi što govore da hoæe hodit krvniku na kuæu, a ot pravijeh se lièe i zaklinaju da neæe pravoga ticat. I zaista su se i dosad mutili da idu tamo, no smo im mi smetali što smo mogli, ali ne znam hoæemo li moæ posad što uèinit i smest, zašto misle opet sad se kupit da idu. Drugo ti ne umijem sad pisat, zašto ne znam što misle, no neki govori o zlu, a neki o dobru. A što je komu vljerovat ? Vi znate naše ljudi tvrdoglave kakvi su. Ja æu radit Bog zna, da bude što mirno, ako uzmogu, no je rano, te se ljudi na me jazve kad ih uèim na dobro; kako i sami znate da nijesu ovi ljudi mati dobru, no mati svakomu zlu i nepravdi. Tako da znate !

I podrža te Bog u gospodstvu mnoga ljeta !

Aprila 30. dan, u prešu na Cetinje, [1700].

Adresa: Da se preda gospodinu kavalijeru Zanu Grbièiæu u gospodske ruke, ðe bude

......................

Original, pisan Danilovom rukom.
IAK, fond UP 20 (1699-1702, br 1097)


_____________________________________________________________



2.

Paštrovskim suðama i starješinama
10. VII 1701.



Danil milostiju Božijeju mitropolit skandarijski i primorski.
Smerenije našet pišet va bogospasenoje mesto Paštrojeviæe Bogom poèatenim suðam i vojevodam i proèim staješinam, i vasem opšte pravoslavnim hristijanom velikim že i malim koji se povinujete zakonu Božiju i našemu smereniju, mir i radost ot gospoda Boga da imate i ot našego smerenija molitva i blagoslovenije budi sa vasemi vami pravoslavnimi.
Po sih da veste kako dohodiše k nami neki Brajiæi i kazivaše nam kako se prepirete oko nekijeh granicah koje niti su Brajiæi ni vi usjekli ni dijelili, no ona gospoda koja su zemljom vladala. Te smo se sami èudili što se bez nevolje bunite i vi i Brajiæi, te se lijepo pomeždu soboju ne držite kako bratija, zašto je tako i potrebno, e ste susjedi, a kad bi se to kæelo pomakarivat, imao bi tko. Car je i princip živ. Èini mi se nijesu na vas ni na Brajiæe naslonili da tijem upra[v]ljate, no drže kako su prva gospoda ostavila. No se ne bunite pomeždu soboju, zašto mi znamo da tu nema ništa do jedne zavisti jednomu na drugoga, ali je zavist ot ðavola, a mir i ljubav ot Boga, jakože i vazljubljeni Jovan Bogoslov pišet: "Bratije Bog ljubi jest i prebivajej va ljub[v]i va Boga, perbivajet i Bog va njem". No se ne bunite, no potrpite i vi. Oni imaæe knjige ot tijeh granicah. Tako se izberite tri ali èetiri èloveka pametna, a odovud toliko. Tako æete to lasno i viðet, a knjige æe na[j]ljevše kazat. Zaludu se svaki muèi: neæe bolje uèinit nako zemlju poklat. No èinite mudri da se ne kolju ljudi, zašto nije na nevolju nako ot mahnite pameti. No se odberite tri ali èetiri poglavara da doðete kad vi pona[j]voljnije bude da to vidite. Makar ako æe i ot duhovnih koji doæ: Maksim i pop Marko, koji li je vami na volju. Jošt dva ot s[vj]etovnih, zašto tu mnogo ljudih ne trebuje, kako znate i sami, nako da je veæa buloga. No nam otpišite u koji æete dan doæi, zašto su me zvali Brajiæi da i mi tu budemo, zašto æe biti i po vas i po njih bolje ako me kæeste poslušat i vi i Brajiæi, a to je lasno poslušat. Knjige kažu ðe su granice, nako tko misli silom da potapti gospodska pisma, ali muèno, nako kad bi se uèinio kakav gospodar koji bi mogo zemlje dijelit. Ali ne bi ni tade, zašto bi pomislio tko je dobar gospodar ne pomeæe knjige družine svoje pod noge, no ih potvrðuje. I što mnogo sloviti ? No nam otpišite hoæete [li] doæi, kako vi tu pišemo, ali æete nekakve vojske kupit. Ako æete vojske kupit, ja tu doæ neæu, nesam bo na to ni ustavljen. Ako li æete doæ, kako vi pišemo, i mi æemo doæi. Tako znajte ! I mir Hristov sa vami pravoslavnim !

Mjeseca ijulija 10. dan ljeto 7209 [1701].

Adresa: Da se preda suðam i vojevodam i vasem hristijanom u plemenite ruke u Paštroviæe pod peèatom

..........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 19 (1700-1702, br. 300)

____________________________________________________________



3.

Pop Ðurku, popu Nikoli i popu Peši
3. I 1708.


Danil Božijeju milostiju mitropolit
Smerenije naše pišet popu Ðurku i popu Nikoli, i popu Peši
Mir i blagoslovenije budi sa vami !
Po sih da veste kako smo zapopili te dva mlade popa, a inorije im nijesmo dali dosad. Zato vi pišemo da se sastanemo sutra, paki lijepo uèinite hesap i kuæe prebrojite, paki da se podijele svakomu pojednako. Sade su Vodice. Na[j] priliènije dohodi. Nemo[j]te izmetat gore kuæe nego bolju i goru sasta[v]ljajte kako æe svjema pravo bit i tijema dvjema popovima inorija izist. Bošku i Radu nemo[j]te ino satvorit dokle smo ovden blizu, a vazda smo blizu. Koji ne posluša, da pišemo na njega pisanije koje mu neæe milo bit.
Tako znajte i l[ij]epo podijelite !

1708, gen[vara?] 3.

..........................

Original, pisan rukom Vladike Danila.
ACCG, fond: Arhiv iz zaostavštine Mile Nikove Popoviæa iz Rijeke Crnojeviæa, br. 1.


____________________________________________________________




4.

Vanrednom providuru Nikoli Kontariniju
7. II 1713.


Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu i gospodaru Nikoli Kontarinu, po prevedroj gospodi mletaèkoj sofraproviduru ot Kotora i Novoga, Arbanije i Hercegovine, ljubežljivo pozdravljenje ot mene, Danila vladike ot Cetinja i mitropolita ot Skandarije.
A potom da zna Vaše presvijetlo gospodstvo kako mi napada i zlom æera kavalijer Buæa moju braæu ni za kakvu krivicu ni zlo prevedroga principa ni njegovu, nego za pravdu Božiju kroz neke konje turske koje bi ktio uzet da ih proda druzijema Njegušima. Zato molimo Vaše preuzvišeno gospodstvo da biste zapoviðeli Buæi da se te sile i force ostane, zašto to njegov posa nije, nego su ono konji turski, a ljudi zamalo turski. Neka viðaju oni s Turcima kako mogu. Turci su im one konje ostavili i predali u ruke, a nije Buæa. Imaju i oni ljudi vjeru. Ako pošlju Turci da im one konje vrate, vratiæe ih poradi vjere i poradi èloveèastva, zašto su i ono ljudi i boljari i ot boljarah roðeni, iako ih hoæe Buæa pohorjatit i silom nagnat da mu tuðe daju, da ih prodaje, da se tuðijem hrani. Nijesu moja braæa njemu kmetiæi, nego su ono boljari i boljarski sinovi; nijesu tuðega željni, nego imaju i svojega; a mogli bi i oni prodat one konje da ih iziju, ali neæe poradi vjere i svojega ljudskoga obraza, nego èekaju glasa ili knjige ot onoga èi su konji ili ot paše da ih iž njegove ruke pošlje, neka se njegovo poštenje broji. Zašto da ga nijesu Turci poznali za dobra èojka, ne bi mu konje ni dali. Bilo je tu dosta i druzijeh ljudi, ali su, eto, nešto njemu na[j]radi konje dati. Zato molimo Vaše preuzvišeno gospodstvo da reèete Buæi da se te sile i force na prave ljudi ostane, zašto to principov posa nije, niti su, fala Bogu, moja braæa što principu falila, ni sakrivala, nego se to ište svijeæom zlo i smutnja prave ljudi napadajuæi.
Tako znajte !
I bog Vaše gospodstvo preuzvišeno p[održao] mnoga ljeta !

Fer[vara?] 7, 1713.

...........................

Original, pisan rukom vladike Danila
IAK, fond UP 32 (1712.1714, br. 861).

_____________________________________________________________




5.

Svome bratu Radu
27. II 1713.


Danil vladika, u hitošt pisah Radu Stjepèevu s braæom.
Tako znajte kako vi napisah dosta. Jošt hoæah, nego mi nesta knjige, ali je dosta i to, nego tako sluša[j]te kako vi pišem u obije knjige. Neka ti konji stoje tu. Nisu to konji Buæini, ni koga drugoga šudita principova nego su to konji turski, tebe osta[v]ljeni na omanat. Ti ih iz tvoje ruke Turkom da[j] ! Neka se tvoje poštenje broji i neka znadu Turci i svaki da su ih èojku ostavili i neka znadu da je i Crna Gora vljerna, a da ih vrneš Buæi, osramotio bi i sebe i mene, i svu Crnu Goru, zašto bi reka Buæa Turkom: "Vidite li, Turci, kako su Crnogorci nevljerni, ne hoæahu vi ni konje vrnut što ste im na vljeru dali, nego vi ih mi silom ot njih skudžasmo". Tako bi se Buæa falio, a nas sramotio i svu Crnu Goru. Zato ne vrati, ne sramoti ni sebe ni nas, ni sve zemlje, nego neka Turci trebinjski doðu, kako sam ja providuru pisa. Tako konje i vrati, a drugojaèije nikad. Èuva[j] se ! Nego neka stoje do Ðurðeva dnevi, zašto ja dotle ne imam zbora s nikim, a tede, ako komu uzvaljam, zvaæe me i ja æu mu se ozvat, a ja s Buæom nemam dogovora ni zbora, nego s veæijema, zašto, hvala Hristu Bogu mojemu koji me darova, imam ja u Crnu Goru i u Primorje i u Brda 200 glavarah i vlastelièiæah koji mogu veæi gospodari bit ot Buæe pri komu ti drago kralju za koga hoæe vojevat i krv prolivat, kako i kod istoga æesara ima našijeh ðeneralah, a nekali takvijeh kavalijerah. Ne znamo ðe mu je ta kavaljerija, teke jedno prazno ime. Sliši moj Rade, ako se komu ova zemlja s dobre volje predade i poène za njega krv svoju prolivat, pak što boljši ne bude ot Buæe, èuma ga umorila da rati i ne vidi ! Tako znaj, a ja sam Moskov, Moskov, Moskov ! Govorim, govorim, govorim, a èi ja, toga i sva zemlja ! Ovo se govori ako Moskov ushoæe, ako li ne, ostavi ! Hvala Bogu.

Fe[rvara?] 27, 1713.

Adresa: Radu Stjepèevu u Njeguše. Ne kri[j] ove knjige, nego ako ti koji prosi, èati èesto, makar i Buæi ispiši kopije. Za to mene nije brige.

.............................

Original, pisan rukom vladike Danila.
Faksimil ovog pisma objavljen je u knjizi: Istorija Crne Gore od iskona do novijega vremena. Spisana Simeonom Milutinoviæem Sarajlijom. - U Beogradu, 1835, izmeðu 44. i 45. strane.

_____________________________________________________________



6.

Suðima, poglavarima i hrišæanima u Paštroviæima
2. VII 1713.


Danil Božijeju milostiju mitropolit Skandarije i Primorja.
Smernije naše pišet blagorodnim i blagoèastivim suðama, i vojevodam, i svijem poglavarom, i vasem opšte pravoslavnim hristijanom u Paštrojeviæe, mir i zdravlje od Boga da imate i ot nas ljubazno pozdravljenije.
Primih vašu poštenu i ljubežljivu knjigu koju mene pišete, i ona prva doðe koju bljeste pisali zboru, i sve dobro i èasno blješe pisato kako ot pametnijeh i plemenitijeh ljudih. Nego, draga braæo, nema se komu ovamo pisat, zašto imaju ovamo tri idola: jedan idol preljubodejanije, drugi idol srebroljubije, treæi idol grabljenije i krvoprolitije. I dokle se goð koja grana ne odsijeèe ovijema idolima, ne može biti mira ni ljubovi pomeðu narodi, nego stojte svrh sebe i èuva[j]te se koliko bolje možete dokle eda Bog dopusti i pomože te ove idole sakrušimo, zašto mi se jezik zatupi predikajuæi, a noge prognjiše stojeæi oko mira i sloge da bih koje dobro hristijanom uèinio, ali se ne može ništa, zašto smetaju idoli. Oni prvi zbor bi èastan na Brajiæe, a ovi sad raðasmo da bude i èasni, ali smetaše idoli, i ja sam pošo dosta jazden s toga zbora, nego trpite kako i ja trpim, a Bog je milostiv, biæe nam u pomoæ.
Tako znajte i mir Hristov s vami !

Ijulija 2, 1713.

Adresa: Da se preda blagorodnim suðam, i vojevodam i vasem opšte hristijanom u poštovani i plemeniti zbor paštrojevski na proèitanije.

...............................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 30 (1712-1713, br. 300)

____________________________________________________________



7.

Carskom savjetniku Gavrilu Ivanovièu Golovkinu
Cetinje, 25. XI 1713.


Presvijetlomu i preuzvišenomu i svake èasti i hvale dostojnomu i meždu visoèajšimi gospodari previsokomu gospodinu i carskomu savetniku Božijeju milostiju gospodinu i dobrotvoru našemu.
Primite ot nas ovi poniženi i sagnuti list u koji se molimo i mili se dejemo Vašemu presvetlomu i previsoèajšemu gospodstvu da biste se samilovali i milostivim okom pogledali na nas i na svu ovu krajinu koja stoji vazda na službu Carskoga Velièanstva i vašega presvetloga gospodstva. Zato vas umiljeno molimo i mili se dejemo: ako pride do vas ovi naš list i naše po Duhu Svetomu ljubaznoje èedo arhidijakon Maksim i naš po plti isti brat Damjan, da biste ih Vašim milostivim okom milostivo pogledali i ka sebe i svojemu gospodskomu krilu primili.
I ašte Vi bude Vaša gospodska volja i zapovijed, možete im svako dobro i ljubav prikazat i èist put otvorit da bi mogli do Vašega presvetloga gospodstva priti i liste i rijeèi prikazat koje su poslate po istih višepisanih naših. I što bi vi oni skazali, da ima vaše presvetlo gospodstvo vjerovat i za istinu primit, zašto znamo da Vašemu gospodstvu mnogo knjigah ot mnogo stranah dohodi. Može bit da nas i našu krajinu i oklevetaju i mraze. Zato se vašemu presvetlomu gospodstvu molimo da ne biste svakomu glagolu i svaèijema knjigami vjerovali, zašto æe se svaèije djelo u nekoje vreme znati i èisto oblièiti.
Zato se paki molimo i mili se dejemo pred Vašijem presvetlijem gospodstvom: primite višepisanoga našego arhidijakona i našego po plti brata Damjana i pokažite na njih Vašu gospodsku milost, i pošljite ih s vašom preporukom do Carskog Velièanstva. A sve poradi službe carske kako vaše gospodstvo Bog nauèi da biste im dali i malo harèa, i potroška dokle bi ot Cara koju milost imali, a sve s Vašega gospodstva preporukom. Uzdamo se ovu milost ot Vašega gospodstva imat, zašto ako Bog pospeši, ima znati i Carskoje Velièanstvo i Vaše presvetloje gospodstvo kako smo i mi mnogo našega blaga potrošili poradi carske službe, tako i danas trošimo. I nas ljudi i narodi ne osta[v]ljaju nego se oko nas kupe i èekaju ot Cara knjige i koje drugo utešenije. Tako znajte, i Bog Vaše gospodstvo podržao mnogoletne.

1713, nojemra 25, u Cetinje

Danil Božijeju milostiju mitropolit Skandarije, Vaš bogomoljac

.................................

Original, pisan rukom vladike Danila.
CGADA, f. 86, op. 1714, eh 1, l. 34, 34 ob.
Miloviæ 1989 503-504 (iz arhivske zbirke Branka Paviæeviæa).
Petroviæ, zbirka kopija dokumenata.

____________________________________________________________



8.

Sekretaru Petru Vasilijeviæu Kurbatovu
Moskva, 29. VIII 1715.


Sijateljnejšemu i blagorodnejšemu gospodinu gospodinu i mojemu milostivejšemu patronu i dobrodeju gospodinu Petru Vasilijevièu Kurbatovu, sekretaru
Mi nižeimenovani, vazdašnji i vasegdašnji Vašego sijateljstva bogomoljci, blagodarenije i niskoje poklonjenije posilaju Vašemu blagorodiju i molju se što bi neoskudela i neotjemljena bila ljubov Vaša ka našemu smereniju, što biste prikazali Visokosijateljnejšemu Grafu o našemu trudnomu zabavljeniju na Moskvi. I kako nam pišu naši prijatelji ot naših stranah što bismo se skoro vazvratili va svoju stranu prežde zime, a zima prispela jest, kako Vaše sijateljstvo sami vidite, a mi nikakovo delo savršeno ne upravili. Toliko nešto denag skoro primili a knjigi s veliko mukom vèera primili, i to ne vse, kako prosili i u donošenija pisali poradi Petra Bjeloga, sveštenika, da mu podare knjigi i rizi. I tako nam se obeštalo, a ovamo ne odalo: ni knjigi ni rizi. A i nami ješte ne odali riznicu ni persone. Toliko se molju, budite nam hodataj u Visokosijateljnejšago Grafa što bi ima ka nam svoje ljubovnoje milosrdije i što bi obeštanaja nam skoro i pravo isplnili da ne budemo posramljeni pred inovernimi jeziki.
Proèeje prostite nam ! Pisasmo u hitošt. A poslije, ašte Bog izvolit, prostranije budem pisati za svašto i kopije ot svake moje knjige poslat Vašemu sijateljstvu, koje mi pišu moji verni prijatelji i dobrotvori. Taèiju se sve bojim da se nahodimo za ovu riznicu i za ove persone prevareni. Tako slišimo a lijepo ješte ne znajemo dondeže svojima oèima ne vidimo budut li raše ili ni.
Danil mitropolit skandarijski i primorski a[v]gu[sta] 29, 1715, u Moskvi. Molju se otpišite nami.

..........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
CGADA, f. 86, op. 1714, eh. 1, l. 165.
Miloviæ 1989 517-518 (iz arhivske zbirke Branka Paviæeviæa).
Petroviæ, zbirka kopija dokumenata.

_____________________________________________________________



9.

Jovanu Puškaru
10. I 1717.


Danil Božijeju milostiju mitropolit Skandarije
Pišem samo u dvije rijeèi našemu dragomu i ljubaznomu po Duhu Svetomu èedu Jovanu Puškaru, o Gospodi Bože, radovati se.
Po sih kako mi doðoše mnoge tvoje knjige i radili smo da Vi svaku otpišemo, ali nijesmo imali što dobro, zašto kad smo došli s puta, sve smo našli smuæeno ot uzlièašnje nove gospode koji bljehu smutili svu krajinu i svadili i poklali hristijane, a Turcima nijednoga zla ne uèinili. A pošto mi doðosmo s puta, sajedinismo nešto malo hristijanah i sretosmo i zatekosmo pašu u Crmnicu. I obeæasmo moje aspre i medalje da ga živa ufatimo i da ga pošljemo u Mlecijeh. I neki mu je ðavo kaza i špija ter uteèe preko Sutormana sa svom vojskom. I to ni bi u petak kad poblježe, a mi vijeæasmo da mu udarimo u ponedeljnik. I ovo ni sve bi smeæa s mnogo gospode koja se s nepravdom tamo napravljaju, a nami ovamo ništa ne zafaljuju, nego može bit da su mu i oni rekli da bježi da se ne broji poštenje naše i sve naše braæe i vojakah. Takva ti je ovamo mutnja i lukavstvo, a tamo se drugojaèije piše i svaki sebe napra[v]lja. Istinu ti ja pišem. Kako da mi prije ne doðosmo, sve se ovi hoæaše izmeðu sebe poklat. A i tako je malo prije mojega dohotka mnogo zla i pokolja bilo koljuæi hristijanin hristijanina, a Turci stoj s mirom i smjej se hristijanskomu zlu i pokolju. A eto i tamo idu nekizi poslani, a nekizi s lažom da pomagaju druge napra[v]ljat i na sebe što vadit. Zato prepiši ovu knjigu i ponesi je u Senat da ne umije nitko ništa sebe prosit nako za siromaš i za svu zemlju uopšte, zašto ovamo imaju druge glave koji mogu s pomoæu Božjom mnog[o] nešto uèinit. I toliko ti pišemo i avizamo da si za ovo ustalac š njima da ti što ne lukavi i od našijeh i od gospode, zašto je ovamo velika mutnja i rat na crkvu i na zakon. A ne znamo zapovijedaju li ovo gospoda mletaèka, ali tko ot sebe èini. Radite da se crkva u Budvu ogradi i svaka da s mirom poje kako i u æesara. I pokloni se ot moje strane preuzvišenom gospodinu Nikolo Jerici i preuzvišenomu gospodinu Marinu Mulinu. Samo neka znadu da smo živi.
Tako znaj !

1717, gen[vara?] 10.
U Cetinje, u hitošti na zbor

Adresa: Blagorodnomu gospodinu i ljubaznomu i dragomu mojemu po Duhu Svetomu èedu Jovanu Nikovu Puškaru u Mlecijeh ili ðe bude, skoro na prešu

..............................

Original, pisan rukom vladike Danila, objavljen faksimilski: S. M. Sarajlija (Pjevanija crnogorska i hercegovaèka, Budim, 1833, izmeðu 64 i 65 dtrane), ali samo u poèetku, zakljuèno s rijeèju Hristijane. Cijelo pismo Sarajlija je objavio na 62-63 strani.

____________________________________________________________



10.

Spisak razorenih Nikšiæana kojima je
vladika Danilo pružio materijalnu pomoæ
20. II 1717.


Nikšiæi koji se razoriše i ne povrtiše na svoje domove ot rati moskovske.
1717, mjeseca fe[bruara?] 20.
Prvo, Vukota Paviæeviæ, Milutin vojevode Vukašina, Nikola Ivanoviæ, Æirak Joanov, Drakuo Mirèetin, Joan Rasaliæ, Vaso Markov, Mihat Jezdimirov, Miloš Andrijašev, Aleksa Prodanoviæ, Andrija Vukašinov, Stanoje Pajov, Luka Leèin, Dragutin Milunov, Raduo Liveroviæ, Æirak Šæepanoviæ, Joko Vukotin, Joan Vujadinov, Vukašin Æeraniæ, Dmitar Šaran, Vujin Damjanov, Vojin Kriloviæ, Mato Joanoviæ, Mato Dragutinov, Vuk Jakšiæ.
I ja pop Ðuro, sin vojevode Vukote Paviæeviæa, s ovijema više i prije reèenijema Nikšiæima uzesmo i primismo u naše ruke iz rike vladike Danila cekinah trideset i pet, govorim trideset i pet, ot carskoga žalovanija 20, da razdijelimo siromaši razorenoj, a nami starijema pet na deset, a biæe potpisano ot popa Ðura i ot Milutina vojevode njih rukom.
I ja pop Ðuro potpisah svojom rukom.
I [j]a Milutin vo[j]vode Vukašina potpisag svojom rukom.
Gornjepoljac Nikšiæ Dragutin Petroviæ madžariju 1; Æetku Avramovu iz Banjanah i Duki Luèinoj iz Dragovoljiæ madžarije 2; Grahovo; Stjepanu Popovu madžarijah 10 na sve opaljenike.

..........................

Izuzev potpisa: I ja pop Ðuro potpisah svojom rukom; I ja Milutin vojevode Vukašina potpisah svojom rukom - sve ostalo je pisala ruka vladike Danila.
AOMC, fond: Mitropolit Danilo 1697-1735, br. 21.

____________________________________________________________



11.

Preporuka za Iva i Marka Perova
6. I 1723.


Danil vladika Cetinjac Božijeju milostiju mitropolit skenderijski i [primorski]
1723, maija 6.

Èinim ovu pravu vjeru mojeju rukoju Ivu Perovu i bratu mu Marku kako su vazde bili dobri hristijani i dobro i èisto služili Gospodina Boga i zapovijedi njegove tvorili. A sad ih naðe napast ot silnijeh i superbijeh ljudih koji Boga i zapovijedi Božje ne slušaju, nego siromahe nejaèe napadaju i biju. Ubiše mu zloèinci i mitnici bratuèeda. Tade i Marko ubi onoga zloèinca. I za tu nevolju i napast idu u Istriju iskat mjesto za sebe i za nekoliko kuæa. Preporuèujemo ih vama, svijema hristijanima Crnogorcima u Peroje, da ih lijepo prifatite i u sve pomožete i avizate za svaki poso.

.............................

Original, pisan rukom Vladike Danila Petroviæa.
Izvor: AOMC, fond: Mitropolit Danilo 1697-1735, br. 33.

_____________________________________________________________



12.

Bilješka o crkvenim dugovima
4. VI 1723.


Nota ot svijeh dugovah što mi je tko dužan asprom.
Prvo, pop Vuèeta Ðurov cekinah madžarijah 100; ot toga mi je dao po velje svite i konja. Pop Vuèeta, popa Ivana, cekinah madžarijah 100; ot toga mi je dao abe bijele 4, što èine grošah 8 i prebio na baštinu u Dugi do grošah 14 i prebio na Nika Pavliæeva grošah 25. Petar, brat mi, madžarijah 50. Vuèko Jankov madžarijah 10; ot toga je dao ovna dva. Ivan Ðurov madžarije 3. Miloš Perov madžarije 2. Stanoje Nikèev cekina mletaèka 4. Radmanoviæ Vuèeta cekina 2. Marko Glameza cekina 2. Radan Ðurova madžarijah 10. [Ovdje je vladika Sava dodao svojom rukom: podmiri da je prost i blagosloven]. Damjan Saviæ madžarijah 100; ot toga je dao Damjan svite male lakat 10 manje kvarat. Jovo Vulov grošah 12.
Ovo je sve u Njeguše.
[Tekst koji slijedi zakljuèno sa rijeèju libar 6 precrtan je].
U mahine knez Luka i brat mu Ivo cekinah 31; Luka je uzeo 6, Ivo ot konjah 8 i u skrit ispod Lastve 13; Ivovica je uzela za žita kupit 4.
To je sve na kuæu kneževu. Ot toga su dali vina i rakije grošah 36 i libar 6. Ivo Liješev cekina 4 (ima mu u zaklad medaljica mala). Pop Nikola s braæom cekinah 4. Marko Nikèev grošah 5. Markiæ cekin 1. Ivo Perov grošah 12; ot toga je dao 100 košinah klaka, a 16 cekin što je na vinograd to je baška. U popa Maloga u Pobore cekina 2. U Marka Ljubiše u Paštojeviæe cekina 4. U Nika Mažiæa groša 4. U Marka Tanoviæa groša 4. U Marka Pribiloviæa cekin 1 i libar 18. U Marka Nikova u Budvu, Beèiæa, grošah 34. U Martina Vulova u Brèeli cekina 2. U Nika Kapurala u Bukovik cekinah 26 (imaju mu u zaklad za te aspre haljine koje je u Mletke kod nas ot principa primio u dar: jedva ove aspre i valjaju, zašto ih je nosio i izmrèio). U Mojaša u Kèevo madžarijah 12; reko je dat za njih dobra konja na službu u manastir; ako li ne da konja, da ih podijeli s braæom za ono klaka što su na crkvu spandžali; jošt da plate koju ikonu u crkvu. Tako da je prosto a inako da nest prosto. U Saviæa Vukina na Dobro cekin 1. U Komlena i u Save na Novi cekinah 50. U Rajièa Krekuna cekinah 60.
Ovo je sve rukom dato gotove aspre u zajam svakomu bez dobiti, toliko da glavno vrnu ili u naše ruke ili vladike Save s kaluðerima koji dobri budu za crkvu i za crkovno pravilo, zašto su ovo aspre crkovne. Kad bude preša što gradit ali sadit, da se imaju onèas dat i vratit. Inako da nest prosto i blagosloveno, ni va si vek, ni va budušti, zašto ovo nije nikomu prošteno nego u zajam dato na vjeru sa zakletvom.

1723, ijunija 4. upisah
Pravo i èisto neka se zna !

..............................

Original, pisan rukom vladike Danila.
AOMC, fond: Mitropolit Danilo 1697-1735, br. 66.

_____________________________________________________________



13.

Vanrednom providuru Danijelu Renijeru
8. VI 1723.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine prep...,
Mi niže imenovani radi bismo o èasti i o koristi gospodskoj pisati i trudit se kako se i trudimo svaki èas, iako nije u svašto sreæe i posluha ot nepokornijeh ljudih. Videæi i èujuæi nepravedno i ludo djelo što èine neki ljudi i bespametni Krtoljani, osuðujuæi i žmakajuæi tuðe i svoje žene i sestre, što Bog toga ne hoæe, a i pravi sud gospodski valja da toga ne hoæe, zašto i gospoda nijesu s nebesa sleæela, nego su i oni ljudi plteni i imaju žene i sestre. Zato valja tko je spametan i tko ima ženu i sestre i kæeri da se ustidi i usrami takvijeh rijeèih koje veliko zlo i mutnju donose tijelu i osuðenje pred Boga duši. Reèe Spasitelj Hristos: "Ne sudite da neosuðeni budete". Rekoše sveti oni i prepodobni oci: "Gospodi dažd mi gledat moja sagrešenija, a ne osuðevat brat mojega". Sveti prorok Danil ješte mlad bješe ispunjen pravde i Duh Sveti bješe u njega. Zato ustade i izbavi onu pravednu Sosanu ot nepravedne laže onijeh starac koji bljehu nepravedno s[v]jedoèili. Hristos Spasitelj ne osudi ni onu istu griješnicu koja bijaše osuðena da se kamenijem pobije, nego prstom pisaše po zemlji, a narodu govoraše: Tko je bez grijeha ta[j] neka kamen metne na nju". Tako i za tu ženu ili je griješna ili pravedna, ne tièe to da se s toga ta[j] ludi narod buni i muti, ni da to cerka. To je predato duhovnomu sudu da svakoga lijeèi. A kad bi se takve stvari pupliko sudile, to bi se veliko zlo poèelo, a veæe dospjelo, zašto bi i mnoge gospoðe principese po zlu pošle i nepošteno osuðene bile. Svi smo ot ženah roðeni. Valja da se stidimo i èuvamo ot takvijeh nepravednijeh i ludijeh rijeèih ako æemo poštit i èast držat svojijema materam i sestram. Ovo je slovo krupno i èatovno. Može se dobro èatit i dobro razumjet, ako je i ot slaba arhijereja, ali je pravo pisano. Molimo Vaše gospodstvo neka se ostanu ot one žene i neka se to prestane sudit, a oni tko je laja, neka se kastiga. Vaša gospodska pravda zna što je dostojno onakvijem bujakom uèinit.

Danilo vladika Cetinjski

1723, ijunija 8.

...........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 40 (1721-1723, br. 718)

_____________________________________________________


14.

Vanrednom providuru Vinèencu Loredanu
2. V 1725.


Presvijetli i preuzvišeni...
Primili smo Vašu presvijetlu knjigu i razumijeli što pišete i zapovijedate. Vaše preuzvišeno gospodstvo, znate dobro, što su djela ijepiskupska i sveštenièaska, i nije potrebe za to mnogo èesto pisat. A ja sam star, malo sam falio oèima: ne vidim ni pisat, ma ste poznali u prva moja pisma kako Vi se obeæajem u svaku ljubav ot na[j]veæe preše poslužit i ovo malo krvi ne pošteðet za priliènu ljubav koja je bez grijeha i srama i duše i tijela. Tako i sad potvrðujem, ma vidim da takve preše sad nije, ali se bojim da se brzo primièe ili svoj ovoj krajini ili samo ovomu narodu, a za soldate ne umijemo što rijeæ, zašto to naša djela nijesu. Utoliko smo govorili i pisali i uèili svakoga kneza i popa, i kaluðera, takoðer i svakoga hristijanina, ako bi vidio ðe biježi koji soldat da mu ne dadu poæ u Turke nego da ga obrate put Italije ili put Delmacije. I tako su mnozi dobri i duševni ljudi uèinili, a zli èine što im je drago dokle i njih zlo stigne. Ali je ovo preveliko èudo kako svaki dan soldati biježe, ne znamo ali od gladi ali ot zle pameti. Zato valja mislit tko je na[j]veæe za to kriv, neka je na njega grijeh i sram, a ne na ovu krajinu, zašto pak nije daleko turski kufin. Valja na krajinu dobro soldate hranit i plaæat.

Danil vladika cetinjski Božijeju milostiju mitropolit skenderijski i [primorski]

1725, maija 2.

Adresa: Sofraproviduru gospodinu Vicencu

........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 44 (1725-1727, br. 528)

______________________________________________________



15.

Protopopu Ðuru
17. VI 1725.


Protopope Ðuro, molio me iguman Georgije, iz Gradištah, da Vi pišem da mu uèinite ljubav ot pravice: da skupite Brèeljane koji siju baštine po planini i u Glavoèe, zašto mu pritiskaju nekizi Paštrojeviæi sinovnju baštinu, a Vaši znadu, koji je oru i siju, èija je koja i komu su ujam davali. To mu možete uèinit ljubav za pravicu, i zaklet i nauèit svakoga da pravo kaže, zašto tko baštinu ore i sije i š nje ujam dava, oni èisto zna komu ga je dava, zašto su ovo èeste rati ter mnogo baštine puste leže.

Danil vladika cetinjski

1725, ijunija 17.

Adresa: Protopopu Ðuru u Brèeli

........................

Original, pisan rukom vladike Danila
Èuva se u manastiru Praskvici (blizu Svetog Sefana).

_____________________________________________________________



16.

Grofu Gavrilu Ivanovièu Golovkinu
20. X 1725.


Previsoèajši gospodin i gospodar graf Gavril Golovkin,
Mi nižepotpisani, s velikim plaèem i s neprestanima slzami pišem i tužno i gorko plaèem, kako ne spodobih se celovati ješte caru živu carskuju svetoju desnicu. Ali paki utešaju se i raduju se dušeju kogda slišim Vaše visoko i hristoljubivo gospodstvo u dobromu životu i zdravlju. Tako i previsoèajši i hristoljubivi Senat koji uzdrži èasno i slavno svoje blagoèastije i svoje carstvo nepokolebimo. To je i nam i svjema hristijanima po vasemu svetu slava i pohvala i èast ašte i straždem po blagoèastiju i za službu Vašega Inperija. I ne plaèem stradanija nego se bojim da nas ne zaboravite i ne ustavite milost carskuju i carsko žalovanije. A poznaæemo sad hoæemo li primit carskoje žalovanije po gospodinu arhimandritu Leontiju i hoæete li mu namirit ono sedam sat zlatic, zašto ovamo nema otkud uzet ni kapejke.

Vaš bogomoljac Danil vladika cetinjski,
Božijeju milostiju mitropolit skenderijski i [primorski]

Adresa: Previsoèajšemu gospodinu i gospodaru grafu Gavrilu Golovkinju u presvijetle ruke u Moskvi ili u Peterburh

...........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
AVPR, fond: SRsS, 1726-1727, d. 1, l. 4 ob, 5 ob.
Petroviæ, zbirka kopija dokumenata.

_____________________________________________________________




17.

Vanrednom providuru Gabrijelu Bold
16. IV [1725-1726 (?)]


Preuzvišeni gospodine, gospodine p...,
Mi nižepotpisani, primili smo Vašu presvijetlu knjigu po Simu Mrkojeviæu i nijesmo mogli priðe otpisat, zašto nas pritisko neki zli kašalj i oganj, i nijesmo se digli iz odra ot Svetloga èetvrtka do danas, a i danas slabo. Ako mi Gospodin Bog dopusti i uzmogu poæ gorje na Cetinje za Svetoga... A sad ne umijem što nako ljubežljivi pozdrav.

Danil vladika vetinjski Božijeju milostiju
mitropolit skenderijski i [primorski]

17... april 16.

..........................

Original. pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 43 (1725-1726, br. 14).

_____________________________________________________________



18.

Ijeru Papiæu
21. V [1725/1726 (?)]


Preuzvišeni gospodine, gospodine, prepoštovani,
Prostite ne imah veæe knjige, ma se i u ovu malu knjigu poklanjamo i umiljeno pozdravljamo Vaše preuzvišeno gospodstvo. I drugo ti pisat i odgovorit ne umijem dokle ne vidim što æe ovi ljudi uèinit. Sutra se na zbor kupe sami Cetinjani. Toliko smotrite da se u Budvu ne zamuèite dokle Vi knjiga i odgovor doðe ot Cetinjanah. A mi smo moljeni bili ot Cetinjanah da im pišem onu knjigu ako bih im nji[h] mo[l]bu primio, no veæe nuždu i nevolju, zašto im nemaše tko ta[j] dan pisat, a mi duhovni ljudi ne možemo mirskijema ljudma kandžalijeri bit nako umalo kad je nevolja i preša, a nije nijedno zlo ni pisano. A ja vidim da Vaši biskupi sjede u miru i poštenju, a ne kmetuju, no uèe i predikaju. Tako je i nami reèeno ot Boga, a Vami je reèeno i drugoj gospodi da mirite, da kastigate krive, a bez licemerija, no tko je kriv i tko je dužan on se neka muèi i troši.

Maija 21.

Adresa: Preuzvišenomu gospodinu gospodinu kavalijeru Ijeru Papiæu u Kotor

.........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 43 (1725-1726, br. 416).

_____________________________________________________________




19.

Cetinjani Ijeru Papiæu
22. V [1725-1726 (?)]


Preuzvišeni gospodine, gospodine, prepoštovani,
Mi svi Cetinjani opšte poklanjamo se Vašemu preuzvišenom gospodstvu i davamo Vi na znanje kako primismo vašu presvijetlu knjigu i sve razumijesmo što nama zapovijedate. I mi drugo ne umijemo pisat, ni Vaše preuzvišeno gospodstvo trudit ni gospodina sofraprovidura u Budvu, no je to slavni grad svjema ovijema gradovima glava. I tu smo se vazde mirili i kad je preša bila vjerno služili. Tako æemo i sade doæi tu na mir i na zapovijed ot mira i ot službe mirne. Mi valja da se trudimo i Paštrojeviæi koji smo ljudi, a veæe pustošni, a Vaše preuzvišeno gospodstvo i preuzvišeni gospodin sofraprovidur nemo[j]te se poradi nas i poradi Paštroviæah u Budvu trudit i stanke s nami èinit i glavit, no je to uglavljeno. Komu je mio mir, neka ide u nedjelju Svetago Duha pred Kotor, zašto mi idemo, ako Bog dopusti, a u Budvu nemamo nikad sreæe ot mira, no i ono što se je kad umirilo nije mirno, no gore mutno. A prikaza ni je arhijerej Danil što ste njemu pisali i govorite da je njegova ruka pisala, jest zaisto, ma veliko moljen ot nas, a veæe ot nužde i ot nevolje, zašto nemamo pisara doma, a ovo nije njegovo djelo, no da sjedi u poštenju kako i vaši biskupi. Èekamo odgovor po ovomu istomu knjigonoši.

Maija 22.

Adresa: Gospodinu kavalijeru Ijeru Papiæu

.......................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 43 (1725-1726, br. 265).

_____________________________________________________________



20.

Vanrednom providuru Gabrijelu Boldu
2. II 1726.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine prepoštovani,
Koliko smo pisali i naša slabost Vašemu preuzvišenomu gospodstvu i Vaše preuzvišeno gospodstvo nami, zaisto vidi se da nijednoga dobra ploda ne raðu sve one knjige što se pišu, pošto ne hoæe Vaše presvijetlo gospodstvo umirit ove nove svaðe, no nahodi vrag put okošen s kojijem ove ljudi u pakljene muke vodi, a ta[j] put prokaša licemerna ljubav i pomoæ. Mogu reæ da pripomaga golemo zlatni i srebrni maè i put kosit i ðavolu na volju èinit. Zato se ovo ne može umirit. Mi smo sad na golem trud pišuæi i moleæi Vaše presvijetlo gospodstvo da ovo skoro, skoro umirite, ali vidimo da ne hoæete, nego sominjete neke osvete i neko poklanje novo i staro dobroèinstvo. A mi èistije i pravije kažemo kako èisto i znamo i os[vj]edoèeno je i èuveno po vasemu svijetu, kako su ovi ljudi u ovu krajinu vazda bili i vjerni, i èasni, i junaèni, i svakomu gospodaru poslušni i gotovi na službu, i prvi poštenoæu ot svega svijeta, koliko Paštroviæ toliko svi Primorci i Crnogorci i Brðani i sva ova krajina. Nego su se sad odskoro smjeli i pozlili, a sve ot nestime i ot globah i nepravedna suda i ot nauke gospodske za osvetu. A nije gospodi reèeno ot Boga da potièu ljude na osvetu, no da ih to uèe na mir i na posluh Božiji i gospodski i da ih zovu na sud, pak onade neka vide tko je za milost tko li je za izgubljenje, zašto je u gospodsku vlast i život i milost. Zato se jošte molim u ovu treæu knjigu da pomirite ovu krajinu bez licemerija da se ljuto svi stari ne kajemo ujedno dokad preša bude. Zaista je reèeno ot Boga Gospodi ma èijim strahom zle ljudi nakazivat, ma ne licemerijem sudit, no pravedno siroti i vlastelinu, bratu i prišalcu, a svi smo bratija po svetomu kršteniju.
Drugu [knjigu] veæ ne pišem, zašto umorih i sebe i kandžalijera Vašega.

Danil vladika cetinjski Božijeju milostiju
mitropolit skenderijski i [primorski]

1726, fer[vara?] 2.

.............................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 48 (1728-1730, br. 285).

_____________________________________________________________



21.

Vanrednom providuru Gabrijelu Boldu
16. II 1726.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine prepoštovani
Mi nižeimenovani dajemo na znanje Vašemu preuzvišenomu gospodstvu kako je došo u vizitu u ove strane Sveti i blaženejši gospodin patrijarh peæski po starozakonomu obièaju, a najveæe po zakonu Božiju, da ispuni zapovedi Božije i oduži svoj dug kojim je poruèen i predat ot Gospodina Boga. Vaše preuzvišeno gospodstvo dobro znate što su duhovne svete vlasti i trud arhipastirski i nije potrebe da mnogo pišem Vašemu preuzvišenomu gospodstvu. Utoliko neka znate kako smo se mi molili Njegovu blaženstvu da se sam ne trudi proz ovu krševitu zemlju su toliko teškijeh konjah i ljudih. I tako se ja na našu molbu preklonio i ustavio se je u Brda i u Zetu, a posla je u ove strane vamesto sebe gospodina kolfsiskoga mitropolita Jefrema.

Za polužit Vašemu preuzvišenomu gospodstvu.
1726, F[ervara?] 16.

Danil vladika cetinjski

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu i gospodaru sofraproviduru gospodinu Gabrilu Boldu.

.............................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 43 (1725-1726, br. 43)

_____________________________________________________________



22.

Ijeru Papiæu
12. VI 1726.


Preuzvišeni gospodine, gospodine prepoštovani,
Primismo vašu presvijetlu knjigu poradi Cetinjanah i š njima zborismo na svaki naèin, i, eto, idu ka Vašemu preuzvišenomu gospodstvu. Može bit da æe Ve poslužit bolje nego koji drugi, ma se mole da je i njima što bolje ot gospode, a najveæe da im je tvrda vjera da im taca ne uzdržite preko roka i da im pridate što više tacu hrane, zašto je mnogo prièe bilo ot naroda ovamo za u konat hrane tacu. Èini im se malo litra h[lj]eba i pet dinar. Zato smo mnogo muke imali ovamo govoreæi s narodom.

Danil vladika cetinjski

1726, ijunija 12.

Adresa: Preuzvišenomu gospodinu gospodinu kavalijeru Ijeru Papiæu u gospodske ruke

........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 43 (1725-1726, br. 296).

_____________________________________________________________




23.

Vanrednom providuru Gabrijelu Boldu
Oktobar, 1726.


Ne mogu pisat ni na koga klevetu ni oblièenije, pastir bo jesam, a ne šapatnik, ma æe one zle svoja zla djela oblièit i u zla pognat. Dava se samo na znanje Vašemu preuzvišenomu gospodstvu kako se neki ludo zaminaše i ludo i nepravedno pisaše u gospode na prave èitave dva Bjelice koji su sad pravi u galiju. I stoga se sve ovo zamuti i proliše se tolike pravedne krvi. A oni lašci koji lažavu pišu, u bunacu poèivaju do suda Hristova, a nami i Vašemu preuzvišenomu gospodstvu dosta muke i truda davaju za ugasit i umirit ovo zlo, ma je ovo sad i veæe, zašto je suproæ zakona. Zato je pravo da se ovo ugasi bez odmaka i razmišljenija.

Adresa: Gabrilu sofraproviduru

-----------------------------------

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 43 (1725-1726, br. 296).

_____________________________________________________________



24.

Vanrednom providuru Gabrijelu Boldu
4. V 1727.


Presvijetli i preuzvišeni gospodin gospodin i gospodar,
Mi nižepotpisani službom i ljubavlju koju smo vazde nanosili Vašemu presvijetlomu gospodstvu davamo Vi na znanje kako mi juèer doðe jedan moj prijatelj, ter mi reèe da se kupi tursko kanpo i vojska silana na Ovèe polje, a to je blizu Skoplja. Vaše preuzvišeno gospodstvo za svašto bolje znate i bolje èujete, ma znate da je to blizu nas i blizu Krfa, a Turèin je vazde ne[v]ljeran. I tako se govori da je vezir stari posjeèen, a car stari promijenjen. Ovo koliko èujem, toliko pišem i služim Vašemu preuzvišenomu gospodstvu, a veæ mislite što je turska nevljera kako iz prijevarke i Moriju uze. Ne pomože ništa ni bailo ni glasovi iz Carigrada, a siromah neki biskup pravo i onda pisaše, nego mu ne vjerovahu.

Danil, vladika cetinjski Božijeju milostiju
mitropolit skenderijski i [primorski]

1727, maija 4.

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu gospodinu Gabrilu Boldu sofraproviduru u Kotor ili u Novi, na prešu što se najbrže može

............................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP (1725-1727, br. 905).

_____________________________________________________________



25.

Vanrednom providuru Gabrijelu Boldu
5. V 1727.


Presvijetli i preuzvišeni gospodin gospodin i gospodar,
Mi nižepotpisani ne umijuæi pisat latinski, zato ne možemo bit siguri ot moje slabosti svaku rabotu dat na znanje Vašemu preuzvišenomu gospodstvu, ma ja znam da smo sigurni ot Vaše prevedre mudrosti i prevedre pravde i lubavi koju nanosiš ovomu puku i nami. Zato se molim vašemu preuzvišenomu gospodstvu da ne imate srdžbe što vi nijesmo avizali prije nego smo u Mletke pisali za ove plate koje se sve naopako jedu i dijele i koji svrh njih èine false prokure i false recevude. Ja ne bih ništa ni u Mletke pisao ot svoje volje za koju moju korist ni z[a ijest, ma pišem za vjeru i vjernost koju nanosim prevedroj gospodi mletaèkoj, pak sam moljen i silovan ot jadnoga puka, koji krv prolijeva, a za te plate ništa ne zna, nego je š njih smuæena i poklata sva krajina. Zato molimo vaše preuzvišeno gospodstvo spravi mi Pava Kneževa s ljubavlju i milošæu u Mletke i na Gospodina preuzvišenoga providur-zenerala kako ljevše zna Vaša prevedra mudrost. Zašto smo mi biskupi koji svakoga podnosimo i trpimo, ma se za ovo trpljet ne može, zašto su ovo teške i pretanke stvari gospodske. Moliæemo Gospodina Boga da nami ne pošlje samrt dokle ne vidimo Vaše preuzvišeno gospodstvo za zenerala U Dalmaciju ali u Levantu, da Ve doðemo poslužit kako žudi moje srce, pak molimo Vaše preuzvišeno gospodstvo ne propušti nikoga ot Njegušah s Buæom u Mletke.
Ovo ti se piše po pravoj istini, a ja nikomu zla ne hoæu, Bog zna, ma hoæu pravicu siromasima koji krv prolivaju.

Danil vladika cetinjski Božijeju milostiju
mitropolit skenderijski i [primorski]

1727, maija 5.

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu gospodinu Gabrilu Boldu sofraproviduru u Novi ali ðe se naðe, u presvijetle ruke

................................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond 44 (1725-1727, br. 250).

__________________________________________________________



26.

Vanrednom providuru Gabrijelu Boldu
30. V 1727.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine... i gospodine prepoštovani,
Mi nižepotpisani s poniženijem poklonjenijem vele drago pozdravljamo Vaše presvijetlo gospodstvo i molimo se da primite s ljubavlju ovi poniženi list i da se ne naðete rasrèeni poradi ðe nijesmo ubrzo odgovorili na Vašu presvijetlu [knjigu] koju ste nami pisali za one zapovijedi ot Senata poradi ovoga puka i poradi platah koje im je dao prevedri Senat za njih vjernu službu i krvoprolitije. Zato je razumjelo Vaše presvijetlo i preuzvišeno gospodstvo u našu prvu [knjigu] kako nas tu ne tièe što jesti ni što uzimati, ma nas tièe plaè i tužba ovoga puka koji je s tijeh platah u veliku mutnju i u mrzost. I zato sam moljen ot njih za dodijevat Vi, a ne samo Vašemu preuzvišenomu gospodstvu nego i prevedromu Senatu da se ova rabota oèisti. I neka uprav idu razdijeljene ove plate ili neka stoje pri prevedromu Senatu. I za ovo odmicanje da nije ni dan ni èas, zašto ja trpljet ne mogu ovi trud, isuviše trošak i razur svojemu uboštvu, i svojemu monastiru, zašto znate što su krajièni ljudi i kako se hoæe držat u tri, u èetiri naèina ot ljubavi i ot pravde, ot èasti i gozbe, i na spenze i darove, i voljnost i slobodu ot svake dacije. I zaisto veæe to gledaju krajièni junaci nego tisuæu predikah. Zna moj slabi dom i moje uboštvo koje trošim doèekivajuæi i gosteæi krajiène ljude za ljubav prevedroga principa da se drže u vjeru i vjernost. Ma vidim èudo golemo da je nama najmanje zafaljeno i vjerovano, ma je vjerovanije onijema koji umiju mamit i jesti principovo blago i pomagat svoje kuæe, a moju razurat i vas ovi puk izgubit i poklat. I zaista je ovomu puku nepravda velika, a nami muka i trošak velik s tijeh istijeh platah, ma zaisto vidimo sami da su nam za ovo sve krivi nekizi ot ove krajine i ot ovijeh gradovah. A gospoda bi mletaèka uèinila pravdu èistu i poznavala svaèiju vjeru i vjernost, nego sve ovo smetaju false knjige koje se pišu u zenerala i u Senat. Sada sve osta[v]ljamo za Vaše preuzvišeno gospodstvo da se ovo izbistri za Vašu slavu i falu veènuju.
I ostajem i biæu vazde na službu Vašega preuzvišenoga gospodstva.

Danil vladika cetinjski

1727, maija 30.

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu i gospodaru sofraproviduru gospodinu Gabrilu Boldu u presvijetle ruke u Kotor ili u Novi

...............................

Original, pisan rukom vladike Danila
IAK, fond UP 44 (1725-1727, br. 821).

_____________________________________________________



27.

Vanrednom providuru Gabrijelu Boldu
30. V 1727.


Presvijetli i preuzvišeni gospodin i gospodar,
Ove dvije rijeèi ma u dugu ljubav preuzvišenomu bratu Vašemu gospodinu gospodinu kapetanu ot kulfa, vele dragi i ljubežljivi pozdrav i prijateljsku službu koju smo mu obeæali vazda prikaževat. Ako smo i slabi i stari, neka nas ne štede ot službe njegova preuzvišena gospodstva, nego neka nam piše njegovo ime i zapovijed da umijem vazda pisat i služit njegovu preuzvišenomu gospodstvu.

Danil vladika cetinjski Božijeju milostiju
mitropolit skenderijski i [primorski]

1727, maija 30.

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu sofraproviduru gospodinu gospodinu Gabrijelu Boldu u presvijetle ruke

---------------------------------

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 44 (1725-1727, br. 245.).

_____________________________________________


28.

Vanrednom providuru Gabrijelu Boldu
18. VI 1727.


Preuzvišeni gospodin i gospodar,
Muèno mi je zaèesto dodijevat Vašemu presvijetlomu gospodstvu, zašto znamo da mi dohodi do obraza moga stidno, ma su manje ne mogu uèinit, zašto mi dodijaše suze pravijeh hristijana koji su napastvovani i nasilovani, i izagnati ot onijeh koji ne poznaju Boga, ni slušaju suda, ni se boje straha gospodskoga. Ne mogu udugo za sve nevolje Iva Perova i njegova brata Marka pisat, zašto smo bili dali na znanje onda u Budvu Vašemu presvijetlomu gospodstvu. Zato i sad molimo i poklanjamo se s ovom našom poniženom [knjigom] i preporuèujem Vi ove dva brata da ih pomožete i uzdržite krepošæu ot Vaše prevedre pravde, zašto su to dobri hristijani doisto, nego im nije mira ot zlijeh koji su ih kæeli ubit na vrata straže ot grada Budve.
I ostajem zavazda na službu Vašega presvijetloga gospodstva

Danil vladika cetinjski

1727, ijunija 18.

Adresa: Preuzvišenomu gospodinu i gospodaru sofraproviduru gospodinu Gabrilu Boldu u presvijetle ruke

................................

Original, pisan rukom vladike Danila
IAK, fond UP 44 (1725-1727, br. 713.).

____________________________________________



29.

Vanrednom providuru Gabrijelu Boldu
10. VII 1727.


Presvijetli gospodine gospodine prepoštovani
Ako je vaša ljubovna volja, ne propušta[j]te nikoga Njeguša s kavalijerom u Mletke da ne bude gora mutnja nego dosad. Nego ovo neka se sprešno opravi i pošlje u Mletke. Nijesmo mogli u prvinu s Vašijem preuzvišenijem gospodstvom za ovo ništa zborit, ma sad hoæemo poznat svu ljubav i pravdu i prijateljstvo ot èiste pravde Vašega preuzvišenoga gospodstva za ovi jadni i tužni puk.
I veæ ja drugo ne pišem nego æu èekat odgovor ot Vašega preuzvišenoga gospodstva.

.....................................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 44 (1725-1727, br. 667.).

_____________________________________________



30.

Vanrednom roviduru Gabrijelu Boldu
10. VII 1727.


Presvijetli i preuzvišeni gospodin i gospodar,
Mi nižeimenovani primili smo Vašu premudru knjigu i premudru zapovijed i radiæemo koliko najbolje uzmožemo kako je Bogu milo i kako je Vašemu preuzvišenomu gospodstvu za èast i slavu, ma je viðeno i vjerovato koji je trud i muka po svemu svijetu vladalcima koji vladaju pukom, koliko s[vj]etovnim toliko i duhovnim, pomeždu zli i nepokorni narod. Mnogi je trud i mnoga muka, ali se tomu nije èudit. Ispunjaju se pisanija koja nas uèe da su ovo zla posljednja vremena i posljednji nepokorni i umomrastljeni narod koji ne opslužuju Božije zapovijedi, takoðer ni gospodske. Ali, hvaleæi Gospodina Boga, neæe imat za ovo ni uzroka ni Vaše preuzvišeno gospodstvo ni naša slabost pred Gospodina Boga, takoðer ni pred gospodom mletaèkom, zašto mi èinimo veæe nego i možemo. I vaše je preuzvišeno gospodstvo mnogo mira i sloge dosad uèinilo, koliko nije nijedan drugi mogo toliko uèinit. A sad se je nešto poèelo mutit, ali æe se radit eda se i ovo ugasi, ma pak ako se i ne ugasi, neæe ni zato bit uzrok na Vaše preuzvišeno gospodstvo ni pak na nas, nego æe bit uzrok na one koji ne slušaju i ne tvore ono što je Bogu milo i ugodno i ono što je za èast gospodsku. Mi smo vareni i peèeni ot truda u muke pomeždu ovi narod, zašto nemamo što dijelit, nego su svi naši po duhovnoj vlasti, a pak su svi i Vašega preuzvišenoga gospodstva po s[vj]etovnoj gospodskoj vlasti. Valja ih jednako karat. Zlo su uèinili onizi koji su ranili onoliko ljudih pred grad Budvu por oruž[j]e principovo, a buduæi ovizi dognali sir i drugu robu da se pomaga mjesto principovo, a za ovoga što su u goru ubili manje je žalosti, a i to je dosta zlje i ružno preko vjere i preko gospodske zapovijedi. I ja se veæe muèan nahodim poradi vašega preuzvišenoga gospodstva nego poradi mojega truda i muke, ali æemo radit o èasti i poštenju Vašega preuzvišenoga gospodstva koliko najbolje uzmožemo.

Na službu Vašega preuzvišenoga gospodstva

Danil vladika cetinjski Božijeju milostiju
mitropolit skenderijski i [primorski]

1727, ijulija 10.

I molim Vaše preuzvišeno gospodstvo upišite ni ime Vašega preuzvišenoga brata, kapetana ot kulfa, da mu se umijem poklonit i poslužit. I muèno mi je iskat da mi darujete 20 litar praha za mene u kamenje.

...........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 44 (1725-1727, br. 747).

______________________________________________



31.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
3. X 1727.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine moj predragi,
Mi nižeimenovani primili smo jutros knjigu Vašega presvijetloga i preuzvišenoga gospodstva na treæi oktobra, na dan Svetago sveštenomuèenika Dionisija Areopagita i razumjesmo svaku zapovijed Vašega presvijetloga i preuzvišenoga gospodstva i radiæemo svojijem srcem i svojijem životom, opslužit koliko najbolje uzmožemo. Iako sam star i hrom, radi æu siti dolje u Primorje na 12. oktobra; priðe ne mogu nikako ot svoje jedne velike preše i u ovi isti dan kad mi doðe Vaša presvijetla knjiga i zapovijed, oni èa[s] smo dozvali Cetinjane i Bjelice i knjigu smo im èatili, i svaku Vašu gospodsku zapovijed skazali, i mnogo ih uèili i karali da poslušaju prvo Božije zapovijedi pak i gospodske. I oni se obeæaju da æe doæ i poklonit se Vašemu presvijetlomu i preuzvišenomu gospodstvu, nego odgovaraju mene da im je neko skazao da su uljegli nekoliko Paštroviæ u goru, na klance da ih èekaju i koga ubiju priðe nego se mir i kmetovi postave. I ja ne znam može li bit ovo istina ili im je prijatelj pravo skazao ili ljut zlotvor slagao da ih smuti da na mir ne idu, teke viðu da su s toga glasa svi smuæeni i pošli su svi oko stoke za èuvat da im èobae ne pobiju. Mi smo na èudo i na velike muke meðu bije parte, zašto su obije kièeljive i nepokorne i ne gledaju na duševno spasenije nego gledaju malovremenuju tjelesnu slavu koja æe ih sve u pakljene muke stopit. Pisao sam presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu zeneralu da vas ovi naš trud, a i gospodski, u nikakvu polzu, sireè u nikakvu zadužbinu ide. I paki sam pisao njegovu uzvišenju da æu ruke omit ot ove smutnje i poæi sjeðet u manastir i Boga molit za svoju dušu i za svoje grehi, a ovo neka mire serdari i guvernaduri s gospodinom kavalijerom. Ja sam dosta trošio zaludu svoje uboštvo. Neka se taknu i oni u ono što su Senatu dosad izmamili i zaludu izjeli. Ovo æu im u oèi reæi, a ja æu se za ljubav Vašega presvijetloga gospodstva jošt ovu jesen potrudit, pak æu sjeðet i ruke umit ot ove službe.

Danil vladika cetinjski Božijeju milostiju
mitropolit skenderijski i [primorski]

1727, oktobra 3.

Ovo ukratko pobaška pišem Vašemu presvijetlomu i preuzvišenomu gospodstvu dobre mi stimaj i dobro drži glavare ot Grblja. Ako ovo oni ne smire, drugi neæe, vjerujte mi, zašto to toliko imamo ljudih koji su vjerni i poslušni i koji se ljudski drže i ljudski razumiju, a naše Crnogorce i naše Paštroviæe ne bi sveti Joan Zlatousti u pravu regulu obrnuo. Bog im pamet prosvijetlio i grehi oprostio.
Isuviše svega ovoga mojega slaboga pisma prikazaæete svu istinu prevedromu Senatu da je sve istina što je pisato i poslato po Pavu Kneževu, a druzi koji pišu ništa nije istina, no lažu, no lažu i narod su s tijeh lažah smutili i poklali.

1727, oktobra 3.

..............................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 46 (1727-1729, br. 755).

_______________________________________________



32.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
9. X 1727.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine prepoštovani,
Mi nižepotpisani poklanjamo se ovom našom poniženom [knjigom], ma ne mogu da ne reèem kako je pravo. Èudim se i za èudo veliko jest kako je prošlo toliko setemanah kako je došlo vaše presvijetlo i preuzvišeno gospodstvo u Kotor, i mi nijesmo imali glasa ni aviza ot Vašega preuzvišenoga gospodstva da umijemo poslužit, a ne kako da se držimo na visoko, to naše djelo nije, nego je to djelo onoga koji ne tvori i ne sluša zapovijedi Hristove. A ne èine dobro ni onizi koji nove obièaje meæu u ovu krajinu koje svako zlo donose svemu ovome puku i svoj krajini, èin[e] konat da je sva Crna Gora i sva ova krajina vojska i soldati su sve principovi; ako li nije ovo istina, zašto su im dukalu i plate dali i daju im i danas ? Zato je bolje da im se bolja stima i prijateljstvo nanosi. Pisali smo gospodinu kavalijeru Buæi za pašu i za njegovu vojsku, takoðer i za pravoslavne hristijane i za njih nevolju i napast koja je na njih došla bez suda, nego po lukavstvu i nagovoru zlijeh ljudih koji rade svu ovu krajinu smutit i razurit. A Crnogorci se ne drže na silu ni u zlu pamet, nego stoje, siromasi, svrh sebe i brane dušu i vjeru, i kume i mole da dadu što su dužni, ma je ovden neèije maslo koje im se ne da umirit. Gospodin je Bog pravdivi sudac da ako upane u onu jamu oni tko je kopa za njih siromahe. Paša je gospodar, ma se je poveo po neèijeh rijeèim i nepravednomu s[vj]etovanju, a mile su mu i aspre, ali ih u Crnu Goru, ni u ovu krajinu, nije ðe uzet, vjerujte mi. Zato nije dobro ovi puk izdavat, nego im pomudro ruku pomoæi dat, zašto su ovo nepokolebimi i ognjaniti soldati principovi.

Na službu vašega preuzvišenoga gospodstva

Danil vladika cetinjski božijeju milostiju
mitropolit skenderijski i [primorski]

1727, oktobra 9.

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu gospodinu sofraproviduru Antoniju Bembu u presvijetle ruke u Kotor

............................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 46 (1727-1729, br. 157).

_______________________________________________



33.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
12. XI 1727.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine gospodine pregrljeni,
Ne umijuæi drugo pisat nego se samo poklonit s ovom našom poniženom [knjigom] Vašemu preuzvišenomu gospodstvu, kako i s onom prvom našom poniženom [knjigom] na koju smo imali ogovor ot Vašega preuzvišenoga gospodstva. I jesmo muèeni i trudni ot mnoge smutnje i ognja meðu koji gorimo u ovu krajinu, ma pak veæe smo muèeni ot naše bolesti nožne, gnjijuæi moje noge ot truda i zla koje sam zlo dobio u moju mladost trpeæi studove i mraze, trpeæi stojanje na vasenoštna bdenija, moleæi se Gospodinu Bogu za ovi strptivi i bezumni narod, trpeæi uzi, okovi željeza, tamnice, košnicu - kako i apostol Pavel za crkov i vjeru - trpeæi razorenija i razgrabljenija crkovnago, a sve za službu gospodsku, kako je po svemu svijetu èuveno, a ovden nekimi zlotvormi nevjerovano, nego na lažu obraæeno. Ako se može lukavstvo i jad unutra skrit koji drže lukavi i zli i prokleti èloveci, a naša se bolest i trud javno i oèito vidi, imajuæi i èateæi sveta pisma koja nas uèe da imamo sve istino ufanje po grèaski upovanije na milost Spasitelja Boga da æe bit primljeni naši trudi i bolezni pred Spasiteljem Bogom, uzdajuæi se i u Vašu preveliku mudrost da æete vjerovat našoj nemošti. Bili smo se spuštili dolje u Grbalj i pristupili blizu Vašega preuzvišenoga gospodstva da se doðemo poklonit Vašemu preuzvišenomu gospodstvu. Utoliko nas smutiše neki nerazumni koji su došli bezumno u Kotor, a ne avizali naprijed Vaše preuzvišeno gospodstvo ni gospodina kavalijera, a ni našu slabost, a ni Paštroviæe, a ni Cetinjane. Ovo ili ðavo muti ili neèija prepamet ili sasma bespamet. Ja se nahodim teško muèan, jer sam hrom; ne mogu po gorah ni plješi, ni na konja hodit, a ne bih se lijenio, Bog zna, za umirit krajinu, ne bih gleda lastoæu, ne bih gleda visokost i gospodstvi, nego bih apostolski i pješice hodio, i uèio i mirio, nego kako priðe više rekoh, pristigoše nas trudi i bolezni. Ne možemo se nakaniti uru hoda poæi, a knjige bez èloveka slabo slušaju. Zato smo pisali i gospodinu kavalijeru Buæi, neka se naðu dva èloveka neka rade poæ i sastavit ove ljudi na rok ureèeni da ne traju i ne troše po dvije, po tri setemane, zašto je malo spenze u ovijeh ljudi. Slabost moja mnogo slabo diše, a Vaša æe prevelika mudrost sve dostiæ i umirit, i ja æu hrom poslužit Vaše preuzvišeno gospodstvo koliko najbolje uzmogu, ma srcem i ljubavlju, a na noge stojat ne mogu ni èrtu ot ure, vjerujte mi.

1727, nojemra 12.

Danil vladika

...........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond 46 (1727-1729, br. 557).

_________________________________________



34.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
19. XI 1727.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine pregrljeni,
Ne mogu drugo nego opslužit Vašega presvijetloga i preuzvišenoga gospodstva zapovijedi i doæ se poklonit ako Gospodin Bog dopusti našoj slabosti samo jedne dure zdravlja ot moje teške nožne bolijesti oblakšat samo tu do Kotora, samo za ispunit ljubav i službu koju smo dužni prikazat Vašemu presvijetlomu i preuzvišenomu gospodstvu. Došli su Cetinjani ovden. Daæemo na znanje Brajiæima. Daæemo na znanje Paštrojeviæima. Neka svi u srijedu tu budu rano, rano zašto je trudno èekat jednoga po jednoga. Èine se spenze, a ne opra[v]lja se dobro ništa. Mene je na[j]muènije za moju slabost što ne mogu služit kako bi se kæelo i kako je dostojno.

1727, nojemra 19.

Danil vladika na službu
Vašega presvijetloga i preuzvišenoga gospodstva

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu gospodinu sofraproviduru Antoniju Bembu u presvijetle ruke u Kotor

..........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 46 (1727-1729, br. 168).

___________________________________________



35.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
[1727-1729 (?)]


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine predragi,
Gleda[j]te eda se sva krajina jedanak umiri. Tako i Crmnica žudi i Rijeèka nahija. A oni koji ispovijesti ne ištu i pokoru ne traže, valja ih inako lijeèit i molit, eda se obrate kadgoð na pravi put. Ako li ne ushoæe, Vaše æe presvijetlo i preuzvišeno gospodstvo za njih mislit. To je Vaš sud.

.............................

Original, pisan rukom vladike Danila.
Iak, fond UP 46 (1727-1729, br. 784).


36.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
[1727-1729(?)]


Preuzvišeni gospodin gospodar sofraprovidur,
Primi i ovi mali list u koji vi davam na znanje što mi je sva Crmnica govorila kako i ona žudi da se umiri i da doðe na ovu istu uglavu i skup. A pisala je i gospodinu kavalijeru za sve, ma i naša slabost govori da bi dobro sve ovo ujedno stisnut i umirit, zašto kad mala iskra ognja ostane u potaji neugašena, može se ot nje i velik oganj uždit, a vljetra je vraž[j]ega dosta koji puha i raždiže svaki dan.

.........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 46 (1727-1729, br. 632).


________________________________________________



37.

Mahinjanima, Poboranima i Brajiæima
[1727-1729 (?)]


U Mahine i u Pobore, i u Brajiæe, braæa ve zovu na pomoæ da ste sutra prežde zore u Rijeèku nahiju svaki brènik laki da se pomožete branit ot napasti, a tu careve zapovijedi ne kažuju, nego se pare ištu silom.

Adresa: U Mahine i u Pobore, i u Brajiæe na prešu

........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond 46 (1727-1729), br. 559).

______________________________________________


38.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
Mahine, 1. I 1728.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine premilostivi,
Mi nižeimenovani koji jesmo i biæemo vazde na službu Vašemu presvijetlomu i preuzvišenomu gospodstvu davamo Vi na znanje kako smo primili Vaše presvijetle knjige i presvijetle i premudre zapovijedi koje donose svako dobro svoj ovoj krajini, ma ako uzumiju slušat i tvorit što im se govori za njih dobro. Sad se ja poklanjam, a i vazde Vašemu presvijetlomu i preuzvišenomu gospodstvu i davam Vi na znanje kako smo došli juèer u nedjelju ovden dolje u Mahine veoma trudno i muèno ot [h]romoæe nožne. Hvaleæi gospodina Boga, u drugo smo usve zdravi, ma u noge sasma slabi. Tri konaka smo èinili ot Crmnice do Mahinah, a to su èetiri ure usve hoda u moje mlado doba, ma veliku slavu i hvalu valja dat Gospodinu Bogu koji nas miluje ovijem kastiganjem, zašto tako govori Sveto Pismo apostolsko: "Koga Bog miluje, toga i nakazuje". Pisali smo Cetinjanima sve Vaše zapovijedi i naše pastirske nauke, a veæ ne znam hoæe li ih poslušat. Èekaæemo ot njih odgovor i pisaæemo sve Vašemu presvijetlomu i preuzvišenomu gospodstvu.

Na službu Vašega presvijetloga i preuzvišenoga gospodstva

Danil vladika cetinjski Božijeju milostiju mitropolit skenderijski i [primorski]

1728. gen[vara?] 1.

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu gospodinu i gospodaru gospodinu Antoniju Bembu u presvijetle ruke u Kotor

..........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 46 (1727-1729, br. 782).

_____________________________________________



39.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
Mahine, 7. I 1728.


Presvijetli i preuzvišeni gospodin i gospodar sofraprovidur,
Mi nižeimenovani s ovizijem listom poniženijem i s mojijem slabijem životom poklanjamo se i služimo Vašemu presvijetlomu i preuzvišenomu gospodstvu. I neæemo pomanjkat koliko najbolje uzmožemo, nego se bojim ot mojega slaba života, jer neæu moæi koliko mi srce žudi, zašto ako je drugo tijelo i zdravo, ali nije koristi dobre, pošto su noge istruhle i izbišale, zašto one nose sve tijelo i u ovu kršnu zemlju one na[j]veæe služe, a bež njih je sve zaludu teke da zaludu h[lj]eb jedimo. Muèiæemo se i pisat ovako sjedeæi eda se što stisne i umiri. Sad je Cetinjanima fešta, ðusto danas na 7. gen[vara?], ma su rekli doæ na 14 gen[vara?] ovden u Mahine da se sastanu i dogovore s Paštrojeviæima u koji æe dan kmetove stavit da se ne varaju i ako što dobro uglave, ja æu onèas pisat Vašemu preuzvišenomu gospodstvu. Utoliko molimo Vaše preuzvišeno gospodstvo pošaljite tu knjigu gospodinu zeneralu u Delmaciju i drugu takvu latinski èisto. I ostajem i biæu vazde na službu Vašega preuzvišenoga gospodstva.

Danil vladika cetinjski Božijeju milostiju
mitropolit skenderijski i [primorski]

1728, gen[vara?] 7.

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu i gospodaru sofraproviduru gospodinu Antoniju Bembu u presvijetle ruke u Kotor

..........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 46 (1727-1729, br. 761).

________________________________________________



40.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
Mahine [?], 20. IV 1728.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine gospodine pregrljeni,
Naša je slabost veoma slaba i nejaka ot patimenat koje nosi moje slabo tijelo ot polovine života. Dolje noge sve iztruhle i izbišale, ma valja da se èine silom za veliku prešu ot Božije službe zdrave, ma i za ispunit onu službu za Vaše gospodsko poštenje i za uèinit dug platit što smo dužni prediku uèinit onomu puku maloumnomu. Poæi æemo sutra gorje na Cetinje i na Njeguše i štogoð budemo opravit, pisaæemo Vašemu presvijetlomu i preuzvišenomu gospodstvu. Ovo mi je Marko Rafailoviæ donio ovu Vašu presvijetlu knjigu. Poklanjam se i zahvaljam Vašemu presvijetlomu i preuzvišenomu gospodstvu za Jova Jazbaca kojega ste puštili. Èinim se i obeæajuæi se služit Vašemu gospodskomu poštenju koliko najbolje uzmogu, videæi da èinite sirotam pravi sud.

Danil vladika cetinjski Božijeju milostiju
mitropolit skenderijski i [primorski]

1728, aprila 20.

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu gospodinu sofraproviduru gospodinu Antoniju Bembu u presvijetle ruke u Novi ili ðe se naðe

...............................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 46 (1727-1729, br 772).

______________________________________________



41.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
Mahine [?], 1. V 1728.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine prepoštovani,
Mi nižepotpisani koliko možemo nigda se ne lijenimo nego služimo Vašemu presvijetlomu i preuzvišenomu gospodstvu. A sad Vi davamo na znanje kako smo imali jednu knjigu ot jednoga moga prijatelja kako je došo ferman ot cara da idu paše i spahije pod novi grad Hotin i na kufin tatarski moskovski. Drugo Vi davam na znanje ka[d] smo bili gorje na Cetinje i karali i uèili one nedobre, a i neke dobri ljudi, da sjede s mirom i da se drže sa svakijem u ljubav; i tako su se obeæali da æe držat vjeru do Trojièina dnevi, a tade potvrdit i dalje, i misle se sastanut s Paštrojeviæima da utvrde i uglave stanoviti i tvrdi mir i vjeru. Tako su rekli i tako žude. Zato molimo Vaše presvijetlo i preuzvišeno gospodstvo da pišete i Paštrojeviæima i da im ne branite doæi na sastanak, zašto ðegoðe ih naša slabost sastavi, to je sve Vaša slava i Vaša zapovijed i ne bih rad dodijevat Vašemu presvijetlomu i preuzvišenomu gospodstvu ma inako ne mogu, nego mi goruæe srce igra i želi i prosi mirnu krajinu gledat, ne samo ove ot naše eparhije, ma i one ot Risna koji su vazda brzi pisat nepravdu, kako i neki naši susjedi Budljani za svakijem pišu nepravdu i ne umiju življet s konšijama. Molim vaše presvijetlo i preuzvišeno gospodstvo nemo[j]te ništa vljerovat što Rišnjani pišu i zlje govore za onezijem guvernadurom Tusoviæem. Ono je vrlo dobar èlovek, a i Budljanima piši neka se lijepo drže, s konšijama, zašto neka Bog zna, mi im dobra hoæemo koliko da su ni ista braæa; a braæa i jesmo svi po svetomu kršteniju, ma onizi koji su zli niti poznaju zapovjedi Božije ni sveto krštenije, nego deru siromahe. Ne smije se jedne uklije ali jednoga skobalja s mirom prodat u oni grad. Tako im i uèini tkogoð i njima štetu, pak krive i navaljuju na Mahine, a jadni su Mahine na èudo i svoje braneæi i mnogo omraze imaju sa svom gornjom krajinom poradi ovoga grada i poradi ove intrade, braneæi je, pak doèekivaju s dobra uèina sramotu. Ništa ne valja Rišnjanima i Budljanima vljerovat što pišu i što ljudi prave oklevetaju.

Na [slu]žbu Vašega preuzvišenoga gospodstva
1728, maija 1.

Danil, vladika cetinjski

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu sofraproviduru gospodinu Antoniju Bembu u Kotor, na pre[šu]

..............................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 46 (1727-1729, br. 827).

____________________________________________



42.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
30. VII 1728.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine i gospodaru predragi,
Prvo po zapovijedi Spasitelja Hrista, pak i po zapovijedi Vašega preuzvišenoga gospodstva potrudili smo se sist dolje u Primorje i sastavili smo Cetinjane i Paštrojeviæe u našu crkvu i pouèili smo ih ot svetago Ijevangelija o ljubovi i o miru i iznijeli smo im svetoje Ijevangelije i celivali su obraz Spasitelja Hrista i zakleli se obije parte da æe držat tvrdu vjeru do Tomina dnevi, a mir i kmetstvo o Krstovu dnevi za koji æe Vi može bit pisat i vojevoda Marko Rafailoviæ.

I ostajem i biæu na službu Vašega presvijetloga i preuzvišenoga gospodstva.
1728, ijulija 30.

Danil vladika cetinjski Božijeju milostiju
mitropolit skenderijski i [primorski]

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu gospodinu i gospodaru sofraproviduru gospodinu Antoniju Benbu u presvijetle ruke u Novi

............................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 46 (1727-1729, br. 807).

___________________________________________



43.

Vojvodi Marku Andrinu iz Beèiæa
30. X 1728.


Gospodine prepoštovani,
Mi smo vazda muèni veæe poradi suðah i zbora Vašega a navlaštito poradi Vas i Vašega truda, nego poradi mene i mojega truda. Ja sam dosta i živ bio meðu ovi zli i nepokorni narod. I odavno bi krepa ot jazve, nego se razgovaram i gledam u prve stare istorije da su i gora zla bila i gore mutnje. Nego, moji drazi hristijani, potrpite svjema opšte, zašto smo pisali trišti knjige po svoj krajini. Jošt nijesmo imali odgovora. A za žitak Jova Androva što su mi suðe i zbor pisao, ja Jova Androva držim u moje srce kako svoju dušu, ma se nije dobro on ponio što se je suproæ crkve i suproæ vladike inadio. Crkva i vladika nije nikoga svadila ni plijenila, nako izlijeèila, ma æemo mi i to prostit i pretrpljet, a Cetinjani se kunu i forcaju da tu stoku uzeli nijesu, a pisali smo knjige i u Bjelice. Jošt do 10 dni pisaæu Vi.

1728, ok[tobra?] 30.

Adresa: Gospodinu vojevodi Marku Andrinu u Beèiæe.

........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 46 (1727-1729, br. 646).

_______________________________________________



44.

Suðama u Paštroviæima
4. IX 1728.


Prepoštovani suðe i vas poštovani zbore,
Primite ovi mali list u veliku stimu i u pravu ljubav koju vazda držimo svrh vas i nemo[j]te se jazvit zašto je namalo knjige. Ovo je sve iz preše za priðe avizat ve, a ot velike muke koju podnosim meðu ovi prokleti i bezrazumni narod koji ne hoæe izabrat što je bolje za njih spasenije ot duše. Dohodiše ovden danas Cetinjani i tako se zakleše da nijesu preko vljere ništa uzeli, nego govore da ljube mir s vama uèinit sad u prvi ponedjeljnik, a silali su u Bjelice da vrnu ono imanje Jova Androva i da doðu i oni na umir. I stari bi kæeli doæi, ma je mlaðijeh i zlijeh veæe koji ne slušaju starije. I tako su se ostanuli muteæi meðu sobom, a ovizi govore da se mire sami, ako oni i ne doðu i vjeru daju tvrdu do Pokladah, do 14. nojemra, a u ponedjeljnik kmetstvo, ma izvan gradova tu ðe blizu vas. I vjerujte da bi mene milije bilo i lakše za mene da hoæe u grad, ma kad ne hoæe, mi im silom uèinit ne možemo, nako samo da ih vržemo u prokletstvo da se gore oèaju i pomame na zlo. A muèno mi je i poradi preuzvišenoga gospodina sofraprovidura da se što ne rasrèi, a neka Bog zna, mi bismo radi sa svijem pravijem srcem da njegovu preuzvišenomu gospodstvu svaku dostojnu službu uèinimo, ma se ne može sve koliko bi se kæelo, nego onoliko koliko smo moæni. A eda Gospodin Bog dopusti malo po malo ter se i sve smiri, zašto sami znate da je Cetinje sad jako pleme. Ako se š njima umiriste, sa svakijem æete se lakše umirit i valja š njima ustanovit i utvrdit za svaku rabotu izvansku. Vi ste razumni. Možete to na kmetove utvrdit, a ja tu mogu malo i pomoæ, zašto je to sud s[vj]etovni, ma æu i ja pripomoæ koliko uzmogu proklinat i zadržavat i ot crkve otluèevat. To je naš sud, a vaš je kmetovski baška. Prikažite ovi list preuzvišenomu gospodinu sofraproviduru da ve što ne kara, a ja nemah sad na prešu na što pisat njegovu preuzvišenu gospodstvu, ma æu sisti u subotu i ja dolje.

1728, nojem[ra] 4.

Danil vladika

.......................

Original, pisan rukom vladike Danila
IAK, fond UP 46 (1727-1729, br. 829).

___________________________________________


45.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
Grbalj, 22. XI 1728.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine prepoštovani,
Samo poklanjam se Vašemu presvijetlomu i preuzvišenomu gospodstvu. A drugo sade ne umijem što pisat dokle se na zdravlje doma vratim, zašto se sad nahodim ovden u Grbalj, za ove naše duhovne rabote koje me tièu i zovu da ih ispunjeno s trudom velikijem ne ostavljam nenauèene i neopra[v]ljene, nego da ih upravljam kako nam je ot Gospodina Boga poruèeno. A kad se na zdravlje doma vratim, pisaæu Vi i poklonit se s našom poniženom knjigom.

Danil vladika cetinjski Božijeju milostiju
mitropolit skenderijski i [primorski]

1728, nojemra 22.

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu i gospodaru sofraproviduru gospodinu Antoniju Benbu u presvijetle ruke

......................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 46 )1727-1729, br 821).

________________________________________________



46.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
[1728-1730 (?)]


Presvijetli gospodine gospodine predragi
Ja sam u noge zlo bolan, a i u oèi malo zdrav, a gospodin kapetan Marko, bio se je nešto malo pobolio od krstih, a dobar je Vaš sluga i radi za svako poštenje Vašega preuzvišenoga gospodstva, ma ima zlijeh dosta koji mu smetaju. Ja ošiljem do 6 dni moju barèicu i moje ljudi mojijem poslom do Rijeke. Svrnuæe u gospodina zenerala.

........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 47 (1728.1730, br. 663).

____________________________________________



47.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
10. III 1729.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine gospodine,
Mi nižeimenovani poklanjamo se i službu vazdašnju prinosimo Vašemu presvijetlomu i preuzvišenomu gospodstvu i prosimo ovu graciju koju se uzdamo da æe bit nami darovana i dopuštena ot Vašega preuzvišenoga gospodstva zašto nam je dopuštava Gospodin Bog i sveta mati crkva, i apostolska, i Svetih otac pravila. Molimo se i ponizno se klanjamo Vašemu preuzvišenomu gospodstvu i prosimo ovu graciju za oni proces koji se uèinio svrh onoga popa Stefana u Kotor, a po rijeèi one nedobre žene koja bešèasti sveštenike. Vaše preuzvišeno gospodstvo mnogo dobro zna koliko je zla bilo po svemu svijetu sa zlijeh ženah. A mi toga popa poznajemo i poznali smo ga da je dobar sveštenik. Zato smo ga posveštali i u ta[j] grad poslali da tijema hristijanima savršuje vasa sveštena [djela] krome oneh iže nam ijepiskupom naležet. I Vaše preuzvišeno gospodstvo mnogo dobro zna da nije dobro da ovca pastira huli i bešèasti. Molimo se Vašemu preuzvišenomu gospodstvu da se ta[j] proces digne i izgori u dim neka poðe, a gospodinu kandžalijeru Vašemu biæe mu dar za njegov trud ot onoga popa, teke da ga sasma ne udave, zašto je slabo i [t]anko življenje i njemu i druzijema u ovu krajinu, kako i samo Vaše preuzvišeno gospodstvo vidi što pati ovi narod ot gladi.

Danil vladika cetinjski Božijeju milostiju
mitropolit skenderijski i [primorski]
vazde na službu Vašu

1729, m(a)r(ta?) 10.

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu i gospodaru sofraproviduru gospodinu Antoniju Benbu u presvijetle ruke u Kotor ali u Novi

...........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 48 (1728.1730, br. 10).

_____________________________________________



48.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
11. III 1729.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine prepoštovani,
Mi nižeimenovani kako u tu prvu [knjigu], tako i u ovu, i svaku, ponizno se poklanjamo i služimo sa pravom i èistom ljubavlju Vašemu preuzvišenomu gospodstvu i davamo vi na znanje neka razumijete ove nove glasove i teške i mutne rabote koje su se zgodile meðu Podgoricom i meðu Grudima kako su se poklali. Bili su pošli podgorièki Turci ovoga pasanoga mjeseca i uzeli plijen grudski, a Grude skoèili da ne dadu svoju muku. I tu se pobili i poginulo 6 Turak i 4 Grude, pak sad ovoga mjeseca skupila Podgorica vojsku u ovu pasanu nedjelju i poharala Donje Grude i poginulo Turak 18, a netko govori 24. To se tako kažuje, a vaše æe presvijetlo i preuzvišeno gospodstvo bolje bit razumjelo teke mi ovo pišemo neka znate da s èistom i pravom ljubavlju služimo Vašemu preuzvišenom gospodstvu. Mnogo se kažuje da je 60 Turak ranjenijeh do smrti. Tako ti je jadna muka i bijeda došla [na] narod kršæanski

Na službu Vašega preuzvišenoga gospodstva

Danil vladika cetinjski Božijeju milostiju
mitropolit skenderijski i [primorski]

1729, m[a]r[ta?] 11.

Adresa: Presvijetlomu i preuzišenomu gospodinu sofraproviduru gospodinu Antoniju Benbu u Kotor ili u Novi, skoro, skoro

...........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 48 (1728-1730, br. 7).

_________________________________________



49.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
23. III 1729.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine prepoštovani,
Samo u velikoj ljubovi i službi koju Vi naša slabost prikažuje i obeæava se vazda služit Vašemu preuzvišenomu gospodstvu koliko jaci budemo. Sad su Grude na velike muke. Može im Gospodin Bog pomoæ dat. Ako što èujem za njih i za svaku rabotu, daæu Vi na znanje onaèas. A za ženu onu prokletu i zlu koja je gora ot one Irodijade koja je èinila posjeæi Jovana Krstitelja, tako i ova prokleta psovala i sramotila Božijega sveštenika. I on je nije mogao trpljet, ma je falio ðe je nije trpio i pravdi Vašoj prevedroj kazao da je Vi kastigate. Ma je dosta vremena, možete je kastigat i ot njih zlijeh rijeèi ustegnut i otonden diæ kako krastavu ovcu ot zdravijeh ovac otluèit da one zdrave ne okrasta i ne otruje. A vaše presvijetlo preuzvišeno gospodstvo [je] za to i za svašto dobro, spametno i mnogo mudro.

Danil vladika cetinjski Božijeju milostiju
mitropolit skenderijski i [primorski]

1729, m[a]r[ta?] 23.

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu i gospodaru sofraproviduru gospodinu Antoniju Benbu u Novi

.........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 48 (1728-1730, br. 4).

______________________________________________



50.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
28. IV 1729.


Presvijetli i preuzvišeni gospodin i gospodar moj predragi,
Ne mogu nigda zaboravit i ostavit moju slabu i nejaku službu koju smo nauèeni služit i prikaževat svakomu mojemu gospodaru koji je bio u tu preuzvišenu vlast. Zato ne manjkavam ni sad poklonit se s ovom našom poniženom [knjigom]Vašemu preuzvišenomu gospodstvu, èekajuæi kojigoð glas ot Vašega preuzvišenoga gospodstva koji bi nas uæešio i razgovorio ot velikoga mojega truda koji podnosim u ovu krajinu. Idu tamo poklonit se Vašemu preuzvišenomu gospodstvu suðe ot Mahinah i primit Vaše premudre zapovijedi. Prosimo ovu graciju: ako je tko što vrh njih zlo govorio, da ne biste vjerovali, nego da ih milujete kako svoje prave sinove, zašto su vi vazde vljerni u svaku službu i oni su èisti ot svake skvrni. Nema u njih ni lupeža ni razbojnika, nako ono što se brane i svrh sebe stoje. Ovo je dosad ovako bilo doisto, a posem sega eda im Gospodin Bog i Vaše preuzvišeno gospodstvo i bolju sreæu darujete.
Došo je oklamadžija ot cara da tevtiši age i nefere u sve ove gradove. Vika je paša na age i zovu ih u Begler-bega da se sude. I sad je u gradove velika mutnja, i vijeæaju i muèe se age zlo. I štogoð budemo razabrat, sve æemo dat na znanje Vašemu preuzvišenomu gospodstvu.

I ostajem i biæu na službu Vašega preuzvišenoga gospodstva.

Danil, vladika cetinjski Božijeju milostiju
mitropolit skenderijski i [primorski]

1729, aprila 28.

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu i gospodaru sofraproviduru gospodinu Antoniju Benbu u presvijetle ruke u Novi ili ðe se naðe

...........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 47 (1728-1730, br. 625).

______________________________________________



51.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
19. V 1729.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine moj predragi,
Mi nižeimenovani primili smo vašu presvijetlu knjigu po kapetanu Marku Andrinu Rafailoviæu. I Bog zna moje srce i moju bolijest i žuðbu koju imam vazde s velikom mukom i trudom za ispunit ono što smo dužni pred Boga odgovarat, ma i poradi Vaše gospodske ljubavi i službe koju bismo vazde radi prikazat Vašemu preuzvišenomu gospodstvu i prevedromu Senatu. Ma sad ne umijem što siguro pisat za ovi mir dokle ne vidim što æe bit i koliko æe bit posluha i pokorstva ot ovoga puka.

1729. maija 19.

Danil vladika cetinjski


Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu i gospodaru sofraproviduru gospodinu Antoniju Benbu u presvijetle ruke

..............................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 48 (1729-1730, br. 15).

_____________________________________________



52.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
23. VI 1729.


Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu i gospodaru,
Primio sam Vašu presvijetlu knjigu koju ste mi poslali s njihovom velikom ljubavlju s onom preuzvišenoga gospodina providura zenerala za koju vi mnogo ostajem dužan za poslužit Vaše preuzvišeno gospodstvo, i ako zapovijedate da vi pošljem pod Vaše ruke odgovor preuzvišenomu gospodinu zeneralu da mu ga Vaše preuzvišeno gospodstvo pošaljete sprešno. Èekaæu odgovor ot Vašega preuzvišenoga gospodstva. I ostajem i biæu na službu.

1729, ijunija 23.

Gospodine preuzvišeni poslah knjigu preuzvišenomu gospodinu zeneralu za èast Vašu, Bog zna. Pošlji mu je skoro, skoro !

Danil vladika cetinjski Božijeju milostiju
mitropolit skenderijski i [primorski]

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu i gospodaru sofraproviduru gospodinu Antoniju Benbu u presvijetle ruke u Novi

........................

Original, pisan rukom vladike Danila,
IAK, fond UP 48 (1728-1729, br. 36).

_______________________________________________



53.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
8. VII 1729.


Presvijetli i preuzvišeni gospodin i gospodar,
Mi nižeimenovani koji smo vazde s pravijem srcem i pravom ljubavlju služili Vašemu preuzvišenomu gospodstvu tako i danas primili smo zapovijedi ot Vašega presvijetloga i preuzvišenoga gospodstva po kapetanu Marku Rafailoviæu, ma na rijeèi bez knjige Vašega preuzvišenoga gospodstva. I mi smo se mnogo muèni našli ðe ne možemo sad sa svijem mojijem životom poslužit Vašemu preuzvišenomu gospodstvu zašto ot istine istinske ima 15 dni kako mi je udrilo u l[ij]evo koljeno, u neku staru ranu, neka nova nemoæ aliti stara ona ranjena bolijest, ter ne mogu ni pješice hodit, ni se na konja pripet, niti se mogu kuðe životom maknut da poslužim Vašemu preuzvišenomu gospodstvu. Ma srcem pravijem i ljubavlju služim. I mnogo smo se s kapetanom Markom razgovarali za Vašu èast i poštenje. I on æe Vi sve ustima kazat potanko.

I ostajem i biæu na službu Vašeg preuzvišenoga gospodstva

Danil vladika cetinjski Božijeju milostiju
mitropolit skenderijski i [primorski]

1729, ijulija 8.

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu i gospodaru sofraproviduru gospodinu Antoniju Benbu u presvijetle ruke.

.......................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 48 (1728-1730, br. 273).

_____________________________________________



54.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
10. VII 1729.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine predragi,
Samo u ove dvije rijeèi davamo na znanje Vašemu preuzvišenomu gospodstvu kako idu starješine ot Crmnice i ot Rijeèke nahije, da se poklone Vašemu preuzvišenomu gospodstvu i, ako je milostiva volja i ljubav Vašega preuzvišenoga gospodstva svrhu njih, da biste im dali ono njih platah koje su došle u Vaše ruke. Ovo su ljudi vljerni i poslušni vazde bili i nemaju što èinit s druzijema, ni se u èije zlo miješaju. I ja Vi se poklanjam kako mojemu predragomu gospodaru i sve Vi istinu pišem i s pravijem srcem služim, i prosim ovu graciju da ih ni èas ne držite, zašto su na sami kufin kod Žabljaka; ne smiju tamo mnogo stojat.
Na službu Vašega preuzvišenoga gospodstva

Danil vladika cetinjski Božijeju milostiju
mitropolit skenderijski i [primorski]

1729, ijulija 10.

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu i gospodaru sofraproviduru gospodinu Antoniju Benbu u presvijetle ruke

..............................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 48 (1728-1730, br. 39).

______________________________________________



55.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
12. VII 1729.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine predragi
Nijesmo nigda imali obièaj da se sa zlom ni na koga piše, zašto nije ni lijepo, ni pošteno, ma ovo pišem poradi suzah siromaškijeh koji su odrti i ucvijeljeni ot prokletoga popa Bogdana i ot njegove družine Graðanah. A to pop i nije nego kapo ot zlijeh ljudih. I to su rebeli i otmetnici i Bož[j]i i gospodski. Vrzi toga popa Bogdana u tamnicu i te sve Graðane. A te plate podajte protopopu Ðuru i popu Rajièu Plamencu, i protopopu Vuku Ðuraškoviæu, i druzijema koji budu š njim doæ. To su ljudi ot vljere i ot službe gospodske. Mi Ve služimo i s ovom [knjigom] i sa svakom kako moga gospodara predragoga.

Danil vladika cetinjski Božijeju milostiju
mitropolit skenderijski i [primorski]

1729, ijulija 12.

Adresa: Presvijetlomu gospodinu sofraproviduru, gospodinu Antoniju Benbu, skoro, skoro

............................

Original pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 48 (1728-1730, br. 41).

______________________________________________



56.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
20. VII 1729.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine predragi,
Mi drugo ne možemo nego onu pravu službu uèinit koju smo dužni i koju smo èinili vazde Vašemu presvijetlomu i preuzvišenomu gospodstvu i za falu i za èast pronijet po svemu svijetu Vaš pravi sud i pravu ljubav koju imaš vrh ovoga puka. Prosimo i ovu graciju u Vašega preuzvišenoga gospodstva: da podate tomu zloèestomu popu Bogdanu oni dio što ga pada ot rijeèkijeh platah. Pokajao se je i zakleo da æe veæ posem sega vljerno služit i Gospodine Boga i prevedroga principa, nego i njega veselo spravi kako ste i sve one druge. I prosim i ovu drugu graciju: nemo[j]te mi zaboravit staru slugu principovu Vukosava Stanišina, nego mu poda[j]te ono njegove plate. Nemo[j]te da mu je tko opuha kako i ostale sve koje su dosad opuhovali.

I ostajem i biæu na službu Vašega preuzvišenoga gospodstva

Danil vladika cetinjski Božijeju milostiju
mitropolit cetinjski i [primorski]

1729, ijulija 20.

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu i gospodaru sofraproviduru Antoniju Benbu u presvijetle ruke

........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 48 (1728-1730, br. 277).

______________________________________________



57.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
22. VII 1729.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine predragi,
Mi smo stari i u noge ljuto bolesni, a i u oèi, i u ruke ne mnogo zdravi, ma u srce, faleæi Gospodina Boga i zdravi i vljerni. I ništa falso ne pišemo koje bi donijelo štetu gospodsku, nego se uzdam u Gospodina Boga da svako moje slabo pismo nosi korist i èast gospodsku i velik napredak ako se uzvljeruju ova moja slaba pisma. Ako li se ne uzvljeruju, mene nije ništa muèno, nego mi èine poèivat i s mirom Boga molit za svoju dušu, a veæ nigda ništa ne pisat. Jovo Stanišin vljeran je èlovek, a Vukosav, njegov brat, i vljeran i dobar, iako je ot bolesti brzo ostarao. Ja ne prosim ove dvije gracije za moju korist, ni za moju èast, nego veæe za vašu gospodsku èast, Bog neka zna. A Vaše preuzvišeno gospodstvo èin`te kako znate da je bolje i korisnije, zašto ja veæ bolje i vljernije služit ne mogu nego služim, a da bolje mogu, ne bih se štedio, Bog zna, nego i ovo što èinim, veæe èinim nego mogu, a za veliku štetu moju. Pop je Bogdan falio bio, i njegov otac, Gospodinu Bogu, kako smo vi pisali u na[j]prve knjige, pak je došao i pokajao se je i zakleo da æe uprav služit. Zato smo ga pomilovali i poslali da mu date oni dio platah, i on je uza[j]mio u Jova Stanišina i ostavio pismo-škontru u kamaru kotorsku i pošo je doma. A Vaše preuzvišeno gospodstvo ako je pravo da vljerujete, podaæete te aspre Jovu Stanišinu, ako li neæe vljerovat, hvala je Bogu, mi neæemo gori bit, zašto to sebe ne ištemo, a i tomu Vukosavu nije dobro da mu to predvajate, no ujedno date. Ako ne bude ovo na[j]zadnja moja služba primljena, neæe ni na[j]prva bit primljena. A pisaæemo prostranije po Marku Rafailoviæu, ma ako je volja Vašega preuzvišenoga gospodstva, puštite te dva mlaðe Cetinjanina, a ti starizi neka postoje j[o]št zamalo, neka poznadu gospodu da umiju budi u starost pamet uèit i gospodu služit.

1729, ijulija 22.

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu i gospodaru sofraproviduru gospodinu Antoniju Benbu u presvijetle ruke

..........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 48 (1728-1730, br. 133).

____________________________________________



58.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
28. VII 1729.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine predragi,
Pisali smo Vi radi popa graðanskoga i radi serdara Vukosava Stanišina i dva puta, i rekli smo da æe bit ono na[j]zadnje pismo naše i da æu Vi pisat uprostrano po kapetanu Marku Rafaailoviæu. Ma danas ovden Marka nije, a moja vazdašnja ljubav i vljera i služba ne da mi poèijevat, nego služit Vaše presvijetlo i preuzvišeno gospodstvo. I nije potrebe uprostrano pisat, nego ono što je za èasti poštenje Vašega preuzvišenoga gospodstva, kako smo i u prvu našu [knjigu] rekli, tako i u ovu sve pišemo za èast i slavu Vašega preuzvišenoga gospodstva. Idu k Vašemu preuzvišenomu gospodstvu Cetinjani i Bjeloši poklonit se i prosit graciju za puštit im one Cetinjane. I ako je ljubav i milosrðe Vašega preuzvišenoga gospodstva, da im date njihove plate. Vaša velika mudrost dobro zna tko muti svu Crnu Goru s tijeh platah. Ta[j] i sad radi smeæu èinit. Ja Vi ga neæu mencovat, zašto bih rad svakomu duševnoga spasenija, ma æete i Vaše preuzvišeno gospodstvo veliko dobro i poštenje uèinit sami svojemu preuzvišenomu gospodstvu ako te ljudi puštite i ako ovijema oni njih dio platah date. Uèi me Vaše preuzvišeno gospodstvo da æete tako sve vragove predobit i pod noge vræ i svu krajinu upitomit i dosta slugah vljernijeh steæi.

1729, ijulja 28.

Danil vladika cetinjski

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu i gospodaru sofraproviduru gospodinu Antoniju Benbu u presvijetle ruke

.............................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 48 (1728-1730, br. 290).

_____________________________________________



59.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
1. VIII 1729.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine predragi,
Mi i s ovom našom poniženom [knjigom] služimo i poklanjamo se Vašemu presvijetlomu i preuzvišenomu gospodstvu. I kako smo Vi u mnoge dali na znanje za neke stvari koje idu u ovu krajinu, tako smo i istomu gospodinu providuru zeneralu odgovorili na njegovu koju je nami bio pisao i spomenuo za ove plate crnogorske. Ma i prije ovoga pasanoga godišta pisali smo bili u prevedri Senat sve ono što je istina. A sve smo to pisali po molbi i plaèu ovoga puka pravoga i poslušnoga kojijema plate iju nekizi lakomi i koji svu krajinu s tijeh platah mute i u mrzost veliku drže, a mene ne daju poèijevat i s mirom Boga molit. A ja ovden nemam nikakva posla u konat tijeh platah, no muke i štete i dosade dosta, a najveæu štetu i zlo gledajuæi svoje stado smuæeno sve s tijeh istijeh platah. Plaèu se dobri i poslušni pred nami na one zle i lakome, a ja im pomoæ ne mogu ništa, nego smo pisali u prevedri Senat da ih on smiri njihovom velikm mudrošæu. I neka svakomu svoj dio ide ot tijeh platah i neka ih èisto svi vide kako su i sad èisto te plate došle ispod vlasti i za[po]vijedi svoga gospodina zenerala. On je uèinio sebe i svojemu imenu veliku slavu i poštenje, koji je te plate èisto posla. I da se zna koliko je poslao, a dosad nijesu tako èisto poslate, ni èisto kazate, no kad doðu golemo kažu po dvije po tri, a druge se usuše. Ne znamo ot èijega ognja i na èije sunce. može bit da je tkogoð i u Senat i u gospodina zenerala pisao suproæ nas, ma nije èudo da je suproæ nas, nego se i suproæ veæe gospode piše, ma smo mi èisti ot te hazne principove. Ja sam i sam bio u Mletke, ma nijesam hazne iskao, a služio sam vljernije nego oni koji haznu kusaju. Vidio sam i lažavu prokuru koju su nekizi uèinili i metnuli u nju ljudi koji ništa za nju ne znaju. Tako ti se gospoda varaju i gospodsko blago mami, a jadni hristijani ginu, a mene dosta jada i žalosti na moje srce pada gledajuæi svoje stado smuæeno i poklato. Ovo je dosta prostrano pisano, a sad molim Vaše preuzvišeno gospodstvo, kad su došle te plate pod Vaše ruke uèin`te i Vi sebe i svojemu imenu veliku slavu i vjeèno poštenje. Poda[j]te èisto svakomu svoj dio, a oni Vašemu preuzvišenomu gospodstvu tvrdu vjeru udugo ot mira.

1729, a[v]gusta .

Danil vladika

........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 48 (1728-1730, br 290).

_________________________________________________



60.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
1. VIII 1729.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine predragi,
Pisali smo i poklonili se Vašemu preuzvišenomu gospodstvu u prvu našu [knjigu] koju smo vi poslali jutros rano po našem ðaku. Tako se i u ovu poklanjamo i služimo Vašemu preuzvišenomu gospodstvu. I sve je ono istina što smo Vi uprostrano pisali. A ako se koji srèe ter ne hoæe doæ i poklonit se Vašemu preuzvišenomu gospodstvu znate da bi takvi ktio tuðe plate kusat, kako je i dosad. Zato je u krajinu mutnja i nesloga, nego ja molim Vaše preuzvišeno gospodstvo uèin`te svakomu svoj dio imat.

A[v]gusta .

Adresa:Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu sofraproviduru gospodinu Antoniju Benbu u Kotor, skoro, skoro

...........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 48 (1729-1730, br 137).

_________________________________________



61.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
3. VIII 1729.


Presvijetli gospodine, gospodine predragi,
Idu poklonit se Vašemu presvijetlomu i preuzvišenomu gospodstvu prvo Mahine pak sutra Pobori. Znam da su ovi Pobori ljudi mirni i gospodi vjerni i poslušni. Uzdamo se da æete i Pobore i Mahine milostivo prigrlit kako svoje prave sluge i da im ne bi tko ono njih opuhao, zašto nekizi rade, a vidimo da Vaše preuzvišeno gospodstvo svakomu èinite pravi sud i pravi dio.
I ostajem i biæu na službu Vašega preuzvišenoga gospodstva

Danil vladika cetinjski

1729, a[v]gusta 3.

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu gospodinu sofraproviduru gospodinu Antoniju Benbu u presvijetle ruke

..............................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 48 (1728-1730, br. 288).

__________________________________________________



62.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
13. VIII 1729.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine predragi,
Primili smo Vašu presvijetlu knjigu i sve smo razumjeli što ni zapovijedate i avizavate kako ste dobro uglavili i utvrdili s knezovima ot Crne Gore. Nama je to milo ako se ispuni, zašto je viðelo i poznalo Vaše preuzvišeno gospodstvo kako se mi Vašoj èasti i slavi vazde radujemo i veselimo. Mi se bojimo ot zla, hoæe li bit ljudi mirni pošli iz Kotora, zašto se ovamo drugojaèije kažuje, ma ja u te stvari i u te plate posla i nemam nako onoliko što me tko moli da pišem Vašemu preuzvišenomu gospodstvu da mu se pravi dio uèini. I ja sam mnogo daosadio Vašemu preuzvišenomu gospodstvu pišuæi za te njih molbe, ma ja ako i pišem i služim, a ne èinim štete nijedne, nego avizajem što je za korist gospodsku, Bog zna, o mojemu h[lj]ebu, a bez nijedne štete i spenze gospodske. I danas služim onoliko koliko mogu, ma veæ ne mogu nièim, nako nešto malo s ovijem perom, ma i š njim zlje mogu, vjerujte mi, ma dokle uzmogu, pisaæu ono što znam da je za korist tolikoðer što je i za štetu. Znam i pisali smo i u Senat i gospodinu zeneralu, može bit i Vašemu preuzvišenomu gospodstvu da se je sva krajina s tijeh platah smutila, ma ako ne vjerujete nami, a Vi vljerujte komu znate. Ja jedva i èekam ako uzmogu da poèinem. I ostajem i biæu.

1729, a[v]gusta 13.

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu gospodinu sofraproviduru gospodinu Antoniju Benbu u presvijetle ruke u Novi ili Kotor ðe se naðe, skoro, skoro

...........................

Original, pisan rukom Vladike Danila.
IAK, fond UP 48 (1728-1730, br. 117).

_____________________________________________



63.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
16. VIII 1729.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine predragi,
Ašte i s mukom i slabošæu našom ne mogu ni služit, ni pisat, ma onoliko koliko mogu, toliko æu služit i vazda se poklonit Vašemu presvijetlomu i preuzvišenomu gospodstvu. Èuje se sad neki novi glas da ide èetiri stotine masak praha i olova u Bar i U[l]cinj, a druge èetiri stotine u Spuž i Podgoricu, a treæe èetiri stotine u Skadar i u Žabljak. To ti se tako èuje, a Vaše æe preuzvišeno gospodstvo bolje za to znat. Toliko mi što èujemo, to Vi i pišemo, a Bog zna ne mogu ni pisat, nego sam falio i oèima, a drugomu ne dam da mi piše. Utoliko smo paki èuli da je zapovijeðelo Vaše preuzvišeno gospodstvo Krtoljanima da ne prodaju tigle. Zato molim Vaše preuzvišeno gospodstvo da mi puštite uzet èetiri miljara tigal za moje aspre, a dva su mi miljara dužni. To su usve šest miljar. Èekaæu odgovor do 8 dni dokle je suh put da ih donesem.
I ostajem i biæu na službu Vašemu presvijetlomu gospodstvu

Danil vladika cetinjski Božijeju milostiju
mitropolit skenderijski i [primorski]

1729, a[v]gusta 16.

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu i gospodaru sofraproviduru gospodinu Antoniju Benbu u presvijetle ruke u Novi, skoro, skoro

...........................

Original, pisan rukom Vladike Danila.
IAK, fond UP 49 (1728-1730, br. 210).

_____________________________________________



64.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
3. IX 1729.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine predragi,
Primih juèer na 12 urah dnevi Vašu presvijetlu knjigu u koju razumijem sve što mi zapovijedate, ma moja slabost ne lijeni se onèas odgovorit i poklonit se Vašemu presvijetlomu i preuzvišenomu gospodstvu. Nama glavari i knezovi ot Crne Gore nijesu ništa napisali, ni ustima došli reæi, nego teke èujem tako po tuðijeh rijeèih da se sva Crna Gora srèi zašto su im se tolike plate uzdržale, pošto su im tako oèito poslate i oèito kazate. A može bit da je razumjelo Vaše preuzvišeno gospodstvo u moju slabu knjigu koju smo Vi uprostrano odgovorili na onu Vašu koju ste ni uprostrano bili pisali. Moja slabost nema preše da se u te plate miješamo, zašto vidimo da dobivamo veliku omrazu na dvije strane: ot jedne strane, srèe se gospoda na moje prave avize, a ot druge strane, srèi se vas ovi puk, kako da im mi smetamo da im se ne daju; a treæe je na[j]veæa srdžba ot onijeh koji su ih nauèili šotomano jesti. Takvu ti ja omrazu dobivam. A za ovu vljeru i za ovi mir ja ništa ne znam, niti mi tko otovud za to što govori. Toliko što razumijem što mi Vaše preuzvišeno gospodstvo piše za koje ti ne umijem siguro ništa odgovorit. To u knezove stoji, i u serdare, i u guvernadure. I u Kotor je miru vazda mjesto bilo. Nemo[j]te inako vljerovat, a ja, Bog zna, ne mogu ni o sebe radit, nego sam pošo u pustinju poèinut dokle što ozdravim, a medigah neæu, nikoga do jednoga Boga koji Bog vlada životom i smrtiju, i zdravljem i bolešæu.

I ostajem i biæu na službu Vašega presvijetloga i preuzvišenoga gospodstva

Danil vladika cetinjski Božijeju milostiju
mitropolit skenderijski i [primorski]

1729, sek[temvra?] 3.

............................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond Up 48 (1728-1730, br. 70).

______________________________________________



65.

Vojvodi Marku Andrinu
12. IX 1729.


Prepoštovani gospodine,
Primih Vaš poštovani list i nemam ti što dobro otpisat, niti mi se mili ni moj život meðu zlijema ljudma. Èuje se sad da ide vojska na Crnu Goru. Do ove 10 ali 15 dni dohodi zahira u Niš svaki dan. A i[z] Skandarije došla zapovijed da se kupi i ona na vojsku. Daæe Bog da i Primorje ostane zdravo. Nešto se ružno èuje. Bojim se ružno æe i bit.

Danil vladika cetinjski Božijeju milostiju
mitropolit skenderijski i [primorski]

1729, sek[temvra?] 12.

Adresa: Prepoštovanom gospodinu vojevodi Marku Andrinu u poštovane ruke u Beèiæe

..............................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 48 (1728-1730, br 101).

_______________________________________________



66.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
13. X 1729.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine prepoštovani,
Primili ste mnoge moje slabe knjige i moju slabu službu koja je sva u vljetar i u maglu pošla ot zlijeh i smuæenijeh ljudih. I tako smo bili rekli i otluèili. I sad govorim i otluèujem da sve stvari ove tjelesne službe ostavim, pak da se poðem ovako hrom kuðe odaljit ot ovijeh stranah, ili, ako mi bude mirno, poæ u pustinju Boga molit za svoju dušu, kako me sveta pisma uèe onijeh starijeh pustinjik koji ot meteža zlijeh i kilèeljivijeh ljudih blježahu u pustinju. Ma su manje ne mogu uèinit da se jošte s ovom našom poniženom [knjigom] ne zaboravim javit i oklonit se Vašemu presvijetlomu i preuzvišenomu gospodstvu i dat Vi na znanje kako se ovi paša omazuli. A ide za pašu Beæir-paša Èengiæ koji je s prevedrijem duždom velik prijatelj, a ovoj zemlji ne znam ho[æe] li bit prijatelj, zašto ova luda zemlja za malu se stvar njemu omrazi. I govori se da je izišao ferman na ovu krajinu da se pali i robi, a veæ ne znam koji æe ordeni u ta[j] ferman doæ, ali na svu krajinu, ali na neke zloèince. Vaše æe presvijetlo i preuzvišeno gospodstvo bolje za to znat.
I ostajem, i biæu na službu Vašega presvijetloga gospodstva

Danil, vladika cetinjski Božijeju milostiju
mitropolit skenderijski i (primorski)

1729, ok[tovra?] 13.

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu i gospodaru sofraproviduru gospodinu Antoniju Benbu u presvijetle ruke u Novi

............................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 48 (1728-1730, br 77).

__________________________________________



67.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
16. X 1729.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine prepoštovani,
Naša je slabost vazde istinu pisala i pravo služila svakomu gospodaru, daklje i sade, ako i ne mogu doæ i poklonit se s mojijem slabijem životom, poklanjam se s ovom našom poniženom [knjigom] Vašemu preuzvišenomu gospodstvu. I pišem Vi svu istinu za toga Rada Jovova kojega držite u gvožða. Pravda je Vaša èista i premnogo bistra, vljerovaæete i njegovoj nevolji i šteti koja ga nahodi i koju podnosi ot svakoga zla èloveka, a na svoju kuæu i baštinu. Vaša je mudrost velika i znate što je krajina i što su kufini blizu zlijeh ljudih. Njemu su i ženu i sestru zli ljudi bili ukrali i zarobili kako dvije ovce, pak je jedva ženu otkupio, a sestru neæe nikad otkupit, ni viðet. A kad je to bilo, onda je on služio prevedroga principa, pak mu druzi pasu goru silom i pritiskaju baštine, a on bi se ktio branit i vrh sebe stojat. I zato su ga uzeli ljudi u nenavidost. Sve se je obrnulo naopako i uðaha je èlovek na èloveka. Sad nejaèemu ot jaèega nije stana, ni života. Ta[j] je Rade s braæom na gornji na kufin i o njemu se sve zlo o fortuna obija. Nemo[j]te zle rijeèi na njega primat, zašto je veæe njemu zla uèinjeno, nego je on komu. A ima i u njega dosta ijeda i zla, ma æe ga Vaše preuzvišeno gospodstvo nauèit da bolji i poslušni bude. A ne valja ga umorit, ni oštetit u gvožða, zašto æe u koje vrijeme veæe valjat za službu principovu nego druzijeh 20. Vjerujte mi da je ovo istina, a èin`te kako je Vaša gospodska volja. To je u Vašu oblast, a ja samo služim Vašemu preuzvišenomu gospodstvu.

Danil vladika cetinjski

1729, ok[tovra?] 16.

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu i gospodaru sofraproviduru gospodinu Antoniju Benbu u presvijetle ruke u Novi

..........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 48 (1728-1730, br. 83).

_____________________________________________



68.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
17. X 1729.


Prepis iz knjige prijateljske.
Ot mene prijatelja age ot Spuža, i ot Podgorice, i ot Skadra, i ot Bara i U[l]cinja, našemu prijatelju vladiki Danilu ot Skandarije i Primorja vele drago pozdravljenje.
A potom, davamo ti na znanje kako doðoše naši ljudi iz Carigrada da nije nikakve knjige izlazilo pred cara na Crnu Goru, a i naši su ljudi bili u bosanskoga paše da vade knjige i testir poradi trgovine i skalah. I tako i oni kažuju da nije ni bosanski paša slao nikakve knjige u cara, nego je razbuèio one arze što je Hercegovina udarala na Crnu Goru. I karao je bosanski paša naše age, zašto nijesu i oni udrili arze na Crnu Goru, a naše su mu age odgovorili: "Mi neæemo urit arze za vaše i za crnogorske svaðe, nako kad se pohaine i poðu u principa ter uzmu barjake i oruž[j]e suproæ cara, onda æemo i arze i vojsku na njih". A sad je dobro da mirujemo i trgujemo i nemo[j]te drugo mislit vladiko! Ovo je istinska istina, i vojske za Crnu Goru zimus nije.
I Bog te veselio !
Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine predragi,
Ova [knjiga] mi doðe jutros u prosvitanje i šiljem ti je po istijeh Mahinah neka znate pravu ljubav i službu koju nanosimo Vašemu presvijetlomu i preuzvišenomu gospodstvu i kako Vi žudite da Vi èesto glasove ot ove strane pošiljemo, zato i ne manjkavamo koliko možemo znat. A Vaše æe presvijetlo i preuzvišeno gospodstvo bolje bit ot svake strane razumjelo, ma i ovi prijatelj koji mene piše nije dosad falso i nevljerno ništa pisao, no sve pravo, a sad ne znam hoæe li ne prevarit.

1729, ok[tomvra?] 17.

Danil vladika cetinjski

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu spofraproviduru gospodinu Antoniju Benbu, na prešu u Novi

..........................

Original, pisan rukom vladike danila.
IAK, fond UP 48 (1728-1730, br. 8.

_____________________________________________



69.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
Mahine, 24 XII 1729.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine,
Primili smo veleljubežljivu knjigu ot Vašega presvijetloga i preuzvišenoga gospodstva su dvije druge koje pišete u Crmnicu i u Rijeèku nahiju. I tako je sreæa kæela da smo ih mi mojom istom rukom predali protopopu Ðuru na 20. dek[emra?] u koji su mi isti dan i došle bile, zašto smo se bili tu i mi našli u vizitu u Crmnicu. A došli smo danas ovden u Mahine, i koliko jaki budemo, poslužiæemo Vašemu presvijetlomu i preuzvišenomu gospodstvu. I govoriæemo Mahinama i Brajiæima da opslužuju Vaše zapovijedi i da drže vljeru tvrdo. A Crmnica je i Paštojeviæi uèinila vjeru, i utvrdila, i oni se ljube i miluju, i ide jedan u drugoga.
I Bog Vaše gospodstvo u veæu slavu uzvisio.
I ostajem i biæu vazde na službu

Danil vladika cetinjski

1729, dek[emra?] 24.

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu i gospodaru sofraproviduru gospodinu Antoniju Benbu u presvijetle ruke u Kotor ili u Novi

...........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 49 (1728-1730, br. 266).

______________________________________________



70.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
13. I 1730.


Presvijetli i preuzvišeni gospodin i gospodar predragi,
Mi nižepotpisani s poniženstvom poklanjamo se Vašemu presvijetlomu i preuzvišenomu gospodstvu i pišemo svu èistu i pravu istinu bez nijednoga interesa, no kako je Bogu ugodno. Ovi sad siromah Marko Popov Nikliæeviæ i nekoliko siromahah oko njega poharani su i poginuli su i s ljudma i s uboštvom, a sve na pravdu Božiju. Prvo su mu ubili sina najboljega, pak su kæeli i Marka ubit. I tako je uteko u svoje kuæe, pak su ga i tu ovkolili da ga užde sa svom èeljaðu. I ubili mu maloga sina i kæer. Zato molimo Vaše presvijetlo i preuzvišeno gospodstvo da ne vljerujete ništa što bi tko svrh njega za ovo pisao, zašto neæe ništa pisat kako je bilo s prva èasa, no kako je onomu milo ðavolu koji je ovo spleo, zašto mnogo ðavo mrežah ima u što lovi bezumne hristijane, kako i samo za to bolje zna Vaše preuzvišeno gospodstvo. Utoliko ne mogu mnogo dodijevat Vašemu preuzvišenomu gospodstvu nego samo prosit ovu pravu i èistu graciju da ne biste ništa vljerovali što tko piše svrh ovoga èloveka, zašto ta[j] dan nije ništa kriv bio, no mu je bila napast. Ubili su mu na[j]priðe sina, pak kæeli i oca, a Bog zna, veæe je valjala ova kuæa i ovi ljudi za držat oni kufin nego druge 20, zašto mogu reæ svu istinu da su bili i s pameæu i sa èašæu ot soli i h[lj]eba. Nikomu ta kuæa nije bila zatvorena ot èasti, a junaci na[j]prvi i na[j]bolji ot krajine za branit kufin. Ovo æe Vi svaki pravi i dobri èlovek pos[vj]edoèit, a lažavcima nije potreba ni vljerovat. Ovi je siromah jedva živ uteko su nešto male ðece. Došli Crmnièani i izvadili ga iz kuæe i pristupili Turci da ga zovu i prte u tursku zemlju. Ma ja kako slabi pastir posla sam za njega i došo je u Budvu ter je ukopa dva sina, pak pošto je ukopa dva sina, potego sam ga ja k sebe i jednoga mu sina, i unuka ot sina, (i) jošt jednoga Paštrojeviæa. Uzdamo se da æe èinit Vaše presvijetlo gospodstvo da pak poðe stojat na svoje opaljene kuæe, zašto veæe valja ovi èlovek za oni kufin nego druzijeh 20.

1730. gen[vara?] 13.

..........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 49 (1728-1730, br. 331).

_______________________________________________



71.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
22. I 1730.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine predragi,
Protopop Ðuro koji je tamo dohodio za poklonit se Vašemu presvijetlomu i preuzvišenomu gospodstvu došo je i ovden u naš slabi dom i mnogo se je hvalio dobrotom Vašega presvijetloga i preuzvišenoga gospodstva. Iskazao je nami kako se je molio Vašemu preuzvišenomu gospodstvu da biste oslobodili suðe paštrovske ot one jadovite tamnice. Tako se i mi molimo i umiljeno poklanjamo Vašemu preuzvišenomu gospodstvu da biste ih oslobodili ot te jadovite muke, zašto nijesu oni ni krivi, ma iako su suðe, nijesu poslušani, ni stimani ot tvrdoglavoga puka, koliko nijesmo ni mi, ni naši knezovi poslušani ot tvrdoglavoga puka. Ma kako smo i u prvu [knjigu] rekli, valja da se islužimo koliko budemo jaci, eda Gospodin Bog obrati ove ljudi kadgoðe na pravi put. A to sve naslanjamo na milost Gospodina Boga i na Vašu veliku mudrost. Mi sveðer dodijevamo vašemu preuzvišenomu gospodstvu s našom slabom pameæu, ma ako je pamet naša i slaba, ali je ljubav velika, a žalost i plaè jošt veæi gledajuæi ðe se krajina muti i razura, a mi bismo radi da se napunja i da je veæe puka na službu prevedroga principa, zašto imamo na vrata kuæe velika zlotvora, a teško svuðe inokoštini. Uzdamo se u Vaše preuzvišeno gospodstvo da æete ovo smirit i ugasit bez nièijega velika zla posem sega. A dosta ga je i bilo.

1730, gen[vara?] 22.

Danil, vladika cetinjski

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu i gospodaru sofraproviduru gospodinu Antoniju Benbu u Novi ili ðe bude

............................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 49 (1728-1730, br. 325).

_______________________________________________



72.

Vanrednom providuru Antoniju Benbu
24. III 1730


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine prepoštovani
Mi nižepotpisani poklanjamo se svakoj zapovijedi Vašega presvijetloga i preuzvišenoga gospodstva i služimo s pravom vljerom i s pravom ljubavlju. I stojimo na ovi kufin za veliku korist gospodsku i za veæe spasenije ot dušah ovoga puka po onoj svetoj vlasti ot Boga, danoj nam razrešati èloveki ot samrtnih grehov s pokajanijem, a zle i nepokorne ot crkve otluèati i ot svetago prièeštenija. Zato bih rad da mi se u ove stvari drugi ne miješa, koliko ni ja u èije druge stvari. Svaki je pastir za svoju pastvu dužan dušu položiti i murijeti. Prosimo ovu graciju u Vašega presvijetloga i preuzvišenoga gospodstva da ne izgonite bez naše knjige i otluke ni Gavrila, ni koga drugoga kaluðera, ni popa dokle mi ne uèinimo naš duhovni sud za njegovu krivicu ili pravicu, pak je onda pravda Vašega preuzvišenoga gospodstva svrhu toga da sve kastigate. Preosvešteni gospodin biskup kotorski nama je po Duhu Svetomu brat, ma je bolje da živimo u ljubav i da ne slušamo neke lašce koji ovu krajinu mute, zašto to što je netko dao i uši za toga Gavrila, sve je tamo on lagao i nepravo govorio. Dobro zna Vaše preuzvišeno gospodstvo da je najprva i najbolja zapovijed Hristova ljubav i po tomu ne [nas] poznaje Hristos Spasitelj da smo njegovi pravi uèenici.

Danil, vladika cetinjski Božijeju milostiju
mitropolit skenderijski i [primorski]

1730, m[a]r[ta?] 24.

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu sofraproviduru gospodinu Antoniju Benbu u presvijetle ruke u Novi

.............................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 49 (1728-1730, br. 319).

___________________________________________



73.

Vanrednom providuru Vinæencu Donau
21. IX 1734.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine i gospodaru,
Primio sam jednu knjigu ot Vašega preuzvišenoga gospodstva za nekakve soldate koji su utekli.
Gospodin Bog zna kako ja ništa ne znam ðe su, niti sam ih oèima vidio, ni ušima za njih èuo dokle sam ovu Vašega preuzvišenoga gospodstva knjigu vidio. Možeš mi vljerovat da u ovu kuæu ðe ja sjedim nijesu nikad tizi soldati dohodili, niti bi bili primljeni, zašto smo stavili kletvu i zapreku da ovde takvi ne dohode. Ja æu Vašemu preuzvišenomu gospodstvu svu istinu èisto i pravo kazati poradi što je to uèinjeno, poradi, jer nam dodijaše proseæi gracije za njih, i gospodi dodijevajuæi, kako smo pasanijeh godištah mnozijama gracije isprosili i gospodi dodijevali i popove ot Vašega zakona zvali, da ih vode na vljeru i da im graciju isprose. Tako bismo i vaše preuzvišeno gospodstvo poslužili, Bog jedini zna. Nego za njih ne znam ništa, tako mi spasenija moje duše. Nego je slab i malo dobar ta[j] koji je Vašemu preuzvišenomu gospodstvu kazao da su ovden dohodili, a nijesu doisto. A propitaæu i ja mogu li se ðe naæ i ðe su na[j]prije dohodili, zašto mi za njih ništa ne znamo.
I ostajem vazde na službu

1734, sek[temvra?] 21.

Danil vladika

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu i gospodaru sofraproviduru gospodinu Vicencu Donadu u presvijetle ruke u Kotor ili u Novi

..............................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 44 (1725-1727, br. 900) - v. Miloviæ 1956 413 br. 158 (UP 54 1734-1736 ?)

 
Scoring disabled. You must be logged in to score posts.

(Login Svevlad)

Re: CRNOGORSKI KRALJ NIKOLA - SRBIN NAJVE&#262;I

No score for this post
January 6 2006, 5:43 AM 

ВЛАДИКА ВАСИЛИЈЕ ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ
ИСТОРИЈА О ЦРНОЈ ГОРИ



ЊЕГОВОЈ ВИСОКОЈ ГРОФОВСКОЈ

СВЈЕТЛОСТИ

ЊЕНОГ ЦАРСКОГ

ВЕЛИЧАНСТВА

САМОДРЖИЦЕ СВЕРУСКЕ

државноме

вицеканцелару

правом тајном савјетнику
носиоцу разних ордена

МИХАЈЛУ ИЛАРИОНОВИЧУ
ВОРОНЦОВУ

милостивоме моме господару




НАЈСВЈЕТЛИЈИ ГРОФЕ,

МИЛОСТИВИ ГОСПОДАРУ,

МИХАЈЛО ИЛАРИОНОВИЧУ

Налазећи се на најпресвјетлијем ЊЕНОГ ЦАРСКОГ ВЕЛИЧАНСТВА двору, ја, смјерни пастир славеносрпскога црногорскога народа, очекујући премилостиво упућивање у своју отаџбину и своме духовноме стаду, усудих се да овај опис положаја и пређашњих владара земље наше црногорске, с прилогом светих царева српских и деспота, ко су они и откуда бјеху, усрдно понудим Вашој Високој Грофовској Свјетлости, као трудољубивом министру који се интересује за стране народе, о чему јасно свједочи Ваше раније обилажење туђих крајева; с тим да би се допао Вашој Високој Грофовској Свјетлости да се штампа како би с народом нашим црногорским и други славеносрпски народи имали најусрднију жељу према високославном Руском Царству. Имам част да ово кратко историјско дјело Вашој Високој Грофовској Свјетлости уручим, што за добро најпокорније молим да примите, заувијек се предајем милости.

Ваше Високе Грофовске Свјетлости

милостивога господара

смјерни митрополит црногорски, скендеријски и приморски и трона српскога егзарх

ВАСИЛИЈ ПЕТРОВИЋ

10. марта
1754. године,
у Москви



ПРЕДГОВОР

УЗ ОВУ ИСТОРИЈУ УКРАТКО

Као праведним божијим допуштењем, за учињене грјехове наше, Турци завладаше, мада не и у потпуности, српском земљом; а нарочито најмилостивији Бог би разљућен због убиства праведног младог цара Уроша. Послије тога почеше се појављивати извјесни не знам какви људи у Ћесарији и у другим земљама и проглашаваху се потомцима високих породица српских деспота и грофова, међу њима и неки Бошњак Ђорђе Бранковић, назвавши се српским деспотом, још се усуди и заповједником црногорским себе прогласити, за што је по заповијести цара Леополда заточен у Прагу, тамо је и преминуо, гдје је раније написао многе историје о Србљима, а нарочито хвалећи своју породицу, која је међу Србљима остала у великом презрењу и срамоти због издаје кнеза Лазара.

Послије тога и многи други поданици турски, а нарочито Бошњаци и Херцеговци по поријеклу, проглашаваху се племићима и куповаху за новац свједочанства од Рагузијана <Дубровчана>, а новац од трговине добијаху. Послије тога Мавроурбин <Мавро Орбин> рагузински <дубровачки> архимандрит, написа историју о Словенима, у којој слави Рагузу <Дубровник> изнад осталих и казује да наводно славни Немањин род, царева српских, потиче из лоше породице попа Стефана од Пљеваља из Херцеговине.

Насупрот томе су многе старе историје, а особито оне које се и сада налазе у Атонској < Светој > гори у Хилендару <Хиландару>, и С<р>бљији у лаври Студеници, у Дечанима, у српској Пећкој патријаршији, у црногорској Цетињској митрополији, које једнако казују да је Симеон Немања рођен од кнеза Беле Уроша, а тај Бела Урош потиче од породице Ликинија Мучитеља и сестре Константина Великог Теодоре. Овај Бела Урош живио је у Зети гдје је данас град Спуж и тамо је родио три сина, Давида, Константина и Стефана Немању, који је назван касније у монаштву Симеон.

Послије тога, 1737. године, Богић Вучковић из Херцеговине за новац купи свједочанство од Рагузијана да је Црногорац од породице Страцимирове и пође римском ћесару, огласивши да је он покренуо црногорске народе у помоћ ћесару и да је због тога сасвим себе упропастио, те су му Турци сва села узели, иако он није имао ништа осим себе. И поред тога ћесар га награди новцем и дарива му посјед, добру земљу у Мађарској, и тамо му се сада многи сељаци населише.

Из оваквог разлога неки Херцеговци и у Русији за заслуге народа црногорског стекоше награде и милости, чему не завидимо, него се чудимо како туђе заслуге у своју корист употребљавају. И због тога укратко дајем ову историју, исписану из многих горе поменутих српских историја које се налазе у наведеним манастирима, а које говоре о царевима српским и херцезима <војводама> црногорским; послије тога стварно пред царевима нашим само < саме > личности присуствоваху, а дијелом и ми својим очима видјесмо.

Осим тога, и положај те земље, и који су народи у њој, и од којих су породица главни официри, укратко изложих, особито да варалице посад не би могле на име честитих људи у државу долазити, и свак својим именом нека буде задовољан.



ИСТОРИЈА О ЦРНОЈ ГОРИ

Ова земља називаше се раније јединственим именом Зета, а то име јој је дато по ријеци званој Зета, која извире на сјеверу наврх те земље Зете и тече према југу. Насупрот ње са истока тече друга ријека Морача, између Црне Горе и Брђана, и улива се у ријеку Зету испод Вртограда, гдје се родио Диоклитијан <Диоклецијан> и гдје је саградио велики град, назвавши га по своме имену Диоклитија <Дукља> тада је овој земљи умјесто Зета дато име Диоклитијанска земља. Овај град је касније Симеон Немања разорио, о чему ће послије бити речено. Ове двије ријеке се спајају и низином тече ријека која се зове јединственим именом Морача, тече право према југу и улива се у језеро које се прострире од Зетскога поља до самог ушћа ријеке Бојане, која тече од језера ка западу у Адријатско <Јадранско > море. У том језеру има неколико острва, а на сваком острву има манастир који саградише зетски и црногорски херцези <војводе.> Окренувши се према Бојани, са десне стране тога језера је плодна земља, по имену Шестанска крајина, сјеверно од Крајине је провинција Црмница, богата свакојаким плодовима, одсвуда извори воде поље напајају; тамо је жито и вино најбоље врсте. Западно од Црмнице је Приморска земља, гдје рађају свакојаки плодови. а нарочито уље и вино, два среза Спич и Шушен <Шушањ>, и провинција Паштројевићи. Од Паштројевића, западно од Катунске провинције налази се срез Махине; тамо је предивни манастирски дворац митрополита црногорског и поље засађено свакојаким плодовима и виноградима, гдје рађа добро вино. Западно од Махина је провинција Грбаљ, поље и брегови богати вином и житом и уљем. Сјеверно од Грбља је полуострво и на њему три среза, Луштица, Кртоле и Љешевићи; одатле источно је Солијецко <Солиоско> поље, гдје су црногорски херцези <војводе> добијали со; тамо је био славни манастир архистратига Михаила, који сагради Стефан Други, цар српски, син Симеона Немање. У том манастиру људи римскога закона из града Котора отровом смртоносним на вечери убише 72 монаха 1443. године, пошто Србљи послије изгубише битку од Турака на пољу Косову (послије 63 године). Град Котор су Црногорци раније били прикључили себи и у њему поставили 70 кућа племићких породица; у њему цареви српски многе цркве саградише и своје дворове, а највише Силни Стефан; а послије, 1443. године, град је предат под млетачку заштиту. Од Солила је срез Његош, у коме је и град Његош, гдје живе главна господа официри црногорски, породице Петровићи, Радоњићи и Богдановићи. Од Његоша јужно је планина Ловћен, пријатно и високо мјесто гдје су раније преко љета живјели црногорски херцези; тамо су љековити извори, а сада и митрополитов манастирски дворац. Од тога мјеста теку воде и ријеке у приморје грбаљско. С друге стране, сјеверно од Његоша, многи су срезови: Теклићи <Ћеклићи>, Бљелице, славни Озринић, Цуце, Ораховац и провинција Грахово, Дврсно и Кривошије и Трешњево, а ову провинцију Црногорци ослободише од Турака 1711. године. Источно од Његоша је Цетиње, митрополитова резиденција, од Цетиња још источније је Ријечка провинција и град Ријечка < Ријека >, тим именом назван по ријеци која одатле извире и тече право у горе речено језеро, и овај град Црногорци ослободише од Турака и с њим цијелу Жупу 1711. године. Од Жупе према љетном истоку <сјевероистоку> простире се Љешанска провинција до прије поменуте ријеке Мораче. Од те провинције сјеверно, а од Катунске провинције према љетном истоку, налази се провинција Пљешивачка до саме ријеке Зете од истока; тамо је митрополитов брод < газ >, гдје се лове изврсне рибе пастрве, таквих нигдје не видјесмо. Источно, с друге стране ријеке Зете, налази се провинција Бјелопавлићи. < Бљелопављићи >. Сјеверно одатле је планина звана Острог; по врху тога Острога постављена је давно камена линија, која дијели Црну Гору и Херцеговину од Острога са сјеверне стране до на врх Голије. Јужно од Острога је провинција Бјелопавлићи а источно од Бјелопавлића је провинција Пипери, источно од Пипера су Ровчани; ту тече ријека Морача, која се улива у ријеку Зету, а одатле у поменуто језеро. С друге стране ријеке Мораче, од Пипера према зимском истоку <југоистоку>, налази се срез Братоножићи, с лијеве стране провинција Васојевићи, а на десној страни провинција Кучи, провинција Клименте, Кастрати, Тузи, Шкријељи, Груде; ове провинције и срезови овдје поменути сви су слободни народи, сви су нашег источног православља, осим Климената и Кастрата, који су католици. У овој земљи живјела су некада славна господа: Бела Урош, који роди Симеона Немању, а тај Симеон прије замонашења био је Стефан, оснивач српског царства, срећно владаше 46 година; исти разори град Диоклитију, да у њему не живе хришћани, као што се види и до данашњег дана, и остави царство сину Стефану Другом. Завидећи му, брат кнез Вукан отпоче рат против цара и брата. У то вријеме њихов брат свети Сава из Атонске горе донесе мошти родитеља њиховог светог Симеона Немање, а помири Вукана с царем Стефаном, и од тога времена је кнез Вукан живио у Зети; од ове породице потичу зетски и црногорски херцези. Тамо у Зети је и свети Сава поставио првог архијереја Илариона Шишојевића године 6723 (прим. - по старом рачунању времена од почетне 5508. п.н.е). Није могуће описати миомирисни ваздух ове земље, прелијепе воде, прије поменуте ријеке и друге мање ријеке које утачу у поменуто језеро, тамо има мноштво разних изврсних риба које се соле, суше и развозе у Венецију, у Пуљу и Делматију <Далмацију>; тамо су своје вријеме много пута зими српски цареви извољели живјети. Одатле се Стефан Пети с овим народом зацари и брата од друге мајке, који не хтједе живјети с њим заједно, него му пријећаше ратом, уби, а његова војска се предаде Стефану. Одатле Стефан Шести, силни цар, <нај> више с овим народом, многе земље освоји: Бугарску, Грчку, Славонију и Хрватску, дио Мађарске и сву Истру; Венеција и Напуљ били су под његовом заштитом. Код њега бијаше Вукан Мрњавчић <Вукашин Мрњавчевић>; од нације бугарске кнез, кога је цар Стефан веома волио. Осјетивши да ће умријети, цар круниса семдогодишњег дјечака цара Уроша и управу над царством младог цара Уроша предаде кнезу Вукану. Послије тога умрије цар Стефан Силни, а царством поче управљати Вукан, који, видећи себе на високој власти, поче помишљати и о самој царској власти, ако убије младога Уроша. Ласкајући му, заведе га у Косовску шуму и својом га руком уби и глас пренесе да цар Урош побјеже у Атонску гору . Те исте године изиђоше Турци на Калипоље < Галипоље > а на њих у бој пођоше кнез Вукан с братом Гојком, друге војводе и одабране српске војске 60 хиљада. Турци чуше за српску војску која се улогорила у Македонији на ријеци Марици. Кад виђеше, варвари у великом страху бијаху и послаше своје изасланике кнезу Вукану да траже мир, пристајући и да плате данак, али кнез Вукан, праведним божијим гњевом због убиства цара Уроша обезумљен, не пристајаше на мир, а војску водити не умијаше; стајали су без стража у забавама и пијанству, а коњи су сами пасли на пољима. Турски изасланици све казаше своме цару Аркану < Оркану > , који изненада по ноћи на Србље удари: кнеза Вука с породицом убише, и изгибе много српске војске, због чега син му Марко побјеже турском цару, а Србљи поставише кнеза Лазара себи за господара. На овом избору била је сва српска господа, осим зетског и црногорског херцега, који је у то вријеме био Баоша син Страцимиров, а војводство је примио послије Јована Првог херцега, који је пак потицао из породице кнеза Вукана, сина Симеона Немање, и звао се Јован Први Црнојевић. Сумња се да је он умро од смртоносног отрова кнеза Вукана Мрнавчића; оставио је младог сина Стефана од три године. И тада Баоша би зетски херцег, али не хтједе заједно са царевим убицом кнезом Вуканом ступити у бој против Турака, а мало гдје Србљи битку добише без Црногораца и Брђана. Баоша не хтједе признати кнеза Лазара за великог господара Србаља и самодршца, па због тога кнез Лазар три пута ратоваше против Баоше, али сва три пута од Баоше би побијеђен. Напосљетку Баоша, као човјек млад, у рату непобијеђен би побијеђен од младе дјевојке, дивне Марије, ћерке кнеза Лазара, којом се ожени и признаде покровитељство кнеза Лазара. Али варвари Турци од Грка узеше Андрејанопољ <Једрене > и закључише мир, и почеше ковати планове како би што прије српску државу освојили и оне храбре народе себи покорили. Потом турски цар Мурат Први поче од Азије сакупљати велику војску и крену право на српску земљу. Самодржац српски кнез Лазар није се томе надао те посла изасланике да моле за мир, али Мурат не хтједе ни да чује о миру. Кнез Лазар поче одмах да сакупља војску, да прије изађе пред цара Мурата на поље Косово. С јужне стране бијаше турска војска, са сјеверне стране српска војска стајаше против турске као ријека против великога мора. Српску војску је предводио славни војвода Милош Обиљевић зет кнеза Лазара; а босанску коњицу водио је други зет кнеза Лазара, војвода Вукан Бранковић, варалица који се договори с царем Муратом и обећа му да ће издати кнеза Лазара, но се бојао од војводе Милоша Обиљевића, кога је непрестано клеветао, али му праведни господар кнез Лазар није хтио вјеровати, очекујући херцега зетскога господина Баошу, који још није стигао него сакупља војску и креће према кнезу Лазару. Тада кнезу Лазару жао бијаше што Вук Бранковић непрестано клевеће Милоша. Позива своје војводе на вечеру да се провеселе с њиме заједно. Сједају господа око софре: Вук Бранковић, с лијеве, а старац Вратко Богдановић с десне стране кнеза Лазара, војвода Милош у дну софре наспрам кнеза Лазара, с десне и с лијеве стране двије војводе, Милош Топличанин и Иван Косанчић, и тада рече невјерни Вук Бранковић: "Погледај, велики господару, кнеже Лазаре, она тројица говоре о твоме злу, како ће те погубити на пољу Косову". У тај час кнез Лазар држаше у десници чашу пуну вина, али не мога пити ништа, јер га сузе облише, ни прозборити не мога, једва сљедећу ријеч изговори: "Још никад у српском народу невјерства није бивало своме господару, а сада чујем да је нова невјера смишљена од мога зета војводе Милоша Обиљевића, коме сам повјерио сву моју војску, још је са собом наговорио моје двије вјерне војводе, Милоша Топличанина и Ивана Косанчића. Здрав си, зете Милошу, вино попиј, а пехар ти на дар!" Милош устаде и кнезу се смјерно поклони, говорећи: "Милостиви господару, ја сам <ти> вјеран, тако ми Бог помогао против цара Мурата, кога ћу сјутра убити и цијеломе свијету показати своју вјерност, а сву војску предајем теби, милостивоме господару, али чувај се, господару мој, невјере Вукана Бранковића, који тебе лаже, а нас клевеће. Поћи ћу рано, цара Мурата ћу убити, а послије тога не знам шта ће бити". У тај час иза софре изађе и с њим обје војводе, Милош Топличанин и Иван Косанчић, и рано узјахаше на добре коње, одјурише према турском логору. Страже турске казаше цару Мурату, и овај мишљаше да они иду да се потурче, и веома се обрадова Милошу Обиљевићу, као главном војсковођи кнеза Лазара. Милош Обиљевић уђе сам под шатор и цар му рече: "Добро дошао, Милошу, имаћеш код мене доста сваке милости!" Милош рече: "Имам доста сваке милости у господара мога, славног кнеза Лазара!" И у тај час цару Мурату прободе мачем срце и овај паде наузнак мртав. Још Милош ту уби главнога < великога> везира и царева благајника. Обиљевић Милош као муња из шатора изађе, појаха коња и двојици другова рече: "Пут треба мачем пробити!" Турци повикаше: "Милош уби цара!" На њих многи Турци нападоше, три војводе без милости многе Турке побише, брзо се из логора турског хтједоше назад пробити и кнезу Лазару јавити да је турски цар Мурат убијен; У том часу Турци обојицу војвода убише, Топличанина и Косанчића. Видећи да су му другови погинули, Обиљевић опет полетје у бој и опет много Турака уби. Турци око њега пободоше у земљу копља, окренувши врхове нагоре, те се Обиљевића коњ набоде на копља. Војвода Милош се својим копљем трипут подуприје, скочи први пут око 20 корака, други пут 25. трећи пут 40 корака, о чему и до данас на пољу Косову знаци осташе. Милошу се сломи копље, и окружи га мноштво Турака, ухватише га жива и одведоше цареву сину Бојазиту Првом; Бојазит се осоколи и тада са свом војском крену према српском логору. Кнез Лазар је сам командовао војском, а издајник Вук Бранковић из логора српског побјеже на страну и далеко одведе 12 хиљада Босанаца одличне коњице. Кнез Лазар рече: "Ко љуби Христа и жели милост божију нека иде са мном да пролијемо крв за вјеру и цркву, за отаџбину и славу; ко ли неће милости божије, нека иде за проклетим Вуканом Бранковићем!" И другог сата дана почеше бој и до поднева Србљи веома много Турке убијаху и шест паша са свом <војском> побише. И да издајник не утече са 12 хиљада коњаника, могаху тог дана сву силу турску побити. А послије поднева почеше се Србљи умањивати. Тога дана погибе сва српска господа пред очима свог господара кнеза Лазара који, приликом замјене заморених коња, од Турака жив би ухваћен, са мноштвом властеле, и по наређењу Муратова сина Бојазита <Бајазита> свима главе посјекоше, прво кнезу Лазару, а послије Милошу Обиљевићу. И тако се умањи српско царство, које је свом свијету цвјетало двјеста и тридесет година. Основао га је Симеон Немања године 6663, и цароваше први Симеон, послије њега син му Стефан, по.слије Стефана син му Радосав, послије Радосава брат Владислав, послије Владислава син му Драгутин, послије Драгутина брат Миљутин < Милутин > , послије Миљутина син му Стефан, послије Стефана његов син Стефан Силни Шести а послије њега млади Урош (а кнеза Вукашина и убицу не спомињем), послије Уроша кнез Лазар. Сви су они праведно царовали, и Бог им је признао праведност, пошто се и до данас виде њихове свете и исцјељитељне мошти. Послије њих владаху деспоти српском земљом: Лазарев син Стефан, послије њега сестрић му Ђорђе <Ђурађ> Вуковић, који је кћи своју дао за Мурата Другог, зато су га Србљи мрзјели, послије њега један за другим синови његови Григорије <Гргур> Слијепи и Лазар Млади, а Стефан Слијепи је отишао у Црну Гору херцегу Ивану Црнојевићу, који га је оженио својом синовицом госпођом Анђелијом, која му роди два сина: архиепископа Максима <и> Јована деспота. А послије њега посљедњи српски деспот био је Вук Огњени, син Григорија Слијепог, а тог деспота Вука у Босни, у граду Јајцу, убише његови кочијаши два брата Милорадовића, за шта су од Турака били награђени, а од хришћана проклети и прогнани (горе поменуту двојицу браће Григорија и Стефана ослијепио је њихов зет турски цар Мурат Други), и с њиме се истражи онај славни деспотски род, остаде херцегство <војводство>црногорско. Баоша, којега прије споменух, трећи дан стиже на Косово послије оне битке, која би године 6897. од настанка свијета, а од рођења Христова 1389, 15. дана мјесеца јуна. Баоша, у тузи великој што у бој није стигао, гњеван бијаше на издајника Вука Бранковића, којега је послије својом руком убио. Баоша је Зетом владао до зрелости сина Јована Црнојевића. Овај Јован се оженио Маријом, ћерком Јована Кастриота-Емације, кнеза од Менестра и Касторије, која му је родила сина Стефана Црнојевића. Овај Стефан године 1421. поче да влада Зетом <и> Црном Гором. У томе Баоша премину. А те исте године и Стефан Црнојевић пође у Напуљ ради договора с напуљским краљем, и тамо проведе 2 године; у отаџбину се вратио 1423. Оженио се Војисавом, ћерком Ђорђа <Ђерђа> Кастриота, званог Скендербег, и заједно са Скендербегом 24 године војеваше против Турака, и у 63 битке до ногу Турке потукоше, како о томе каже историја о Скендербегу. Умрије херцег Стефан, послије њега владаше син му Иван Црнојевић с братом Ђорђем <Ђурђем>, који у Зети на пољу Ћемовском изгуби битку године 1450. од турског цара Мехмеда Силнога, а у тој бити погинуо је Ђорђе Црнојевић, који је био ожењен Војисавом, ћерком кнеза Луке <Леке> Дукађина, те му је родила сина Стефана и горе поменуту кћи Анђелију, удату за слијепог деспота Стефана. Херцег Иван Црнојевић оженио се Маријом, ћерком бана Стефана босанског, а тај Стефан је водио рат против свога зета Ивана Црнојевића, коме се не мога супротставити, и узе Иван Црнојевић испод Стефанове власти Рисан, Драчевицу, Конавле, Требиње <и> Попово под своју власт, у томе се и помирише. Родио је <два> сина, Ђорђа и Станишу, и јединицу кћи Ану, којом се оженио влашки господар Радул-бег. Први син Ивана Црнојевића, Ђорђе, оженио се ћерком млетачког дужда Муцинига <Моченига>; другога сина, Станишу, дао је као таоца турском цару Мехмеду Другом ради очувања мира, али га је вјероломник Мохамед младога потурчио и назвао другим Скендербегом. Видећи како се шири турско царство, херцег Иван Црнојевић пренесе свој двор из Зете у Црну Гору, на поље Цетиње, а тамо постави и сагради предивну митрополитову резиденцију. У Венецији тада није било наше грчко-православне цркве и Млечићи дозволише Ивану Црнојевићу те <је> он сагради у име светог великомученика Ђорђа од Кападокије, коју и до данас Грци издржавају; још је и двор свој подигао у Венецији. Умро је у своме двору на Цетињу. Послије њега владао је син му Ђорђе <Ђурађ>, који умрије без дјеце. Послије њега владаше његов брат од стрица Стефан, син Ђорђа <Ђурђа> Црнојевића, који погибе од Турака у бици поменуте 1450. године. А Стефан роди сина Јована Црнојевића, који владаше у Црној Гори послије смрти свога оца до године 1516. А затим је био млетачки племић, супруга му је била Катарина Орија, од њих је Ђорђе Црнојевић, млетачки племић. Он је имао три сина: Константина, Соломона и Илију. У Мађарској је преминуо млетачки племић Константин Црнојевић, супруга му је млетачка племкиња од Контарина, од њих је Јован Црнојевић, млетачки племић; супруга му је била млетачка племкиња Ореста Валериса, од њих је Виктор Црнојевић; супруга му је била Јелена Балба, млетачка племкиња, од њих је Јован Црнојевић, млетачки племић, 1621. био на гласу. У Црној Гори херцези Црнојевићи владаху до године 1516. Од те исте године умјесто херцега владају митрополити, и много пута помагаху Млечићима против Турака за вријеме рата на Кипру, Криту и Амореји < Мореји >. Особито су Млечићи заузели Кастел-Нови <Херцер-Нови> уз помоћ Црногораца, који побише сву босанску и херцеговачку војску што је дошла у помоћ Кастел-Новом године 1687. Због тога је турска војска више пута ударала на Црну Гору, предвођена славним Сулејман-пашом од Албаније, и доста штете Црногорцима учини. А послије тога, 1699. године, јунаци из Албаније и из Херцеговине, који избјегоше из своје отаџбине, у бојевима вјерно служаху Млечићима, а по закључењу мира, умјесто награде, Млечићи их послаше на морско острво у Истри, гдје за једну годину с женама и дјецом сви помријеше од нездравог ваздуха. Послије тога, 1711, године онај велики господар чија је успомена вјечито достојна хвале, цар Петар Први, самодржац сверуски, чувши о славним и храбрим подвизима црногороског народа, изволио им је послати своје повеље, хвалећи њихову вјерност и постојаност, подстичући у њима усрдност према хришћанској вјери да узму оружје у помоћ Његовом Величанству против варвара Турака. Овако је Велики Господар писао и другим хришћанским народима, и нико се не одважи да дигне оружје против Порте Отоманске, сем једини Црногорци, под вођством свог митрополита Данила Шћепчевића од Његуша Петровића. Он је заиста имао славне војсковође, а то су: први од Његуша његов рођен брат дук < војвода > Радуле Петровић, са својим синовцем сердаром Савом Петровићем, сердар Вук Радоњић, Вучета Радоњић, кнез Марко Богдановић, војвода и губернатор Вукота Вукашиновић, кнез Којица Николић, војвода Вук Мићуновић, кнез Станко Ковачевић, кнез Вукосав Ивановић, Вуксан Милић, кнез Петар Вучетић, војвода Никола Мартиновић, кнез Станоје Мартиновић, кнез Иван Вулетић, кнез Мартин Брајић, кнез Лука Махина, кнез Никола Побор, губернатор Никола Лазаревић, сердар Вук Мирковић, војвода Вук Раданов Паштровић, војвода Машан Бољевић, војвода Илија Дупила, кнез Никола Клисић, кнез Вук Булановић <Вулановић> кнез Михајло Ивановић, кнез Стефан Вуловић, војвода Вук Ђурашковић, кнез Вулиша Ражунатовић < Ражнатовић > , кнез Иван Љуботиња, кнез Вук Вујовић, Никола Свјетлоћа, војвода Бошко Стјепановић < Шћепановић >, Вук Радовић, кнез Пилета Радуловић, кнез Раде Гвозденовић, војвода Мијушко Пљешивчевић, војвода Јездимир Бљелопављић, војвода Ћетко Пилетић Пипер, војвода и губернатор Радоња Дрекаловић, војвода Милош Васојевић, војвода Милош Братоножић, војвода Ђон Стале Климент. Смјело и с великом вољом пођоше с оружјем у руци против Порте Отоманске и побјеђиваху варваре, због чега Порта по закључењу мира с Русијом одлучи да пошаље велику војску на Црну Гору под вођством сераскера Ахмет-паше, који са 60 хиљада турске војске нападе Црну Гору 1712. године, али је од Црногораца била потпуно разбијена. Послије ове побједе Отоманска Порта је одлучила да за своје добро од Црногораца тражи мир али они, пошто обећаше испунити високо допуштење Његовог Величанства цара Петра Великог и заповијести за то немаху, вјерност своју отказати <не> покушаше и мир непријатељима одбише. На то Отоманска Порта 1714. године посла више од 100 хиљада војске на Црну Гору, под вођством везира Думан-паше Ћупрелића <Нуман-паше Ћуприлића>. Црногорци од својих савезника Срба, турских поданика, бјеху остављени, а поред тога Турцима заједно на Црногорце пођоше у рат Херцеговци, којима Турци никад не дозвољавају да носе оружје, осим кад иду у рат против Црне Горе. Везир Ћупрелић је храбрости лукаво претпоставио превару кроз разна обећања, кад су већ Црногорци примили вијест о закључењу мира с Турцима цара Петра Великог, чија је блажена и вјечито достојна хвале успомена, тако да су били вољни склопити мир, црногорски главари повјероваше његовом <везировом> заклињању, не бјеху на опрезу да <не> иду у турски логор, и њих људи ка броју нечасном невјером затвори у тамницу. Потом са свих страна изненада ударише на Црну Гору, која није очекивала напад, пети дио земље огњу и мачу предадоше, и много народа заробише, а горе поменуте главаре објесише. Затим, 1716. године, двије босанске и херцеговачке паше, Ченгићи, с бегом Љубовићем, с другим околним пашама и силном војском, нападоше Црногорце. Уз божију пак помоћ црногорским оружјем бијаху побијеђени и побијени, а паше с бегом Љубовићем и другим старешинама, људи, заробљени, те им свима главе посјекоше. Опет, 1717. и 1718. године, ратоваху против Албаније Млечићи, нападајући градове Интивери <Бар> и Ољцин <Улцињ>, и замолише митрополита Данила Петровића за помоћ, те им он даде пет хиљада и пет стотина људи. Ови сачуваше топове и друго млетачко оружје од албанског паше, који с јаком војском нападе војску млетачку, али Црногорци Турке одбише и растјераше, што су Млечићи писмено, што и до данас постоји, посвједочили и захвалили митрополиту Данилу. А кад им није нужда, Млечићи заборављају прво <пређашње> добро које су им Црногорци учинили. Затим, 1727. године Ченгић Бећир-паша с великом војском нападе Црну Гору, али његова војска би до ногу потучена, а он се с малим бројем <војске> срећно бјежањем спасао, захваљујући брзини својих коња. Касније је погинуо од царске руске војске код Очакова. Затим, 1732. године, Топал Осман-паша, кога је султан Махомет < Мехмед > Пети поставио за беглербега чинит-девера, то јест за генералног инспектора Македоније, Албаније и Босне, по доласку у Албанију покуша да опроба срећу против народа црногорских и посла приличан број Македоњана < Македонаца >, Албанеза < Албанаца> и Бошњака на Пиперску провинцију, гдје их Пипери уз помоћ Куча све побише. Чудо се прича да су ови хришћани на почетку те битке видјели пред собом човјека на бијелом коњу, сличног великомученику Ђорђу, и он је први Турке устрашио, те сам Осман Топал-паша из тврђаве Подгорице побјеже у Албанију, а касније је погинуо у бици са Персијанцима. Опет, 1739. године. везир Ходаверди-паша Махмутбеговић са осам паша и многобројном војском удари на кућу војводе Дрекаловића, и 7 година ратоваше, послије је <турска војска> од наше војске била потучена, а старешине и 70 највиђенијих Турака, који се бјеху затворили у једној кули, живи су спаљени. Још је 1750. године турска војска, која се састојала од Бошњака и Херцеговаца, изненада ударила на границу црногорску, али је од малог броја наше војске била потучена. Уз ове побједе овога народа, не укључујући многе <друге> у разним ратним догађајима, само укратко поменух срећу коју је Бог даривао њиховом оружју; и да се нијесу ови народи тако снажно оружјем бранили, засигурно би пали у ропство, као и остала Србија. Притом турски султан је око Црне Горе поставио сталну војску, дајући јој сваке године велике паре, и та војска никад Црногорцима не да спокојства ни мира.

Нећу пропустити да овдје споменем још храбри народ који живи око нас, а који данас припада турској области, а раније је био под влашћу херцега зетских и црногорских: управо Мркојевић хас и Бијело Поље, исто тако и друге народе који наоколо живе и који су по природи ратнички, а налазе се до ријеке Дрине <Дрима>, а та ријека Дрин <Дрим> дијели херцегство зетско и Албанију. Ни ови народи нијесу баш потпуно под турском влашћу, као што су други народи, што очигледно свједочи то да се некако и прошлих година < и > недавно дешавало међу тим народима да убију паше које султан одреди у губернијама <покрајинама>, и то: 1741. године тробунчужног пашу Мехмудбеговића, 1748. године Јусуф-пашу Чаушагића, 1749. године Муфтар-пашу Чаушагића, двобунчужног, 1750. године Кајмак-пашу Махмудбеговића, двобунчужног, и његовог рођеног брата. Из овога се може видјети о овом народу, мада се сматра да је у турској области, колико је њихово јунаштво велико и <колико су> слободни, ничега се нијесу бојали да убију толике угледне и славне турске паше.

Потребно је знати и то колико је народ црногорски био од користи аустријском двору преко свога природног <народног> патријарха Арсенија Црногорца, који <се одазва> на милостиви писмени позив римског ћесара Леополда Првог, у коме, хвалећи славпе и изабране народе албанске, њима и другим илирско-српским народима посла обећање пуно свакојаких задовољстава. Тада српски патријарх Арсеније Црногорац побјеже из турске области у своју отаџбину Црну Гору, а Црногорци га испратише кроз Босну до ћесарске војске према Дунаву. Тада се, године 1689, с патријархом Арсенијом одселило из турске области више од 80 хиљада породица српског народа у Мађарску, у ћесарску област, на повластице које је даровао патријарху Арсенију ћесар Леополд. Опет, 1737. године, пребјеже Брђанима српски патријарх Арсеније Јовановић из пећког града, патријаршијске резиденције (пошто га Турци хтједоше објесити), којега Кучи и Васојевићи испратише у ћесареву војску у град Нису <Ниш>, а у повратку попалише и опљачкаше сву турску провинцију Бихор и кћери турске господе крстише и њима се оженише.

Исте године се и Бошњаци нађоше у крајњој невољи, са свих страна опкољени, а резерве хране не имаху; из Албаније <је> не дадоше довести Црногорци, једино Французи довезоше брашно бродовима у Рагузу <Дубровник> , а од Рагузе караваном у Сарајево. Али и тамо Црногорци направише Турцима засједу: караван с брашном заплијенише, а Турке побише. Такве је услуге ћесару учинио црногорски народ, а за те услуге није од ћесара тражио за себе никакве награде.

Ја врло кратко написах овај извјештај о нашем црногорском народу, у каквом је досад био стању и какве је услуге царевима хришћанског имена својом вољом учинио, из чега свак може довољно оцијенити вјерност и постојаност овога народа, који за једину част сматра својим оружјем служити хришћанском господару.

Б.М.П.М.Ч.З.С.
П. I С.Е.В.П.

10. марта
1754. године,
у Москви



БРОЈ СРПСКИХ АРХИЈЕРЕЈА
поред митрополита црногорског

1. Архиепископ пећки и читаве Србије, Бугарске, Поморја <Приморја>, Далматије <Далмације>, Босне, обје стране Дунава и цијелог Илирика патријарх
2. Архијереј босански
3. Архијереј херцеговачки
4. Архијереј рашки и новопазарски
5. Архијереј ужички
6. Митрополит београдски
7. Архијереј нишевски <нишки>
8. Архијереј косовски
9. Архијереј иштипски <штипски>
10. Архијереј чостандински <ћустендилски >.
11. Архијереј скопски
12. Архијереј призренски

Ових дванаест архијереја живе сиромашно, као турски поданици, а <нај>више их љуте Грци, као што се десило у прошлом рату, 1737. године. Грк Караџ-Јоаникије у Константинопољу <Цариграду> поднесе султану писмену молбу да су Србљи са својим природним <народним> патријархом и архијерејима увијек издајници турског царства, негда Русији, негда ћесару, понекад Млечанима. На ту молбу садашњи султан Мохамет
< Мехмед > је дозволио Караџ-Јоаникију да буде српски патријарх, који је веома много зла нанио народу српском, идући са султановим указом по српској земљи, постављајући Грке за архијереје, мучећи народ и узимајући силом новац. Срећа је његова што далеко заобиђе Црну Гору. Ипак сам на крају побјеже од српског народа у Константинопол, < Цариград > с великим богатством, опљачкавши свете цркве и српски народ, а нарочито опљачка до голих зидова Пећку патријаршију и у њој ништа не остави до светих моштију које тамо почивају. Послије Србљи поставише свог природног <народног> патријарха, као и раније.

13. Архијереј делматински < далматински>, а <Далмација> се налази под млетачком влашћу, која не дозвољава да тамо буде православни архијереј, него унијат, да би помињао папино име и вјеровао да Свети Дух потиче и од Оца и од Сина, <који би вјеровао> у чистилиште, пријесан хљеб, као и са квасцем, <за причешће > посвећеног Христова тијела и <који би хтио> исповиједати се са заклетвом и својеручним потписом.

СРПСКИ АРХИЈЕРЕЈИ У ЋЕСАРСКОЈ ОБЛАСТИ

1. Митрополит карловачко-сремски
2. Архијереј бачки
3. Архијереј темишварски
4. Архијереј карансебешки
5. Архијереј арадски
6. Архијереј будимски
7. Архијереј славонијски <славонски>
8. Архијереј костанички <костајнички>
9. Архијереј хрватски и карлошедски <карловачки>

Ових 9 архијереја су доста богати.

Рагуза <Дубровник> се налази на Адријатском <Јадранском> мору, између Црне Горе и Делматије <Далмације>. Он је раније био под влашћу српских царева, послије примише турско поданство и заштиту; они су сви католици. А кад Турци потпуно освојише Босну и Херцеговину, добјежа у Рагузу неколико хришћана грчке вјероисповијести са својом имовином да се овдје сачувају. Али, Рагузијани <Дубровчани> на Ускрс у цркви светог оца Николе изненада нападоше и побише све ове наше хришћане, а имовину им заплијенише, и од тога доба никаквоме хришћанину наше вјероисповијести не допуштају да живи међу њима, нити има у њиховој држави наше цркве ни човјека. Ако се деси да ко умре, не дозвољавају га у њиховој земљи сахранити; такви су они посљедњи непријатељи нашега православља. Једино иго <јарам> на себи они носе од Црногораца, који притискују Рагузијане, а посебно зато што Рагузијани потплаћују Турке против Црногораца. Прошле, 1752. године, Рагузијани ухватише једног Црногорца који је с Млечанима дошао у Рагузу ради трговине и предадоше га Турцима у Требињу; Црногорци одмах ухватише веома богатог рагуског <дубровачког> племића и хтједоше му главу одсјећи, али он јадник и онога Црногорца и хиљаду златних дуката даде Црногорцима, и себе ослободи.

Историја турске монархије у 4. глави на 30. листу јасно говори да је црногорски народ слободан. Кад је био убијен султан Ибрахим и постављен на престо син му султан Мохамет < Мехмед > Четврти, један чувени бунтовник, по имену Кудкегај, намјерио је да с великом имовином побјегне у неприступачне албанске
планине, а становнике тих планина Турци ни досад нијесу могли покорити - то се подразумијева Црна Гора, која се налази у дијелу албанском, пошто су Турци Албанију покорили, а Црна Гора посебно своје име и слободу храброшћу и оружјем брани од непријатеља, како < је > и сами Турци мрско називају Каур Карадаг, то јест Црна Гора.

КРАЈ

 
Scoring disabled. You must be logged in to score posts.
Zvek_Zivi_Cetinjanin
(Login Zvek_Zivi_Cetinjanin)

Re: CRNOGORSKI KRALJ NIKOLA - SRBIN NAJVE&#262;I

No score for this post
January 7 2006, 4:00 AM 

sVIMA JE VEC POZNATO DA VELJESEREBALJSKA PROPAGANDNA MASINERJA JE FALCIFIKOVALA VECI DIJO CRNOGORSKIJE DOKUMENATA I PISAMA ,KAKO JE MOGUCE DA ORIINALI KOJI SE CUVAJU NA CETINJE SU RAZLICITIJI OD ONIJE KOJI SE UVAJU U SEREBIJU A +??????????HAHAHAHAHAHAHAHAHA !

 
Scoring disabled. You must be logged in to score posts.
Zvek_Zivi_Cetinjanin
(Login Zvek_Zivi_Cetinjanin)

Re: CRNOGORSKI KRALJ NIKOLA - SRBIN NAJVE&#262;I

No score for this post
January 7 2006, 4:01 AM 

Dva dokumenta iz kojih se vidi etnièki sastav Zete / Crne Gore


Citat iz knjige Dr Radoslava Rotkoviæa: "Kratka ilustrovana istorija crnogorskog naroda", dio koji se odnosi na period poslije raspada Nemanjiæke države, taènije na vladavinu Balšiæa u Zeti.

=============

A na Danju je bila carina za one koji >>minuju u Srblje<<, kako se vidi iz povelje Balše II Dubrovèanima, pisane u Tuzima 1385. god.
=============

Citat iz edicije "Istorija srpskog naroda" koju su napisali:
Dimitrije Bogdanoviæ, Rade Mihaljèiæ, Sima Æirkoviæ, Jovanka Kaliæ, Desanka Kovaèeviæ-Kojiæ, Miloš Blagojeviæ, Gordana Babiæ-Ðorðeviæ, Vojislav J. Ðuriæ, Momèilo Spremiæ, Ivan Božiæ, Miroslav Pantiæ, Pavle Iviæ.
Citat æu prikazati iz druge knjige iz edicije, knjiga se zove:
"Doba borbi za oèuvanje države (1371- 1537)".
Knjiga je izdata 1994. godine u izdanju SKZ u Beogradu.

==========

Poèetkom XV vijeka, veliki broj ratnika mogli su da pokrenu i Bjelopavliæi koji su se smjestili u dolini Zete. Zajedno sa Ozriniæima, Maznicama i Malonšiæima >>s vojskom<< su napali 1411. godine dubrovaèke trgovce koji su se vraæali >>iz Srbalja<< i oduzeli im srebro, konje i oružje, pa èak i odjeæu i obuæu.
==========


 
Scoring disabled. You must be logged in to score posts.
Zvek_Zivi_Cetinjanin
(Login Zvek_Zivi_Cetinjanin)

EO TI ORIGINALNE FACKTE A NE SERBALJSKI FALCIFIKATI

No score for this post
January 7 2006, 4:06 AM 

VLADIKA VASILIJE U CRNOGORSKOJ POVIJESNICI

EO BRAVU PA CITA ORIGINALE AI KAZI DJE SE POMINJE SEREBALJSTVO A ?? HAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHHAHAHAH !

On je, iz perspektive svog vremena, nepogrešivo i dalekovido jasno sagledao buduænost Crne Gore i njenu istorijsku sudbinu, èiji su osnovni principi bili i ostali borba za opstanak i borba za slobodu



Zanos i mudrost


Èetrdesetih godina 18. vijeka na crnogorsku politièku scenu stupa izuzetna liènost koja æe ostaviti duboki trag u crnogorskoj istoriji i crkvi - Vasilije Petroviæ Njegoš. On je, iz perspektive svoga vremena, nepogrešivo i dalekovido jasno sagledao buduænost Crne Gore i njenu istorijsku sudbinu, èiji su osnovni principi bili i ostali borba za opstanak i borba za slobodu.
Vladika Vasilije je, prije svega, znaèajan kao pisac prve istorije Crne Gore, kao istorièar, za istoriju diplomatije ali i za istoriju jezika, za njegov istorijski i dijalektièki razvitak. Ako se ima i vidu da je on jedna od najveæih liènosti Crne Gore i njen vladar, time njegovo djelo postaje još znaèajnije.
Uprkos svojoj energiènoj, temperamentnoj i zanosima pokretanoj liènosti, Vasilije je postupao uvijek razumno, premudro, sa uroðenim darom samouzdržavanja, mirnoæom monaškom ali i gorštaèkim dostojanstvom. Èak i u prilikama kada u pismima moli i preklinje za pomoæ kao da se njegova snažna liènost buni, pa èak i sa mnogo veæima od sebe po rangu on se odnosi skoro kao s ravnim ali nikad ne praveæi neuviðavnu omašku da bude ispod razine dobrog ukusa svoga vremena, ali i naèela na kojima je poèivao ovaj epistolarni žanr.
Brojna Vasilijeva pisma, pisana narodnim jezikom, spadaju u najuspjelije naše epistole 18. vijeka. Ovi nadahnuti spisi autora predstavljaju kao pisca lijepe rijeèi trajne vrijednosti. Mada je i sam tvorac brojnih dokumenata, Vasilija interesuje arhivska graða u Cetinjskom manastiru iz prethodnih epoha. Posebno su ga privlaèila dokumenta sa istorijskom tematikom, iz èega je nastala njegova „Istorija o Crnoj Gori” (1754), „Vjeènopamjatnik” (1753) i „Cetinjski ljetopis”.

Istorijski mozaik

Prateæi Vasilijevu aktivnost od 1740. do 1766. godine sklapa se istorijski mozaik njegovog doba, reðaju slike iz istorije Crne Gore, slike o mukotropnom vremenu kada su udareni temelji moderne crnogorske države na baštini srednjevjekovne Zete - Crne Gore, u èemu je uloga Vasilijeva nemjerljiva.
Godine 1740. zabilježena je u Crnoj Gori velika glad, tako da je na Vasilijevu molbu mletaèki princip poslao pomoæ i „prepitao puk u ovoj krajini”. Istovremeno Vasilije se žali izvanrednom providuru Marku Kverinu da postoje nezahvalnici koji „mute Krajinu” i èak „naše kaluðere puškama su metali”, iako „fratri i kaluðeri oružje ne nose”, stoga moli da ih zaštiti i brani da se mirno Bogu mole. Pri tome, vladika se poziva na strica Danila, mitropolita koji je „vjernu službu pokazao principu”. Zato moli providura da prenese duždu iskrenu odanost, da premilostivi providur ispuni obeæanje za pomoæ, a protivnike kastiga.
Stalni kontakti i relativno dobri odnosi izmeðu Crne Gore i Mletaèke republike karakterisali su ovaj period. Vladika Vasilije izražava veliku zahvalnost izvanrednom providuru Ðovaniju Albriciju na srdaènom doèeku prilikom njegovog boravka u Mlecima, septembra 1744. godine. Istovremeno mu šalje pozdrave od mitropolita Save.
Vladika Vasilije je prilikom te posjete primio i orden od preuzvišenoga Senata mletaèkoga. Meðutim, veæ u oktobru 1744. godine Vasilije se ponovo obraæa istom providuru molbom da mu objasni zbog èega su kapije grada Kotora zatvorene za Crnogorce kad su oni mirno ulazili u grad i ništa nijesu uèinili da bi se takva odluka donijela prema krajini, izražavajuæi spremnost da doðe u Mletke da se sve razjasni, uz nadu da æe meðusobni odnosi i dalje biti srdaèni. Kako, po svoj prilici, odgovor nije stigao brzo Vasilije se veæ naredne 1745. godine obraæa providuru Marinu Donu žaleæi se na Prèanjane da ne prihvataju njegovu sentencu i prave smutnju u gardu Kotoru.

Pismo Rusiji

Iste godine vladika Vasilije traži zaštitu za svoje podanike u Grblju, gdje knez Petar Lazareviæ trpi:
„teške muke od svog strica guvernadura Ðura, buduæi da je Ðuro jedan èojak lakom koji uzima tuðe za sebe èineæi se sam princip u Grbalj”.
Oèigledno nezadovoljan odnosom Mleèana prma Crnoj Gori, Vasilije se u februaru 1746. godine obraæa pismom Rusiji i grofu Bestjuževu Rjuminu preko Stefana Jovanoviæa, po kome i šalje pismo pozivajuæi se u njemu na prethodno dobre odnose sa Rusijom i podsjeæajuæi na pomoæ koju je car Petar Veliki upuæivao Crnoj Gori i darove preuzvišenom mitropolitu Danilu Šæepèeviæu, a poslije njega od carice Jelisavete Petrovne preosvještenom mitropolitu Savi. Vasilije rusku caricu u pismu oslovljava sa „naša carica”, èijom dobrotom i pomoæi u svetim knjigama „razgoni se neznanje kao magla a svjetlost èistog razuma i pobožnost sija”. Zbog toga on moli za pomoæ u osnivanju škola filozofije, filologije i retorike, jer bi u tom sluèaju „svi sinovi rimske crkve pristupili pravoslavlju, pošto su takvog uma Crnogorci, da i neškolovani može ubijediti velikog filozofa rimskog”, a njima „papa šalje uèitelje u velikom broju”.


Jedan važan datum


On apostrofira Skadar, Albanopolje i Kotor kao gradove u kojima žive ljudi rimokatolièke vjere. Istovremeno istièe da bi mitropolija na Cetinju, ako dobije pomoæ i obnovi se, mogla zasijati i braniti pravoslavlje, a crnogorski narod bi bio zahvalan „Njenom Imperatorskom Velièanstvu”. Zaslužuje pažnju i podatak da vladika Vasilije moli rusku imperatoricu da naredi „da se daju u štampu dvije istorije o Crnoj Gori koje su ukratko sastavljene”, koje šalje preko njenog poslanika u Konstantinopolju Alekseja Mihailovièa Obreškova i gosp. Nikole Jovanoviæa Vešnjakova, preko kojih æe se upoznati sa njegovim narodom i crkvom, odnosno mitropolijom.
Na žalost, Vasilije ne kaže o kojim istorijama je rijeè. Jedna je svakako njegova „Istorija o Crnoj Gori”, kako se i kaže u predstavci, dok bi druga mogla biti „Povijest o Skenderbegu Crnojeviæu, na rodnom kršæenju nazvanom Ðurðe”, naslovljenom kasnije kao Cetinjski (Crnogorski) ljetopis, kojeg je najveæim dijelom (pre)pisao sam Vasilije. U svakom sluèaju ovaj podatak ima posebnu važnost zbog èinjenice da vladika govori o štampanju istorije, koja je, najvjerovatnije, štampana desetak godina kasnije. Drugo je pitanje da li je bilo kakvih dopuna na rukopisu istorije izmeðu ove 1746. i 1754. godine. Važno je ovdje još i to: ovim podatkom se pomjera granica poèetka moderne crnogorske istoriografije, èiji je utemeljivaè upravo Vasilije, za cijelu jednu deceniju.
Interesantno je i to da je u aprekaciji pisma oznaèeno da je ta „istorija” pisana u Katedri mitropolitskoj cetinjskoj, u Crnoj Gori, što je od znaèaja ne samo sa terminološkog aspekta, veæ i suštinskog, ako se zna šta znaèi katedra.

Vrijeme balansa

Vladika Vasilije kao veæ zrela politièka liènost balansira izmeðu Mletaèke republike i Rusije, želeæi da ima dobre odnose i sa jednom i sa drugom. Radi toga on se 1747. godine obraæa izvanrednom providuru, Vinæencu Grotiu, sa molbom da pomogne svetoj crkvi koja je „vazda bila na službu principovu”. Ovdje se Vasilije potpisuje kao „bogomoljac Vasilije Cetinjac Petroviæ, vikar generalni od Skenderije i Primorja”. Ovaj mu je potpis bio potreban prije svega da istakne da je Primorje pod jurisdikcijom Crnogorske mitropolije, a da se izvjesni Ivan Miloševiæ, koji je otuðio neke crkvene stvari, nalazi u Kotoru, principovom gradu, te traži da ga primoraju da ih vrati.
Naredne, 1748. godine vladika se obraæa istome providuru Vinæencu tražeæi milost i pravdu principovu za svoje podanike u Grblju, posebno za sina kneza Petra Lazaroviæa koji je kao guvernadur odagnao Turke od Grblja i krajinu „predao principu”.

Zahladnjeli odnosi

Mada je Vasilije sredinom 18. vijeka vodio, uglavnom, samostalno crnogorsku državnu politiku, a vladika Sava crkvena djela, ipak se iz njegove prepiske može jasno zakljuèiti da je meðu njima u to vrijeme bio visok stepen saglasnosti i koordinacije, što se vidi u obraæanju providuru Valeriju Antelmiju:
„ma što je ot mojega brata i gospodina mitropolita Save (pismo i javljanje), to je i moje”.
Pri tome on se poziva i na svoga strica mitropolita Danila, koji je ustanovio dobre odnose sa Mleèanima, odnose koji su bili takvi još od rimskog pape Lava Èetvrog, èija se pisma èuvaju. Osim toga, naglašava Vasilije, „mitropolit skenderijski i primorski jest najstariji u Srbiji, Bosni i Bolgariji”, te od kada princip zavlada Kaštel Novim slobodni biskupi od Cetinja sa ovom krajinom bijahu mu od pomoæi. U Novom i okolini sve crkve i svještenici posveæeni su rukom mitropolita Save sa Cetinja i „prežnjih”.
Meðutim, žali se Vasilije providuru, „izašla je novina”, „jedan kaluðer kod Novoga u Savini, imenom Nektarije Ljubobratiæ, koji se rasta i raskaluðeri u æesarskoj zemlji, doðe u Savinu i dozva jednoga popa iz Dalmacije na koga su tri tužbe principove”, koji poðe u Bosnu i tamo se posveti za vladiku dalmatinskog. Zato ovaj arhimandrit doðe iz Trebinja u Savinu da ne pita „vaše preuzvišeno gospodstvo”, zato „ištemo sud od principa prevedroga, te da nam daš savjet oæemo li pisat u Senat ðeneralu”, jer „stoji naša uzdanica u tvoje p. gospodstvo”. U aprekaciji je potpis „smireni episkop cetinjski, skenderijski i primorski i trona serbskago eksarh Vasilij Petroviæ”.
Kako je razriješen ovaj spor oko uzurpacije manastira Savine od strane Ljubobratiæa ne zna se jer providurov odgovor nije saèuvan, kao ni to da li je uopšte odgovorio na vladièinu molbu. Iako Vasilije koristi svaku priliku da izrazi poštovanje i privrženost prisnih veza sa Rusijom. Stoga narednih peta godina Vasilije vodi intenzivnu prepisku sa ruskim zvaniènicima i institucijama.
Poèetkom 1753. godine on se obraæa Kolegiji inostranih djela Rusije molbom da pomogne crnogorski narod koji se nalazi u vrlo teškom položaju još od vremena kada je
„ovaj narod protiv otomanske imperije vojevao i koji je na taj naèin, buduæi od svojih saveznika Srba, podanika turskih, bio ostavljen sam u godinama 1712, 1714, 1716, kada je navukao na sebe velike turske ratove”,
kada su turski varvari nastojali da istrijebe Crnogorce.


Znaèajna pisma


Ovdje je oèigledno rijeè o bici na Carevom lazu i godinama poslije nje. Iz ovoga pisma se jasno nasluæuje da su Mleèani u saradnji sa sultanom nastojali da ovladaju Crnom Gorom, a Crnogorce presele u Italiju. Zbog svega toga i radi èinjenice „da je ovaj slavenoserbski crnogorski narod revnostan” prema „Njenom Imperatorskom Velièanstvu”, usrdno moli da carica uzme u svoju zaštitu i pokroviteljstvo, a posebno što je crnogorski narod uzor ilirskosrpskom narodu zbog ratova „protiv svih mrskih dušmana”.
Te 1753. godine Vasilije boravi u Moskvi, tako da se obraæa na sve važne adrese u Rusiji. Vladika moli generala Ivana Antonovièa za pomoæ u knjigama, podsjeæajuæi da je veæ èetiri prijave podnio Sinodu ruskom istim povodom, a da mu nijesu odgovorili.
U ime „crnogorskog obštestva” vladika usrdno moli grofa Alekseja Petrovièa Bestjuževa da ga preporuèi „Njenom Imperatorskom Velièanstvu” i Kolegiji inostranih djela i da ga zastupa u rješavanju njegovih ranije poslatih molbi.
U martu 1753. godine „smireni pastir” moli rusku caricu „u ime crnogorskog srpskoslovenskog naroda” da „isposluje takav zakon” da se bez njegovog svjedoèenja „niko za dobrog Crnogorca ne prizna i niko da ne povjeruje”, jer su se „pod imenom ovog naroda neki sumnjivi ljudi u presvetu rusku carevinu javljali i doveli naš narod u poniženje”.
U pismu od 29. aprila 1753. upuæenom praviteljstvujušæem Senatu vladika Vasilije još odreðenije kaže da se ne primaju u Rusiju „neki Srbi” koji se „zbog slave i zasluga bez osnove nazivaju Crnogorcima i plemiæima i na taj naèin dobijaju èasti i dostojanstva”. Mogle bi se i ubuduæe „javljati kojekakve varalice kakvih može biti veæ ima, te da bi svojim lošim djelima ružili slavu i èast crnogorskoga naroda. Ja smireni, molim, da se ova moja molba uvaži”.
Vasilije Petroviæ, usrdni bogomoljac, smireni mitropolit skenderijski, crnogorski i primorski i trona srpskoga egzarh, solidno je za ono vrijeme poznavao istoriju svoga naroda koju je jasno i precizno izložio u svega tri pisma ruskoj Kolegiji inostranih djela i državnom kancelaru grofu Alekseju Bestjuževu-Rjuminu, u kojima opisuje stanje u Crnoj Gori i piše o „našem crnogorskom narodu” po nalogu „Visokogrofofske Svjetlosti”. Ovaj tekst možemo nazvati istorijom Crne Gore u malom, jer je u njoj više reèeno o Crnoj Gori i crnogorskom narodu nego na stotinama strana nekih „savremenih istorièara”. Zbog toga ih citiramo u cjelini.

Pismo vladike Vasilija državnom kancelaru, grofu Alekseju Bestuževu-Rjuminu, u kojem opisuje stanje u Crnoj Gori

Prema datom mi od Vaše visokogrofovske Svijetlosti nalogu, o našem narodu crnogorskom pokorno Vas izvještavam slijedeæe: ovaj naš narod crnogorski ranije je bio pod upravom uroðenih svojih prinèeva (kneževa Ðurða Kastriota i Ivana Crnojeviæ). Poslije ovih prinèeva ostala je republika, pod upravom svojih mitropolita, koja je za vrijeme blaženog i vjeèno dostojnog pamæenja gospodara cara sveruskog Petra Velikog pokazala protiv turaka veliku hrabrost. Upravo, kada je Njegovo Velièanstvo 1711. godine poslalo svoje visoke gramote u Crnu Goru da bi svi jednovjernici u cijeloj istoènoj crkvi, za Njegovo Velièanstvo kao za pobožnost, okrenuli svoje oružje protiv Porte otomanske. Tada je moj roðeni stric mitropolit Danilo, kao stvarni predvodnik pokazao onome narodu i za svoga pobožnog cara okrenuo oružje protiv Turaka, kao neprijatelja krsta svetoga. Zbog toga turski sultan 1712. godine posla na Crnu Goru mnogo vojske pod komandom seraskera Ahmet-paše, èija vojska od Crnogoraca bi do nogu potuèena. Poslije te bitke Porta je tražila da se sklopi mir, ali Crnogorci ne prihvatiše zakljuèenje tog mira, da ne bi izazvali podozrenje i nevjeru kod svog cara Petra Velikog. Sultan poslije toga, 1714. godine pošalje u Crnu Goru više od sto hiljada vojnika pod komandom vezira Numan-paše Æupriliæa, koji, pod zakletvom, naših trideset i sedam oficira obmanu, i na prevaru uhvati, a polovinu Crne Gore spali i mnoge u ropstvo odvede, èak i samu rezidenciju razori, a na kraju one oficire objesiti naredi. Godine 1716. paše od Bosne i Hercegovine sa velikom turskom vojskom (pod komandom dvojice paša, dva brata Èengiæa), stigoše u Crnu Goru i od naše vojske biše do nogu potuèeni. Glavni njihov paša i mnogi begovi, a s njima i oba brata Èengiæa, njih ukupno sedamdeset i sedam ljudi bijahu zarobljeni i svima glave odrubljene. Zatim, 1727. godine Beæir-paša Èengiæ, radi osvete svoja dva brata, s velikom vojskom krenu na Crnu Goru, pa i ta vojska od naših do nogu bi potuèena, a sam Beæir-paša se spasio bjekstvom da bi najposlije od ruske vojske pod Oèakovom bio ubijen. Poslije toga, 1739. godine, Hodaverdi paša Mahmutbegoviæ s velikom vojskom i mnogim pašama sedam godina ratovaše s familijom Drekaloviæa, pa najposlije od naše vojske do nogu bi potuèen, a najviðenijih sedamdeset ljudi u jednoj kuli biše zatvoreni i ognjem spaljeni. Vidjevši takvu svoju nesreæu, protiv Crnogoraca turski sultan postavi oko Crne Gore nebrojeno vojske, dajuæi zato svake godine velike sume za nagrade. Ova vojska oko nas koja stoji, nikada mira Crnogorcima ne dava. I tako o ovome izvještavam Vašu visokogrofovsku Svjetlost, osmjelivši se da Vam najpokornije ovo predstavim.
Ukoliko Vaša Svijetlost, prema Vašem premudrom shvatanju bude smatrala za povoljno izvijestite Njeno Imperatorsko Velièanstvo da izvoli dodijeliti ovome crnogorskom narodu za vojne potrebe neku sumu novaca što bi bilo osvjedoèeno i potvrðeno gramotom Njenog Imperatorskog Velièanstva, da ovaj crnogorski principat nije nikome podreðen osim Njenom Imperatorskom Velièanstvu carici i samodržici sveruskoj.
Iz tog previsokog dopuštenja slijedi da crnogorski principat (kneževina) bude ukljuèen u titulu Njenog Imperatorskog Velièanstva. U carskoj gramoti (ukoliko se izda) bili bi pomenuti pored Crnogoraca, Primorci i Brðani, da bi se s našim narodom u vrijeme rata s Turcima, sjedinili svi okolni slavenosrpski narodi i da tako uðu pod zaštitu sverusku.
Uostalom, kako na prvu, tako i na ovu predstavku oèekujem milostivu rezoluciju da bih pošao s gramotom i milošæu Njenog Imperatorskog Velièanstva k mome duhovnom stadu i otadžbini pošto se približava mjesec maj, da bi prije poèetka jeseni mogao blagovremeno stiæi u svoju Crnogorsku rezidenciju.
Vaše visokogrofovske Svijetlosti milostivog gospodara sluga i usrdni bogomoljac smireni mitropolit skenderijski, crnogorski i primorski i trona srpskoga egzarh Vasilije Petroviæ


Plemena Crne Gore

Pismo vladike Vasilije Petroviæa Kolegiji inostranih djela u kojemu se nabrajaju plemena koja ulaze u sastav Crne Gore

Aprila, 22. dan 1753. godine

II

K ranije priloženoj predstavci o stanju našeg crnogorskog naroda i o njegovoj hrabrosti, a takoðe i o njegovoj usrdnosti prema sveruskoj carevini, procijenio sam da priložim ovom još podroban opis o tome koliki je broj u posjedu crnogorske kneževine provincija i u njima srezova i otmjenih ljudi, osim nižih oficira i koji su od onih srezova taèno pod upravom mitropolita crnogorskih a koji posebno pod turskom upravom stoje, da bi o ovome gore pomenutoj državnoj Kolegiji unaprijed poznato bilo.
Ovom prilikom sam se osmjelio da najpokornije molim da predoèite Njenom Imperatorskom Velièanstvu da je smireni budem nagraðen pored prinadležnosti (koje sam ranije dobio prema molbi) sa svim onim što pripada arhijereju i služenju riznice još i panagijom s portretom Njenog Imperatorskog Velièanstva, u znak posebne previsoke milosti i vjeène slave sveruske carevine.
Uostalom oèekujem samo milostivi odlazak odavde, da bi se naš narod, nakon mog povratka tamo, obradovao previsokoj milosti Njenog Imperatorskog Velièanstva.

Opis, od koliko se provnciija i u njoj srezova sastoji uprava crnogorske kneževske provincije:

1. Katunska nahija (ili provincija se sastoji od dvanaest srezova.) U njoj je rezidencija mitorpolita i gubernatora. Ima dva serdara i dvanaest knezova.
2. Rijeèka nahija se sastoji od šest srezova. Ima jednoga vojvodu i pet knezova.
3. Lješanska nahija sadrži u sebi šest srezova i ima jednoga vojvodu i šest knezova.
4. Šestanska nahija ima èetiri sreza i èetiri kneza.
5. Spiè i Šušanj imaju dva sreza i dva kneza.
6. Zeta sadrži u sebe èetiri sreza i ima èetiri kneza.
7. Grahovo i Vilusi imaju tri sreza, jednoga vojvodu i tri kneza.
8. Pješivaèka nahija ima pet srezova, jednoga vojvodu i èetiri kneza.
9. Bjelopavliæka nahija sadrži u sebi pet srezova, ima jednoga vojvodu i èetiri kneza.
10. Piperska nahija se sastoji iz èetiri sreza, ima jednoga vojvodu i tri kneza.
11. Rovaèka nahija ima tri sreza i jednoga vojvodu.
12. Crmnièka nahija se sastoji od sedam srezova i ima jednoga vojvodu, jednoga serdara i sedam knezova.

PRIMORJE

1. Paštrovska nahija se sastoji iz èetiri sreza i ima èetiri sudije i èetiri kapetana.
2. Grbalj se sastoji iz èetiri sreza, ima jednoga guvernatora i èetiri kapetana.
3. Miholjski srez ima tri kapetana.

BRÐANI

1. Kuèi - provincija koja se sastoji od osam srezova, imaju jednoga vojvodu nad svim srezovima i svaki srez ima po jednog glavara.
2. Bratonožiæi se sastoje iz dva sreza i imaju jednoga vojvodu.
3. Vasojeviæi imaju šest srezova i jednoga vojvodu.
4. Klimenti se sastoje iz šest srezova i imaju jednoga vojvodu.
5. Tuzi i Grude sadrže èetiri sreza i jednoga vojvodu.
6. Hoti i Kastrati se sastoje od èetiri sreza i imaju jednoga vojvodu.
Sve gore oznaèene provincije su pravoslavne grèke vjere, izuzev Klimenta, Tuzi, Grude, Hote i Kastrati, koji su rimsko-katolièke vjere.
Još se nalaze i drugi srezovi, a upravo u Hercegovini: Nikšiæi, Banjani, Pivljani, Drobnjaci, Gaèani, Trebinjani, Zupci i Popovo Polje. Ma da se ovi nabrojani pominju u našim darovnim gramotama u sastavu naše uprave, ipak onaj narod se nalazi pod turskom upravom.
U gore nabrojanim provincijama ima svega oko èetrdeset hiljada vojnika.


Prièestio caricu


Skoro da nije potrebno ni naglašavati kakvu i koju je Crnu Goru vidio Vasilije dajuæi detaljan opis njenih granica i sastav njenog stanovništva. Oèigledno je da je on imao u vidu granice srednjevjekovne Zete-Crne Gore, one granice koje su se èesto mijenjale, zavisno od istorijskih okolnosti i crnogorskog okruženja, ali granice koje i danas uglavnom ima crnogorska država.
On je, svakako, imao pred sobom dokumenta iz prethodnih epoha na osnovu kojih je ovo pisao. Uostalom, brojna dokumenta je unio i u Cetinjski ljetopis, koji istovremeno zbog toga možemo nazvati i kopijalnom knjigom.
Krajem 1753. godine mitropolit Vasilije se još jednom obraæa Sinodu ruskom tražeæi zaštitu od „pravoslavne zaštitnice”, a u ime „obštestva crnogorskog”, kao i od carice Jelisavete.
Osim toga on navodi i slijedeæa „traženija”: 1) da za „naš pravoslavni crnogorski narod” obezbijedi sredstva da škole osnuje, za poèetak male slovenske škole, a zatim visoke nauke, crkvene i vojne; 2) prinadležnosti prema uobièajenom carskom dobrièinstvu i 3) snabdijevanje Roždestvenog katedralnog manastira prema gramotama što je odreðeno prije devet godina, prije svega u crkvenoj odjeæi i odijelima za mitropolita Savu.

Veliki ugled u Moskvu

Koliko je uvažavanje i ugled imao mitropolit Vasilije u Moskvi najbolje govori èinjenica da je on 31. marta 1754. godine, na dan Spasenija na Veliki èetvrtak služio liturgiju podnevnu, sa tamošnjim arhijerejima, sveštenicima i ðakonima, u pridvornoj crkvi Sabora Uspenskog, gdje je svojom rukom prièestio caricu Jelisavetu i vodio cijelu ceremoniju.
Još veæu poèast i „veliku sreæu”, prema sopstvenim rijeèima, imao je Vasilije kada je pred caricom 3. maja 1754. održao besjedu, a koji dan kasnije i pred ruskim prijestolonasljednikom Petrom Teodorovièem.
U avgustu 1754. Vasilije završava svoj višemjeseèni boravak u Moskvi i vraæa se u domovinu preko Beèa i Venecije, o èemu pismom obavještava grofa Voroncova.
Tom prilikom izvještava da je stigao u Beè i da je Kolegiji inostranih djela poslao „poštom predstavku o drskosti i bezbožnim postupcima episkopa karlovaèkog Nenadoviæa”.
Vrativši se u Crnu Goru on poduzima nove aktivnosti na uspostavljanju veza sa Mleèanima. Veæ u januaru 1755. godine žali se providuru Antoniju Moru na neke Budvane da na prevaru i lažima „prodaju Crnogorce” i nanose štetu Crnoj Gori i principu.

Ne boji se „koca i konopca”

Vasilijeve diplomatske aktivnosti bile su stalne prema Rusiji i Mletaèkoj republici, ali i prema Beèu i Bosni. Osim što se zauzimao za Crnogorce, on u pismu grofu Voroncovu 1755. godine opisuje stanje u Skenderiji, gdje se vrši teror nad Srbima i traži za njih i za pravoslavnu crkvu zaštitu Doma ruskog.
U odgovoru bosanskom veziru Mehmedu on ga upozorava da se ne boji njegovih prijetnji, niti „koca i konopca”, jer nikakva zla nije uèinio sultanu nego to uèini spuški kapetan Abdulah koji pobi svoje ljude i stoku plijeni, a podanike prodaje. Radi toga upozorava vezira da je bolje da bude u miru s Crnogorcima.
Istovremeno Vasilije se obraæa agama Podgorice, Spuža i Žabljaka sa upozorenjem da spuški kapetan Abdulah posla tri izdajnika iz „našega naroda” da lažu vezira i èestitoga cara da bi napravio smutnju, podsjeæajuæi ih da Crna Gora nikad haraèa nije plaæala kao što ni danas ne plaæaju sela crnogorska, koja su ispred samih gradova.


Molbe za pomoæ


Vidjeæi neposrednu opasnost od Turaka koji su sa svih strana okružili Crnu Goru, Vasilije moli cara austrijskog 15. januara 1756. godine da se zauzme za zaštitu Crne Gore i svih hrišæana, a da æe Crnogorci sve uèiniti, kao što su i ranije èinili, da pomognu.
Vasilije i Sava zajedno 29. oktobra 1756. godine upuæuju proglas srpskom narodu pod Turcima da se u ime hrišæanstva i iste vjere ne ukljuèuju da pomažu oružjem Turcima koji su krenuli na Crnu Goru da je poharaju i porobe.
U decembru 1756. godine Crna Gora se našla u teškom položaju i zbog mletaèkih prevara koje su èinili njihovi ljudi, koji su u saradnji s Turcima, zatvorili sve prolaze i puteve i na kopnu i na moru, prijeteæi svakome smrntom kaznom ako „propusti i jednog Crnogorca".
Zato Vasilije kreæe u diplomatsku ofanzivu i traži pomoæ od ruskih predstavnika grofa fon Kajzerlinga, izaslanika u Rijeci, grofa Bestjuževa, Alekseja Razumovskog i Ivana Šuvalova da se zauzmu za Crnu Goru.
Oèigledno da je ta aktivnost imala uspijeha jer je poèetkom 1757. godine uspostavljen mir izmeðu Turaka i Crnogoraca.

Diplomatska aktivnost

Poslije uspostavljanja mira s Turcima Vasilije pokušava ponovo da uspostavi dobre odnose s Mleèanima.
U obraæanju mletaèkom principu prilikom boravka u Trstu, 15. juna 1757. godine, on ga podsjeæa na meðusobno dobre odnose u vrijeme ranijih „prevedrih" principa, kada su Crnogorci bili obilato pomagani novcem i darovima, a te su privilegije u ime hrišæanstva osvjedoèeno odužili boreæi se za svoju vjeèitu slobodu, a time i za cijelo hrišæanstvo.
Èini se, ipak, da princip mletaèki nije mnogo mario za Vasilijevu molbu, jer u decembru 1757. godine crnogorski vladika ponovo traži pomoæ od grofova Šuvalova i Bestjuževa, žaleæi se da su Porta i Mletaèka republika „ustale na nas", a slavna ruska imperija treba da zna da
„naša braæa hrišæani, koji stenju u turskom podaništvu - Albanci, Makedonci, Bošnjaci, Srbi i Bugari" gledaju „na našu protekciju i nadu svog izbavljenja".

Koliko god su se pojedinci u ruskoj državnoj hijerarhiji zauzimali za Crnu Goru to je bilo nedovoljno, radi èega se 10. septembra 1758. godine mitropolit Vasilije obraæa direktno carici Jelisaveti tražeæi zaštitu za Crnu Goru i pomoæ od 15.000 rubalja.
Pored svih crnogorskih nedaæa, javlja se još jedna: u Rusiji se pojavljuju pojedinci koji šire laži protiv Crne Gore i samog Vasilija radi èega on traži zaštitu od Kolegija inostranih djela i ruskog Senata.
Mitropolit objašnjava da je rijeè o poruèniku Jakovu Jezdimirovièu, kaluðeru Teodosiju Markoviæu, majoru Stjepanu Šaroviæu, Hrvatima Ševiæu i Preradoviæu, te Horvatu Cincaru iz Makedonije".

Smrt u Rusiji

Crnogorci su sredinom 18. vijeka, nakon uspostavljanja dobrih odnosa sa Rusijom, u znatnom broju odlazili u Rusiju tako da su èak postojali crnogorski vojni odredi u okviru husarskih pukova.
Vasilije se zauzimao i za njih moleæi caricu da se „kompletira crnogorski puk" i da se „utvrde najvisoèije privilegije".
Pri svakom novom obraæanju Ruskom dvoru mitropolit Vasilije ne propušta priliku da se poziva na stare gramote i privilegije u kojima je bila precizirana ruska pomoæ Crnoj Gori i definisani meðusobni odnosi.
Šezdesetih godina 18. vijeka dolazi do poboljšanja odnosa Crne Gore i Mleèana, tako da kontakti vladike Vasilija i providura bivaju sve èešæi, a sa ciljem regulisanja meðusobnih odnosa".
U decembru 1765. godine Vasilije i pored, liènih kontakata sa knezom Golicinim odluèuje da mu „pismeno predstavi narod crnogorski" poèev od Crnojeviæa do njegovog vremena, kako kaže „radi prijateljstva i da iznese istinu".
Vasilije se svim svojim biæem i sposobnostima zalagao za narod crnogorski, iskao „visokocarsku i sverusku milost u slavu i službu" radi slobode otaèestva svoga, ali ga je smrt zatekla u Rusiji 10. marta 1766. godine.


 
Scoring disabled. You must be logged in to score posts.

(Login Svevlad)

Re: CRNOGORSKI KRALJ NIKOLA - SRBIN NAJVEÆI

No score for this post
January 7 2006, 5:07 AM 

Evo "plagijatorske" himne!

Srpski

Онамо, онамо... за брда она,
говоре да је разорен двор
мојега цара; онамо веле,
био је негда јуначки збор.

Онамо, онамо... да виђу Призрен!
Та то је моје - дома ћу доћ'!
Старина мила тамо ме зове,
ту морам једном оружан поћ'.

Онамо, онамо... са развалина
дворова царских врагу ћу рећ':
"С огњишта милог бјежи ми, куго,
зајам ти морам враћати већ'!"

Онамо, онамо... за брда она
казују да је зелени гај
под ким се дижу Дечани свети:
молитва у њих присваја рај.

Онамо, онамо... за брда она,
гдје небо плаво савија свод;
на српска поља, на поља бојна,
онамо, браћо, спремајмо ход!

Онамо, онамо... за брда она
погажен коњ'ма кликује Југ:
"У помоћ, дјецо, у помоћ, синци,
светит' ме старца - свет вам је дуг!"

Онамо, онамо... сабљи за стара
његова ребра да тупим рез
по турским ребрим'; да б'једној раји
њом истом с руку рес'јецам вез!

Онамо, онамо... за брда она
Милошев, кажу, пребива гроб!
Онамо покој добићу души,
кад Србин више не буде роб.

English

There, over there... beyond those hills,
Ruined lies, they say, my
Emperor's palace; there, they say,
Once, heroes had gathered.

There, over there... I see Prizren!
It is all mine – home I shall come!
Beloved antiquity calls me there,
Armed I must come there one day.

There over there... from on top of the ruins
Of Emperors' palaces to the devil I will say:
"Flee from my beloved home you plague,
Already your loan I must repay!"

There, over there... beyond those hills,
Lies a green grove, they say,
Under which rises up Holy Decani:
A prayer said within Paradise claims.

There, over there... beyond those hills,
Where sky of blue bends down her arch;
On to Serb fields, on to battle fields,
There, brothers, prepare to march!

There, over there... beyond those hills,
Trampled by horses' hooves cries out the Jug:
"Come help me, children, come help me, sons,
Avenge the old man - sacred is your task!"

There, over there... for the ribs of the old man,
I'll dull my sabre's edge on
The ribs of the Turks; and cut the ties
From the wrists of the wretched masses!

There, over there... beyond those hills,
Lies there, they say, Milos's grave!
There my soul eternal peace shall gain,
When the Serb is no more a slave.

 
Scoring disabled. You must be logged in to score posts.
Zvek_Zivi_Cetinjanin
(Login Zvek_Zivi_Cetinjanin)

Re: CRNOGORSKI KRALJ NIKOLA - SRBIN NAJVE&#262;I

No score for this post
January 7 2006, 8:01 PM 


cija je to hiomna !!!!!!!
znades li kako zvuci himna Crnogorska a ???????????
EVO VI EDUKACIJE :


UBAVOJ NAM CRNOJ GORI
UBAVOJ NAM CRNOJ GORI S PONOSITIM BRDIMA
OTADZBINISTO NE DVORI ,KOJU NASIM MI`SCAMA
MI BRANIMO I DRZIMOPREZIRUCI NEVOLJU
DOBRI BOZE,SVI T`MOLIMO :ZIVIKNJAZA NIKOLU!

ZDRAVA SRECNA MOCNA SLAVNA OBCEM VRAGU NA UZAS
VRLIM PRETCIM` U SVEM ` RAVNA SVOM NARODU NA UKRAS;
DOBRIM BLAGA ZLIJEM STROGA ; KRSTA DOMA SLOBODE
ZASTITNIKA REVNOSNOGAL,-HRANI NAM GA GOSPODE!
OD KOVARSTVA I NAPASTI CUVAJ NJEGAI NJEGOV DOM


KOJISNIJE NJEM PROPASTI- NEKA BUDE PROPAST TOM !
A KOJI MU VJERU KRSI,-PRAVDA TOG UKROTILA
KREPKI BOZE, SVE RASTR` SI STO NAM ZLOBA RODILA
KUD` ON SNAMA SVUD MI SNJIME KRV SMO LIJEVAT GOTOVI
ZA NJ`,ZA VJERU NASU,IME I ZA BRACU U OKOVE!
TAMO CEMO SVETU DUGU ODZIVAT SE SVAKI CAS
BOZE, SVEJ NAM BUD`U KRUGU, BLAGOSILJAJ NJEG`I NAS




OV TI JE ORIGINALNA HIMNA CRNOGORSKA TEXST JE OBJAVLJEN U "ORLICU" 1865.G. I GLASI POVISE PRIKAZANO !!!!


FACKTE A NE PROPAGANDU!!!!!!!!!!!!!

 
Scoring disabled. You must be logged in to score posts.

(Login Svevlad)

Re: CRNOGORSKI KRALJ NIKOLA - SRBIN NAJVEÆI

No score for this post
January 8 2006, 6:48 AM 

Ma možeš ti da pišeš šta god želiš, ali sam znaš istinu. Znaš kakve ste zastave imali, znaš koje ste pjesme pjevali, èije pismo i književni jezik pisali (što vam ga je Vuk Karadžiæ osmislio), znaš u èije ste crkve išli (Crnogorska pravoslavna crkva je nasljednica Peæke patrijaršije u vrijeme Turaka), znaš za šta su se crnogorski vladari borili (ujedinjenje sa ostalim srbskim zemljama) i kako su sebe zvali (srbsko-crnogorskim vladarima).

To što vi èupate podatke iz konteksta, vaša je sramota.

CRNOGORSKA NACIJA NIJE ISTORIJSKI UTEMELJENA. SAMO SRBSKA, SLOVENAÈKA I HORVATSKA NACIJA SU IZVORNE MEÐU JUŽNIM SLOVENIMA, A VI OSTALI STE NJIHOVE MJEŠAVINE. CRNA GORA JE SRBSKA ZEMLJA KAKVU JE OPISUJU JOŠ U RANOM SREDNJEM VIJEKU. NARAVNO, IMA VAS KOJI STE DOŠLI ZA ÐORÐOM MANIJAKOM, DAKLE VI ŠÆIPETARI NIJESTE SRBI, ALI NE MOŽETE LAGATI ISTORIJU O CRNOJ GORI, JER SU NJU PISALI CRNOGORSKI SRBI.


BOG, KRALJ I SRBIJA.

 
Scoring disabled. You must be logged in to score posts.
Zvek_Zivi_Cetinjanin
(Login Zvek_Zivi_Cetinjanin)

SMECE IZDAJNICKO CITA MALO PA SE EDUKUJ !!

No score for this post
January 8 2006, 1:48 PM 

IZDAJNICI CRNOGORSTVA POSEREBLJENI ,PRODATI ZA SAKU BRASNA EO VI EDUKACIJE !!!

CRNA GORA DO DOSELJAVANJA SLOVENA


O najstarijoj istoriji teritorije Crne Gore, od vremena postanka prvih ljudskih zajednica, preko perioda formiranja Ilira kao najstarijih istorijski poznatih stanovnika ovog dijela Balkana, preko doba procvati i propasti Ilirske države, do kraja rimske dominacije i dolaska Slovena na zapadnom dijelu Poluostrva, obavještavaju nas dvije vrste izvora: arheološki, to jest predmeti materijalne kulture dobijeni sistematskim iskopavanjima, i pisani podaci koje o ovoj teritoriji daju antièki, grèki i rimski pisci, kao i podaci koje crpimo iz natpisa otkrivenih i saèuvanih na samom terenu. Odmah valja istaæi da su ovi podaci zasada još uvijek prilièno oskudni: arheološka istraživanja u Crnoj Gori poèela su se, sa izuzetkom ranije veæ voðenih radova na Duklji, intezivnije razvijati tek poslije drugog svjetskog rata. Što se pak tièe pisanih izvora, podaci antièkih pisaca koji se neposredno tièu ove oblasti prilièno su malobrojni i oskudni, a epigrafski spomenici-natpisi ne obuhvataju sve vidove života i istorijskog razvoja, te osvjetljavaju samo izvjesne odreðene probleme. Otuda æe i slika koju danas možemo da stvorimo o najstarijoj istoriji Crne Gore svakako, novim istraživanjima, morati u znatnoj mjeri da budu dopunjena i proširena.

Kulturno istorijski razvoj teritorije Crne Gore u ovim najstarijim vremenima dobrim je dijelom uslovljen i geomorfološkim karakterom i položajem ovog podruèja. To æe se, uostalom pokazati i kroz dalje izlaganje u ovom tekstu. Geografski se ovdje može razlikovati nekoliko regija koje i u kulturnom pogledu imaju izvjesne posebne specifiènosti:
Takva je prije svega priobalska, primorska regija, široko otvorena prema mediteranskom basenu, koja se djelimièno, osobito dolinom Bojane, antièke Barbane, uže povezuje i s unutrašnjošæu. Ovdje oko Skadarskog jezera, zapoèinje velika središnja depresija u Crnoj Gori, koja se proteže pravcem sjeverozapad-jugoistok, od klanca Duge preko Nikšiækog polja, doline Zete i Zetske ravnice do Skadarskog jezera, dijeleæi Crnu Goru na dva osnovna podruèja: južno i sjeverno. Oblast Stare Crne Gore na jugu, jako erodirana kreènjaèko-dolomitska površ, bila je, prema konstatacijama geologa, od najranijih vremena prilièno nepodesna za saobraæaj i naseljavanje. Na sjeveru pak, od pomenute depresije, podruèje Brda, dolinama rijeka Tare, Pive i Lima uže se povezuje za unutrašnjost Balkana i podunavsko-panonski basen, što je našlo svoj izraz i u kulturnom razvoju, osobito u praistorijsko doba. Tako se ovo podruèje u tom smislu može izdvojiti od kulturno naprednije primorske regije, dok se u podruèju centralne depresije suèeljavaju uticaji obje velike kulturne regije starog svijeta.


PRAISTORIJSKO DOBA

O najstarijoj istoriji teritorije Crne Gore, o poèetnim fazama praistorijskog dobakoje zapravo treba posmatrati kao period nepisane istorije , još uvijek smo slabo obaviješteni. U pitanju je tzv. starije kameno doba, doba tesanog kamena ili paleolit, period skupljaèko-lovaèke privrede. Zasada su nalazi ovog vremena u Crnoj Gori sistematski prouèavani samo u peæini Crvena Stijena iznad rijeke Trebišnjice na krajnjem zapadu Crne Gore. Najstariji slojevi otkriveni u ovoj peæini pripadaju još ledenom dobu-glacijaciji Riss i meðuledenom periodu-interglacijaciji, izmeðu predposljednje - Riss i poljednje - Wurm glacijacije. Kulturni ostaci poznati iz ove peæine poèinju još u starijem paleolitu, s tzv. Levllois kulturom, a nastavljaju se u periodu Moustier-a, srednje paleolitskom dobu. Zatim se život produžuje u vrijeme mlaðeg paleolita, u tzv. Aurignac periodu. Oruða koja potièu iz slojeva Crvene Stijene, koja pripadaju ovom vremenu, raðena od tesanog kamena, najviše se vezuju za odgovarajuæe pojave ranijih paleolitskih etapa u Grèkoj, posebno Tesaliji, a u kasnijem paleolitu za tipiènu kulturu toga vremena u Africi, za tzv. Capsien Antropološki ostaci zasada su nepoznati, ali veæ prema kulturnim epohama koje su u Crvenoj Stijeni zastupljene, može se sa sigurnošæu utvrditi da su nosioci te kulture u prve dvije faze morali pripadati primitivnijoj ljudskoj rasi prvobitnog èovjeka - Homo primigenius, dok se u posljednjoj etapi - Aurignacien - veæ pojavljuje savremeni èovjek - Homo sapiens fossilis.

I o neposredno sljedeæoj kulturnoj etapi, srednjem kamenom dobu, mezolitu, koje obilježava prelaz iz paleolitskog u neolitsko doba, dobijamo podatke po nalazima iz Crvene Stijene, otkrivenom u IV sloju ove peæine u kome se mogu razlikovati tri faze. Razlikovanje ovih faza vrši se prema tipiènim oruðima od tesanog kamena, kosti i roga. U najmlaðoj fazi mezolita opada broj koštanog i oruða od roga. Tradicija tada upotrebljavanog kamenog oruða može se pratiti ovdje i u kasnijiem neolitskom periodu, što ukazuje i na dijelom neprekinut kontinuitet u sastavu stanovništva. Inaèe se i mezolit Crvene Stijene po svom karakteru posebno vezuje za odgovarajuæe pojave Afrike i Azije. Ekonomska baza života ostaje i nadalje lov i ribolov.

Daleko više znamo o neposredno sljedeæem periodu mlaðeg kamenog doba-neolita. To je vrijeme kada se, po pravilu, u veæoj mjeri razvijaju nove privredne grane, zemljoradnja i stoèarstvo, nastaju nove manifestacije domaæe radinosti, osobito grnèarija, i dolazi do usavršavanja tehnike obrade kamena sa izradom glaèanog oruða, osobito kamenih sjekira. U ovo vrijeme moguæe je veæ u Crnoj Gori jasno razlikovati dvije velike kulturne regije: primorsku s njenim širim pozaðem i podruèje Brda, uže vezano za unutrašnjost Balkanskog poluostrva, i podunavsko-panonsku zonu. Ova velika kulturna etapa završava se najkasnije tokom treæeg milenijuma prije n.e., dok njene poèetke treba staviti u mnogo dalju prošlost, možda još i prije petog milenijuma.

I neolit primorskog podruèja Crne Gore poznat nam je iskljuèivo po nalazima iz Crvene Stijene. Ovdje sa sigurnošæu razlikujemo dvije etape, raniji neolit okarakterisan: tzv: Impresso grupom, èiju glavnu odliku èini gruba grnèarija s primitivno utisnutim ornamentima, i srednji neolit vezan za tzv. Danilo grupu, nazvanu tako po glavnom nalazištu Danilu kod Šibenika. Obje ove grupe pripadaju jednom širem kulturnom kompleksu dobro poznatom sa zapadne obale Grèke (Leukada), a èije uticaje nalazimo dalje ka istoku do Tesalije i Makedonije. Istom kulturnom kompleksu pripada i najraniji neolit Apeninskog poluostrva, a u izmijenjenim oblicima može se pratiti na zapadu do Španije i Francuske. Zasada je još nejasno, da li izmeðu ovog kompleksa i donekle sliènih pojava u unutrašnjosti Balkana (Starèeva grupa) postoji direktna genetska veza, ili se samo radi o paraalelnom razvoju. Takoðe se ne može tvrditi da li se pojava grnèarije u ovim oblastima ima dovesti u vezu samo s preuzimanjem novih kulturnih tekovina od drugih zemljoradnièkih plemena ili s izvjesnim prodorom novih došljaka primitivnih zemljoradnika iz drugih oblasti, u potrazi za obradivom zemljom, kako je to mogao biti sluèaj u drugim krajevima. Ipak je nesumnjivo da je, bar na Crvenoj Stijeni, - a donekle se slièno pretpostavlja i za priobalska podruèja Apeninskog poluostrva, - lovaèko-skupljaèka privreda ostala i nadalje osnov ekonomike dok zemljoradnja nije igrala vidniju ulogu. Kultura srednjeg neolita - Danilo grupa na Crvenoj Stijeni zasada je još nedovoljno poznata. Ona je vezana za šire podruèje jadranskog neolita. O završetku neolita u ovoj oblasti nema još sigurnih podataka. Prema analogijama u susjednim oblastima primorske zone i njenog pozaða, moglo bi se oèekivati da bi ovdje bila zastupljena tzv. grupa Lisièiæi-Hvar.

Na podruèju Brda, naprotiv, stariji neolit predstavljen je starèevaèkom grupom s nalazištem u Petnjiku kod Ivangrada, a srednji vinèanskom grupom, koja je dobro zastupljena na istom podruèju nalazima s Beran-Krša. Ove dvije grupa jasno se razlikuju osobito po svojoj grnèariji i prpadaju dvama širim kulturnim kompleksima koji se vezuju za centralni Balkan, donje Podunavlje i Anadol. Njihova pojava stoji u vezi sa širenjem primitivne motiène zemljoradnje, koja je, dolazeæi sa istoka postepeno ovladala i Balkanskim poluostrvom. Pojava ovih dviju grupa pokazuje širenje ove nove forme ekonomike i odgovarajuæih oblika materijalne kulture u dva u zastopna talasa. Osim grnèarije, ovdje su dobro zastupljena oruða od glaèanog kamena, a na Beran-Kršu, u vinèanskoj grupi, i idoli od peèene zemlje koji predstavljaju vrhovno božanstvo primitivnih zemljoradnika - majku zemlju. Naselja se sada ne nalaze više u peæinama veæ na otvorenom prostoru: Petnjik leži na blagoj padini pored potoka, a Beran-Krš, na visokom, dominantnom položaju.

U treæem milenijumu prije n.e., vjerovatno u posljednjim vijekovima ovog milenija, dolazi do bitnih promjena u karakteru kulture na cijelom podruèju jugoistoène Evrope. One svakako ukazuju i na jedan znaèajan novi istorijski proces. U ovo vrijeme naroèito se razvija stoèarstvo koje donosi sa sobom i pojavu novih bolje organizovanih patrijarhalnih grupa, s novim naèinom sahranjivanja: pojavom porodiènih grobova pod humkama, ðe se starješini porodice - muškarcu ukazuje posebno poštovanje, s novim tipom naselja na dominantnim položajima zgodnim za odbranu i s èešæom pojavom kamenog oružja, bojnih sjekira. Sve ovo upuæuje na veæu nesigurnost. Tokom ovog vremena èovjek je ovladao upotrebom metala, najprije bakra, koji se upotrebljava u ogranièenom obimu, a kasnije u veæoj mjeri bronze.

Smatra se da promjene koje u ovo vrijeme nastaju stoje u vezi s najezdom indoevropskih nomadskih stoèara iz stepskih podruèja južne Rusije koji su prodrli u okviru velike seobe u više uzastopnih talasa. Oni nameæu svoju novu ekonomiku i jaèu ratnièko-stoèarsku organizaciju. Može se prihvatiti da se njihovom mješavinom s domorocima vrši i indoevropeizacija krajeva u koje su prodrli i stvara osnova za dalje formiranje, kroz procese mješanja plemena, njihovog stapanja i njihove dalje društvene evolucije, prvih u starom vijeku poznatih evropskih naroda, meðu njima i Ilira.

Nesumnjivo je da su ovi pokreti, koji predstavljaju arheološki odraz jednog znaèajnog istorijskog procesa, zahvatili i današnju Crnu Goru. Arheologija nam u ovom smislu takoðe pruža nekoliko podataka. Veliki kremeni noževi, naðeni u Lastvi na granici Hercegovine i Crne Gore, pripadaju tipu dobro poznatom u karpatskoj i panonskoj oblasti, èije se porijeklo vjerovatno ima tražiti u južnoj Rusiji. U ovaj period spada i bakarna sjekira iz Tuzi koja pripada jednom tipu takoðe poznatom na istom podruèju. Najzad bušeni kameni èekiæi koji su dijelom mogli služiti i kao bojne sjekire, a pojavljuju se na širokim podruèjima Evrope u vezi s pokretima nomadskih stoèara, takoðe su poznati sa više nalazišta Crne Gore (Štedac kod Podgorice, Æemenac kod Nikšiæa, Budimlje i Petnjik kod Berana).

Veoma znaèajnu pojavu u Crnoj Gori, kao i na cijelom Zapadnom Balkanu, predstavljaju utvrðena praistorijska naselja - gradine i sahranjivanje pod tumulima - humkama. Ove se pojave prate kroz cijelo metalno, bronzano i gvozdeno doba i tipiène su sigurno u kasnije vrijeme za Ilire. U Crnoj Gori nalazimo ih u svim krajevima, s izvjesnim lokalnim odstupanjima u konstrukciji gradina i tumula i u naèinu sahranjivanja. Neki od ovih nalaza, kao gradina Trijebaè i jedan grob pod humkom sa istog mjesta kod Podgorice, možda pripadaju vremenu o kome je rijeè, periodu prelaska iz neolita u metalno doba ili poèetku bronzanog doba. U tom sluèaju ovi bi se nalazi vezivali za gore opisane istorijske dogaðaje.

Razvijeno bronzano doba (oko 1500-1200. godine prije n.e.), predstavlja period mirne evolucije koja nastaje stabilizacijom poslije burnih dogaðaja predhodne epohe. U Crnoj Gori poznat nam je izvjestan broj nalaza ovog vremena. Naselja imaju dominantan položaj karakteristièan za gradine (Beran-krš, nastanjen još u neolitsko doba), ali mogu ležati i na rijeènim terasama (Bijediæi kod Bijelog Polja). Naselje Æeret kod Ulcinja leži na obali isušenog Zoganjskog blata. U Crvenoj Stijeni peæinsko naselje ostalo je u upotrebi i u ovom periodu. Sahranjivanje se vrši pod humkama. Kultura ovog vremena ipak je još slabo poznata, jer nedostaju veæi arheološki zahvati. Uglavnom se prema odlikama i oblicima keramike može smatrti da ova nalazišta pripadaju bronzanom dobu, ali se u tom okviru ne mogu vremenski bliže odrediti.

Posebno znaèajnu pojavu èine bronzane sjekire, meðu kojima se izdvaja tzv. albansko-dalmatinski tip. Ove sjekire imaju jako izvijenu oštricu, bušenu ušicu i ispod nje dodatak u vidu trna. Takve su sjekire dobro poznate iz Albanije, sa Primorja, ali dijelom i iz unutrašnjosti Crne Gore. Ovdje treba pomenuti nalaze iz Grdove gradine u Petroviæima, Zavrha kod nikšiæa, zatim iz Krajine, Spièa, Perovca, ðe je naðena ostava (?) od 20 primjeraka, okoline Podgorice, Kolašina i Ostrelja (kod Bijelog Polja). Po svome tipu ove su sjekire orijentalnog porijekla i imaju najbliže analogije u Siriji i Palestini. Ipak, s obzirom na izvjesna odstupanja od prototipova, može se smatrati da su nastale pod uticajem tipova sa Istoka, vjerovatno donijetih trgovinom na jadransku obalu, a da su kasnije, prema tim uzorima, proizvoðene lokalno u nekim današnje Albanije ili Crne Gore i odatle izvožene u druge krajeve.

Period prelaza iz bronzanog u gvozdeno doba obuhvata vrijeme oko 1200-800 godine prije n.e. To je vrijeme velikih pomjeranja plemena sa Balkana prema Egeji i Mloj Aziji poznatih pod imenom Egejske seobe. U to doba pada rušenje hetitske države, trojanski rat i poznati pohod tzv. Pomorskih naroda, koji dijelom dolaze sa Balkana, i stižu èak do Egipta ðe ih je konaèno porazio faraon Ramzes III (1196-1191 prije n.e.). Takoðe je sigurno da su ova pomjeranja dovela i do novih kontakata, spajanja i sažimanja etnièkih grupa poslije kojih se na yapadnom dijelu Balkana konaèno pojavljuju formirani Iliri. Nejasno je zasada u kojoj su mjeri u ovim pokretima uèestvovala i plemena koja tada naseljavaju Crnu Goru. Izvjesni metalni nalazi - bušene bronzane sjekire, tzv. keltovi, naðene u Crnoj Gori pripadaju toj epohi (Smrduša kod Nikšiæa, Kolašin, Budimlje kod Berana, grivna iz Rudeša kod Berana).

No nalaza je suviše malo da bi se moglo tvrditi da li su ih ovamo donijeli došljaci u toku pokreta Egejske seobe, ili su samo odraz jaèih trgovaèkih veza.

Ovom periodu pripadaju i crteži na stijeni iz okapine Lipci kod Risna. Ovdje su prikazani životinje-jeleni, vjerovatno psi i lovci. Po svom stilu i izvjesnim geometrijskim ukrasima, ovi nalazi mogli bi se pripisatzi kraju ove epohe (oko VIII vijeka prije n.e.). Oni se mogu dovesti u vezu s nekim kultnim mjestom - svetilištem pod vedrim nebom u podruèju stare ilirske kuture.

Oko 800 godina prije n.e. otpoèinje gvozdeno doba u pravom smislu rijeèi. Poslije perioda smirenja i stabilizacije, koji prati Egejsku seobu, ubrzo dolazi do jaèanja plemenske aristokracije, formiranja veæih i manjih plemenskih saveza koji konaèno prerastaju u nove forme društvenih zajednica poznatih pod nazivom varvarskih država. U ovo vrijeme s punom sigurnošæu na cijelom zapadnom Balkanu i u Crnoj Gori možemo govoriti veæ o ilirskim plemenima. Vrijeme oko 800. godine do IV vijeka prije n.e., u kome se na našoj jadranskoj obali razvije grèka kolonizacija, još se može pripisati praistoriji - gvozdenom dobu u užem smislu. U Crnoj Gori najvažnije arheološke objekte te vrste predstavljaju tumuli. koji su posebno ispitivani u Banjanima i Gotovuši kod Pljevalja. Nalazi iz ovih humki, oružje-koplja od gvožða, zatim bronzani nakit, kopèe, fibule, toke, grivne, imaju iste oblike kao u drugim krajevima Balkana nastanjenim Ilirima a posebno se vezuju za one iz grobova pod humkama na Glasincu u Bosni. Ovima su vrlo bliski i nalazi iz velikog dijela Albanije, što upuæuje na veliko kulturno jedinstvo ilirskih plemena ovih krajeva u to doba. Za naredne vjekove veæ raspolažemo i izvjesnim podacima pisanih izvora te s IV vijekom prestaje praistorijska etapa u najstarijoj istoriji Crne Gore.


CRNA GORA U OSVIT PISANE ISTORIJE


ILIRSKA DRŽAVA

Tokom IV vijeka prije n.e. na našoj jadranskoj obali dolazi do stvaranja grèkih kolonija. Njihov je nastanak uglavnom vezan za kolonizatorsku aktivnost sirakuškog tiranina Dionisija starijeg. Starijem vremenu pripadala bi samo Knidska kolonija na Korèuli. Pored kolonija, kao naselja grèkih doseljenika, postojali su sigurno i trgovi-emporija, ðe su Grci s domorocima razmjenjivali svoju robu. Može se pretpostaviti da se jedan takav emporij nalazio u Budvi (antièkoj) koju pominje još Sofokle u V vijeku prije n.e.

Prodor Kelta ili Gala, za koje se zna da su u IV vijeku preko jadranske obale iz Italije prodrli do Panonije, nije u Crnoj Gori ostavio vidnih tragova. Kelti se ovdje nijesu zadžavali. Na njihov uticaj upuæuju samo izvjesni oblici nakita, osobito fibule koje podražavaju keltske oblike, vjerovatno predstavljaju domaæe proizvode, raðene po keltskom uzoru. Naprotiv, od IV vijeka veæ sa sigurnošæu možemo govoriti bar o nekim ilirskim plemenima koja pominju izvori. U Crnoj Gori poznata su nam sljedeæa ilirska plemena: Ardijei, Plereji, Enhelejci, Labeati, Dokleati, Autarijati i možda Pirusti. Granice ovih plemena nijesu uvijek potpuno sigurne, a izgleda i da su se mijenjale tokom vremena. Tako Ardijee spominje Strabon najprije oko Neretve, prema ostrvu Hvaru, ali ih zajedno sa Plerejima vezuje i za podruèje od Neretve do Boke. U doba Ilirskih ratova oni igraju vidnu ulogu u sjevernoj Albaniji, dok ih 135. godine Rimljani preseljavaju u unutrašnjost. Ove kontradikcije mogu se vjerovatno objasniti postepenim širenjem imena Ardijea, u vezi sa stvaranjem veæeg plemenskog saveza, a možda i Ilirske države. Geograf Pseudo Scilaks (Pseudo Sculax) pominje Enhelejce kao gospodare Rizonskog zaliva (Boke Kotorske). Oni su se svakako protezali daleko na jug. Labeati su živjeli oko Skadarskog jezera (Lacus Labeatis). Tit Livije pominje da se u njihovoj zemlji nalazio Skadar (Scodra) i Medun (Meteon). Nejasan je njihov odnos prema Dokleatima èije ime nosi antièka Duklja (Doclea). Jedan natpis iz Rimskog doba otkriven u Banjanima pominje Gaja Epikada (Caius Epicadus), koji je bio jedan od prvaka (Princeps) Dokleata, što znaèi da im je pripadala i ova oblast. Autarijati èije se ime vezuje za planinu Taru, živjeli su po Pseudo-Skilaksu sjeverno od velikog jezera koje se obièno izjednaèuje sa Skadarskim. Za njih znamo da kasnije prodiru èak u Donje Pomoravlje (Strabon), dok ih je, po Diodoru, krajem IV vijeka prije n.e., Kasandar naselio napodruèju oko planina Orbela (Belasica). I ovdje se može raèunati kako sa pomjeranjem plemena tako i sa širenjem njegovog imena u vrijeme najveæe moæi, vjerovatno u vezi s formiranjem plemenskog saveza. Što se pak tièe Pirusta, po nekim indicijama moglo bi se, uz ogradu, pretpostaviti da su naseljavali djelove Crne Gore oko Pljevalja.

U vremenski isti period treba uklopiti i cjelokupnu istoriju Ilirske države, kao najviše društveno-politièke organizacije starih Ilira. U tom okviru izdvaja se najprije formiranje ilirske države na južnom dijelu Balkanskog poluostrva, u današnjoj južnoj Albaniji, a, kasnije, razvitak države vezane za sjevernu Albaniju i Crnu Goru. Ova posljednja etapa ilirske države dovedena je u vezu s plemenom Ardijea, i pojavom nove dinastije Agrona, Pleuratova sina. Nesumnjivo je da pomenuta država stoji iznad nivoa saveza plemena, dok, s druge strane, pokazuje i neke specifiènosti koje je izdvajaju od klasiènog tipa robovlasnièke države starog vijeka: grèkog polisa, helenistièkih država i Rima. Njenu najpotpuniju definiciju dala je F. Papazoglu, koja je oprijedjeljuje kao "skup gradova i veæih i manjih plemenskih zajednica, koje u malom imaju istu složenu strukturu". Elementi države koje u ovoj zajednici nalazimo su naslijeðena vlast i dogovarajuæi položaj èlanova kraljevske dinastije, vezivane za izvjesne vodeæe liènosti ("principes"), koje su, po našem mišljenju, vodeæe liènosti plemenskih zajednica, kao i postojanje poreza. S druge strane, nedostatak stabilnosti granica "državne zajednice" kao i nepostojanje unutrašnje administrativno-teritorijalne podjele - ukazuju na nestabilnost, zavisnu od još uvijek snažnih plemenskih ilirskih organizacija, s jakim separatistièko-lokalistièkim težnjama, koje se, tek tu i tamo i pod odreðenim uslovima ukljuèuju u državnu, višu organizaciju.

Formiranje prve Ilirske države teritorijalno odreðene podruèjem južne Albanije, povezano je s kraljem Bardilisom i njegovim nasljednicima. Tek kasnije, tokom III vijeka prije n.e. centar države transportuje se ka sjeveru. Iako danas postoji mišljenje o neposrednom kontinuitetu u razvitku ilirske države izmeðu ova dva perioda, potrebno je voditi raèuna o velikim perturbacijama, nastalim oko prelaza IV u III vijek, dijelom u vezi s istorijskom ulogom kralja Pira koji je, izgleda, vidno uticao na dalji razvoj ilirske države.

Prve podatke o ilirskoj državi s centrom transportovanim ka sjeveru nalazimo tek u vrijeme vladavine Agrona, Pleuratovog sina, koji intervenišuæi u sukobu izmeðu makedonskog cara Demetrija i Etolaca, staje na stranu Makedonaca i pobjeðuje Etolce. Od tog vremena istorija ilirske države okarakterisana je stalnim taktiziranjem u sukobima pojedinih balkanskih država i Rima, s težnjom da u ovoj situaciji izvuèe maksimalnu korist. S druge strane, Rim je, shvatajuæi ulogu i znaèaj ilirske države na Balkanu, vodio prema njoj sistematsku politiku s krajnjim ciljem njenog definitivnog uništenja a uz stvaranje izvjesnih, povremenih kompromisa.

Prvi istorijski pomen Argona, i nove Ilirske države u rimskim izvorima (osobito Polibije, Apijan, Dion Kasije i Tit Livije) vezuje se kako je veæ podvuèeno, za pobjedu nad Etolcima. Odmah zatim poslije Agronove smrti, njegova udova Teuta preuzima napade na Isu (Vis), Apoloniju, Dirahijon (današnji Draè) i Korkiru (Krf), ðe vlast prepušta svom vojskovoði Dimitriju Hvarskom. U takvoj situaciji, grèki gradovi pozvali su u pomoæ Rimljane. Poslije neuspjele misije braæe Korunkana na Teutinom dvoru i ubistva jednog od ovih poslanika, Rimljani su 229. godine prije n.e. preduzeli vojnu intervenciju kojom od ilirske agresije oslobaðaju grèke gradove. Tom prilikom Dimitrije Hvarski stao je na stranu Rimljana. Prilikom zakljuèenja mira 228. godine prije n.e. ilirska država praktièno je izgubila najveæi dio svog podruèja. Istovremeno zakljuèeno je da Iliri ne smiju s više od dva broda ploviti južno od Lješa (Lisos), èime se konaèno željelo stati na put miješanju ilirske države u borbe i sukobe u jugozapadnom dijelu Balkana. Ovako sklopljen ugovor nije meðutim urodio plodom. Dimitrije Hvarski postao je ubrzo eksponent Ilira, pošto je oženivši se Teutom, Agronovom udovom, postao tutor nasljednika ilirskog prijestola Agronovog sina Pinesa, sporazumijevši se istovremeno sa Skerdilaidom, Agronovim bratom. U daljim rimsko-makedonskim sukobima, poslije prodora Ilirskih brodova do Pilosa u Makedoniji, Rimljani 219 g. prije n.e., ponovo preduzimaju akciju protiv Ilira. Poslije ovoga poduhvata Dimitrije Hvarski konaèno bježi u Makedoniju dok Skerdilaid definitivno prelazi na stranu Rimljana, zajedno sa svojim sinom i nasljednikom Pleuratom: tako 217. godine prije n.e. oni prodiru do Lihnida (Ohrid) i Pelagonije, dok 214. godine prije n.e. makedonski kralj Filp V lukavstvom zauzima Lisus i izgleda nameæe svoju vlast nad cijelim podruèjem do Skadra. Sukobi se nastavljaju i poslije 205. g. prije n.e., datuma poslije kojega se kao jedini Ilirski vladar pojavljuje Skerdilaidov nasljednik Pleurat, koji i dalje, kao saveznik Rimljana, s promjenljivom sreæom, nastavlja kroz dugi niz godina voðeno ratovanje. Tako mirom u Tempe (197. godine) Pleurat pod svoje okrilje ponovo dobija podruèje Lihnida, dok 189. godine prije n.e. opet pustoši etolsku obalu.

Oko 180. godine prije n.e. na ilirski prijesto stupa posljednji veliki ilirski vladar Gencije. Njegov dolazak na vlast, vezan je s pacificiranjem raznih protivnika, voða regionalnih plemenskih zajednica, meðu kojima se pominje i jedan èlan porodice Epikada, možda jedan od plemenskih starješina Dokleata, kao i Gencijev brat Pleurat. Prijestonica Gencijeve države nalazila se u Skadru. U vrijeme njegove vladavine obnavlja se sukob sada ojaèane Ilirske države s Rimom. Gencije je bio u moguænosti da otkloni razne intrige grèkih gradova koji su ga optuživali za gusarske napade na grèke gradove na jadranskoj obali i da vodi tajne pregovore s novim makedonskim vladarom Persejom. Kada je 171. godine prije n.e. izbio novi rat izmeðu Rima i Makedonije, on se nalazio na rimskoj strani.

U toj situaciji Gencije je zauzeo kolebljiv stav, te je poslije prvih lokalnih makedonskih uspjeha, stupio u pregovore s Persejom. Ovakvo držanje ilirskog kralja dalo je povoda Rimljanima da protiv njega preduzmu oružanu akciju. Godine 168. prije n.e. razbijena je Gencijeva vojska, dok, oèigledno, separtistièke težnje pojedinih ilirskih plemenskih zajednica i gradova dovode do raspada njegove države. Pošto se i njegov brat Karavancije zajedno s èlanovima Gencijeve porodice predao Rimljanima u Meteonu (današnjem Medunu), Gencije je definitivno poražen. Rimski konzul i komandant u ovom ratu Lucije Anicije ( L. Anicius), koji je u Rimu proslavio trijumf nad Ilirima, sazvavši u Skadru predstavnike Ilira, diktirao je, u stvari, uslove mira o èemu nam podatke pruža Livije. Ilirska država podijeljena je tada u tri regije: oblast Lješa, Labeata, i podruèje Agrovinita, Rizonita i Olcinijata s njihovim susjedstvom. Tom prilikom Rimljani su istakli i svoju želju da Iliri budu slobodni, dok je posebna autonomija pružena stanovnicima Ise (Visa), Taulantima, Pirsurstima, Rizonitima i Olcinijatima, kao i Daorsima, oèigledno gradovima i plemenima koji su vrijeme rata protiv Gencija svojim otpadništvom išli na ruku rimskom osvajanju.

Nema sumnje da su Rimljani uspješnim ratom 168. godine definitivno razbili otpor ilirskih plemena i njihove države. Meðutim, uprkos tome je isto tako nesumnjivo da je rimska politika ozbiljno vodila raèuna o specifiènim uslovima Ilrije i njenih plemenskih odnosa Na to ukazuje i sam fakat davanja odreðenih, veæih prava Gencijevim protinicima, kao i izdvajanje triju regija. Njihovo postojanje potvrðeno je izmeðu ostalog i kovanjem novca grada Lješa, oblasti Labeata i konaèno Daorsa u vremenu poslije 168. godine. U tom pogledu je posebno zanimljiva pojava Balajosa, poznatog po novcima kovanog na Hvaru i u Risnu, pri èemu ovu liènost risanske emisije novca obilježavaju kao kralja Balajosa. Vrlo je vjerovatno da on predstavlja jednog od vodeæih plemenskih sarješina iz Gencijevog vremena , koji je nešto kasnije èak uspio da uzme titulu kralja. Nije iskljuèeno da Balajosa treba izjednaèiti s jednim od istaknutih Gencijevih saradnika, Belom, koga pominje Livije, navodeæi da ga je Gencije u vrijeme svoga poraza u ratu s Rimljanima poslao na pregovore s Anicijem.

Poslije 168. godine nesumnjivo se na ilirskom podruèju mogu pratiti i dalji sukobi s rimskom vlašæu, uprkos odluènoj Anicijevoj pobjedi. Tako znamo za dalje pljaèkaške akcije Ardijea i Plereja, koje su konaèno završene 135. godine prije n.e. akcijom konzula Fulvija Flaka ( Fulvius Flaccus), poslije koje je izvršena i deportacija Ardijea u unutrašnjost zemlje. U graðanskom ratu izmeðu Cezara i Pompeja, najveæi dio podruèja zapadnog Balkana i primorskih gradova stao je na Pompejevu stranu. Poslije ugovora izmeðu trijumvira Brundisiju (40 g. prije n.e.), cjelokupno podruèje potpalo je pod jurisdikciju Oktavijana, kasnijeg Avgusta.

O kulturi ovog vremena na teritoriji Crne Gore pružaju nam podatke arheološki nalazi. Tako zidine starog Meduna kojima su sliène i one u Risnu u koje se Teuta sklonila u vrijeme rata s Rimljanima. I neki ostaci gradskih bedema u Ulcinju pripadaju jednom vrlo karakteristiènom tipu konstrukcije koji se može datirati u III vijeku prije n.e., a nastao je pod uticajem grèkih i epirskih oblika gradnje. Znaèajna je i nekropolja u Gostilju kod skadarskog jezera u oblasti Labeata, koja, po novcima u njoj naðenima, pripada dobu Gencijeve vladavine i neposredno kasnijem periodu. Predmeti naðeni u grobovima pokazuju jak uticaj grèke materijalne kulture, pored lokalnih oblika, osobito nakita.


CRNA GORA U DOBA RIMSKOG CARSTVA

Kada je, poslije dalmatinsko panonskog ustanka ( 6-9 godine n.e.) prvobitni Ilirik podijeljen u dvije provincije: Panoniju i Dalmaciju, ušla je teritorija Crne Gore u sastav carske provincije Dalmacije kojom je upravljao carski legat ( Legatus Augusti pro praetore). U okviru izdvajanja triju sudsko-administrativnih regija-konvenata u provinciji Dalmacije, Crna Gora je pripala naronskom konventu sa sjedištem u Naroni (Vid kod Metkoviæa). Plinije stariji dao je podatke o teritoriji pojedinih plemena u ovoj provinciji ( civitates) kao i o broju njihovih bratstava (decuriae). O etnièkoj slici stanovništva u Dalmaciji i posebno u Crnoj Gpri pružaju nam podatke pisani i izvori, naroèito epigrafski spomenici.
Pada u oèi da se u cijeloj Dalmaciji, a to važi i za Crnu Goru, osjeæa izvjesno dvojstvo izmeðu primorske zone i njenog neposrednog pozaða i unutrašnjosti zemlje: na prvom podruèju romanizacija je znatno jaèa, osobito u velikim priobalskim gradovima i u Duklji, dok se u unutrašnjosti mnogo žilavije održava starosjedilaèki ilirski element, što dolazi do izraza u liènim imenima i materijalnoj kulturi. U priobalskoj zoni Rimljani su formirali naselja rimskih graðana. (Oppida civium Romanorum) u Rizonu (Risnu), Butui (Budvi), Acruviju (U Boki Kotorskoj) i Olciniju (Ulcinju), od kojih neka, kao Risan, kasnije dobijaju druge forme rimske gradske samouprave. Takav je sluèaj i sa Dokleom (Duklja) i nekim gradovima u unutrašnjosti, osobito Municium S... (vjerovatno Splonum) u Kominima kod Pljevalja. U romanizaciji provincije vojska je igrala neznatnu ulogu, pošto je veæ tokom I vijeka n.e. Dalmcija postaje provincia inermis - bez stalne vojne posade.

Pored doseljenih rimskih graðana i nejednako romanizovanih domorodaca, bilo je i stranaca, osobiti Grka. Zanimljivo je da je broj robova u cijeloj Dalmaciji, s izuzetkom velikih priobalskih gradova kao Salone, Iadera (Zadra) i dr. relativno mali. Èesto su robovi vezani za kuæu i kuæne poslove. Održava se izvjesna autonomija domorodaèkog stanovništva. Na veæ pomenutom natpisu iz Rijeèana domorodac Gaj Epikad oznaèen je kao prvak Dokleata (Princeps Docleatium) dok je Agir, Epikadov sin ( Agirro Epicadi filius) obilježen kao prvak kastela (castellum) Salthua. Termin kastel svakako obilježava lokalnu formunaselja u ovim krajevima.

O privrednoj strukturi Provincije podatke nam pruža spis Expositio totius mundi. Naroèito se ukazuje na bogatstvo rudnim blagom, osobito gvožðem, bogatstvo drvetom za graðu, dok pomen sira upuæuje na razvoj stoèarstva. Izvjesne podatke o ekonomici imamo i sa teritorije Crne Gore. Tako je poznat bio dokleatski sir. Uprkos bogatstvu rudom nemamo zasada direktnih podataka o rudarstvu u Crnoj Gori. Meðutim o tome indirektno govore podaci da su Rimljani u erdeljske zlatne rudnike preselili kao specijalizovane rudare ljude iz provincije Dalmacije, meðu kojima je bilo Pirusta i onih iz Splonuma. Epigrafski i arheološki spomenici potvrðuju postojanje velikih posjeda (tzv. Fundus) kao i poljoprivrednih gazdinstava ( villae rusticae). Veliki Fundus nalazi se na Trebišnjici kod Kosijereva, neposredno pored granice Hercegovine i Crne Gore. Poljoprivredna gazdinstva postojala su u Petrovcu na moru (Mirište), na Prevlaci u Boki Kotorskoj, možda i u Brèelima u Crmnici. Na jednom natpisu iz Kolovrata kod Prijepolja, koji je ulazio u sastav teritorije Municipija kod Pljevalja, spominje se osloboðenik s titulom vilicus-upravnik imanja, što potvrðuje da je i ovdje postojalo takvo gazdinstvo.
O zanatima u provinciji posebno u Crnoj Gori, podatke nam opet pružaju natpisi. Znamo da je u Dokleji postojao esnaf zanatlija koji su obraðivali drvo, metal ili kamen ( Collegium fabrum), a možda i esnaf kovaèa ( ferrarii). Takoðe su postojale i domaæe ciglane, iako je opeka dovožena i iz Italije iz poznate ciglane Pansiane (Figlina pansiana). Žig Docl. na opekama navodno naðenim u Spužu ukazivao bi na domaæu Doklejsku radionicu, a žigovi MR i PAS, na opekama iz Pljevalja vjerovatno upuæuju u istom smislu.

Na teritoriji Crne Gore zabilježena su u antièkim izvorima i dva važna rimska puta koji su prelazili preko nje. Njih pominje Pojtingerova tabla ( Tabule Peutingeriana) i Antoninov itinerar (Itinerarium Antonini). U pitanju su dvije grane puta koji se spuštao sa sjevera duž jadranske obale, te se kod Narone dijelio u dva kraka od kojih je jedan išao obalom a drugi kroz unutrašnjost, da bi se ponovo spojili u Skadru ( Scodra). Iako se dva mjesta koja se na ovim putevima pominju ne mogu identifikovati s punom sigurnošæu, nesumnjivo je da se Bersumno nalazio kod Podgorice (Ribnica), Anderba kod Spuža, dok se Sallunto pomenut u izvorima ima izjednaèiti sa Salthua kod Rijeèana, odakle se odvajao put ka Boki Kotorskoj. Trasa ovih puteva potvrðena je i nalazima miljokaza u Tuzima, na Cijevni, Trešanici, zatim u Kusadana, dok su tragovi puta konstatovani u Trubjelama i Podbožuru kod Nikšiæa. Što se pak tièe priobalskog puta, pravac njegove trase vjerovatno oprijedjeljuju arheološki nalazi izmeðu veæih gradova rimskog doba, kao u Vranoviæima i Lastvi U Grblju i u Zoganju kod Ulcinja. Nesumnjivo je da su i druge prirodne komunikacije Crne Gore predstavljale pravce rimskih puteva, ali se o tome malo zna. Svakako je važan put vodio od Nikšiæa preko Pljevalja ka Sandžaku. U Æiæijama i Otaloviæima kod Pljevalja naðeni su rimski miljokazi.

O duhovnom životu na teritoriji Crne Gore u doba rimskog carstva, osobito nam govore natpisi i spomenici posveæeni raznim božanstvima. I ovdje dolazi do izraza snaga domorodaèkog elementa. Kult zmije, svete životinje Ilira potvrðen je predstavama na srebrnim ploèama iz Gostilja, a ilirski konjanik-Bog Medaur, natpisom iz Lambeze u Africi koji to božanstvo pominje kao zaštitnika Risna. Bilo je i drugih ilirskih božanstava kao Diana Candaviensis na jednom natpisu iz Dokleje. Postoji i tzv. interpretatio romana, izjednaèenje domaæih božanstava s njima sliènim rimskim. Takav je možda sluèaj Herakla, a svakako Merkura u Dokleji. Posebno mjesto zauzima krilati genije prikazan na spomenicima iz Komina kod Pljevalja. Pored toga, poštovana su, osobito u gradovima i uobièajena božanstva zvaniènog rimskog Panteona. Jupiter, Junona, Venera i dr. Orijentalni Bog mitra poštovan je u svtilištu pod vedrim nebom na Lever Tari. Zanimljivo je da iz Crne Gore nijesu poznati spomenici Silvana kao romaniziranog ilirskog božanstva, vrlo èesto u Dalmaciji. Èinjenica je da je ovo božanstvo poštovano u neposredno susjednom kraju (Moèiæi kod Cavtata), upuæuje da se u Crnoj Gori mogu oèekivati njegovi spomenici.

U doba rimske dominacije razvio se u Crnoj Gori izvjestan broj gradova o kojima podatke crpimo iz arheoloških iskopavanja i epigrafskih spomenika. Najvažniji od njih bili su:

DOCLEA (Dokleja) - današnja Duklja na ušæu Zete. Ovo je jedan od najznaèajnijih gradova rimskog doba na teritoriji Crne Gore. Postao je municipij u vrijeme dinastije Flavijevaca. O tome govori èesta pojava rimskog rodovskog imena Flavija (Flavii) na natpisima Dokleje, kao i èinjenica da se kao ime rimske tribe kojoj pripadaju graðani ovog grada javlja Kvirina (Quirina), kojoj pripadaju i Flavijevci. Meðu znaèajnijim liènostima Dokleje pominje se Mark Flavije Fronto, koji je obavljao razne funkcije i u Naroni, Epitauru (Cavtatu), Risnu i Skadru. Njegovom sinu bila je podignuta i konjanièka statua na doklejskom forumu. O sastavu stanovništva grada, zanatskim udruženjima i znaèaju Dokleje bilo je veæ govora. U V vijeku grad je bio i sjedište episkopije. U etnièkom sastavu samog grada mali je broj domorodaca koji su poslije romanizacije saèuvali svoja domaæa imena. Naprotiv na teritoriji municipija, van Dokleje, ilirski elemenat ostaje jaèi, što se vidi takoðe iz natpisa osobito iz Vuksan-Lekiæa. Nizom arheoloških istraživanja, koja su i danas u toku, utvrðen je areal grada, s bedemima i glavnim ulicama, konstatovano je i postojanje foruma s nizom javnih graðevina, kao bazilike, hramova, termi i drugih objekata. Takoðe su istraživana groblja nekropole pored grada s grobovima iz rimskog i kasnijeg hrišæanskog doba.

RHISINIUM - Risan. Grad koji je najprije bio oppidum civium Romanorum, cvjetao je i u rimsko doba, možda i ako kolonija, našta ukazuje nesigurni natpis iz Rogatice koji pominje koloniju Ris...(možda Risan). Natpisi iz Risna i okoline pominju tribu Sergiju i italski rod Statia (Statii). Rimski grad nalazio se na desnoj obali rijeke špilje, u polju Carina, ispod Gradine. Izvan ovog Areala, ðe su naðeni znaèajni djelovi arhitekture i drugi arheološki objekti kraj puta Risan - Nikšiæ, svakako i kraj stare rimske trase, nalazila se vila sa izvanrednim mozaicima koja je samo dijelom ispitana.

ACRUVIUM (ili Agruvium). Nejasan je položaj ovog grada koji kao i njegove stanovnike Agravonite spominju veæ Tit Livije i Plinije. Lokacija grada tražena je kod Kotora (Dekatera), no i zalivu Trešta (Bigovo), ðe postoje znatni rimski ostaci. Etimološki, s imenom Agruvija pojedini nauènici dovodili su u vezu ime Grbalj.

BUTUA - Budva. O ranijoj istoriji ovog grada bilo je govora u prethodnom izlaganju. Nesigurno je da li je grad, najprije Oppidum civium romanorum, kanije bio i municipij. Meðu imenima na nadgrobnim spomenicima ima i domorodaèkih-ilirskih. O topografiji antièkog naselja zasada nemamo podataka.

OLCINIUM - Ulcinj. Iako se grad pominje veæ i ranije, èak u doba propasti Gencijeve države arheološki se još uvijek ništa ne zna o kolekciji i izgledu Olcinija.

MUNICIPIUM S... (Splonum?) u Kominama kod Plevalja. Meðu samoupravnim gradovima rimskog doba na teritoriji Crne Gore ovaj je svakako najbolje poznat. O njemu nam najviše podataka pružaju epigrafski spomenici. Najprije se može identifikovati sa Splonumom, po natpisu Ulpija Gelijana (Ulpius Gellianus>) iz Komina koji pominje ovaj grad i po ošteæenom natpisu Publija Elija Piadomena Karvanija (P. Aelius Piadomenus Carvanius) iz Kolovrata kod Prijepolja koji svakako pripada teritoriji ovog municipija. Grad je vjerovatno postao municipij u vrijeme Antonina Pija. Brojna ilirska plemena koja se kao nadimci pojavljuju na natpisima uz rimska gentilna imena, osobito Aurelija (npr. Apro, Ana, Cato, Panto, Pritano, Vendo) i dr., èak i kod opštinskih funkcionera, ukazuju na jako održavanje ilirskog domorodaèkog elementa u ovom zabaèenom kraju provincije Dalmacije, èak i u vrijeme pune romanizacije. U tom smislu ukazuju i nadgrobni spomenici s predstavama (krilati genije) i stilskim odlikama koje upuæuju na postojanje domaæe klesarske radionice. Iskopavanja vršena u toku posljednjih godina dala su znaèajnih podataka pogotovu o nekropolama-grobljima i tipiènim oblicima grobova, vezanim za starosjedilaèki element.
Prema arheološkim nalazima i podacima izvjesnih natpisa koji pominju dostojanstvenike vezane funkcijom za rimsko ureðenje municipija, moglo bi se pretpostaviti i postojanje takve vrste gradova u okolini Berana, a možda i Bijelog Polja. O tome, zasada nema sasvim pouzdanih podataka.

O Crnoj Gori u kasnom rimskom dobu nemamo puno podataka.
Poslije reformi cara Dioklecijana 297. ili 305-306. godine, izvršena je potpuna administrativna reorganizacija rimskih provincija. Tako je rimsko carstvo bilo podijeljeno na 4 prefekture, koje se dalje dijele na dijaceze, a ove na provincije. U to doba, teritorija Crne Gore uklapa se u provinciju Prevalis (Praevalis) koja je najprije pripadala mezijskoj dijecezi, od oko 396. godine dijecezi Makedoniji, a od oko 400. godine Dakiji. Poslije podjele carstva na Istoèno i Zapadno, 395. godine, Prevalis je prikljuèen Istoènom carstvu. Granice provincije protezale su se ka jugu do rijeke Mati, na zapadu od Boke Kotorske preko Krivošija do sliva Pive i Tare, na istoku do planine Šare, Drima i Ibra, dok sjeverne granice ostaju uglavnom nejasne. Administrativni centar provincije bio je u Skadru ( Scodra). Na èelu uprave nalazio se Praeses viteškog reda.

U posljednjim vijekovima rimske dominacije i poèetkom perioda Istoènog Rimskog Carstva, provincija doživljuje znatnu ekonomsku i politièku krizu. Poslije devalvacije novca, koju je izvršio Dioklecijan, poreski sistem sa plaæanjem u naturi pridonio je sve jaèem vezivanju zemljoradnièkog stanovništva za zemlju. Reforme poreskog sistema, koje je izvršio Anastasije (491-518), sa sakupljanjem poreza u novcu stvorile su još veæe teškoæe u nesigurnim i nesreðenim prilikama epohe te se postavlja pitanje, da li su uopšte mogle biti u praksi sprovedene.

U ovo doba spadaju i poznati pohodi Zapadnih i Istoènih Gota koji su nesumnjivo prošli Balkanom i morali dodirnuti i Prevalis, iako o tome nemamo zasada pouzdanih podataka.

Hrišæanstvo kao religija, koja tokom vremena dobija sve znaèajniju ulogu, poèelo je i na Dalmaciji i na teritoriji Crne Gore - Prevalisa da ostavlja dublje tragove osobito od IV vijeka. Crkveni dostojanstvenici ovog podruèja, vjerovatno vezani najprije za arhiepiskopiju u Skadru, poslije vezivanja Prevalisa za Prefekturu istoènog Ilirika, naroèito za vlade Teodosija Velikog (379 - 396), potpadaju pod jurisdikciju solunskog Egzarha, a u vrijeme Justinijana (527-565), poslije osnivanja arhiepiskopije u Justinijani Primi ( Iustinianana Prima), pod njenog arhiepiskopa. Vjerske raspre i promjene u jurisdikciji nalazile su svoj odraz i u ovim krajevima.

U ovakvim prilikama i odnosima teritorija današnje Crne Gore doèekuje period naseljavanja Slovena i prelaz na novu veliku istorijsku etapu.

 
Scoring disabled. You must be logged in to score posts.
Anonymous
(Login KING_4)

Re: CRNOGORSKI KRALJ NIKOLA - SRBIN NAJVE&#262;I

No score for this post
January 8 2006, 9:50 PM 

alo Zvek,lakse malo sa anti-srpskom histerijom,tvoje misljenje je tvoje misljenje i ja ga mogu postovati i uvaziti ili ne,ali tolika mrznja prema svemu sto je srpsko pa to stvarno vec postaje mucno i ogavno,smiri se malo i upristoji,ja kao Srbin vama Crnogorcima zelim sretan put u nezavisnost,ali ostavi mi MAJKU SRBIJU na miru kao sto mene uopste neinteresuje sta se tamo kod vas desava tako i tebe nebi trebalo da interesuje ni Srbija,nemoj vise SRBIJU u usta uzimati,a vi kada se odcepite pravite kineski zid prema nama slobodno,uvedite nam po 8 viza za ulazak i jos 10 za izlazak,ja i onako od 1990 nisam krocio nogom u CG i obavezno ali obavezno povedite svoje CISTE-NE POLUTURKE CRNOGORCE SA SOBOM KOD VAS KADA SE ODCEPITE,AKO NE POSLACEMO VAM IH MI,a posle toga mozemo prekinuti i diplomatske odnose,uopste me neinteresujete niti vas mrzim,ali ni volim bas me briga za vas ali SRBIJU oistavi vise na miru
CAST SVAKOME,ALI NEMOJ VISE VREDJATI SRBE I SRBIJU-HVALA

 
Scoring disabled. You must be logged in to score posts.
Zvek_Zivi_Cetinjanin
(Login Zvek_Zivi_Cetinjanin)

Re: CRNOGORSKI KRALJ NIKOLA - SRBIN NAJVE&#262;I

No score for this post
January 11 2006, 7:29 AM 


Gavro Vukoviæ je rekao Ristiæu 1890. godine: "Kralj Milan niti je Srbin, niti je Obrenoviæ"


Maðarska, meðutim, nije željela da izruèi Aleksandra Karaðorðeviæa, ali mu je ona sudila, i to tek 1870, i oslobodila ga, u nedostatku dokaza. Mihailo nije imao nasljednika pa ga je naslijedio maloljetni sin Miloša Jevremovog Obrenoviæa - Milan, umjesto kojega su, do 1872. vladali Namesnici (Blaznavac, Ristiæ, Gavriloviæ). Milan, sin strankinje, Marije Katardži, koja se odmah poslije poroðaja razvela od Miloša Jevremovog Obrenoviæa, živio je skoro deset godina na dvoru rumunskoga kneza Kuze, ljubavnika svoje majke.
Iz Bukurešta Milan je poslat u Pariz, ðe je živio u domu svojega vaspištaèa Francuza Hijeta. Kad je Mihailo ubijen, tek onda je Milan doveden u Beograd, sa Hijetom, ali je ovaj ubrzo umro. Zato Milan nije znao dobro srpski, nego mu je pridodat Dubrovèanin Medo Puciæ da ga poduèava. Karaðorðeviæima je po Ustavu iz 1869, èl. 10. zabranjeno zauvijek da mogu doæi na srpski prijesto ("Nikada ne može biti izabran za kneza srpskog niko od familije i potomstva Karaðorðeviæa na koje je baèeno prokletstvo narodno").
Dakle, Obrenoviæi (koji nijesu bili ni Obrenoviæi, a Gavro Vukoviæ je rekao Ristiæu da kralj Milan nije bio ni Srbin), ili nijesu imali nasljednika, ili nijesu mogli da vladaju zbog maloljetnosti, ili su ih u Rusiji smatrali austrofilima i na njih se ruski carevi nijesu mogli osloniti. (Miloš Obrenoviæ bio je sin siromašnog seljaka Todora Mihajloviæa. Njegova mati Višnja bila je prvi put udata za Obrena Martinoviæa iz Brusnice a sa drugim mužem, pomenutijem Todorom, imala je dva sina: Milana i Jakova i kæer Stanu. Miloš je po oèuhu uzeo prezime Obrenoviæ. Ovu i razne druge korisne informacije o Srbiji uzeli smo iz komentara Milana Ž. Živanoviæa uz knjigu Barbanti Brodana, Garibaldinci na Drini, Beograd (1953, str. 303). Gavro Vukoviæ je rekao Ristiæu 1890. godine:"Milan niti je Srbin, niti je Obrenoviæ. Otac mu je Moldavac, a mati Vlahinja. Ni jedne kapi u njegovim žilama srpske nema, slje(d)stveno, on je stranac kome ste vi dali dinastièno ime Obrenoviæ. Kad ste veæ htjeli stranca, mogli ste uzeti princa od koje vladarske kuæe, ma koje bilo na strani, nego ste njega poobrenoviæili, tek da je teže srpskom narodu!" ("Memoari", str. 476.).
Osim toga, niko od njih nije imao takav autoritet kakav je i 1869. a pogotovo 1879. imao knjaz Nikola. Ovo je priznao i Pašiæ, rekavši Gavru Vukoviæu 1890. godine: "Knjaz Nikola je danas najviše autoritet na slovenskom jugu, pa u svom interesu treba da se javlja dobrom ovome (srpskom - p.n.) narodu, a narod æe mu se boljim odazvati".
Rusija nije imala snage da oæera Švabe iz Bukurešta i Atine, kasnije i iz Bugarske, ali je zato smatrala da može da tipuje na Crnu Goru kao voditeljku oslobodilaèke borbe na Balkanu.

--------------------------------------------------------------------------------
3. A UGLED CRNE GORE STALNO JE RASTAO...


A ugled Crne Gore stalno je rastao. Knjaz Nikola, za kojega se i njegov otac, veliki vojvoda Mirko, plašio da æe biti "mekov", prozvan je "carem junaka". Slavnoj pobjedi svojega oca Mirka na Grahovcu 1858, dodao je svoju liènu pobjedu na Vuèjem dolu (28.VII 1876), jer je neposredno rukovodio i pripremama za bitku i njenim razvojem, èuvajuæi živote svojijeh boraca a nanoseæi, istovremeno, ogromne gubitke neprijatelju, u ljudstvu i materijalu. Ova je bitka inspirisala i Tenisona za sonet Montenegro (1877) i Gledstona za apoteozu Crnoj Gori. Oba ova djela èesto su preštampavana i prevoðena.
Kad je knjaz Nikola poslao emisare na neke dvorove, da ispitaju: da li se velike sile slažu da on, potonje godine XIX vijeka povisi svoju titulu u Kraljevsko Visoèanstvo Veliki Knjaz, vojvoda Gavro Vukoviæ, kao ministar spoljnih poslova (1890-1905), poslat je u Pariz. Tada je predsjednik Francuske Republike bio Lube, a Gavro je veæ bio grand officier de la Legion d onneuere, pa je i po tome bio pogodna liènost za tu svrhu. Lube ga je doèekao sveèanije i srdaènije nego se Vukoviæ nadao, jer je jedno Predsjednik Republike a drugo ministar, bilo odakle da dolazi. Razlog je bio ovaj. Francuska je, u strahu od njemaèke opasnosti zbog Rura i Sara, sklopila 1893. savez sa Rusijom. Ali Italija, kao susjedna romanska država, držala se tada sa Njemaèkom. A Jelena Petroviæ, udata za Viktora Emanuela III, postala je italijanska kraljica ubrzo poslije udaje, jer je ubijen kralj Umberto.


Izlaskom na more, Crna Gora je vratila posjed koji je imala još za arhonta Petra i svetog Vladimira


Viktor Emanuel i knjaz Nikola bili su u harmoniènim odnosima. Zato je Lube molio vojvodu Gavra da knjaz Nikola, preko šæeri i zeta, utièe na Italiju da se zbliži sa Francuskom. A Gavro je, vraæajuæi se iz Pariza, i inaèe planirao da ode u Rim istim navedenim poslom. Njegova misija je uspjela i Viktor Emanuel i kraljica Jelena uèinili su trijumfalnu posjetu Parizu! "Njihov doèek bio je pravi delirijum narodnog oduševljenja. Takvog doèeka Pariz nije nikome do ovog vremena uèinio. Ni caru Aleksandru III nije takav doèek bio, kad je prvi put dolazio, poslije zakljuèenja saveza izmeðu Francuske i Rusije!"
Takvo rešpektovanje Crne Gore u Rusiji, Francuskoj, Engleskoj i Italiji, uticalo je i na Srbe u Vojvodini.
Jagov Ignjatoviæ je svoju Slavu crnogorstva napisao ranije, pod uticajem Druge Omer-pašine godine (1862) u novosadskoj "Slozi".
Poslije "veljega rata" (1876-7, Berlinski kongres je èl. 26. obavezao velike sile, ne da priznaju nezavisnost Crne Gore, kako se to pogrešno tumaèi, nego da to uèine, ako to "veæ nijesu uèinile"! Jer èak ni za Tursku to nije bilo obavezno, iako je notirano u tome èlanu, zato što je ona, posredstvom meðunarodne komisije, izvršila razgranièenje s Crnom Gorom 1860, kao što je to ranije, 1841, izvršio Njegoš sa Austrijom (on je znao da je razgranièenje sa Austrijom nepravedno, jer time ona zadržava Boku i ostali dio primorja, sem onoga što je pritisla Otomanska imperija, ali je shvatio da je za meðunarodni status njegove države bitno da sklapa ugovor s Austrijom, ne pitajuæi ni savjet od Rusije ni dozvolu od Turske! D. Živkoviæ konstatuje da je Njegoš time osnažio državni i politièki subjektivitet Crne Gore "što je osobito moralo pogoditi Tursku").
Izgledalo je da Crna Gora raste, ne samo teritorijalno nego i moralno. Vraæala se na svoje stare teritorije, iako se i danas piše da je njena teritorija proširena, da je "dobila izlaz na more", kao da nije bila na tome svome moru još u vrijeme arhonta Petra, u X vijeku, i njegovoga sina, svetoga Vladimira Dukljanskoga, ubijenoga u Prespi 1016. i njegovog nasljednika, slavnoga kneza Vojislava, i njegovijeg potomaka, iz naše prve kraljevine Vojislavljeviæa u XI i XII vijeku.
Dalje, i meðu Srbima je bilo onijeh koji su knjaza Nikolu kandidovali za srpski prijesto. Još 1862. nalazimo u ruskoj diplomatskoj prepisci da austrijski Srbi, to jest oni pod okupacijom, navijaju za velikoga vojvodu Mirka, kojega uporeðuju s Obiliæem i Dušanom, a u Novome Sadu mu pripremaju velièanstveni prijem. Blangali, koji o ovome izvještava Ignjatjeva, dodaje da je aðutant velikog vojvode Mirka: Mihailo Zega postavio u razgovoru s Gararšaninom pitanje: zašto knez Mihailo, koji nema ðece (!), ne naznaèi knjaza Nikolu za nasljednika? Kada su to prenijeli knezu Mihailu, on je odgovorio da narod u Srbiji ima svoje pravo da bira vladare, a da bi on mogao da da Nikoli neku oblast u Srbiji, ali ne Srbiju, koja mu ne pripada!

--------------------------------------------------------------------------------
4.ODREKAO SE SVOJEGA PRIJESTOLA, A TRAŽIO - TUÐI!


Ovaj odgovor je bio logièan, ali je nelogièan bio stav knjaza Nikole koji je, bez ikakve ljute nevolje, i nakon razoèarenja u Srbiju zbog proæerivanja Vasojeviæa 1861. i izdaje u vrijeme teške Omer-pašine godine 1862. ugovorom od 23. septembra 1866, bio odluèio da Crnu Goru "pridruži srpskoj državi", dakle, ipak, srpskoj a ne srbijanskoj, bez prava da se Srbi i Crnogorci smjenjuju na upravi tom zajednièkom državom, nego da on dobije pravo da vlada tom zajednièkom državom poslije kneza Mihaila i njegovoga nasljednika! A ovo, koliko god bilo besmisleno sa crnogorske strane, zvuèalo je logièno sa srpske, jer se nije radilo o zajednièkoj državi nego o Srbiji kojoj je Crna Gora "pridružena"! Dakle, Knjaz je pristao da stara i slavna Crna Gora nestane, jer njenoga imena više ne bi bilo; da ne bude smjenjivanja na tronu; da on ili njegov nasljednik doðu na red tek poslije Mihailovoga nasljednika, bez ikakve garancije za to u Ustavu Srbije, s tim da Nikola dobije apanažu od 20.000 dinara! No u ovom imbecilnom pravnom aktu ima dragocjenijeh detalja. Tamo stoji:
"Crnogorski èinovnici smatraæe se kao i srpski a narod Crne Gore uživaæe ista prava kao i srpski"!
Istina je da se ne pominje crnogorski narod nego neutralno narod Crne Gore, ali èim se izjednaèava sa srpskim, znaèi da taj narod Crne Gore nije srpski! U svakome zloèinu poèini se neka greška koja ga otkrije.
Pošto knez Mihailo nije imao nasljednika, Knjaz je smatrao da je prevaren samim èinom dovoðenja na prijesto maloljetnoga Milana Miloševog Obrenoviæa. Ali umjesto da napusti tu ideju o srpskome prijestolu, koji mu nije ni pripadao, on je, dodatno zaveden lažnom sabljom kralja Milutina, uzdajuæi se u rusku podršku, nastavio istom stranputicom, braneæi se "da za sebe ne traži ništa, nego æe rado kao prosti vojnik služiti kralju srpskom Milanu Obrenoviæu", samo da vidi "ujedinjeno srpstvo", iako je po brojnim piscima (Matavulj, S. Novakoviæ, P. A. Rovinski...) taj pojam obuhvatao pravoslavlje a ne narodnost!
Kao što je za Ruse pravoslavie bilo - slavjanstvo!


Crnogorci su pitali da li se još drže ustanici na Kritu i da li protiv Turaka ratuje još koji narod


5. SPOMENIK BRATSKOGA IZDAJSTVA

Na Cetinju, pored Vlaške crkve, bio je podignut spomenik onim u Srbiji 1861. poginulim Crnogorcima. Kada je jednom, šetajuæi sa svojim sekretarom Simom Popoviæem došao do spomenika, Knjaz je rekao: "Ovo je spomenik izdajstva Srbije Crnoj Gori. Imao sam dogovor sa Knjazom Mihailom, da mi pošlje oružje i džebane, u vrijeme našeg rata. I doðoše sretno do srpske granice, ali ih tu doèeka srpska vojska, da im ne da naprijed i da ih razoruža. Komandant vojske reèe im, da je Turska doznala za njihov prelazak i zaprijetila Srbiji, da æe joj zaratiti, ako ih pusti natrag s oružjem i ako ikakvu pomoæ Crnoj Gori doda. Predloži im, ili da ostanu u Srbiji ili da se vrate preko Austrije a ostave oružje; istijem putem svakako ne mogu natrag, jer su im Turci veæ svuda zapali i èekaju ih. Crnogorci ne htjedoše ni jedno ni drugo niti oružja predavati, no se sa iste stope vrate u oèitu pogibiju. Turci ih zbilja doèekaše. Mnogi pogiboše, zamijenivši se junaèki, a ostali se probiše i vratiše. Ne mogu oprostiti Knjazu Mihailu i Srbiji. Ostaviše me bez pomoæi u ratu s Turcima (1862- p.n.), a obeæaše mi je, i vrgoše mi onoliko biranijeh junaka pod nož turski. Ja ne bih njima to nikad uèinio, no bih zaratio Turskoj i pomogao im da bih poginuo".

6. JUGOSLOVENSKO CARSTVO!

Veliki vojvoda Mirko imao je u Beèu 1863, dakle poslije i onoga što se desilo 1861. i 1862 (!), razgovore sa srpskim predstavnikom Lešjaninom, upravo o dinastièkom pitanju. Lešjanin je tvrdio po povratku u Beograd da je veliki vojvoda Mirko predlagao da se Mihailo proglasi carem i da mu se prikljuèi Crna Gora ("to oni gotovi jemu podèinitsja", st. 117), ali da njegova porodica, koja knjažuje u Crnoj Gori više od 400 godina (!), nikada neæe priznati nad sobom nikoga drugoga, poslije sadašnjega srpskog kneza ("familija jego, kotoraja knjažit v Èernogorii boljeje 400 let, nikogda ne soglasitsja priznat nad soboju drugogo, posle ninešnego knjazja serbskogo")
Lešjanin je kazao da je govorio u Beèu: da je do carstva još daleko, da je buduænost u rukama Svevišnjeg a da bi prvo trebalo izvesti potpuno osloboðenje. Niko ne porièe, naglasio je srpski agent, da rod Petroviæa može dostiæi tu visoku titulu, o kojoj vi razmišljate, ali nije moguæe raspolagati buduænošæu i nije sada vrijeme da se o tome prièa".
Ova ideja o jugoslovenskom carstvu nije sluèajno pala na um vojvodi Mirku, jer se o tome prièalo, no kako dobre stvari na Balkanu uvijek teku sporo, a zle - brzo, o ovome se konkretno i javno raspravljalo tek na bugarskom kongresu u Bukureštu, maja 1867. A do kongresa je došlo povodom dolaska srpskoga kneza Mihaila, koji bi i bio taj prvi jugoslovenski car! Pod buduæim Jugoslovenima podrazumijevani su Srbi i Bugari, a u sastav carstva ušle bi ove zemlje: Srbija, Bugarska, Trakija i Makedonija ("Glavoju etova novogo gosudarstva budet ninešnij knjaz serbskij Mihail Obrenoviè, s nasledstvenim pravom!").
Dakle, i ovo je bilo prije dolaska knjaza Nikole u Petrograd, ali i nakon pogibije kneza Mihaila, koji nije imao nasljednika! Trebalo je samo maæi Namjesnike i namjestiti Nikolu.
I mnogi drugi elementi, koji nama danas izgledaju nevjerovatni, bili su logièni u ondašnjem sticaju okolnosti i stanju duha. Zborilo se o ustanku u Bosni, Makedoniji i Grèkoj (1860, 1862, 1866, 1867, 1868). Crnogorci su otvoreno izražavali simpatije prema ustanku na Kritu. Petkoviæ o tome obavještava Stremouhova 3. marta 1867. godine: "Ustanak na o. Kritu zaokuplja veoma umove u Crnoj Gori; ne samo Knjaz, njegov otac Mirko i senatori, no i obièni Crnogorci prate s najživljom pažnjom tok borbi Kriæana protiv Turaka i žele da se ta borba produži još koji mjesec kako bi se dala moguænost Grcima i Slovenima na kontinentu da prikupe svoje snage i sredstva. Potonji put kad sam bio na Cetinju, i perjanici i Crnogorci koje sam srijetao usput i u Njegušima, stupali su sa mnom u razgovor èiji se sadržaj odnosio na pitanje: da li se još drže ustanici na Kritu i da li protiv Turaka ratuje još koji narod. Nadamo se, - govorili su mi, da æe što prije i za nas doæi vrijeme da izmirimo raèune s neprijateljima hrišæanstva i da æe to biti potonji put".
Marta 1867. Etnografska izložba u Moskvi prerasla je u sveslovensku manifestaciju. Austrougarske vlasti preduzimale su oštre mjere protiv uèesnika te izložbe sa "njene teritorije". U isto vrijeme vlada Srbije radi protiv Ujedinjene omladine srpske i vezuje se za Austro-Ugarsku. Septembra 1868. veæ se i Hrvati ukljuèuju u pregovore o jugoslovenskoj konfederaciji, koja bi, da je ikada ostvarena, sprijeèila sve meðusobne ratove u XX vijeku. U te pregovore su bili ukljuèeni i Štrosmajer (Strossmayer) i predstavnik hrvatske narodne stranke (Srbin - p.n.) Jovan Subotiæ! ("Subotiè že imel poruèenie ot episkopa Štrosmajera i narodnoj horvatskoj partii sdelat namestnikam poslednee pozvanie k soglašeniju s nimi i k naèatiju dejstvija medu edi-noplemenikami dlja osnovanija Jugoslavjanskoj konfederacii, centrom kotoroj dolžna bit Serbija, i v sluèaje otkaza objavit èto oni naènut dejstvovat so svojej storoni pomimo Serbii!")


Po Namesnikovom nalogu, Duèiæ je o Knjazu širio laži, a Knjaz se ljutio što Namesnik vjeruje Duèiæu


Iz strogo povjerljivoga izvještaja Šiškina Ignjatjevu vidi se da Ristiæ i Blaznavac, kao Namesnici, sve uslovljavaju dogovorom sa Maðarima! Šiškin piše da oni "sve svoje radnje i pregovore zamotavaju u nepronicljivu tajnu i, kao što se vidi, usavršili su taj svoj sistem laži i šarlatanstva, koju su naši oficiri primijetili u administraciji pukovika Blaznavca, tako da se samo po posljedicama mogu odgonetnuti njihovi ciljevi"!
Ruski poslanik u Dubrovniku Petkoviæ piše krajem novembra 1868. o razgovoru s Jovanom Sundeèiæem, na brodu za Kotor. Sundeèiæ se tada opredijelio za službu na Cetinju, poslije odlaska Niæifora Duèiæa, kojega je Knjaz bio doèekao objeruèke, da bi tek kasno uvidio da je "intrigant, jer je išao dotle da piše i razašilje pamflete protiv knjaza Nikole! Knjaz je imao u rukama i pisma u kojijema Duèiæ iznosi svoje intrige! Nikola se ljutio što Ristiæ vjeruje Duèiæu, ne shvatajuæi da je Duèiæ radio upravo po nalozima Ristiæa!
Po Sundeèiæu, piše Petkoviæ, pokojni knez Mihailo imao je dvije mane: nije umio da izabere saradnike i bio je pod prevelikim uticajem ambicioznih žena. Ali, u isto vrijeme, bio je i veliki patriota i nekoristoljubiv: "Knez Mihailo imao je pred sobom veliki, jasno shvaæen i odreðen cilj, za koji je bio spreman da založi svoje veliko bogatstvo i svoj sopstveni život. Poslije njegove smrti sve je pošlo nagore... Blaznavac i Ristiæ gledaju s visoka na Crnu Goru i druge narode Balkanskoga poluostrva, i pretenduju da je srpska kneževina nešto kao Pijemont... a ištu savez i blagonaklonost Maðara. U njihovim postupcima nema nièega iskrenoga i naprednoga.
No, knjaz Nikola je govorio svojim izaslanicima da prenesu u Beograd, da se "ostavi srpskom narodu, kada se oslobodi i ujedini, koga hoæe za Kralja, Petroviæa ili Obrenoviæa", smatrajuæi da bi narod izabrao njega. Kada je Simo Popoviæ izrazio suprotno mišljenje, Knjaz mu je odgovorio: "Varaš se. Vidio bi ti, kad bih ja proputovao Srbiju, uljega u narod, pa se šnjim naša i govorio ovako ka sa Crnogorcima i kao što je Miloš èinio!"
Knjaz Nikola se nije varao kad je vjerovao da u Srbiji uživa veliki autoritet, a je napad na inertno srpsko rukovodstvo najviše dolazio od Srba iz Ugarske i Austrije, jer i u Beogradu bio je zabranjen rad Društva srpske slovesnosti i privremeno je zatvorena Velika š a Ujedinjena omladina srpska u sred Beograda, avgusta 1867, birala je za svoga voðu Grujiæa, koji nije uživao srpska graðanska prava ni povjerenje srpske Vlade. Pošto je skup bio zabranjen, omladinci su se narednoga dana sastali u gradskoj pivari! Èinovnicima, profesorima i studentima bilo je, naravno, zabranjeno da uèestvuju na zboru. Vlasti su u listu "Srpske novine" objavile da je to skup agitatora i rušilaca državnog poretka!
Kobna je, meðutim, bila nada knjaza Nikole da æe mu se ukazati prilika da izaðe da agituje meðu srpskim graðanima, a još kobnija njegova zaokupljenost ovim pitanjem, jer je zbog toga i svoje školstvo izjednaèavao sa srpskim, i mnoge druge svoje poteze tempirao kao argumentaciju da zasjedne na srpski prijesto, koji mu nije pripadao! A jedan od argumenata bila je i lažna sablja kralja Milutina, koju mu je poklonio svojim rukama ruski car!

7. IZVLAÈENJE PETRA I KARAÐORÐEVIÆA IZ ANONIMNOSTI

Milan Obrenoviæ se oženio 1875. i dobio prijestolonasljednika Aleksandra, ali Aleksandar nije imao ðece, pa su se crnogorske i ruske pretenzije da se za srpski prijesto obezbijedi neko naklonjen Rusiji, ponovo javljale kao logiène!
No tada knjaz upada u sopstvenu klopku, nastojeæi da ojaèa svoje pretenzije, koje je upravo tim novim korakom definitivno upropastio.
Boraveæi u Rusiji u jesen 1882, on je uspio da uvjeri Aleksandra III da ga samo roditeljska briga navodi da pomišlja da da saglasnost na udaju svoje šæeri Zorke za bezuspješnoga pretendenta na srpski prijesto Petra Karaðorðeviæa, koji je živio u egzilu, jer je njima ustav zabranio da ikada doðu na èelo države. A on ima još nekoliko neudatijeh šæeri (koje sve ni do smrti nije uspio da uda). Naravno, knez Milan Obrenoviæ æe smatrati da je time ugrožen, jer se sada, najednom, jedan Karaðorðeviæ, Petar Mrkonjiæ iz bosanskoga ustanka (1875/6), legalizuje i oroðava sa jednim istaknutijem "sprskim dvorom", èime mu se ipak pridaje neki znaèaj. Zato je Milan i požurio da u februaru iste 1882. proglasi Srbiju za Kraljevinu, èime je smatrao da je zadao "posljednji udarac pretendentu". U to vrijeme Kneževiæ Petar je boravio u Parizu i oèekivao neke važne vijesti iz Rusije. A preko Ðorða Karaðorðeviæa, zeta Miše Anastasijeviæa, pokušavao je da obezbijedi prijem kod Franca Jozefa. Austro-ugarski car je odbio da na taj naèin prida neku važnost Petru. I dok je Petar sjedio u Parizu obeshrabren, dotle je srpska vlada februara 1883 bila u panici, jer nije znala ðe se on nalazi. Mislilo se da je u Ugarskoj. A on je i dalje bio u Parizu, ðe je uèinio posjetu vojvodi Bou Petroviæu i vojvodi Stanku Radonjiæu, ministru inostranih djela. Razgovor se, pored ostaloga, vodio i o njegovoj vjeridbi sa najstarijom æerkom knjaza Nikole Ljubicom - Zorkom.


Knjaz Nikola I brinuo je o udadbi kæerki, a Petar Karaðorðeviæ o politièkom vaskrsenju


"Takav preokret malo ko je oèekivao", piše Živojinoviæ: "pokazalo se da su Petra Karaðorðeviæa mnogi prerano otpisali, uklonili iz politièke arene". "Kralj Milan je bio besan na kneza (?) Nikolu". "Pogotovo što je Petar došao i na Cetinje i davao neke politièke izjave. Iz materijala koje daje vojvoda Simo u Memoarima i arhivske graðe koju je prikupio Živojinoviæ vidi se sva osjetljivost ovoga pitanja. Petar je napustio Cetinje 23. februara. Austro-ugarski ministar spoljnih poslova grof Kalnoki obavijestio je srpskoga poslanika u Beèu F.Hristiæa da je na kratkoæu Petrovoga boravka na Cetinju uticao i on, jer on "neæe i ne može gledati ravnodušno smutnje i intrige Karaðorðeviæa na granici njezinoj i prema jednoj državi s kojom je ona u prijateljskim odnosima". Uglavnom, sve se svodilo na ovo. Rusija se saglasila sa ovom ženidbom, zato što su Obrenoviæi bili povezani sa Austro-Ugarskom a Karaðorðeviæi bi se priklonili Rusiji. Ali ni ona nije željela da se to diže na neki visoki nivo, iako je Knjaz, pomalo i neukusno, nastojao da za kuma na vjenèanju obezbijedi nekoga od careva! Rusija je, osim toga, imala u vidu i broj Nikolinijeh neudatijeh šæeri. Austro-Ugarska se tome protivila iz naprijed navedenijeh razloga, jer bi izgubila sebi naklonjenoga prijatelja na Balkanu. Knjaz je raèunao da æe time barem nanijeti udarac kralju Milanu, ali da neæe mnogo pomoæi Petru, kojemu Ustav iz 1869. zabranjuje dolazak na prijesto. Udaæe, dakle, Ljubicu-Zorku za jednoga Kneževiæa, oslabiti autoritet Obrenoviæa i njihov položaj u Srbiji, u kojoj su Nikoli i Rusiji naklonjeni radikali (?), oni isti koji æe Nikolu smaæi sa crnogorskoga prijestola, ali koju deceniju kasnije! U isto vrijeme govorkalo se da se u Srbiji pripr-ema zavjera. "Prièa o novoj zavjeri ponovo je došla na dnevni red. Izgleda da je ona pratila kneževiæa Petra ðe goð bi došao, a paranoièni srpski državnici nijesu mogli da se oslobode straha da æe se nešto zlokobno dogoditi", piše Živojinoviæ. A za to vrijeme Kneževiæ Petar je živio sa bratom Arsenom u jednoj skromnoj kuæi u Parizu u Rue de Seine 16. No i tamo je nastala panika jer su se braæa preselila u Rue d Anjou, malu, skromnu gostionicu, ðe su plaæali sobu 4 dinara dnevno, a pariška policija im je bila izgubila trag. No Petar, znajuæi da ga prate, preselio se u hotel "Sege" u istoimenoj ulici, ali u bogati apartman! A viðao se sa svojom starom ljubavi, madam Božbon, s kojom je trebalo da raskine i da se preseli na Cetinje. Bile su to, u stvari, njegove potonje momaèke veèeri.
"Knez Nikola je vodio svoju diplomatsku igru sa mnogo talenta, smisla i šarma, u èemu je bio nenadmašan", piše Živojinoviæ. "Iza njegove upornosti nalazila se stvarnost koju on nijednog trenutka nije smetao sa uma. Za njega je udaja kæerke predstavljala roditeljsku obavezu. Princeza Ljubica-Zorka bila je najstarija od šest djevojaka, koje su èekale mladoženje. Pored politièkih obzira, neogranièenih ambicija i sujete, briga za svoju kæer imala je znaèajno mjesto u njegovim koracima i naporima".
Živojinoviæ nije uspio da otkrije: kako je došlo do ove veze. On uopšte ne pominje veoma važne memoare vojvode Gavra Vukoviæa! Ljubica-Zorka školovala se u institutu u Smoljnom. Petar tamo nije odlazio. Imala je svega 16 godina kad se poèelo govorkati o njenoj udaji. "Prirodno je pretpostaviti da je kneževiæu Petru bilo stalo do tog braka, za razliku od Zorke. Kasnije su neki govorili da je knez Nikola imao mnogo muke dok je privolio šæer da se uda za njega". Kao prvi ideator ovoga braka navoðen je ruski poslanik u Carigradu Ignjatijev, koji je iznio taj prijedlog 1880, u vrijeme kad je J.Ristiæ podnio ostavku i kad je postalo oèevidno da je knez Milan vodio politiku zbliženja sa Austro-Ugarskom. Svari, meðutim, stoje drukèije. Poslije završetka studija u Smoljnom (1882) na Cetinje su se vratile Zorka i Milica. Vojvoda Gavro Vukoviæ piše da je u Knjaževim mislima nastala "oèajnièka borba, kud æe s tolikim brojem veæ odraslih kæeri za udadbu, a još sa takvim visokim izobraženjem i pretenzijama"! Niti je imao sredstava da im obezbijedi apanažu koja bi odgovarala njihovim navikama, niti je mogao raèunati na toliko stranih dvorova, niti je nalazio naèin da ih poudaje po Crnoj Gori, da one, naviknute na luksuz nastave život u "mraènim crnogorskim kuæicama, u kojima vjetar duše sa svakoje strane i raznosi dim i pepeo na sve strane"! Zato je bio odluèio da na Vranjini podigne manastir i da tamo smjesti svoje neudate šæeri kao - kaluðerice! I zaista tamo je podignuta mala crkva sa velikim kao manastirskim konakom pored nje, sa više soba i dvije prostrane sale! Knjaginja je sa tri šæeri u meðuvremenu otputovala za Viši. Njihov boravak tamo nije ostao nezapažen. I tada je za Zorku saznao Petar I Karaðorðeviæ, koji se nalazio u Parizu. Umoran od dugogodišnjega lutanja, sa opalim politièkim prestižom i skromnim ostacima nekada bogatoga nasljeða, on je u braku sa crnogors-kom knjeginjom vidio svoju šansu, "moguænost za politièko vaskrsenje". Zato je on i uèinio posjetu Višiju!


Vojvoda Gavro Vukoviæ: Petar Karaðorðeviæ je bio zadojen mržnjom prema Nikoli I i prema Crnoj Gori


Princeza Zorka, najstarija kæer knjaza Nikole, bila je srednjeg stasa, elegantna, sviju crta u glavi vrlo pravilnih, oèiju velikih crnih, kose bogate crne, vrlo mizobražena, energièna, duhovita. Odmah se je princ Petar zagledao u nju i dopala mu se." Kada se knjaz Nikola vratio iz Rusije, saznao je za Petrovu posjetu Višiju, što bi znaèilo da on nije o tome mogao da razgovara sa ruskim carem u Petrogradu! Ne znamo kako bi Knjaz mogao da zna za ovu moguænost (i opasnost) prije Petrovoga odlaska u Viši. A ta vijest ga je oveselila i smutila, piše Gavro. Niti je mogao da se odluèi što æe da uradi, ako Petar zaprosi Zorku, niti ðe je Petrov domicil, jer mu je kuæa bila tamo ðe trenutno boravi. No javio se sam Petar svojemu školskome drugu iz Pariza, vojvodi Božu, molbom da se naðe povjerljivo lice s kojijem bi mogao da raspravi nešto intimno. Ali je zaboravio da na pismo stavi adresu, ili se plašio da je otkrije. Adresa je tražena u Maðarskoj a naðena u Temišvaru. Konaèno se saznalo da bi on došao na Cetinje, da vidi vojvodu Boža i vojvodu Stanka Radonjiæa, koji mu je, takoðe, bio drug iz vojne akademije u Sen Siru. Na njegovu molbu moralo se odgovoriti pozitivno.
Po Živojinoviæu, Knjaz se kolebao, jer nije želio "otvoreni raskid sa Srbijom". Obrenoviæi bi bili ozlojaðeni ovom vezom Petroviæa i Karaðorðeviæa! Ali kad je Srbija proglašena kraljevinom, a Crna Gora i dalje bila u skromnome zvanju knjaževine, Nikola se pobojao da je ispao iz trke za srpski prijesto. Pa je, svakako, veæ tada poèeo da pomišlja barem na povišenje titule na Kraljevsko Visoèanstvo, na èemu je Bogišiæ radio od 1896, a ideja je realizovana tek 1900. godine. Vojvoda Gavro crta ovo stanje dramatiènijim bojama.
"Knjaz se je uporno borio u njegovoj duši... Dadne li svoju kæer Karaðorðeviæu, znaèilo bi odreæi se za svagda aspiracija na srpski presto. Ako mu je dadne, podiže svoga zeta za pravom pretendenta na srpski presto. Dadne li mu je, podiže njegov ugled pred cijelim srpstvom i pred Jevropom, jer su njegove akcije bile pale. Odbiti ga, pak, izgubio bi ne samo najstarijoj kæeri naroke, veæ možda i svijema drugijema. Onda bi prijeæi morao manastiru Vranjini"!
Petar I Karaðorðeviæ došao je, dakle, na Cetinje, ðe ga je narod lijepo doèekao. O razlici u pogledima iz Crne Gore na Srbiju i Srbije na Crnu Goru vojvoda Gavro veli:
"Princ Petar, kao svi Srbijanci, bio je odavno zadojen mržnjom i prezrenjem prema knjazu Nikoli i prema Crnoj Gori". (Ovðe se, svakako, misli na službena lica a ne na narod.) "Bio je iznenaðen iskrenim uvaženjem i predusretljivosti Crnogoraca prema njemu... Crnogorci su voljeli i uvažavali Srbiju. Smatrajuæi ju za relativno veliku, bogatu i naprednu, oni su javno postojano ispovijedali želju da izmeðu dvije bracke države postoji vjeèiti sporazum... Srbijanci pak, uèeni, izobraženi, nazivali su se patrijotima, u širem smislu, nijesu nikad pohitali da doðu u Crnu Goru, da je poznaju, da ju prouèe sa svakog gledišta, da prouèe pravne obièaje, kako je uèeni Bogišiæ iznio, na udivljenje cijelog svjeckog pravništva. Docnije dolazio je poznati nauèenjak, profesor Panèiæ, te je prouèio floru i faunu Crne Gore, i još docnije uèeni doktor Cvijiæ, te je prouèio orografiju i hidrografiju Crne Gore. Politièari, pravnici, diplomati, šetuckali su sa cilindrima po Terazijama, gledajuæi na Crnu Goru kroz mraène naoèari, koje su im odozgo naticane..."
Složio se, dakle, da se Ljubica-Zorka uda za Petra I, a ruskome caru je obeæao da æe zeta onemoguæiti u politièkoj akciji, barem dok je ovaj na Cetinju. Konaèno je i "Glas Crnogorca" objavio da je kneževiæ došao na Cetinje 12.I.1883. u "namjeri da posjeti svoje prijatelje i obiðe Crnu Goru" a odsjeo je bio kod vojvode Boža. Na Cetinje ga je iz Kotora doveo saborac iz Bosne Janko Jovanoviæ.
Petar je tada imao 38 godina, a Zorka 19. Razlika je bila taèno - 19. godina. A knjaz Nikola imao je svega 4 godine više od buduæega zeta!
Kad je Knjaz sve sredio za svadbu, odluèio se na još jedan pomalo neukusan gest: da uvrijedi zeta! Pozvao je Sima Matavulja, tada profesora na Cetinju, i isprièao mu jednu fabulu iz doba Crnojeviæa, 1464. godine. Na krsnu slavu Crnojeviæa Nikolj-dan došla i dva slijepca, ali to su, navodno, bili sinovi Ðurða Smederevca, Stevan i Grgur. Oslijepio ih zet - Murat II. Kad se to saznalo, Ivan ih je ne samo lijepo doèekao nego i obeæao svoju kæer Mariju (koja je to ime nosila po majci, sestri Ðerða Kastriota Skenderbega) za Stevana. No Marija vrisnu i reèe da neæe da bude žena jednoga slijepca. Onda skoèi Ivanoviæa sinovica Angelina da hoæe ona, da saèuva plemeniti soj despotoviæa (koji su, uzgred reèeno, ratovali protiv Zete i poraženi u tri boja sa Ivanovim ocem Stefanicom, 1452. godine, ali ni Knjaz ni Simo ni èitaoci "Glasa Crnogorca" nijesu o tome znali ništa!). Tako se udala Angelina i rodila slijepome mužu despotoviæe: Jovana i Maksima, pa se zakaluðerila kao božja ugodnica Majka Angelina i našla mjesto i u srpskom crkvenome kalendaru i u crnogorskome "Orliæu" (30. jula)"! Tamo ðe nije bilo mjesta ni za blaženoga Vladimira Dukljanskog ni za vladiku Danila!

Poslije šæeri Zorke javlja se i sin, kneževiæ Mirko kao konkurent svom ocu za srpski prijesto


To je Matavulj imao da napiše kao prièu, za "Glas Crnogorca"! Simo se neækao kao što je to èesto radio i drugi Simo (Popoviæ), ali je "postupio po nareðenju". Prièa je objavljena kao uvodnik (!) i odmah shvaæena kao aluzija na zeta Petra I Karaðorðeviæa. I izazvala polemike u štampi, koje su postizale ono što je Knjaz i mislio, da unize Karaðorðeviæa i još ga odmaknu od srpskoga prijestola!

8. "TAST EVROPE"

Nakon toga Knjaz je udao dvije šæeri za najviše ruske liènosti: Milicu, za velikoga vojvodu Petra Nikolajevièa (26. VII 1889), koja je dobila titulu "Carsko Visoèanstvo" a Anastasiju za Ðorða Maksimilijanovièa, princa Romanova, vojvodu od Lajhtenberga (16. IV 1889). Aprila 1907. na Jalti preudala se za Nikolaja Nikolajevièa Romanova, velikoga kneza. Na velikom ruèku u Peterhorfu, 25. maja 1889, pred udaju knjaginjice Milice, ruski car Aleksandar II nazdravio je prisutnom knjazu Nikoli:
"Pijem u zdravlje moga jedinoga, vjernoga i iskrenoga prijatelja Knjaza crnogorskoga!"
To je, naravno, podvuklo znaèaj one navodne sablje Nemanjiæa, i to na rastojanju od 20 godina! A, u isto vrijeme, nije predstavljalo kompliment nego - èinjenicu!
Jelenu je udao (24. X 1896) za Viktora Emanuela od Savoje, koji je postao kralj Italije; Anu za Franca Jozefa, princa od Batemberga (6. V 1897) a Zorku za Petra Karaðorðeviæa (30. VII 1883) koja je i rodila njegovoga protivnika, regenta Aleksandra (1888)! "Car junaka" postao je "tast Evrope". Prijestolonasljednik Danilo oženio je (15. VII 1896) Jutu, vojvotkinju od Maklemburg-Strjelica, koja je, pokrštena, postala velika knjaginja Milica (niko nije vodio raèuna o tome da je Meklenburg imao starije slovensko ime Velegard, Wili grad, kako ga 973.g. bilježi Ibrahim ibn Jakub u svom obilasku Slovenske zemlje; R.Trautmann, "Die slavischen Ortsnamen Mecklenburgs und Holsteins", Berlin, 1949, 165, ... i da je ono Strjelic (Strelitz) i krajem XIX vijeka podsjeæalo na tu praslovensku prošlost i kraj iz kojega su u drugoj polovini VI vijeka došli preci Crnogoraca. Ona (Juta) je samo sa zakašnjenjem od 1220 godina pošla na jug za svojijem precima!.
Danilo je tada imao 28 godina i nije više mogao da odlaže stupanje u brak. Zato ga je njegova sestra Milica, odomaæena na ruskome Dvoru, pozvala u Petrograd i odvela na veliku posidelku kod velike knjaginje Marije Pavlovne, supruge Vladimira Konstantinovièa Romanova, inaèe po roðenju princeze od Meklenburg-Šverina (staroga Zvjerina). Tu je Danilo upoznao njenu gošæu i neæaku Jutu. A vjeridbu je objavio lièno car Nikolaj II. Broj ovih veza sa dvorovima Evrope doveo je knjaza i kralja Nikolu u vezu i sa engleskom kraljicom Viktorijom, èijoj je sahrani, 1901, prisustvovao i prijestolonasljednik Danilo. A u Crnoj Gori tim povodom proglašena je žalost. (Objašnjenje ove veza sa kraljicom Viktorijom izgleda složeno ali je i zanimljivo. Franc Jozef Batemberg bio je potomak morganatskog ogranka hosenske dinastije, ali su njegova braæa bila oženjena engleskim princezama, i to Lun unukom a Henrih æerkom engleske kraljice Viktorije. A Viktorijina tetka bila je ruska carica Marija Fjodorovna. Njenim posredstvom je Francov brat Aleksandar Batemberg uzdignut na bugarsko prijestolje. Kraljica Viktorija mnogo je voljela knjaza Nikolu. Marta 1879. zatekla se ona u Nici, i to ne sluèajno, iz zdravstvenih razloga, nego zato što je patronirala vjeridbu princa batenberškog sa crnogorskom princezom Anom. "Našeg Knjaza i njegovu djecu, koja su tom prilikom bila u Nici, kraljica Viktorija obasipala je osobitom ljubaznošæu, knjaza angažovala da joj doðe u posjetu u London... iz uvaženja prema Knjazu, dotadašnjeg otpravnika poslova proizvela je ministrom-rezidentom, a Knjaza, malo docnije, odlikovala svojim Carskim ordenom Viktorije u brilijante. Na Londonskoj izložbi kralj Edvard VII odlikovao je vuèedolsku zastavu, impresioniran njenim zrnobojinama, koje je teško izraèunati, ali se veli da ih ima oko èetiri stotine!

9. POSLIJE ŠÆERI ZORKE JAVLJA SE I SIN MIRKO KAO KONKURENT OCU ZA ISTI PRIJESTO!

Na kraju je i kneževiæ Mirko, roðen 1879, oženio (12. VII 1902) Nataliju Konstatinoviæ, roðaku Obrenoviæa. Svadba je bila zakazana za 29. juni, na imendan kneza Petra, èiji se dolazak na Cetinje oèekivao. Knjaz i Knjeginja su ga pozivali da doðe sa ðecom. U maju Petar Karaðorðeviæ je bio u Petrogradu (koji ne bi vidio da nije bio Nikolin zet!) a Nikola u banji Kisingen. Pozvao je zeta da zajedno brodom otputuju iz Venecije u Kotor. "To je bila proba volje", piše Živojinoviæ. "Knez Nikola i kneževiæ Mirko najavljivali su, manje-više otvoreno, aspiracije na srpski prijesto. Knez Petar je odbacivao moguænost da se odrekne svojih pretenzija, izjavivši da Mirkovu namjeru nije uzimao u obzir... Poslije toga, knez Petar nije više nikad posjetio Crnu Goru. Isticanje kandidature kneževiæa Mirka bio je incident koji je prevršio mjeru." Vladan Ðorðeviæ je 1902. godine tvrdio da ima kopiju pisma kneževiæa Mirka ruskome caru Nikolaju II, u kome se kaje zbog toga što je pokušavao da otme prijesto Petru i njegovijem sinovima!


Supruga Boža Petroviæa Ðuše htjela je postati bugarska vladarka, "ljubljena od svih Slovena"!


Rusija je, dakle, bila u toku svega ovoga, ne samo preko Nikolinijeh šæeri. A da supruge i šæeri mogu da budu uporne i ambiciozne, pokazuje sluèaj i Blaža i Boža Petroviæa. Blažo je imenovan Nikolinim aðutantom na dan objave rata Turskoj 1876. On je proèitao i ratnu proklamaciju, a ne Božo, prezident Senata, kako je napisao i nije kasnije ispravio Gopèeviæ. Njegova žena se naljutila na knjaza Nikolu zbog neke podjele tepiha (!), pa je naæerala muža da emigriraju u Beograd (1893), ðe je Blažo bio dobro primljen, pod uslovom, naravno, da vodi kampanju protiv knjaza Nikole. Blažov brat Božo, poznat kao "gospodin Božo", bio je mnogo izražajnija liènost, ali je i sam upao u teškoæe zbog svoje žene. Naime, godine 1897. Crna Gora je poslala svoj odred u meðunarodne snage na Kritu. Taj izbor nije bio sluèajan. Crna Gora je uživala veliki ugled u Evropi, pa se na raznim mjestima i forumima raspravljalo i o kandidatima za guvernera Krita. Pominjani su Nikolini sinovi Danilo i Mirko, njegov roðak Božo, pa èak i zet Batemberg. Intrige žena navele su knjaza Nikolu da opširno o tome piše ruskome caru Nikolaju II 12.XII 1897. Božova supruga Ðuše širila je prièu da Nikola podcjenjuje sposobnosti njenoga muža, i da se zbog toga "usprotivio njegovoj kandidaciji za prijesto Bugarske "gdje bi ona, da nije njegovih (Nikolinih - p.n.) intriga, "postala vladarka, ljubljena od svih Slovena"!
Pored plana sa Petrom I Karaðorðeviæem, za koji je mislio da je uspio, i udaja svojijeh šæeri na druge dvorove, Knjaz je imao još jedan lukav plan: da uda svoju šæer Kseniju (roðenu 1881.) za Aleksandra Obrenoviæa! Time bi još jaèe osujetio Karaðorðeviæe a ne bi pomogao Obrenoviæima, koje ne voli Rusija! "Kralj Milan je bio veliki protivnik takve kombinacije, dok je kraljica Natalija, koja se bila vratila u Srbiju, uticala na sina da se oženi crnogorskom princezom, jer je i ona smatrala da bi to doprinijelo poboljšanju crnogorsko-srpskih odnosa. I radikali su bili za to", piše L. Vukèeviæ, "jer su u toj kombinaciji viðeli moguænosti da se likvidira rivalstvo izmeðu dvije dinastije a time i pretenzije crnogorskog dvora na srpski prijesto". Kralj Aleksandar, zaljubljen u Dragu Mašin, ženu bez ugleda, samo je zavaravao trag, posjetom Cetinju aprila 1897. Èak je i igrao sa Ksenijom na balu, ali se ipak, na razoèarenje mnogijeh, i na Cetinju i u Beogradu, oženio svojom dragom Dragom, koja mu nije dala nasljednika, ni onda kad je pisalo da je breða, jer je nosila jastuk pod rašom! Nezadovoljan tim brakom, u znak protesta, njegov otac Milan napustio je Srbiju.
U pretenzijama na srpski prijesto knjaz Nikola je imao konkurenta ne samo u zetu Petru I Karaðorðeviæu, nego i u sinu Mirku i u šæeri Zorki, koja je energièno radila za muža a ne za oca!

10. UBISTVO KOJE JE SPOJILO KARAÐORÐEVIÆE I SRPSKI PRIJESTO, A ODVOJILO RUSIJU OD CRNE GORE!

Svi snovi knjaza Nikole o srpskome tronu ugašeni su onoga dana, odnosno noæi (28/29. maja 1903.) kada su zavjernici ubili Aleksandra Obrenoviæa i Dragu Mašin i doveli na prijesto Petra I Karaðorðeviæa, koji ne samo da je imao odrasle sinove: Ðorða, roðenog 1887. i Aleksandra, roðenog 1888. veæ su oni bili (makar i po ženskoj liniji) njegovi unuci! A Aleksandar æe ne samo ukloniti brata Ðorða kao prijestolonasljednika, naæeravši ga na abdikaciju 1909, nego æe i detronizovati svoga ðeda 1918, i oduzeti mu državu!
Knjaz Nikola je zborio istinu kada je za "Neue Freie Presse" (20.V 1883.) izjavio: "Ja pripadam porodici koja je bila na vlasti kad su Karaðorðeviæi i Obrenoviæi bili raja u vilajetu Srbije!"
Ali je bio veoma neoprezan kad je uzdigao veæ zaboravljene Karaðorðeviæe iz anonimnosti, u nadi da æe se preko zeta Karaðorðeviæa popeti na srpski prijesto.
Da nije dao Zorku Petru I, on se, vjerovatno, ne bi nikada ni oženio, jer je veæ imao skoro 40 godina. Samim tim Petar ne bi imao ni prijestolonasljednika, da zajedno s njim detronizuje Nikolu I, ðeda po majci, i uzme mu državu! Èitava istorija Balkana izgledala bi drukèije!

11. USTAVI SRBIJE NIJESU SMETALI KARAÐORÐEVIÆIMA, ALI JESU PETROVIÆIMA!

Kako je moguæe da Knjaz nije vodio raèuna o tome da nijedan Ustav Srbije nije predviðao moguænost da neko drugi, a ne Obrenoviæ ili Karaðorðeviæ stupi na srpski prijesto?! Nasuprot tome u svim Ustavima, a uzmimo onaj iz 1869. koji je donesen svega 3 godine nakon tajnoga ugovora iz 1866. o pripajanju Crne Gore Srbiji, nije ni u nagovještajima otvarao vrata prema nekom zajednièkom knjazu ili kralju za dvije države. Ustav iz 1869. èak se opširno bavi pitanjima "knjažeskog dostojanstva" i nasleða". Tome je posveæen opširni èl.10. kojega, zbog znaèaja, moramo citirati.
"Knjažesko dostojanstvo po starim narodnim zakljuèenjima pre 1839. godine, koja su utvrðena i zakljuèenjima Sveto-Andrejske skupštine od godine 1858., kao i velike narodne skupštine, držane 20. junija 1868. godine, i po glasu sultanskih berata i hatišerifa od godine 1830. i 1868, nasledno je u plemenu (evo onoga što je zapazio Karadžiæ, da je u Srbiji pleme ono što je u Crnoj Gori bratstvo, rod) sada vladajuæeg Knjaza Milana M.Obrenoviæa IV. u muškom potomstvu iz zakonitog braka po redu prvoroðenja, i to najpre u pravoj liniji, a kad u onoj ne bi bilo naslednika, onda nasledstvo prestola prelazi na poboènu liniju, po istom redu prvoroðenja.


"Od kada Crnogorci od Rusa dobiše sablju kralja srpskoga, glave su im pune smiješnih pretenzija!"


"No ako bi sadašnji Knjaz Milan bez muškog potomstva preminuo, onda prelazi nasledstvo prestola srbskog (ne srbijanskog - p.n.) na muške potomke Knjaza Miloša od kæeri njegovih, tako, da narod srbski od ovih potomaka bira sebi za naslednog Knjaza onoga, koga naðe da je najdostojniji. Izabrani za Knjaza potomak Knjaza Miloša prima vladu pod imenom Obrenoviæa.
A ako ne bi bilo muških potomaka od kæeri Knjaza Miloša, onda narod srbski bira sebi za naslednog Knjaza onog Srbina, u kome (?) ima najviše poverenja. No nikad ne može biti izabran za Knjaza srbskog niko od familije i potomstva Karaðorðeviæa, na koje je baèeno prokletstvo narodno... Ako Knjaz ne bi po sebi ostavio naslednika prestola, ali je knjaginja u vreme njegove smrti trudna bila, onda æe se doèekati vreme njena poroðaja, a meðutim vršiæe knjažesku vlast savet ministarski..."
Dakle, tu su detaljno obraðeni svi moguæi sluèajevi: i ako Milan nema sina, i ako bi njegova žena ostala trudna, pa rodila sina poslije njegove smrti, i ako Miloševe šæeri nemaju sinova... Tek poslije toga mogao bi "narod srbski", a ne srbijanski birati za Knjaza onoga Srbina za kojega naðe da je najdostojniji, ali - to ne može da bude Karaðorðeviæ. Dakle, mislilo se iskljuèivo na državljane Srbije kao moguæe vladare!
Ðe je tu prièa o ujedinjenome Srpstvu koje æe birati Knjaza koji toga bude najdostojniji?
Za ovu raspravu važan je, naravno, i Ustav za Kraljevinu Srbiju od 5. juna 1903. godine, jer to je ustav Karaðorðeviæa, onijeh istih kojijema je po ranijim ustavima bilo zabranjeno da doðu na srpski prijesto. U njegovom èl. 57. stoji:
"U Srbiji vlada Kralj Petar I, iz dinastije Karaðorðeve.
Kralja nasleðuje njegovo muško potomstvo iz zakonitoga braka po redu prvoroðenja. Ako kralj ne ostavi muškog potomstva, nasledstvo Prestola prelazi na poboènu liniju u muškome potomstvu po istome redu prvoroðenja."
Kao što je poznato, proklamacijom od 15.III 1909. izmijenjen je dio ovoga èlana, i za prijestolonasljednika, umjesto prvoroðenoga Ðorða, odreðen Aleksandar, iako to Ustavom nije bilo predviðeno!
Ni ovðe, dakle, nije ostavljena nikakva moguænost da neko drugi doðe na srpski a ne srbijanski prijesto.
Zato je Petru I Karaðorðeviæu bilo lako da iskoristi pruženu priliku i eliminiše iz konkurencije upravo Nikolu, "cara junaka" i "tasta Evrope", pa i svojega tasta. Popeo se, u stvari, na srpski prijesto preko Nikole, koji je mislio da nešto znaèi ona ustavna zabrana!
Jedan od krivaca za takav rasplet je svakako i uticaj onoga komada tatarskoga gvožða, koji je poklonjen knjazu Nikoli 1869. kao navodna sablja kralja Milutina.

--------------------------------------------------------------------------------

12. LAŽNA SABLJA IPAK SIJEÈE!


Ovu je "sablju" jedan privatni kolekcionar iz Pariza poslije Drugog svjetskog rata nudio prvo Srbiji, odnosno Vojnom muzeju u Beogradu, šaljuæi o njoj kvalitetne snimke. Prethodnu ekspertizu ponuðenoga materijala izvršio je major dr Dušan Pribakoviæ, a zatijem je komisija u sastavu: profesori univerziteta, akademici Nikola Radojèiæ i Ðorðe Sp. Radojièiæ i dr Mirjana Ljubinkoviæ ustanovila da "natpis na sablji nije originalan"!
I.Ð. Sp. Radojièiæ, koji je èitavog života prevrtao stare rukopise i pouzdani lingvista Luka Vujoviæ, na Cetinju, došli su do istoga zakljuèka, da je natpis na sablji - ruska æirilica kraja XVII ili poèetka XVIII vijeka! Ako je na sablji postojao neki tekst na starosrpskom jeziku, zašto bi ga Rusi prevodili? Komisija je, meðutim, ustanovila da nema ni tragova brisanja staroga teksta! Kralj Milutin, kao što se zna, umro je iznenada u Nerodimlji 1321. godine! Ratovao je s Maðarima i njihovim vazalima, ali ovu je "sablju" otkupio veliki knjaz Mihailo Nikolajeviè u Tiflisu (!), a ona je "došla Rusima u ruke u nekom boju s Turcima, ko zna kada i kako". Dakle, oèigledno je da je zvanièna Rusija naèinila ovaj falsifikat, davši da se što arhaiènijim jezikom ugravira na metalu ime Stefana Uroša kralja Srbije, uz usklik: Da živeet krallj, sa titlama iznad dva slova!
Da se ne radi ni o sablji kakvu bi kralj nosio, vidi se po èinjenici da ova konjièka tatarska sablja ima sjeèivo sa obje strane, što je karakteristika maèa, ali maè je ravno izdužen kao bodno oružje, dok sablja, kao sjeèno oružje, ima sjeèivo samo sa jedne strane, a onaj drugi, tupi i zadebljani dio služi da ojaèa, da se ne slomije prilikom sudara sjeèiva. Ova navodna Milutinova sablja jeste sablja, ali tatarska, konjièka, koja služi kao bodno-sjeèno oružje!
Da je ova lažna sablja kralja Milutina proizvela veliki utisak i uticaj u Crnoj Gori, zapazio je i srpski namjesnik Jovan Ristiæ, još 31. V 1871. godine:
"Od kad oni (Rusi - p.n.) njima (Crnogorcima - p.n.) dadoše sablju kralja srpskoga, od onda su njihove glave pune smiješnih pretenzija"!
Crna Gora, koja je 1918. i sama bila lažna, posjeèena je, dakle, ovom lažnom sabljom kralja Milutina.


 
Scoring disabled. You must be logged in to score posts.
Zvek_Zivi_Cetinjanin
(Login Zvek_Zivi_Cetinjanin)

POSERBLJENI IZRODE JOPET MALACKO EDUKACIJE !

No score for this post
January 12 2006, 5:51 PM 

CRNA GORA DO DOSELJAVANJA SLOVENA


O najstarijoj istoriji teritorije Crne Gore, od vremena postanka prvih ljudskih zajednica, preko perioda formiranja Ilira kao najstarijih istorijski poznatih stanovnika ovog dijela Balkana, preko doba procvati i propasti Ilirske države, do kraja rimske dominacije i dolaska Slovena na zapadnom dijelu Poluostrva, obavještavaju nas dvije vrste izvora: arheološki, to jest predmeti materijalne kulture dobijeni sistematskim iskopavanjima, i pisani podaci koje o ovoj teritoriji daju antièki, grèki i rimski pisci, kao i podaci koje crpimo iz natpisa otkrivenih i saèuvanih na samom terenu. Odmah valja istaæi da su ovi podaci zasada još uvijek prilièno oskudni: arheološka istraživanja u Crnoj Gori poèela su se, sa izuzetkom ranije veæ voðenih radova na Duklji, intezivnije razvijati tek poslije drugog svjetskog rata. Što se pak tièe pisanih izvora, podaci antièkih pisaca koji se neposredno tièu ove oblasti prilièno su malobrojni i oskudni, a epigrafski spomenici-natpisi ne obuhvataju sve vidove života i istorijskog razvoja, te osvjetljavaju samo izvjesne odreðene probleme. Otuda æe i slika koju danas možemo da stvorimo o najstarijoj istoriji Crne Gore svakako, novim istraživanjima, morati u znatnoj mjeri da budu dopunjena i proširena.

Kulturno istorijski razvoj teritorije Crne Gore u ovim najstarijim vremenima dobrim je dijelom uslovljen i geomorfološkim karakterom i položajem ovog podruèja. To æe se, uostalom pokazati i kroz dalje izlaganje u ovom tekstu. Geografski se ovdje može razlikovati nekoliko regija koje i u kulturnom pogledu imaju izvjesne posebne specifiènosti:
Takva je prije svega priobalska, primorska regija, široko otvorena prema mediteranskom basenu, koja se djelimièno, osobito dolinom Bojane, antièke Barbane, uže povezuje i s unutrašnjošæu. Ovdje oko Skadarskog jezera, zapoèinje velika središnja depresija u Crnoj Gori, koja se proteže pravcem sjeverozapad-jugoistok, od klanca Duge preko Nikšiækog polja, doline Zete i Zetske ravnice do Skadarskog jezera, dijeleæi Crnu Goru na dva osnovna podruèja: južno i sjeverno. Oblast Stare Crne Gore na jugu, jako erodirana kreènjaèko-dolomitska površ, bila je, prema konstatacijama geologa, od najranijih vremena prilièno nepodesna za saobraæaj i naseljavanje. Na sjeveru pak, od pomenute depresije, podruèje Brda, dolinama rijeka Tare, Pive i Lima uže se povezuje za unutrašnjost Balkana i podunavsko-panonski basen, što je našlo svoj izraz i u kulturnom razvoju, osobito u praistorijsko doba. Tako se ovo podruèje u tom smislu može izdvojiti od kulturno naprednije primorske regije, dok se u podruèju centralne depresije suèeljavaju uticaji obje velike kulturne regije starog svijeta.


PRAISTORIJSKO DOBA

O najstarijoj istoriji teritorije Crne Gore, o poèetnim fazama praistorijskog dobakoje zapravo treba posmatrati kao period nepisane istorije , još uvijek smo slabo obaviješteni. U pitanju je tzv. starije kameno doba, doba tesanog kamena ili paleolit, period skupljaèko-lovaèke privrede. Zasada su nalazi ovog vremena u Crnoj Gori sistematski prouèavani samo u peæini Crvena Stijena iznad rijeke Trebišnjice na krajnjem zapadu Crne Gore. Najstariji slojevi otkriveni u ovoj peæini pripadaju još ledenom dobu-glacijaciji Riss i meðuledenom periodu-interglacijaciji, izmeðu predposljednje - Riss i poljednje - Wurm glacijacije. Kulturni ostaci poznati iz ove peæine poèinju još u starijem paleolitu, s tzv. Levllois kulturom, a nastavljaju se u periodu Moustier-a, srednje paleolitskom dobu. Zatim se život produžuje u vrijeme mlaðeg paleolita, u tzv. Aurignac periodu. Oruða koja potièu iz slojeva Crvene Stijene, koja pripadaju ovom vremenu, raðena od tesanog kamena, najviše se vezuju za odgovarajuæe pojave ranijih paleolitskih etapa u Grèkoj, posebno Tesaliji, a u kasnijem paleolitu za tipiènu kulturu toga vremena u Africi, za tzv. Capsien Antropološki ostaci zasada su nepoznati, ali veæ prema kulturnim epohama koje su u Crvenoj Stijeni zastupljene, može se sa sigurnošæu utvrditi da su nosioci te kulture u prve dvije faze morali pripadati primitivnijoj ljudskoj rasi prvobitnog èovjeka - Homo primigenius, dok se u posljednjoj etapi - Aurignacien - veæ pojavljuje savremeni èovjek - Homo sapiens fossilis.

I o neposredno sljedeæoj kulturnoj etapi, srednjem kamenom dobu, mezolitu, koje obilježava prelaz iz paleolitskog u neolitsko doba, dobijamo podatke po nalazima iz Crvene Stijene, otkrivenom u IV sloju ove peæine u kome se mogu razlikovati tri faze. Razlikovanje ovih faza vrši se prema tipiènim oruðima od tesanog kamena, kosti i roga. U najmlaðoj fazi mezolita opada broj koštanog i oruða od roga. Tradicija tada upotrebljavanog kamenog oruða može se pratiti ovdje i u kasnijiem neolitskom periodu, što ukazuje i na dijelom neprekinut kontinuitet u sastavu stanovništva. Inaèe se i mezolit Crvene Stijene po svom karakteru posebno vezuje za odgovarajuæe pojave Afrike i Azije. Ekonomska baza života ostaje i nadalje lov i ribolov.

Daleko više znamo o neposredno sljedeæem periodu mlaðeg kamenog doba-neolita. To je vrijeme kada se, po pravilu, u veæoj mjeri razvijaju nove privredne grane, zemljoradnja i stoèarstvo, nastaju nove manifestacije domaæe radinosti, osobito grnèarija, i dolazi do usavršavanja tehnike obrade kamena sa izradom glaèanog oruða, osobito kamenih sjekira. U ovo vrijeme moguæe je veæ u Crnoj Gori jasno razlikovati dvije velike kulturne regije: primorsku s njenim širim pozaðem i podruèje Brda, uže vezano za unutrašnjost Balkanskog poluostrva, i podunavsko-panonsku zonu. Ova velika kulturna etapa završava se najkasnije tokom treæeg milenijuma prije n.e., dok njene poèetke treba staviti u mnogo dalju prošlost, možda još i prije petog milenijuma.

I neolit primorskog podruèja Crne Gore poznat nam je iskljuèivo po nalazima iz Crvene Stijene. Ovdje sa sigurnošæu razlikujemo dvije etape, raniji neolit okarakterisan: tzv: Impresso grupom, èiju glavnu odliku èini gruba grnèarija s primitivno utisnutim ornamentima, i srednji neolit vezan za tzv. Danilo grupu, nazvanu tako po glavnom nalazištu Danilu kod Šibenika. Obje ove grupe pripadaju jednom širem kulturnom kompleksu dobro poznatom sa zapadne obale Grèke (Leukada), a èije uticaje nalazimo dalje ka istoku do Tesalije i Makedonije. Istom kulturnom kompleksu pripada i najraniji neolit Apeninskog poluostrva, a u izmijenjenim oblicima može se pratiti na zapadu do Španije i Francuske. Zasada je još nejasno, da li izmeðu ovog kompleksa i donekle sliènih pojava u unutrašnjosti Balkana (Starèeva grupa) postoji direktna genetska veza, ili se samo radi o paraalelnom razvoju. Takoðe se ne može tvrditi da li se pojava grnèarije u ovim oblastima ima dovesti u vezu samo s preuzimanjem novih kulturnih tekovina od drugih zemljoradnièkih plemena ili s izvjesnim prodorom novih došljaka primitivnih zemljoradnika iz drugih oblasti, u potrazi za obradivom zemljom, kako je to mogao biti sluèaj u drugim krajevima. Ipak je nesumnjivo da je, bar na Crvenoj Stijeni, - a donekle se slièno pretpostavlja i za priobalska podruèja Apeninskog poluostrva, - lovaèko-skupljaèka privreda ostala i nadalje osnov ekonomike dok zemljoradnja nije igrala vidniju ulogu. Kultura srednjeg neolita - Danilo grupa na Crvenoj Stijeni zasada je još nedovoljno poznata. Ona je vezana za šire podruèje jadranskog neolita. O završetku neolita u ovoj oblasti nema još sigurnih podataka. Prema analogijama u susjednim oblastima primorske zone i njenog pozaða, moglo bi se oèekivati da bi ovdje bila zastupljena tzv. grupa Lisièiæi-Hvar.

Na podruèju Brda, naprotiv, stariji neolit predstavljen je starèevaèkom grupom s nalazištem u Petnjiku kod Ivangrada, a srednji vinèanskom grupom, koja je dobro zastupljena na istom podruèju nalazima s Beran-Krša. Ove dvije grupa jasno se razlikuju osobito po svojoj grnèariji i prpadaju dvama širim kulturnim kompleksima koji se vezuju za centralni Balkan, donje Podunavlje i Anadol. Njihova pojava stoji u vezi sa širenjem primitivne motiène zemljoradnje, koja je, dolazeæi sa istoka postepeno ovladala i Balkanskim poluostrvom. Pojava ovih dviju grupa pokazuje širenje ove nove forme ekonomike i odgovarajuæih oblika materijalne kulture u dva u zastopna talasa. Osim grnèarije, ovdje su dobro zastupljena oruða od glaèanog kamena, a na Beran-Kršu, u vinèanskoj grupi, i idoli od peèene zemlje koji predstavljaju vrhovno božanstvo primitivnih zemljoradnika - majku zemlju. Naselja se sada ne nalaze više u peæinama veæ na otvorenom prostoru: Petnjik leži na blagoj padini pored potoka, a Beran-Krš, na visokom, dominantnom položaju.

U treæem milenijumu prije n.e., vjerovatno u posljednjim vijekovima ovog milenija, dolazi do bitnih promjena u karakteru kulture na cijelom podruèju jugoistoène Evrope. One svakako ukazuju i na jedan znaèajan novi istorijski proces. U ovo vrijeme naroèito se razvija stoèarstvo koje donosi sa sobom i pojavu novih bolje organizovanih patrijarhalnih grupa, s novim naèinom sahranjivanja: pojavom porodiènih grobova pod humkama, ðe se starješini porodice - muškarcu ukazuje posebno poštovanje, s novim tipom naselja na dominantnim položajima zgodnim za odbranu i s èešæom pojavom kamenog oružja, bojnih sjekira. Sve ovo upuæuje na veæu nesigurnost. Tokom ovog vremena èovjek je ovladao upotrebom metala, najprije bakra, koji se upotrebljava u ogranièenom obimu, a kasnije u veæoj mjeri bronze.

Smatra se da promjene koje u ovo vrijeme nastaju stoje u vezi s najezdom indoevropskih nomadskih stoèara iz stepskih podruèja južne Rusije koji su prodrli u okviru velike seobe u više uzastopnih talasa. Oni nameæu svoju novu ekonomiku i jaèu ratnièko-stoèarsku organizaciju. Može se prihvatiti da se njihovom mješavinom s domorocima vrši i indoevropeizacija krajeva u koje su prodrli i stvara osnova za dalje formiranje, kroz procese mješanja plemena, njihovog stapanja i njihove dalje društvene evolucije, prvih u starom vijeku poznatih evropskih naroda, meðu njima i Ilira.

Nesumnjivo je da su ovi pokreti, koji predstavljaju arheološki odraz jednog znaèajnog istorijskog procesa, zahvatili i današnju Crnu Goru. Arheologija nam u ovom smislu takoðe pruža nekoliko podataka. Veliki kremeni noževi, naðeni u Lastvi na granici Hercegovine i Crne Gore, pripadaju tipu dobro poznatom u karpatskoj i panonskoj oblasti, èije se porijeklo vjerovatno ima tražiti u južnoj Rusiji. U ovaj period spada i bakarna sjekira iz Tuzi koja pripada jednom tipu takoðe poznatom na istom podruèju. Najzad bušeni kameni èekiæi koji su dijelom mogli služiti i kao bojne sjekire, a pojavljuju se na širokim podruèjima Evrope u vezi s pokretima nomadskih stoèara, takoðe su poznati sa više nalazišta Crne Gore (Štedac kod Podgorice, Æemenac kod Nikšiæa, Budimlje i Petnjik kod Berana).

Veoma znaèajnu pojavu u Crnoj Gori, kao i na cijelom Zapadnom Balkanu, predstavljaju utvrðena praistorijska naselja - gradine i sahranjivanje pod tumulima - humkama. Ove se pojave prate kroz cijelo metalno, bronzano i gvozdeno doba i tipiène su sigurno u kasnije vrijeme za Ilire. U Crnoj Gori nalazimo ih u svim krajevima, s izvjesnim lokalnim odstupanjima u konstrukciji gradina i tumula i u naèinu sahranjivanja. Neki od ovih nalaza, kao gradina Trijebaè i jedan grob pod humkom sa istog mjesta kod Podgorice, možda pripadaju vremenu o kome je rijeè, periodu prelaska iz neolita u metalno doba ili poèetku bronzanog doba. U tom sluèaju ovi bi se nalazi vezivali za gore opisane istorijske dogaðaje.

Razvijeno bronzano doba (oko 1500-1200. godine prije n.e.), predstavlja period mirne evolucije koja nastaje stabilizacijom poslije burnih dogaðaja predhodne epohe. U Crnoj Gori poznat nam je izvjestan broj nalaza ovog vremena. Naselja imaju dominantan položaj karakteristièan za gradine (Beran-krš, nastanjen još u neolitsko doba), ali mogu ležati i na rijeènim terasama (Bijediæi kod Bijelog Polja). Naselje Æeret kod Ulcinja leži na obali isušenog Zoganjskog blata. U Crvenoj Stijeni peæinsko naselje ostalo je u upotrebi i u ovom periodu. Sahranjivanje se vrši pod humkama. Kultura ovog vremena ipak je još slabo poznata, jer nedostaju veæi arheološki zahvati. Uglavnom se prema odlikama i oblicima keramike može smatrti da ova nalazišta pripadaju bronzanom dobu, ali se u tom okviru ne mogu vremenski bliže odrediti.

Posebno znaèajnu pojavu èine bronzane sjekire, meðu kojima se izdvaja tzv. albansko-dalmatinski tip. Ove sjekire imaju jako izvijenu oštricu, bušenu ušicu i ispod nje dodatak u vidu trna. Takve su sjekire dobro poznate iz Albanije, sa Primorja, ali dijelom i iz unutrašnjosti Crne Gore. Ovdje treba pomenuti nalaze iz Grdove gradine u Petroviæima, Zavrha kod nikšiæa, zatim iz Krajine, Spièa, Perovca, ðe je naðena ostava (?) od 20 primjeraka, okoline Podgorice, Kolašina i Ostrelja (kod Bijelog Polja). Po svome tipu ove su sjekire orijentalnog porijekla i imaju najbliže analogije u Siriji i Palestini. Ipak, s obzirom na izvjesna odstupanja od prototipova, može se smatrati da su nastale pod uticajem tipova sa Istoka, vjerovatno donijetih trgovinom na jadransku obalu, a da su kasnije, prema tim uzorima, proizvoðene lokalno u nekim današnje Albanije ili Crne Gore i odatle izvožene u druge krajeve.

Period prelaza iz bronzanog u gvozdeno doba obuhvata vrijeme oko 1200-800 godine prije n.e. To je vrijeme velikih pomjeranja plemena sa Balkana prema Egeji i Mloj Aziji poznatih pod imenom Egejske seobe. U to doba pada rušenje hetitske države, trojanski rat i poznati pohod tzv. Pomorskih naroda, koji dijelom dolaze sa Balkana, i stižu èak do Egipta ðe ih je konaèno porazio faraon Ramzes III (1196-1191 prije n.e.). Takoðe je sigurno da su ova pomjeranja dovela i do novih kontakata, spajanja i sažimanja etnièkih grupa poslije kojih se na yapadnom dijelu Balkana konaèno pojavljuju formirani Iliri. Nejasno je zasada u kojoj su mjeri u ovim pokretima uèestvovala i plemena koja tada naseljavaju Crnu Goru. Izvjesni metalni nalazi - bušene bronzane sjekire, tzv. keltovi, naðene u Crnoj Gori pripadaju toj epohi (Smrduša kod Nikšiæa, Kolašin, Budimlje kod Berana, grivna iz Rudeša kod Berana).

No nalaza je suviše malo da bi se moglo tvrditi da li su ih ovamo donijeli došljaci u toku pokreta Egejske seobe, ili su samo odraz jaèih trgovaèkih veza.

Ovom periodu pripadaju i crteži na stijeni iz okapine Lipci kod Risna. Ovdje su prikazani životinje-jeleni, vjerovatno psi i lovci. Po svom stilu i izvjesnim geometrijskim ukrasima, ovi nalazi mogli bi se pripisatzi kraju ove epohe (oko VIII vijeka prije n.e.). Oni se mogu dovesti u vezu s nekim kultnim mjestom - svetilištem pod vedrim nebom u podruèju stare ilirske kuture.

Oko 800 godina prije n.e. otpoèinje gvozdeno doba u pravom smislu rijeèi. Poslije perioda smirenja i stabilizacije, koji prati Egejsku seobu, ubrzo dolazi do jaèanja plemenske aristokracije, formiranja veæih i manjih plemenskih saveza koji konaèno prerastaju u nove forme društvenih zajednica poznatih pod nazivom varvarskih država. U ovo vrijeme s punom sigurnošæu na cijelom zapadnom Balkanu i u Crnoj Gori možemo govoriti veæ o ilirskim plemenima. Vrijeme oko 800. godine do IV vijeka prije n.e., u kome se na našoj jadranskoj obali razvije grèka kolonizacija, još se može pripisati praistoriji - gvozdenom dobu u užem smislu. U Crnoj Gori najvažnije arheološke objekte te vrste predstavljaju tumuli. koji su posebno ispitivani u Banjanima i Gotovuši kod Pljevalja. Nalazi iz ovih humki, oružje-koplja od gvožða, zatim bronzani nakit, kopèe, fibule, toke, grivne, imaju iste oblike kao u drugim krajevima Balkana nastanjenim Ilirima a posebno se vezuju za one iz grobova pod humkama na Glasincu u Bosni. Ovima su vrlo bliski i nalazi iz velikog dijela Albanije, što upuæuje na veliko kulturno jedinstvo ilirskih plemena ovih krajeva u to doba. Za naredne vjekove veæ raspolažemo i izvjesnim podacima pisanih izvora te s IV vijekom prestaje praistorijska etapa u najstarijoj istoriji Crne Gore.


CRNA GORA U OSVIT PISANE ISTORIJE


ILIRSKA DRŽAVA

Tokom IV vijeka prije n.e. na našoj jadranskoj obali dolazi do stvaranja grèkih kolonija. Njihov je nastanak uglavnom vezan za kolonizatorsku aktivnost sirakuškog tiranina Dionisija starijeg. Starijem vremenu pripadala bi samo Knidska kolonija na Korèuli. Pored kolonija, kao naselja grèkih doseljenika, postojali su sigurno i trgovi-emporija, ðe su Grci s domorocima razmjenjivali svoju robu. Može se pretpostaviti da se jedan takav emporij nalazio u Budvi (antièkoj) koju pominje još Sofokle u V vijeku prije n.e.

Prodor Kelta ili Gala, za koje se zna da su u IV vijeku preko jadranske obale iz Italije prodrli do Panonije, nije u Crnoj Gori ostavio vidnih tragova. Kelti se ovdje nijesu zadžavali. Na njihov uticaj upuæuju samo izvjesni oblici nakita, osobito fibule koje podražavaju keltske oblike, vjerovatno predstavljaju domaæe proizvode, raðene po keltskom uzoru. Naprotiv, od IV vijeka veæ sa sigurnošæu možemo govoriti bar o nekim ilirskim plemenima koja pominju izvori. U Crnoj Gori poznata su nam sljedeæa ilirska plemena: Ardijei, Plereji, Enhelejci, Labeati, Dokleati, Autarijati i možda Pirusti. Granice ovih plemena nijesu uvijek potpuno sigurne, a izgleda i da su se mijenjale tokom vremena. Tako Ardijee spominje Strabon najprije oko Neretve, prema ostrvu Hvaru, ali ih zajedno sa Plerejima vezuje i za podruèje od Neretve do Boke. U doba Ilirskih ratova oni igraju vidnu ulogu u sjevernoj Albaniji, dok ih 135. godine Rimljani preseljavaju u unutrašnjost. Ove kontradikcije mogu se vjerovatno objasniti postepenim širenjem imena Ardijea, u vezi sa stvaranjem veæeg plemenskog saveza, a možda i Ilirske države. Geograf Pseudo Scilaks (Pseudo Sculax) pominje Enhelejce kao gospodare Rizonskog zaliva (Boke Kotorske). Oni su se svakako protezali daleko na jug. Labeati su živjeli oko Skadarskog jezera (Lacus Labeatis). Tit Livije pominje da se u njihovoj zemlji nalazio Skadar (Scodra) i Medun (Meteon). Nejasan je njihov odnos prema Dokleatima èije ime nosi antièka Duklja (Doclea). Jedan natpis iz Rimskog doba otkriven u Banjanima pominje Gaja Epikada (Caius Epicadus), koji je bio jedan od prvaka (Princeps) Dokleata, što znaèi da im je pripadala i ova oblast. Autarijati èije se ime vezuje za planinu Taru, živjeli su po Pseudo-Skilaksu sjeverno od velikog jezera koje se obièno izjednaèuje sa Skadarskim. Za njih znamo da kasnije prodiru èak u Donje Pomoravlje (Strabon), dok ih je, po Diodoru, krajem IV vijeka prije n.e., Kasandar naselio napodruèju oko planina Orbela (Belasica). I ovdje se može raèunati kako sa pomjeranjem plemena tako i sa širenjem njegovog imena u vrijeme najveæe moæi, vjerovatno u vezi s formiranjem plemenskog saveza. Što se pak tièe Pirusta, po nekim indicijama moglo bi se, uz ogradu, pretpostaviti da su naseljavali djelove Crne Gore oko Pljevalja.

U vremenski isti period treba uklopiti i cjelokupnu istoriju Ilirske države, kao najviše društveno-politièke organizacije starih Ilira. U tom okviru izdvaja se najprije formiranje ilirske države na južnom dijelu Balkanskog poluostrva, u današnjoj južnoj Albaniji, a, kasnije, razvitak države vezane za sjevernu Albaniju i Crnu Goru. Ova posljednja etapa ilirske države dovedena je u vezu s plemenom Ardijea, i pojavom nove dinastije Agrona, Pleuratova sina. Nesumnjivo je da pomenuta država stoji iznad nivoa saveza plemena, dok, s druge strane, pokazuje i neke specifiènosti koje je izdvajaju od klasiènog tipa robovlasnièke države starog vijeka: grèkog polisa, helenistièkih država i Rima. Njenu najpotpuniju definiciju dala je F. Papazoglu, koja je oprijedjeljuje kao "skup gradova i veæih i manjih plemenskih zajednica, koje u malom imaju istu složenu strukturu". Elementi države koje u ovoj zajednici nalazimo su naslijeðena vlast i dogovarajuæi položaj èlanova kraljevske dinastije, vezivane za izvjesne vodeæe liènosti ("principes"), koje su, po našem mišljenju, vodeæe liènosti plemenskih zajednica, kao i postojanje poreza. S druge strane, nedostatak stabilnosti granica "državne zajednice" kao i nepostojanje unutrašnje administrativno-teritorijalne podjele - ukazuju na nestabilnost, zavisnu od još uvijek snažnih plemenskih ilirskih organizacija, s jakim separatistièko-lokalistièkim težnjama, koje se, tek tu i tamo i pod odreðenim uslovima ukljuèuju u državnu, višu organizaciju.

Formiranje prve Ilirske države teritorijalno odreðene podruèjem južne Albanije, povezano je s kraljem Bardilisom i njegovim nasljednicima. Tek kasnije, tokom III vijeka prije n.e. centar države transportuje se ka sjeveru. Iako danas postoji mišljenje o neposrednom kontinuitetu u razvitku ilirske države izmeðu ova dva perioda, potrebno je voditi raèuna o velikim perturbacijama, nastalim oko prelaza IV u III vijek, dijelom u vezi s istorijskom ulogom kralja Pira koji je, izgleda, vidno uticao na dalji razvoj ilirske države.

Prve podatke o ilirskoj državi s centrom transportovanim ka sjeveru nalazimo tek u vrijeme vladavine Agrona, Pleuratovog sina, koji intervenišuæi u sukobu izmeðu makedonskog cara Demetrija i Etolaca, staje na stranu Makedonaca i pobjeðuje Etolce. Od tog vremena istorija ilirske države okarakterisana je stalnim taktiziranjem u sukobima pojedinih balkanskih država i Rima, s težnjom da u ovoj situaciji izvuèe maksimalnu korist. S druge strane, Rim je, shvatajuæi ulogu i znaèaj ilirske države na Balkanu, vodio prema njoj sistematsku politiku s krajnjim ciljem njenog definitivnog uništenja a uz stvaranje izvjesnih, povremenih kompromisa.

Prvi istorijski pomen Argona, i nove Ilirske države u rimskim izvorima (osobito Polibije, Apijan, Dion Kasije i Tit Livije) vezuje se kako je veæ podvuèeno, za pobjedu nad Etolcima. Odmah zatim poslije Agronove smrti, njegova udova Teuta preuzima napade na Isu (Vis), Apoloniju, Dirahijon (današnji Draè) i Korkiru (Krf), ðe vlast prepušta svom vojskovoði Dimitriju Hvarskom. U takvoj situaciji, grèki gradovi pozvali su u pomoæ Rimljane. Poslije neuspjele misije braæe Korunkana na Teutinom dvoru i ubistva jednog od ovih poslanika, Rimljani su 229. godine prije n.e. preduzeli vojnu intervenciju kojom od ilirske agresije oslobaðaju grèke gradove. Tom prilikom Dimitrije Hvarski stao je na stranu Rimljana. Prilikom zakljuèenja mira 228. godine prije n.e. ilirska država praktièno je izgubila najveæi dio svog podruèja. Istovremeno zakljuèeno je da Iliri ne smiju s više od dva broda ploviti južno od Lješa (Lisos), èime se konaèno željelo stati na put miješanju ilirske države u borbe i sukobe u jugozapadnom dijelu Balkana. Ovako sklopljen ugovor nije meðutim urodio plodom. Dimitrije Hvarski postao je ubrzo eksponent Ilira, pošto je oženivši se Teutom, Agronovom udovom, postao tutor nasljednika ilirskog prijestola Agronovog sina Pinesa, sporazumijevši se istovremeno sa Skerdilaidom, Agronovim bratom. U daljim rimsko-makedonskim sukobima, poslije prodora Ilirskih brodova do Pilosa u Makedoniji, Rimljani 219 g. prije n.e., ponovo preduzimaju akciju protiv Ilira. Poslije ovoga poduhvata Dimitrije Hvarski konaèno bježi u Makedoniju dok Skerdilaid definitivno prelazi na stranu Rimljana, zajedno sa svojim sinom i nasljednikom Pleuratom: tako 217. godine prije n.e. oni prodiru do Lihnida (Ohrid) i Pelagonije, dok 214. godine prije n.e. makedonski kralj Filp V lukavstvom zauzima Lisus i izgleda nameæe svoju vlast nad cijelim podruèjem do Skadra. Sukobi se nastavljaju i poslije 205. g. prije n.e., datuma poslije kojega se kao jedini Ilirski vladar pojavljuje Skerdilaidov nasljednik Pleurat, koji i dalje, kao saveznik Rimljana, s promjenljivom sreæom, nastavlja kroz dugi niz godina voðeno ratovanje. Tako mirom u Tempe (197. godine) Pleurat pod svoje okrilje ponovo dobija podruèje Lihnida, dok 189. godine prije n.e. opet pustoši etolsku obalu.

Oko 180. godine prije n.e. na ilirski prijesto stupa posljednji veliki ilirski vladar Gencije. Njegov dolazak na vlast, vezan je s pacificiranjem raznih protivnika, voða regionalnih plemenskih zajednica, meðu kojima se pominje i jedan èlan porodice Epikada, možda jedan od plemenskih starješina Dokleata, kao i Gencijev brat Pleurat. Prijestonica Gencijeve države nalazila se u Skadru. U vrijeme njegove vladavine obnavlja se sukob sada ojaèane Ilirske države s Rimom. Gencije je bio u moguænosti da otkloni razne intrige grèkih gradova koji su ga optuživali za gusarske napade na grèke gradove na jadranskoj obali i da vodi tajne pregovore s novim makedonskim vladarom Persejom. Kada je 171. godine prije n.e. izbio novi rat izmeðu Rima i Makedonije, on se nalazio na rimskoj strani.

U toj situaciji Gencije je zauzeo kolebljiv stav, te je poslije prvih lokalnih makedonskih uspjeha, stupio u pregovore s Persejom. Ovakvo držanje ilirskog kralja dalo je povoda Rimljanima da protiv njega preduzmu oružanu akciju. Godine 168. prije n.e. razbijena je Gencijeva vojska, dok, oèigledno, separtistièke težnje pojedinih ilirskih plemenskih zajednica i gradova dovode do raspada njegove države. Pošto se i njegov brat Karavancije zajedno s èlanovima Gencijeve porodice predao Rimljanima u Meteonu (današnjem Medunu), Gencije je definitivno poražen. Rimski konzul i komandant u ovom ratu Lucije Anicije ( L. Anicius), koji je u Rimu proslavio trijumf nad Ilirima, sazvavši u Skadru predstavnike Ilira, diktirao je, u stvari, uslove mira o èemu nam podatke pruža Livije. Ilirska država podijeljena je tada u tri regije: oblast Lješa, Labeata, i podruèje Agrovinita, Rizonita i Olcinijata s njihovim susjedstvom. Tom prilikom Rimljani su istakli i svoju želju da Iliri budu slobodni, dok je posebna autonomija pružena stanovnicima Ise (Visa), Taulantima, Pirsurstima, Rizonitima i Olcinijatima, kao i Daorsima, oèigledno gradovima i plemenima koji su vrijeme rata protiv Gencija svojim otpadništvom išli na ruku rimskom osvajanju.

Nema sumnje da su Rimljani uspješnim ratom 168. godine definitivno razbili otpor ilirskih plemena i njihove države. Meðutim, uprkos tome je isto tako nesumnjivo da je rimska politika ozbiljno vodila raèuna o specifiènim uslovima Ilrije i njenih plemenskih odnosa Na to ukazuje i sam fakat davanja odreðenih, veæih prava Gencijevim protinicima, kao i izdvajanje triju regija. Njihovo postojanje potvrðeno je izmeðu ostalog i kovanjem novca grada Lješa, oblasti Labeata i konaèno Daorsa u vremenu poslije 168. godine. U tom pogledu je posebno zanimljiva pojava Balajosa, poznatog po novcima kovanog na Hvaru i u Risnu, pri èemu ovu liènost risanske emisije novca obilježavaju kao kralja Balajosa. Vrlo je vjerovatno da on predstavlja jednog od vodeæih plemenskih sarješina iz Gencijevog vremena , koji je nešto kasnije èak uspio da uzme titulu kralja. Nije iskljuèeno da Balajosa treba izjednaèiti s jednim od istaknutih Gencijevih saradnika, Belom, koga pominje Livije, navodeæi da ga je Gencije u vrijeme svoga poraza u ratu s Rimljanima poslao na pregovore s Anicijem.

Poslije 168. godine nesumnjivo se na ilirskom podruèju mogu pratiti i dalji sukobi s rimskom vlašæu, uprkos odluènoj Anicijevoj pobjedi. Tako znamo za dalje pljaèkaške akcije Ardijea i Plereja, koje su konaèno završene 135. godine prije n.e. akcijom konzula Fulvija Flaka ( Fulvius Flaccus), poslije koje je izvršena i deportacija Ardijea u unutrašnjost zemlje. U graðanskom ratu izmeðu Cezara i Pompeja, najveæi dio podruèja zapadnog Balkana i primorskih gradova stao je na Pompejevu stranu. Poslije ugovora izmeðu trijumvira Brundisiju (40 g. prije n.e.), cjelokupno podruèje potpalo je pod jurisdikciju Oktavijana, kasnijeg Avgusta.

O kulturi ovog vremena na teritoriji Crne Gore pružaju nam podatke arheološki nalazi. Tako zidine starog Meduna kojima su sliène i one u Risnu u koje se Teuta sklonila u vrijeme rata s Rimljanima. I neki ostaci gradskih bedema u Ulcinju pripadaju jednom vrlo karakteristiènom tipu konstrukcije koji se može datirati u III vijeku prije n.e., a nastao je pod uticajem grèkih i epirskih oblika gradnje. Znaèajna je i nekropolja u Gostilju kod skadarskog jezera u oblasti Labeata, koja, po novcima u njoj naðenima, pripada dobu Gencijeve vladavine i neposredno kasnijem periodu. Predmeti naðeni u grobovima pokazuju jak uticaj grèke materijalne kulture, pored lokalnih oblika, osobito nakita.


CRNA GORA U DOBA RIMSKOG CARSTVA

Kada je, poslije dalmatinsko panonskog ustanka ( 6-9 godine n.e.) prvobitni Ilirik podijeljen u dvije provincije: Panoniju i Dalmaciju, ušla je teritorija Crne Gore u sastav carske provincije Dalmacije kojom je upravljao carski legat ( Legatus Augusti pro praetore). U okviru izdvajanja triju sudsko-administrativnih regija-konvenata u provinciji Dalmacije, Crna Gora je pripala naronskom konventu sa sjedištem u Naroni (Vid kod Metkoviæa). Plinije stariji dao je podatke o teritoriji pojedinih plemena u ovoj provinciji ( civitates) kao i o broju njihovih bratstava (decuriae). O etnièkoj slici stanovništva u Dalmaciji i posebno u Crnoj Gpri pružaju nam podatke pisani i izvori, naroèito epigrafski spomenici.
Pada u oèi da se u cijeloj Dalmaciji, a to važi i za Crnu Goru, osjeæa izvjesno dvojstvo izmeðu primorske zone i njenog neposrednog pozaða i unutrašnjosti zemlje: na prvom podruèju romanizacija je znatno jaèa, osobito u velikim priobalskim gradovima i u Duklji, dok se u unutrašnjosti mnogo žilavije održava starosjedilaèki ilirski element, što dolazi do izraza u liènim imenima i materijalnoj kulturi. U priobalskoj zoni Rimljani su formirali naselja rimskih graðana. (Oppida civium Romanorum) u Rizonu (Risnu), Butui (Budvi), Acruviju (U Boki Kotorskoj) i Olciniju (Ulcinju), od kojih neka, kao Risan, kasnije dobijaju druge forme rimske gradske samouprave. Takav je sluèaj i sa Dokleom (Duklja) i nekim gradovima u unutrašnjosti, osobito Municium S... (vjerovatno Splonum) u Kominima kod Pljevalja. U romanizaciji provincije vojska je igrala neznatnu ulogu, pošto je veæ tokom I vijeka n.e. Dalmcija postaje provincia inermis - bez stalne vojne posade.

Pored doseljenih rimskih graðana i nejednako romanizovanih domorodaca, bilo je i stranaca, osobiti Grka. Zanimljivo je da je broj robova u cijeloj Dalmaciji, s izuzetkom velikih priobalskih gradova kao Salone, Iadera (Zadra) i dr. relativno mali. Èesto su robovi vezani za kuæu i kuæne poslove. Održava se izvjesna autonomija domorodaèkog stanovništva. Na veæ pomenutom natpisu iz Rijeèana domorodac Gaj Epikad oznaèen je kao prvak Dokleata (Princeps Docleatium) dok je Agir, Epikadov sin ( Agirro Epicadi filius) obilježen kao prvak kastela (castellum) Salthua. Termin kastel svakako obilježava lokalnu formunaselja u ovim krajevima.

O privrednoj strukturi Provincije podatke nam pruža spis Expositio totius mundi. Naroèito se ukazuje na bogatstvo rudnim blagom, osobito gvožðem, bogatstvo drvetom za graðu, dok pomen sira upuæuje na razvoj stoèarstva. Izvjesne podatke o ekonomici imamo i sa teritorije Crne Gore. Tako je poznat bio dokleatski sir. Uprkos bogatstvu rudom nemamo zasada direktnih podataka o rudarstvu u Crnoj Gori. Meðutim o tome indirektno govore podaci da su Rimljani u erdeljske zlatne rudnike preselili kao specijalizovane rudare ljude iz provincije Dalmacije, meðu kojima je bilo Pirusta i onih iz Splonuma. Epigrafski i arheološki spomenici potvrðuju postojanje velikih posjeda (tzv. Fundus) kao i poljoprivrednih gazdinstava ( villae rusticae). Veliki Fundus nalazi se na Trebišnjici kod Kosijereva, neposredno pored granice Hercegovine i Crne Gore. Poljoprivredna gazdinstva postojala su u Petrovcu na moru (Mirište), na Prevlaci u Boki Kotorskoj, možda i u Brèelima u Crmnici. Na jednom natpisu iz Kolovrata kod Prijepolja, koji je ulazio u sastav teritorije Municipija kod Pljevalja, spominje se osloboðenik s titulom vilicus-upravnik imanja, što potvrðuje da je i ovdje postojalo takvo gazdinstvo.
O zanatima u provinciji posebno u Crnoj Gori, podatke nam opet pružaju natpisi. Znamo da je u Dokleji postojao esnaf zanatlija koji su obraðivali drvo, metal ili kamen ( Collegium fabrum), a možda i esnaf kovaèa ( ferrarii). Takoðe su postojale i domaæe ciglane, iako je opeka dovožena i iz Italije iz poznate ciglane Pansiane (Figlina pansiana). Žig Docl. na opekama navodno naðenim u Spužu ukazivao bi na domaæu Doklejsku radionicu, a žigovi MR i PAS, na opekama iz Pljevalja vjerovatno upuæuju u istom smislu.

Na teritoriji Crne Gore zabilježena su u antièkim izvorima i dva važna rimska puta koji su prelazili preko nje. Njih pominje Pojtingerova tabla ( Tabule Peutingeriana) i Antoninov itinerar (Itinerarium Antonini). U pitanju su dvije grane puta koji se spuštao sa sjevera duž jadranske obale, te se kod Narone dijelio u dva kraka od kojih je jedan išao obalom a drugi kroz unutrašnjost, da bi se ponovo spojili u Skadru ( Scodra). Iako se dva mjesta koja se na ovim putevima pominju ne mogu identifikovati s punom sigurnošæu, nesumnjivo je da se Bersumno nalazio kod Podgorice (Ribnica), Anderba kod Spuža, dok se Sallunto pomenut u izvorima ima izjednaèiti sa Salthua kod Rijeèana, odakle se odvajao put ka Boki Kotorskoj. Trasa ovih puteva potvrðena je i nalazima miljokaza u Tuzima, na Cijevni, Trešanici, zatim u Kusadana, dok su tragovi puta konstatovani u Trubjelama i Podbožuru kod Nikšiæa. Što se pak tièe priobalskog puta, pravac njegove trase vjerovatno oprijedjeljuju arheološki nalazi izmeðu veæih gradova rimskog doba, kao u Vranoviæima i Lastvi U Grblju i u Zoganju kod Ulcinja. Nesumnjivo je da su i druge prirodne komunikacije Crne Gore predstavljale pravce rimskih puteva, ali se o tome malo zna. Svakako je važan put vodio od Nikšiæa preko Pljevalja ka Sandžaku. U Æiæijama i Otaloviæima kod Pljevalja naðeni su rimski miljokazi.

O duhovnom životu na teritoriji Crne Gore u doba rimskog carstva, osobito nam govore natpisi i spomenici posveæeni raznim božanstvima. I ovdje dolazi do izraza snaga domorodaèkog elementa. Kult zmije, svete životinje Ilira potvrðen je predstavama na srebrnim ploèama iz Gostilja, a ilirski konjanik-Bog Medaur, natpisom iz Lambeze u Africi koji to božanstvo pominje kao zaštitnika Risna. Bilo je i drugih ilirskih božanstava kao Diana Candaviensis na jednom natpisu iz Dokleje. Postoji i tzv. interpretatio romana, izjednaèenje domaæih božanstava s njima sliènim rimskim. Takav je možda sluèaj Herakla, a svakako Merkura u Dokleji. Posebno mjesto zauzima krilati genije prikazan na spomenicima iz Komina kod Pljevalja. Pored toga, poštovana su, osobito u gradovima i uobièajena božanstva zvaniènog rimskog Panteona. Jupiter, Junona, Venera i dr. Orijentalni Bog mitra poštovan je u svtilištu pod vedrim nebom na Lever Tari. Zanimljivo je da iz Crne Gore nijesu poznati spomenici Silvana kao romaniziranog ilirskog božanstva, vrlo èesto u Dalmaciji. Èinjenica je da je ovo božanstvo poštovano u neposredno susjednom kraju (Moèiæi kod Cavtata), upuæuje da se u Crnoj Gori mogu oèekivati njegovi spomenici.

U doba rimske dominacije razvio se u Crnoj Gori izvjestan broj gradova o kojima podatke crpimo iz arheoloških iskopavanja i epigrafskih spomenika. Najvažniji od njih bili su:

DOCLEA (Dokleja) - današnja Duklja na ušæu Zete. Ovo je jedan od najznaèajnijih gradova rimskog doba na teritoriji Crne Gore. Postao je municipij u vrijeme dinastije Flavijevaca. O tome govori èesta pojava rimskog rodovskog imena Flavija (Flavii) na natpisima Dokleje, kao i èinjenica da se kao ime rimske tribe kojoj pripadaju graðani ovog grada javlja Kvirina (Quirina), kojoj pripadaju i Flavijevci. Meðu znaèajnijim liènostima Dokleje pominje se Mark Flavije Fronto, koji je obavljao razne funkcije i u Naroni, Epitauru (Cavtatu), Risnu i Skadru. Njegovom sinu bila je podignuta i konjanièka statua na doklejskom forumu. O sastavu stanovništva grada, zanatskim udruženjima i znaèaju Dokleje bilo je veæ govora. U V vijeku grad je bio i sjedište episkopije. U etnièkom sastavu samog grada mali je broj domorodaca koji su poslije romanizacije saèuvali svoja domaæa imena. Naprotiv na teritoriji municipija, van Dokleje, ilirski elemenat ostaje jaèi, što se vidi takoðe iz natpisa osobito iz Vuksan-Lekiæa. Nizom arheoloških istraživanja, koja su i danas u toku, utvrðen je areal grada, s bedemima i glavnim ulicama, konstatovano je i postojanje foruma s nizom javnih graðevina, kao bazilike, hramova, termi i drugih objekata. Takoðe su istraživana groblja nekropole pored grada s grobovima iz rimskog i kasnijeg hrišæanskog doba.

RHISINIUM - Risan. Grad koji je najprije bio oppidum civium Romanorum, cvjetao je i u rimsko doba, možda i ako kolonija, našta ukazuje nesigurni natpis iz Rogatice koji pominje koloniju Ris...(možda Risan). Natpisi iz Risna i okoline pominju tribu Sergiju i italski rod Statia (Statii). Rimski grad nalazio se na desnoj obali rijeke špilje, u polju Carina, ispod Gradine. Izvan ovog Areala, ðe su naðeni znaèajni djelovi arhitekture i drugi arheološki objekti kraj puta Risan - Nikšiæ, svakako i kraj stare rimske trase, nalazila se vila sa izvanrednim mozaicima koja je samo dijelom ispitana.

ACRUVIUM (ili Agruvium). Nejasan je položaj ovog grada koji kao i njegove stanovnike Agravonite spominju veæ Tit Livije i Plinije. Lokacija grada tražena je kod Kotora (Dekatera), no i zalivu Trešta (Bigovo), ðe postoje znatni rimski ostaci. Etimološki, s imenom Agruvija pojedini nauènici dovodili su u vezu ime Grbalj.

BUTUA - Budva. O ranijoj istoriji ovog grada bilo je govora u prethodnom izlaganju. Nesigurno je da li je grad, najprije Oppidum civium romanorum, kanije bio i municipij. Meðu imenima na nadgrobnim spomenicima ima i domorodaèkih-ilirskih. O topografiji antièkog naselja zasada nemamo podataka.

OLCINIUM - Ulcinj. Iako se grad pominje veæ i ranije, èak u doba propasti Gencijeve države arheološki se još uvijek ništa ne zna o kolekciji i izgledu Olcinija.

MUNICIPIUM S... (Splonum?) u Kominama kod Plevalja. Meðu samoupravnim gradovima rimskog doba na teritoriji Crne Gore ovaj je svakako najbolje poznat. O njemu nam najviše podataka pružaju epigrafski spomenici. Najprije se može identifikovati sa Splonumom, po natpisu Ulpija Gelijana (Ulpius Gellianus>) iz Komina koji pominje ovaj grad i po ošteæenom natpisu Publija Elija Piadomena Karvanija (P. Aelius Piadomenus Carvanius) iz Kolovrata kod Prijepolja koji svakako pripada teritoriji ovog municipija. Grad je vjerovatno postao municipij u vrijeme Antonina Pija. Brojna ilirska plemena koja se kao nadimci pojavljuju na natpisima uz rimska gentilna imena, osobito Aurelija (npr. Apro, Ana, Cato, Panto, Pritano, Vendo) i dr., èak i kod opštinskih funkcionera, ukazuju na jako održavanje ilirskog domorodaèkog elementa u ovom zabaèenom kraju provincije Dalmacije, èak i u vrijeme pune romanizacije. U tom smislu ukazuju i nadgrobni spomenici s predstavama (krilati genije) i stilskim odlikama koje upuæuju na postojanje domaæe klesarske radionice. Iskopavanja vršena u toku posljednjih godina dala su znaèajnih podataka pogotovu o nekropolama-grobljima i tipiènim oblicima grobova, vezanim za starosjedilaèki element.
Prema arheološkim nalazima i podacima izvjesnih natpisa koji pominju dostojanstvenike vezane funkcijom za rimsko ureðenje municipija, moglo bi se pretpostaviti i postojanje takve vrste gradova u okolini Berana, a možda i Bijelog Polja. O tome, zasada nema sasvim pouzdanih podataka.

O Crnoj Gori u kasnom rimskom dobu nemamo puno podataka.
Poslije reformi cara Dioklecijana 297. ili 305-306. godine, izvršena je potpuna administrativna reorganizacija rimskih provincija. Tako je rimsko carstvo bilo podijeljeno na 4 prefekture, koje se dalje dijele na dijaceze, a ove na provincije. U to doba, teritorija Crne Gore uklapa se u provinciju Prevalis (Praevalis) koja je najprije pripadala mezijskoj dijecezi, od oko 396. godine dijecezi Makedoniji, a od oko 400. godine Dakiji. Poslije podjele carstva na Istoèno i Zapadno, 395. godine, Prevalis je prikljuèen Istoènom carstvu. Granice provincije protezale su se ka jugu do rijeke Mati, na zapadu od Boke Kotorske preko Krivošija do sliva Pive i Tare, na istoku do planine Šare, Drima i Ibra, dok sjeverne granice ostaju uglavnom nejasne. Administrativni centar provincije bio je u Skadru ( Scodra). Na èelu uprave nalazio se Praeses viteškog reda.

U posljednjim vijekovima rimske dominacije i poèetkom perioda Istoènog Rimskog Carstva, provincija doživljuje znatnu ekonomsku i politièku krizu. Poslije devalvacije novca, koju je izvršio Dioklecijan, poreski sistem sa plaæanjem u naturi pridonio je sve jaèem vezivanju zemljoradnièkog stanovništva za zemlju. Reforme poreskog sistema, koje je izvršio Anastasije (491-518), sa sakupljanjem poreza u novcu stvorile su još veæe teškoæe u nesigurnim i nesreðenim prilikama epohe te se postavlja pitanje, da li su uopšte mogle biti u praksi sprovedene.

U ovo doba spadaju i poznati pohodi Zapadnih i Istoènih Gota koji su nesumnjivo prošli Balkanom i morali dodirnuti i Prevalis, iako o tome nemamo zasada pouzdanih podataka.

Hrišæanstvo kao religija, koja tokom vremena dobija sve znaèajniju ulogu, poèelo je i na Dalmaciji i na teritoriji Crne Gore - Prevalisa da ostavlja dublje tragove osobito od IV vijeka. Crkveni dostojanstvenici ovog podruèja, vjerovatno vezani najprije za arhiepiskopiju u Skadru, poslije vezivanja Prevalisa za Prefekturu istoènog Ilirika, naroèito za vlade Teodosija Velikog (379 - 396), potpadaju pod jurisdikciju solunskog Egzarha, a u vrijeme Justinijana (527-565), poslije osnivanja arhiepiskopije u Justinijani Primi ( Iustinianana Prima), pod njenog arhiepiskopa. Vjerske raspre i promjene u jurisdikciji nalazile su svoj odraz i u ovim krajevima.

U ovakvim prilikama i odnosima teritorija današnje Crne Gore doèekuje period naseljavanja Slovena i prelaz na novu veliku istorijsku etapu.

 
Scoring disabled. You must be logged in to score posts.
Zvek_Zivi_Cetinjanin
(Login Zvek_Zivi_Cetinjanin)

GEDZO POSERBLJENI EO TI USTE MALACKO

No score for this post
January 12 2006, 5:52 PM 

"Rimski grad Doclea u Crnoj Gori" konaèno i na našem jeziku:
Tužno svjedoèanstvo našeg odnosa prema naslijeðenom



(Piero Sticotti: "Rimski grad Doclea u Crnoj Gori", monografija, Matica crnogorska i Kulturno - prosvjetna zajednica, Podgorica, 2000)

O rimskom municipijumu Doclei (Duklji), pisali su mnogi, i raznim povodima. Posebno su to u posljednje vrijeme èinili P. Mijoviæ, O. Velimiroviæ - Žižiæ, D. Srejoviæ, V. Koraæ, a prije njih Ð. Rasler i drugi. Godine 1975. grupa autora objavila je i monografiju "Antièka Duklja - nekropole". Po nalogu knjaza Nikole, na Duklji su vršili arheološka istraživanja - Rovinski (od 1890. do 1892.); Englezi Munro, Anderson, Milne i Haverfild (1893), Pjero Stikoti, koji je Duklju obišao 1892. a èetiri godine kasnije, zapoèeo iskopavanja, nakon èega, izuzimajuæi I. Novickog (1938) slijedi gotovo poluvjekovni prekid, kada od 1954. do 1962. godine, Duklju "obraðuju" domaæi arheolozi - do najnovijih iskopavanja na njoj.
Ali, svakako, najtemeljitija istraživanja Duklje obavio je italijanski arheolog Pjero Stikoti sa saradnicima (L.Jeliæem i C.M. Ivekoviæem), èiji su rezultati prezentovani monografijom "Rimski grad Doclea u Crnoj Gori", objavljenoj na njemaèkom jeziku, u Beèu 1913. godine. Njena pojava pobudila je veliko interesovanje ondašnje evropske nauène javnosti. Na žalost, kod nas su samo oni najupuæeniji i malobrojni znali za nju. (Sada se i vidi koliko su neki od njih, autorativno pišuæi o Duklji, oslanjali na Stikotijevu monografiju), koja i danas - osmadeset i sedam godina nakon objavljivanja, predstavlja najobuhvatniju i najsistematièniju studiju o Duklji, djelo neprocjenjive koristi ne samo arheolozima i istorièarima, veæ i piscima, lingivsticima, etnolozima i drugim ljubiteljima sta-rina. Ona je i za nas, i za buduæe generacije, saèuvala mnogo toga što je decenijskom nebrigom, zapravo vandaskim odnosom, zauvijek uništeno. Lokalno stanovništvo je djelove kapitela, kolumni, fragmentarne arhitekture, ploèa i tabula sa natpisima, ugraðivalo u zidove svojih kuæa, o èemu još 1754. godine svjedoèi Šafarik.
Stikotijevi prethodnici - Rovinski, Munro i drugi, prouèili su dragocjeni arheološki materijal, otkrili i evidentirali znaèajne spomenike, forum, bazilike, hramove boginje Dijane i Rome, kapije, slavoluke, terme, palate sa atrijumom i peristilom, ali su, naroèito Rovinski, naèinili i niz propusta. Nastavak radova prevazilazio je njihove moguænosti, zahtijevao je angažovanje specijalizovanih struènjaka, posebno poznavalaca rimske provincijske kulture. Stikoti je bio prava osoba za to. Mada mlad, tek napunio dvadeset drugu godinu, uživao je glas uglednog evropskog struènjaka, znalca klasiènih jezika, tipiènog predstavnika beèke nauène misli, koji je povjereni zadatak prihvatio sa zadovoljstvom i ozbiljnošæu. Zanosom zaljubljenika u antièki svijet ali i akribiènošæu i sistematiènošæu nauènika, prionuo je na rad. Njegov duh ne samo da je dobro prouèio, tematski razvrstao i analizirao arheološki fond Duklje, veæ ga je vodio da se pozabavi istraživanjem okruženja, tradicije, putne mreže, epigrafskih spomenika, urbane antropologije, pisanih izvora, jezika, stvarajuæi bogatu dokumentacionu graðu, dopunjenu mnogobrojnim crtežima, planovima, fotografijama, otkriæem i rekonstrukcijom pojedinih objekata i grada, pregledom istorijskih dogaðaja u Duklji i širem podruèju, njenom nastanku, procvatu i kraju, procesu romanizacije, obièajima i porijeklu stanovništva, vjerovanjima i kultovima, legendama o caru Dukljanu i drugim, geografiji i topografiji, urbanizmu, akvaduktu koji je, premošæujuæi Ribnicu i Moraèu, dovodio hladnu i èistu vodu u grad sa dvanaest milja udaljene Cijevne... Pri tome je ispravljao greške Rovinskog èiji je - piše Stikoti - "naèin rada bio bez si-stematskog plana i bez detaljnih istraživanja, u èemu se odstupilo od zahtjeva nauke".
Istraživanja od 1954. do 1962. godine, kao i novija, umnogome su potvrdila Stikotijeve nalaze. Za nas, svjedoke neshvatljive devastacije Duklje, unakažene probijanjem željeznièke pruge preko nje (1948. godine), izgradnjom trafo - stanice, asfaltnog puta, dalekovoda, razaranjem zidova i bedema, divljom gradnjom i razgradnjom, Stikotijeva monografija "Rimski grad Doclea u Crnoj Gori", bogata je riznica podataka i dokumenata, ali i opomena da se zamislimo i shvatimo kakvo smo blago imali i izgubili. Ona je, da još jednom ponovimo, kapitalno djelo, velièanstvena istorija najveæeg i najèuvenijeg dokleatskog naselja, centra nekadašnje rimske provincije Dalmacije, glavnog grada Prevalisa i Duklje, spomenik slavnoj prošlosti i graditeljskom duhu, ali i tužno i ružno svjedoèanstvo našeg odnosa prema kulturno - istorijskom nasljeðu, s kojim bi se mnogi ponosili.
Stikotijeva studija, u izvrsnom prevodu Danijela Vinceka (dobro znanog po prevodima knjiga "Crna Gora - vrata Balkana", "Crnogorske planine" i Hasertovih putopisa i geografije Crne Gore), propraæena je odliènim pogovorom arheologa Olivere Velimiroviæ - Žižiæ.
Èineæi je dostupnom našem èitaocu, izdavaèi zaslužuju najveæe pohvale i priznanja.

--------------------------------------------------------------------------------
Ona druga Duklja


Istraživanja Pjera Stikotija i njegovih prethodnika, pokazuju koliko su crnogorska vlada i knjaz Nikola bili kulturno napredniji ne samo od tadašnjih elita bogatijih i razvijenijih evropskih država, veæ i od svojih nasljednika koji su živjeli i djelovali u mnogo povoljnijim vremenima, pa i u ovom današnjem.
(Istina, ona druga Duklja, saèuvana u pamæenju i svijesti naroda, mitska i nestvarna, tajanstvena i tajnovita, duhovni oslonac i veza sa prošlošæu - inspirisala je mnoge crnogorske književnike, a najviše J.Brkoviæa, kome je, može se reæi, poetska preokupacija.)

 
Scoring disabled. You must be logged in to score posts.
Zvek_Zivi_Cetinjanin
(Login Zvek_Zivi_Cetinjanin)

GEDZO POSTO KACE SIRA U SEREBIJU A ??

No score for this post
January 12 2006, 5:54 PM 

RANOHRIŠÆANSKI SPOMENICI PREVALISA

Iz kapitalnog djela "Kulture Crne Gore" pokojnog akademika Pavla Mijoviæa, jednog od naših najznaèajnijih prouèavalaca kulturne prošlosti i prvog predsjednika Crnogorskog PEN centra, objavljujemo dio posveæen
ranohrišæanskim spomenicima kulture na teritoriji rimske provincije Prevalis koja odgovara današnjoj Crnoj Gori


Krajem IV vijeka crkvena organizacija u Prevalisu bila je veoma razgranata



Praevalis (Prevalitanu), osnovanu možda veæ 297. godine, nije teško razgranièiti Mat (Mathis) u onom dijelu koji na jugoistoku pripada Albaniji s gradovima Lješom i Skadrom, ali jeste u dijelu kojim se na sjeverozapadu, na teritoriji Boke Kotorske, odnosno njome odvajalo Istoène od Zapadnog Rimskog carstva. No, kako se o granicama u tako dalekoj prošlosti može govoriti kao o nedefinisanim i širim pograniènim teritorijama, i kako je dio Prevalisa koji pripada Albaniji slabo prouèen, osvrnuæu se ovom prilikom samo na dio te provincije koji sada pripada SR Crnoj Gori, ukljuèujuæi u njega, dakako, i Boku Kotorsku, i pored toga što je neizvjesno je li makar i djelimièno ulazila u njen sastav.
Za našu temu je možda od veæeg znaèaja to što sredinom te provincije ide dio državnog rimskog puta od Norone do Skodre, i što se upravo od raskrsnice Ad Zizio (Mosko?) s koje je vodio drugi važan rimski put, ka Sirmijumu, nadovezuje više raznih pravaca koji povezuju Prevalis s Dalmacijom, Gornjom i Donjom Mezijom, Dardanijom, Makedonijom Salutaris i Novom Epirom. Drugi put, obalski, od Epidauruma do Skodre, povezivao je stare rimske gradove (oppida C.R.) Risinium, Acruvium, Butua, Olcinium, ali je i izmeðu njih i municipija i kastela u unutrašnjosti postojao èitav niz lokalnih puteva, najveæim dijelom prosjeèenih duž klanaca i prevojima, koji su i u praistoriji, kao i kasnije u srednjem vijeku, èinili prirodnu vezu izmeðu veæih i manjih kraških polja i postaluvijalnih padina. Iz dosadašnjih, tek zapoèetih, istraživanja može se pretpostaviti da je mjesno stanovništvo (Iliri) najprije sporadièno naseljavalo sve te od Rimljana zaposjednute pravce komunikacija i da je tokom rimske pacifikacije sistematski premješteno i koncentrisano pored rimskih puteva, gdje je i nikla nova robna proizvodnja na zemlji u državnom i privatnom vlasništvu (ager publicus i ager privatus), a na njegovoj osnovi kontrola komunikacija i bezbjednosti. Kako je preostala teritorija Prevalisa uglavnom bila krševita, sa šumama i paševita, sa šumama i pašnjacima na raznim nadmorskim visinama, sva takva neobradiva zemlja (ager compascuus et silvae) služila je plemenskim zajednicama koje su se na smjenu gotovo neprekidno održavale. Trag tog "planinskog" agera oèuvan je u crnogorskim plemenskim komunicama.
Iz izloženog se veæ može naslutiti da se i crkveni posjed u Prevalisu mogao formirati uglavnom od propalih imanja u državnom i privatnom vlasništvu, što upuæuje i na traženje ranohrišæanskih vangradskih crkava upravo u njegovim granicama.
Obièno se tok nove rimske urbanizacije duž puteva koji idu prirodnim saobraæajnicama iz jedne u drugu niziju, odnosno povezuju najplodnija polja i padine prema njima, sve do sada svodio na utvrðivanje itinerara sa stanicama, što je za topografiju Prevalisa važno i razumljivo, ali nije jedino od vrijednosti, i nije dovoljno, za sagledavanje svih metanastazièkih promjena i novih društvenih odnosa i kulturnih kretanja u toj provinciji do kraja kasne antike. Ako se imaju u vidu oba ova faktora - i prirodni uslovi i društveno-ekonomski razvoj rimske urbanizacije - biæe jasnije što u pristupu našoj temi polazimo od kasne antike, tim što u Prevalisu nemamo kao u Dalmaciji sa Salonom ni tako dobro organizovanog crkvenog posjeda, ni arhitekture koja bi o njemu svjedoèila. Uz ovu tvrdnju, kao i uza sve drugo što se s njom u vezi izvodi iz oskudnih èinjenica, treba ipak postaviti pitanje: jesu li južni dio Dalmacije, koji je Dioklecijan odvojio od ranije cjeline i od nje stvorio Prevalis, mogli mimoiæi hrišæanski misionari što su u III vijeku udarili temelj salonitanskoj crkvenoj zajednici? Po svemu sudeæi, nijesu. Bilo da su došli iz Rima, bilo pak s Istoka, ne može se osporiti da su mogli djelovati i u drugim gradovima Dalmacije osim u Saloni, iako o tome nema pomena. Time i èinjenicom što se hrišæanstvo duž naše jadranske obale moglo prenositi ustaljenim putevima saobraæaja razumljiva je ovakva pretpostavka. S njom se slaže i to što se Prevalis u toku prvih èetrdeset godina od osnivanja nalazila naizmjenièno u tri dijeceze, u Meziji, Makedoniji i u Dakiji (pod vlašæu praefectus praetorio Illyrici Orientalis), u kojima je prije no u Saloni došlo do organizovanja hrišæanskih opština. Mada se dodjeljivanje ove provincije èas jednoj èas drugoj dijecezi može objasniti djelimièno i nestabilnošæu njene crkvene organizacije, veæ to što se u Skodri, središtu praeses-a pominju još 392. godine dva episkopa, Bassus i Senecius, odreðenije pokazuje da je krajem IV vijeka crkvena organizacija u Prevalisu bila ne samo dovršena nego i razgranata, iako nije otkriven nijedan spomenik crkvene arhitekture iz toga doba. Drugim rijeèima, da ponovimo, ne mora se istorijski proces ni u ovoj provinciji, kao ni drugdje, iskljuèivo vezivati za do sada otkrivene materijalne ostatke, makar da su oni najubjedljiviji.
Zaostalost i nesistematiènost arheoloških istraživanja je, po mojoj ocjeni, glavni razlog što se o pojavi rane hrišæanske arhitekture u Crnoj Gori sudi po nalazima iz docnijih vremena.

Logièno je tragove hrišæana oèekivati u zalivu èiji su domoroci služili u Ravenskoj mornarici

Prve hrišæanske zajednice mogle su na teritoriji Boke Kotorske postati najprije u Risnu, staroj ilirskoj prijestonici a zatim ilirsko - helenistièkom polisu, rimskom opidumu s municipalnim i, možda, kolonijalnim statusom. U njemu je još od pada u rimske ruke stalno stacionirala kakva, makar i manja, mornarièka jedinica, a tu se, uzevši u obzir komunikativnost toga roda vojske, pružala i najpovoljnija moguænost širenja kultova. Dosadašnja iskopavanja nijesu doduše otkrila tragove prvih hrišæanskih zajednica, ali to ne bi trebalo da znaèi kako o njima u Risnu nema dokaza veæ i stoga što risanska nekropola još nije pronaðena.
Da je hrišæana u starom Rizinijumu bilo u vrijeme kad i u Skodri potvrðuje nalaz jedne geme s predstavom Dobrog pastira s jagnjetom, monogramom Hrista i velikom amforom za koju se pretpostavlja daje simbol Kane Galilejske. Svi ovi simboli Hrista javljaju se u IV vijeku, u vremenu izmeðu Konstantina i Dioklecijana, pa kad se raspravlja o postanku vjerske zajednice u Rizinijumu treba poæi od istog vremena. Drugi znaèajan nalaz u Risnu je jedan cipus, za razliku od ostalih cipusa u Boki Kotorskoj, s bogatom i raznovrsnom plastiènom dekoracijom. Ona se sastoji od jednog kratera, dvije ribe, dva delfina, vijenaca od lovorovog lišæa i jedne patere. Sve ove predstave èine onaj dobro poznati arsenal simbola koji je na prijelazu iz antike u rano hrišæanstvo služio podjednako paganima i sljedbenicima nove vjere. Iako, spomenik ima pagansko DMS, koje ga datira u vrijeme prije pobjede hrišæanstva, moglo bi se pomišljati na tajnu pripadnost prvim hrišæanima umrlog ili lica koje je spomenik podiglo. Na to još podstièe gornji dio cipusa u obliku kotarice s plitkim udubljenjem na vrhu, možda prije namijenjenom hrišæanskoj menzi no paganskoj piscini za libacije J. Martinoviæ, koji ga je publikovao predstavlja èak i po iskvarenoj latinštini posvete da se njegova datacija može protegnuti i do prvog javljanja hrišæanstva u Boki Kotorskoj. Nije zaista nemoguæe takvih hrišæana oèekivati u jednom zalivu iz kojega su domoroci služili u Ravenskoj mornarici.
Kako je Rizinijum kao "stari grad" mogao imati episkopa u vrijeme održavanja Sabora u Serdici (343. godine), kad je zabranjeno da se u manjim mjestima - pagusima, vikusima - osnivaju nove episkopije, trebalo bi prilikom narednih arheoloških iskopavanja tražiti poèetke ranohrišæanske arhitekture ili bar ranohrišæanske sepulhralne spomenike u blizini središta risanskog paganskog kulta, veæ od IV vijeka. Pri tome se mora imati u vidu da je agrarno podruèje Rizinijuma i u to doba bila okolina Herceg - Novog, isto kao što je Perast kad je pod Venecijom bio stekao izuzetnu važnost imao svoj zemljišni posjed tu, takoðe. Na tom od grada u bedemima udaljenom ageru podizaæe se ne samo hrišæanske nekropole s grobljanskim crkvama za stanovništvo manjih naselja, nego i veæe bogomolje pokraj krupnog crkvenog posjeda, kakve su one èiji su tragovi otkriveni u Bijeloj i Žanjici. U Bijeloj su naðeni temelji bazilike od koje su i dva jaka pilastra - pilona, s velikim krstovima u plitkom reljefu, ugraðena izmeðu oltara i naosa sadašnje crkve sv. Petra, a u Žanjici, na poluostrvu Luštici, u polju ispod novije crkve sv. Jovana, takoðe temelji neke veæe stare crkve. Preliminarne sondažne radove na oba mjesta iveo je I. Pušiæ, ali rezultate još nije objavio, pa se ne može ništa reæi ni o velièini, obliku i ikonografiji ovih crkava, nesumljivo ranohrišæanskih, ni o njihovim grobljima, kao ni o drugim objektima koji su ih pratili. Oba podruèja na kojima su ove crkve podignute pripadala su rizinijumskoj municipalnoj opštini, pa otuda nije teško zamisliti da se u zrelom srednjem vijeku sjedište risanske episkopije moglo naæi na toj, tada veæ episkopskoj, "teritoriji", što se izgleda i dogodilo prenošenjem episkopske stolice iz Risna u Rosne, na Luštinici.
Kad se povodom otkriæa ranohrišæanskih crkava risanske episkopije govori o njenim "teritorijama" na podruèju Herceg-Novog i Luštice ima se u vidu pojava koja je dobro poznata veæ od poèetka rimske dezurbanizacije. Ona je dobila najizrazitiji oblik u prelaženju gradova koji nijesu imali veæi strategijski znaèaj u ruke episkopa. Zajedno s gradovima pod crkvenu upravu došle su i "teritorije" oko njih, u stvari njihov municipalni distrikt. Poznato je kako je car Justinijan naložio episkopu Aquae, Vidovgrada na Dunavu kod Negotina, odreðujuæi mu dužnost, da se brine kako o gradu koji mu je predat na upravu, tako i o èitavoj teritoriji koja gradu pripada zajedno s kastelima i crkvama - Aquensis autem episcopus habeat praefatam civitatem et omnia eius castellis et ierritoria et ecclesis... (Nov, Iust., 11, 5).
Osim što se episkop imao starati o gradu i o okolnoj gradskoj teritoriji, on je morao voditi raèuna i o ostalim territoria, odnosno oblastima koja je ranije pripadala municipalnom gradskom savjetu (ordo municipalis). Nevolja je što ne znamo ni kolika je bila ranija teritorija rizinitanskog municipija, ni kolika je zatim ona koja se može nazvati ordom rizinijumskog episkopa.

Poèetak varvarskih najezdi uništio je mnoge materijalne dokaze o kotorskoj episkopiji

Ovakvoj pretpostavci, naravno, ne bi trebalo da smeta to što se u posljednje vrijeme raspravlja je li uopšte postojala risanska episkopija o kojoj se zna iskljuèivo po pomenu iz VI vijeka. Dosad se, naime mislilo da je Sebastiano episcopo Resiniensi kojemu je papa Grgur I uputio dva pisma, jedno februara 591, a drugo 1. juna 595. godine, bio na èelu risanske episkopije. Sad se dovodi u sumnju sadržaj jednog papinog pisma iz kojega se doznalo kako je ovaj prelat napustio "resinijumsku" dijecezu uoèi zauzimanja Rizinijuma od strane Avara koji su u dva maha prodirali u Epir i Dalmaciju, izmeðu 587. i 592, odnosno 582-584. godine. Sebastijan je po najnovijim pretpostavkama svoju dijecezu ostavio najmanje tri godine prije prvog pominjanja avarskog prodora u Epir, dok druge avarske ekspedicije nije, štaviše, ni bilo. Po misiji koja mu je dodijeljena, po papinoj blagonaklonosti i prijateljstvu prema njemu, po predaji Sirmijuma Avarima u ljeto 582. godine pretpostavlja se da je rijeè o sirmijumskom a ne rizinijumskom episkopu. On je ostavio Sirmijum izmeðu 582-584. i došao u Rim, donevši sobom možda relikvije sirmijumskih muèenika Quattuor Coronati. No, ma koliko nova istraživanja kolebala i o episkopiji i Rizinijumu, ostaje èinjenica da su dva od svega tri pisma koja je Sebastijanu uputio Grgur I identièno adresiran: Sebastiano episcopo Resiniensi..., pa je teško povjerovati da jeto nastalo usljed konfuzije (od Sermenisis, Sermiensi ili Sirmiensi). To još uvijek omoguæava da se govori o rirnijumskoj episkopiji u VI vijeku.
Ni to što se, s druge strane, nastoji dokazati da se naziv Resinium u Peutingerovoj tabli ne odnosi na rimski Rhisinium, veæ na Rose), koje spominje Porfirogenit, ne smije biti razlog da se u Risnu ne traži njegova episkopska katedrala. Može biti da je stranica Resinium, koja je od Epidaurusa udaljena dvadeset milja, bila na obali hercegnovskog zaliva, gdje je naðena jedna kasnoantièka kula; može, takoðe, biti i da je poslije bjekstva episkopa Sebastijana Risan potpuno opustošen, pa kad je vijekovima potom episkopija obnovljena na nekoj od bivših episkopskih "teritorija", najverovatnije u Rosama, episkop te obnovljene crkvene organizacije zadržao je i nadalje titulu Resiniensi, ali ne treba gubiti iz vida da je to moglo biti tek u IX vijeku, sa stabilizacijom koja je nastupila poslije seoba. Može li se ipak raèunati na kakav-takav "kontinuitet" crkvenog života u Risnu, kakvog je možda bilo u Duklji poslije njenog razaranja poèetkom VII vijeka- preuranjeno je tvrditi, ali unaprijed, dok iskopavanja ne pokažu, ne treba to kao nemoguænosti ni odbaciti.
S Kotorom se kao jednim od gradova sa ranohrišæanskom vjerskom zajednicom može izgleda raèunati još od kraja antike. U njegovom predgraðu Šuranj otkopana je 1956. godine jedna trobrodna bazilika s centralnim apsidom, iznutra polukružnom a spolja pravougaonom (iz iz 840. godine). Ispod nje su bili zidovi neindentifikovane grobljanske graðevine s nekropolom koju datira bronzani novèiæ cara Aurelijana (270-275), naðen u jednom grobu). Od te graðevina najbolje je bio oèuvan istoèni dio koji svojim sklopom podsjeæa na izduženi pravougaonik. Kako je ta graðevina postavljena popreèno, u pra-vcu sjever-jug, nije moguæno izvuæi nikakv zakljuèak o njenoj svrsishodnosti i namjeni, ali se po naèinu sahranjivanja - s pepelom spaljenih pokojnika u staklenim urnama, u zgrèenom stavu i u stavu opruženih udova ali razlièito orijentisanih skeleta - može govoriti o više kultova u Akruvijumu, kojemu je ova nekropola u III vijeku pripadala. Ovim se, naravno, ne dokazuje kako je meðu njima sigurno bio zastupljen i hrišæanski kult, ali tim samim što je pri kraju te nekropole bilo sluèajeva neregularnog sahranjivanja ne bi trebalo iskljuèiti ni infiltraciju pripadnika koje od monoteistièkih religija - jevreja ili hrišæana. U to vrijeme ili malo docnije takav sluèaj æe vrlo reprezentativno obilježiti mozaik u Petrovcu na moru o kojem æe biti rijeèi naprijed.
Prekinuti kontinuitet u Kotoru (Acruvijumu) od II do poèetka IX vijeka nije mogao biti ispunjen ni makar fragmentarnim nalazom. Ranije kombinacije s Viktorom, episkopom ecclesiae Martaritannae, tako spomenute u aktima salonitanskog crkvenog sabora od 530. godine, koje su poèivale na korekciji Martaritannae u Cateritanae ili Decateritanae, sad se više ne pominju kao dokaz da je Kotor u VI vijeku imao svoju episkopiju, potèinjenu salonitanskoj arhiepiskopiji. Je li teritorija Kotora tada bila pod jurisdikcijom risanskog episkopa, pa se stoga ne može ni govoriti o kotorskoj episkopiji iz VI vijeka, ili je ovdje sluèaj, tako èest na poèetku varvarskih najezdi, da su materijalni dokazi o kotorskoj episkopiji uništeni - stvar je izgleda samo pukog nagaðanja).
S pojavom hrišæanstva u gradovima gotovo istovremeno ide u širenje ove religije na izvangradske teritorije, gdje su nicali pagusi, vici i vile gospodara, i odakle je još uvijek žilava domorodaèka sredina iz svojih civiteta izbacivala u buru javnog života i po kojeg viðenijeg peregrina, lako prijemèivog i na kulturne inovacije.

Arheološka iskopavanja nijesu obuhvatila èitav kompleks prije no što je uništen novogradnjama

Nekoliko nalaza na Prevlaci kod Tivta, gdje su iskopavanjem utvrðeni ostaci jedne "vile" podnim mozaikom i fragmentima dekorativne plastike - uèvršæuju uvijerenje o širenju hrišæanstva i meðu porodicama latifundista i meðu kolonatima. Prevlaka je za organizaciju agrarne proizvodnje kakave je odgovarala potrebama rimskog društva bila idealan centar. Arheološka iskopavanja (1956-1959) na žalost nijesu obuhvatila èitav kompleks prije no što je uništen novogradnjama bungalova "Ostrva cvijeæa", a ni dobijeni rezultati istraživanja još nijesu objavljeni. Na osnovu svega što je podrazumijevao smjenu ager publicus i ager privatus kakvog veterana, odnosno kurijala, s ranohrišæanskog ekonomijom oko manastira. To se može zakljuèiti po nazivu Tumba, najranijem topografskom obilježju Prevlake, koje je postalo prije po kakvoj izuzetno uoèljivoj kasnoantièkoj, odnosno ranohrišæanskoj monumentalnoj grobnici, iznad ili pokraj koje je mogla biti podignuta crkva - ili suvremena naðenom mozaiku od crveno bijelih kocika u podovima (iz VI vijeka) na obali prema jugoistoku gdje su zapaženi i fragmenti keramike (u profilu) i fresaka, ili iz kasnijeg vremena kad je na tome mjestu pouzdano osnovana benediktanska opatija - prije, dakle, po lokalnoj topografskoj odlici, nego po preuzimanju toga naziva navodno od Mont-Saint-Michel, u Normandiji, osnovanog 709. godine, koji je, takoðe, poznat kao nons Tumbae ili Tumba. Sad se u prevlaèkom kompleksu razaznaju tri graðevinska sloja: trobrodna bazilika, mala kapela u sjevernoj apsidi i dijelu prezbiterijuma bazilike. Prevlaèkoj ranohrišæanskoj bazilici vjerovatno su pripadali jedan stup s urezanim znakom krsta koji je dospio u Donju Lastvu, jedna ploèa, sa starohrišæanskim krstom uzidana u od biskupskog dvorca u Kotoru, možda s vile koja je prije bazilike tu mogla biti, jedna konsola s uklesanim grèkim slovom "pi" i jedan stubiæ, po svoj prilici veæ iz IV - V vijeka.
Pitanju odnosa kasna antika - rani srednji vijek u Prevalisu nedavno sam pristupio s druge strane, u vezi sa dezurbanizacijom ove provincije koja je nastala slabljenjem i konaènim gubljenjem vodeæe uloge gradova u organizovanju i voðenju privrede, sve veæim ruralizovanjem ili zapuštanjem municipacija, s pojavom kolonata, zamjenom ordo decurionum-a s episkopskim ordom i, u vezi s tim, formiranjem episkopskih gradova. Kao što se vidi, predloženoj šemi je nedostajao još jedan krupan faktor - veliki privatni veleposjed, latifundija, a donekle i sitnosopstvenièka imanja. O njima se još ne može ništa konkretnije reæi zbog odusustva bilo kakvih rezultata istraživanja. Ni iole solidnijom hipotezom ta se praznina ne može popuniti, i ja, pokušavajuæi da se toga pitanja dotaknem, reskiram da se upustim u nezahvalan posao. Svjestan toga, ipak ne mogu izbjeæi izvjesne a priori postavke, bar kao polazne taèke za diskusiju. One æe biti prigodno protkane kroz tekst arheološkom dokumentacijom.
U našoj šemi naziru se dakle dva faktora - veliki posjed države ili njenih funkcionera i veliki posjed crkve. Do V vijeka može se uglavnom predstaviti veliki posjed s vilama, nalaženim redovno na krajevima plodnih polja. S više podataka može se pratiti i formirajne krupnog crkvenog posjeda po ostacima ranohrišæanskih crkava i nekropola, takoðer gotovo uvijek na ivicama polja. Po ostacima na situ još se ne može govoriti o spomenicima sliènim Polaèama na Mljetu, s kojom se vrlo reljefno ocrtavaju oba ova važna faktora privrednog života rimske i ranovizantijske provincije, iako imamo slièan sluèaj s Pilotom-Pulatom, èije je ime izvedeno takoðe od palatium-a, rimske palate na mjestu koje je kasnije postalo sjedište pulatske episkopije (episopus Palatensis, ton Palathan). Mljetske Polaèe su krajem V i sredinom VI vijeka davale 200 solida (zlatnika) prihoda, od èega je polovina išla crkva i sirotinju, a polovina utvrðivanju ostrva. U XIII vijeku gotovo èitav Mljet je pripadao crkvi. Zakljuèak o koristi uporeðivanja s Polaèama radi procjenjivanja prihoda s drugih, Polaèama sliènih, imanja u ranovizantijsko doba, dobrodošao je kao potvrda pretpostavke o sliènom procesu i na teritoriji Prevalisa. Ima se u vidu preraspodjela rente s velikih latifundija na crkveni veleposjed. Naèin na koji je to uèinjeno na Polaèama mogao bi se zamisliti i u Prevalisu: djelimièno i putem zavještanja crkvama ne samo prihoda nego i imanja. Drugi naèin je - direktna intervencija države osnivanjem veæ pomenutog ordo episcopus-a. Na èetvrtom (Helkedonskom) saboru 451. godine donijete su odredbe o iura reservata episkopa prilikom osnivanja velikih manastira, što je potvrðeno i Justinijanovim novelama (br. 3, gl. 1; br. 87, gl. 1 i br. 151, gl. 1). Po tom pravu episkop je mogao zahvatiti i dati manastiru onoliko zemlje koliko mu usus fractus omoguæava, to jest koliko je koja od monaških zajednica mogla da obradi i eksploatiše.

Crkva je ispunjavala ubistvenu prazninu gradskog života ruralizovanog Prevalisa


Po nalazima gotovo u svakom polju manastirskih kompleksa ili njihovih tragova iz ranog srednjeg vijeka može se pouzdano zakljuèiti da je ovaj drugi naèin u Prevalisu preovlaðivao. Iz toga se može takoðe nazreti i kako je od državnog i latifundijskog postao crkveni posjed - bez sumnje pošto je ovaj poslednji bio zapušten i ostao bez vlasnika. To bi znaèilo da je crkva zahvatala koliko je i gdje je htjela, pa otuda i pretpostavka da se lako instalira u najplodnije krajeve Boke Kotorske i Grblja, na Prevlaci (sa solanom) i u grbaljskim poljima. Time je ispunjavala ubistvenu prazninu gradskog života Rizinijuma i Akruvijuma o kojima zaista ništa ne možemo pouzdano zakljuèiti za sve vrijeme dezurbanizacije, i opšte ruralizacije Prevalisa.
Pored tragova rimskih vila s rasutim mozaicima i sa keramikom, zateèena su u više mjesta na teritorijama bivše municipijuma Rizinijuma i Akruvijuma i veoma stara stabla maslina, koja svojim mnogovjekovnim trajanjem takoðe svjedoèe o imanjima na kojima je i inaèe odlièno uspijevala mješovita privreda s hortikulturama i vinogradima. U dva oèuvana polja mozaika u Petrovcu na moru (iz III-IV) izvrsno je prikazan list vinove loze u kombinaciji s cvjetnom èetvorolatiènom dekoracijom koja podsjeæa na krst. Osim o veoma reprezentativnoj vili u Risnu - možda izvan gradskih bedema (villa suburbana) - koja se po predstavi boga sna Hipnosa u mozaiku datira u II vijek, i vile u Petrovcu na moru s pomenutim mozaikom, nijedna druga vila nije ispitana prije no što je uništena. Sad se samo još u zabaèenim i od morske obale udaljenim krajevima može naiæi na kakav trag rimske ruralne aglomeracije. Takvi su krajevi u zaleðu Igala kod Herceg Novog, u Sutorini, u Bijeloj, Žanjici na Luštici, u Krtolama i u Grblju.
Veæ je ranije skrenuta pažnja na dva lokaliteta - Gomilice, u Tivatskom (Soliockom) polju na kraju stare solane, i Bigova kod zaliva Trašte - s kulama-spekulama, solidno graðenim kvaderima fino obraðenog kamena, prva oèuvana do visine jednog metra, osnovom 5,80 x 4,30 m i druga èija je osnova približno 4 x 5 metara. Kula na brijegu Gomilice nalazi se pored rimskog puta širokog 3,30 do 4 metra u dužini od 1,5 km, koji je povezivao tivatske solane s glavnom saobraæajnicom izmeðu Akrivijuma i Butue, ukoliko to nije bio dio puta koji je preko poluostrva Luštice išao na stanicu Vicinium (Epitaurum XX Resinium XX Vicinium XV Butuai), stanicu koja je, podsjeæajuæi svojim nazivom na Olcinium, izazvala pometnju, zbog èega je ranije smatrano da je izmještena, buduæi da je u Tabula Peutingeriana unijeta prije Butue. Odbacujuæi moguænost izmještanja ovih stanica, pretpostavio sam da se Vicinium može vezati za kulu u Bigovu. Ono što je od znaèaja za ovu pretpostavku je èinjenica da se ispod ove kule nalazi kompleks graðevina koji još nije ispitan, a s nalazima na površini napominje na kasnu antiku. Pruža se do kraja polja u zaleðu luke Trašte, koja se zbog biohemijskog sastava mulja, sliènog onome u Igalu kod Herceg Novog, u terapiji veoma cijenjenog takoðer naziva Igalom. Gdje su bila igala (aigaloi), znak je nesumnjive antièke i ranohrišæanske banjske aglomeracije. Pored toga, ova luka je veoma pogodna za sklanjanje brodova u vrijeme bure, što je, uz ostalo, doprinijelo da se zadugo u nauci o njoj iskljuèivo kasnoantièkim nalazima nemoguæe zamisliti. Ono što ne može biti sporno je, meðutim, èinjenica da je ovakav lokalitet - s lukom i prirodnim ljeèilištem a uz to s agromeracijom na ivici polja, slièno svim do sada poznatim kasnoantièkim i ranohrišæanskim aglomeracijama na Crnogorskom primorju - èinio èitav jedan veliki posjed koji je mogao donositi znaèajne prihode. Zato što još nije vršeno iskopavanje, ne može se pretpostvljati je li u V i VI vijeku takav posjed bio slièan onom u Polaèama ili je, možda, pripadao crkvi s obzirom na to što se veæ od ranog srednjeg vijeka manastiri lociraju najprije tamo gdje ima mineralnih voda ili banja. Ovoj pretpostavci sad smeta samo to što se još ne može reæi kakvo se zdanje krije u aglomeraciji na kraju polja, iako se u jednoj legendi kaže da je u XIV vijeku ovdje bio manastir SV. Nikole koji su navodno Turci u jednom naletu srušili.
Posebnu pažnju treba pokloniti èinjenici što se u selu Vranoviæi, na istom podruèju, ali još bliže jednoj kasnorimskoj vili o kojoj æe niže biti rijeèi, naziru ostaci jedne preromanièke crkve. Po natpisu, iz IX vijeka, koji se sad nalazi na ostrvcu Otok, ona je bila posveæena sv. Stefanu. Kult ovog svetitelja je istovremeno i najstariji u Boki Kotorskoj, pa i to pomaže da se kontinuitet kasna antika-preromanika uoèi i prije metodièkih iskopavanja.
Pomenuta vila se nalazi na lokalitetu Pjaca kod Vranoviæa, u blizini gomilica. Ona je izazvala interesovanje i prije no što je sondažno ispitana. Zbog povoljnog položaja na uzvišenju jednog brijega i po ostacima pretpostavljalo se da bi tu mogla biti kakva kasnorimska kula. Pokazalo se, ipak, da je u pitanju jedna kasnorimska vila, otprilike 19 x 12 m, no samo s djelimièno oèuvanim temeljima.

Prilikom izgradnje parkinga za hotel „Avalu" otkriveno je više grobnica iz II i III vijeka

Po saopštenju M. Paroviæ -Pešikan, koja je izvela iskopavanje, u polju pored vile ima znakova i rimskih grobnica. Osim slojeva iz halštata i sitnijih fragmenata crnofirnisane keramike iz IV vijeka stare ere naðeni su i odlomci amfora i krovnih opeka u raznim stratigrafskim slojevima. Jedan od podova graðevine bio je pokriven mozaikom, koji nije oèuvan in situ, ali se od njega nalaze komadi u sekundarnom položaju na jednoj suhomeðini iz kasnijeg vremena. S veæim i grubim crvenim i bijelim kockicama, sliènim onim na Prevlaci, ovaj mozaik nesumnjivo pripada VI vijeku, dakle vremenu u kojem se i drugdje u Boki Kotorskoj i na Crnogorskom primorju nalaze ostaci ranohrišæanske arhitekture. Je li ovdje, na mjestu stare vile, tada osnovana kakava manastirska aglomeracija - prije završnih istraživanja rano je tvrditi, ali se na osnovu dosadašnjih nalaza to može pretpostaviti. Osobito bi takvoj pretpostavci išlo u prilog to što se s Gomilica, gdje je, kako rekosmo, rano sagraðena jedna kula, može kontrolisati podruèje tivatskih solana (Župa). Kad se zna da su ove solane bile u srednjem vijeku predmet teških sporova i ratnih sukoba izmeðu domaæih gospodara - despota, Mleèana i Turaka, iz toga nije teško izvuæi zakljuèak kako bi i u ranom srednjem vijeku mogle biti onaj faktor koji je odluèivao u odmjeravanju ekonomske i društvene moæi na ovoj teritoriji. S Prevlakom, na kojoj je, kako smo pretpostavili, takoðer morale ulaziti u kombinaciju kad je tu osnovana ranohrišæanska crkva, a zatim benediktinski manastir i najzad jedna od najvažnijih srpskih episkopija s poèetkom vladavine Raške Zetom.
Nepunih desetak kilometara od Gomilica, kod manastira Podlastva na ivici Mrèeva polja autopsijom se nalazi više odlomaka keramike uz èitav jedan kompleks graðevina, rasutih na prostoru od 2 hektara, s kvaderima razlièitog opusa, s vratnicama, s jednim kapitelom dekorisanim vegetabilnim motivima i pticom. U tom kompleksu izgleda da se pomalja jedan tetrakonhos, barem tako bi trebalo zakljuèiti po ostacima dvije apside na istoku i zapadu i jedne treæe, na jugu ili sjeveru - neizvjesno po izvještaju I.Pušiæa. Ova treæa ima preènik od 5 metara, a spolja je pojaèana prislonjenim pilastrima (lezenama). Podsjetimo se da lezene ima stara apsida Rize Bogorodice u Bijeloj, koja ne bi mogla biti starija od preromantièkih crkava, s nešto širim lezenama, kao što su one sv.Tome u Kutima i sv.Mihaila na Stonu. Ova uporeðenja, meðutim, ne treba drukèije shvatiti nego kao podsticaj za istraživanje kompleksa u Podlastvi o kojemu nauka za sada ništa ne zna. Ali i ovdje, kao i na drugim sliènim mjestima sa starijim agrlomeracijama, s postojanjem manastira za koji se kaže da je èak iz doba cara Dušana, treba držati na umu redovnu pojavu kontinuiteta kasna antika - srednji vijek.
Još jedno polje, u Donjem Grblju, koje se pruža paralelno s Mrèevim poljem, ali je od njega manje i zametno, ima crkvicu - Sv.Andrija u Krimovicama - èija je sva površina poda bila pokrivena mozaikom. Od njeg se tu i tamo nalazi još koji manji fragment in situ, dok je jedan, veæi poslije našeg rekognosciranja 1974. godine, prenio u kotorski Pomorski muzej J.Martinoviæ. I ovaj mozaik pripada istom vremenu kojemu i svi ostali u vangradskim agrlomeracijama na Crnogorskom primorju (VI vijeku). Bez arheoloških istraživanja ne može se ništa odreðeno reæi zašto i kad je ova crkvica nalegla direktno na pod jedne ranije, ranohrišæanske, crkve, za èije je podizanje ovdje, osim tragova u mozaiku, veoma uputno i to što je lokalitet na kraju polja, a u blizini još jedne male luke u pogodnom zalivu Trsteno, takoreæi na bogomdanom mjestu za osnivanje crkvene ekonomije.
Drugu skupinu lokaliteta i spomenika duž obale, a na istom pravcu puta epidaurus-Scodra karakteriše slièna ili jednaka pojava. Veæ po nalazima u budvanskoj nekropoli moglo se govoriti o kontinuitetu života u gradu opasanom bedemima, od helenistièkog doba do VI vijeka. Na to je još ranije ukazao D.Rendiæ-Miloševiæ a nedavno je, prilikom izravnavanja terena za parking ispred hotela "Avale" pronaðeno još èetrnaest grobnica, veæinom s prilozima iz II i III vijeka i jednim kresivom sliènim onima u nekropoli Mejce kod Buzeta u Istri i u Brezju pri Zreèah, iz VII-VIII vijeka. Rendiæevi nalazi još nijesu publikovani, kao ni oni koje su pronašle ekipe Arheološkog instituta pod rukovodstvom pokojnog M.Grbiæa. Koliko je poznato po kratkim saopštenjima, svi raniji nalazi u budvanskoj nekropoli navode na pomisao da je Budva, kao što pokazuje i novootkrivene grobnice, morala imati, možda veæ od VI vijeka, kakvu novu nekropolu, svakako podalje od stare ilirsko-rimske. Na tu pomisao se dolazi i stoga što se nigdje u nastavku stare budvanske nekropole prilikom kopanja temelja za nove kuæe u èitavom budvanskom polju za posljednjih desetak godina nije naišlo na tragove grobljanskih spomenika. Istina, u budvanskom polju, tamo gdje je sad zgrada opštinske skupštine, davno je naðen pod od mozaika, koji nije saèuvan, pa se ne može reæi je li pripadao kakvoj vili ili možda ranohrišæanskoj crkvi. Mjesto te vile, odnosno crkve, gotovo podjednako je udaljeno od morske obale kao trikonhos u polju Topolica kod Bara.
Još zanimljivije je, meðutim, što se nedaleko od mjesta nalaza budvanskog mozaika na samoj ivici polja, u Podmainama (Podostrog), oèuvala jedna grupacija crkava, istina iz kasnog srednjeg vijeka, od kojih je jedna s freskama smještena u podrumu.

Ranohrišæanske crkve na našem primorju podizane su iznad kasnoantièkih grobnica


Kako tu nije vršeno iskopavanje, ta pojava je zagonetna, ali se treba podsjetiti da su na dva druga lokaliteta, jedan u Škaljarima kod Kotora, a drugi u kompleksu Rataèkog manastira kod Bara, naðene dvije preromanièke crkvice iz VII vijeka - Sv. Dujam i kapela A - s podrumskim prostorijama "kriptama". Možemo samo da se zapitamo: nije li i podrumska kapela u Podmainama kakva "kripta" a odnosno: ne stoje li sve ove crkvice na ranohrišæanskim grobnicama? Da takvih sluèajeva ima, dokaz je to što se u jednoj prostoriji, od koje se jedan dio nalazi iznad velike cisterne sa dva kasnoantièka stuba i impost kapitelima (sa znacima "alfa" i "omega"), u sekundarnoj upotrebi, a tik uz zid veæe grobnice iz justinijanskog doba, u ulcinjskom Starom gradu oèuvao trag fresko dekoracije crkve koja je morala biti starija od druge polovine XVI vijeka, kad je grad dopao u tursko ropstvo.
Ovim bi se još jednom potvrdila veæ dugo poznata praksa nicanja crkava iznad kasnoantièkih grobnica na Crnogorskom primorju (Tumba-Prevlaka, Škaljari, Rtac, Ulcinj), što je sasvim u skladu s istom pojavom po èitavom hrišæanskom svijetu.
Ne podstièu li navedene analogije na razmišljanje o "dislokaciji" one crkvene ustanove u staroj Budvi, koja je mogla biti u njoj smještena sve do VI vijeka, bježanja iz bedemom opasanog grada, možda razorenog u kakvom zemljotresu - u neposrednu blizinu, na prostranstvo njenog plodnog polja, slièno onome što se da primijetiti s Doljanima kod napuštene Duklje? U Budvi bi o takvom procesu govorila i pojava jedne okrugle kule na njenom bedemu prema kopnu, kao i veoma niski zupci gradskog bedema iz vremena njene pripadnosti Dukljanskoj državi, što znaèi da je u vijekovima opšteg razaranja za vrijeme seoba bio srušen stari odbrambeni rimski zid, koji se sad drži još samo do nivoa morske površine. Sve ove pretpostavke, ovdje istaknute i iz ugla posmatranja dezurbanizacije, vode zakljuèku koji je sigurnije izveden prilikom istraživanja drugih spomenika na Crnogorskom primorju, zakljuèku o formiranju veæih zemljišnih kompleksa oko manastira, grobljanske crkve ili kakve memorije. Kako je reèeno, takav ishod poslije velikih ekonomskih kriza Rimskog carstva, nakon njegove pobjede, seobe naroda i serije velikih zemljotresa globalno se slaže s onim što je poznato kao proces stvaranja episkopskih aglomeracija od kojih su neke - u Baru, Svaèu, Danju, Baleèu, Drivastu i Sapi - prerasle u episkopske gradove veæ u prvoj polovini VIII vijeka. Nije dobro što to zakljuèujemo najviše po posljediènim pojavama, ali u odsustvu arheoloških istraživanja na ovo smo prisiljeni èak sve ako bi se naše pretpostavke pokazale makar i kao polazna taèka za druga i pouzdanija rješenja.
U vezi s izloženim je i pitanje najranije pojave hrišæanstva u Prevalisu po dokazima koje nalazimo u pomenutom mozaiku u Petrovcu na moru. Osim odvojenih fragmenata s jednom veæom prostorijom kojoj pripada odavno poznata predstava tri ribe s jednom glavom, zatvorene u zajednièki krug (clipeus?), velikoj vili na Mirištima (kako se lokalitet naziva) pripada jedna cjelina od dvanaest kvadratnih polja, meðusobno izdvojenih pletenicama, a zajednièki okruženih vijugavom vriježom s vegetabilnom stilizacijom. U oèuvanim poljima dominira ideja ukrštanja listova, cvjetnih latica i "pelti". Kao što je predstava tri ribe sa zajednièkom glavom euharistièki znak, i motiv "krstastih pelti", ili "ukrštenih hljebova" nije ništa drugo no simbol euharistije. Po nalazu "krstastih pelti" ii "ukrštenih hljebova" na Ilidži i ovdje u Petrovu može se pomišljati na Salonu kao centar difuzije ove hrišæanske simbolike, s obzirom na to da je sliènost salonitanskih motiva, s onim na Ilidži veæ utvrðena. Njima je, dakle, u odgovarajuæoj vremenskoj srazmjeri blizak petrovaèki mozaik. Na ovom mozaiku je prikazan i motiv "ognjenog toèka" onako kako ga imaju mozaici u Poreèu i Saloni, a po izvjesnim tragovima dekoracije (dva cvjetna pupoljka u jednom kvadratu) izgleda i treæi motiv - kataros - koji takoðe ima i najstariji poreèki mozaik, zatim mozaik jedne dvorane u Gamzigradu, a nalazimo ga u drukèijoj formi i na pomenutom cipusu iz Risna, iz III-IV vijeka. Još jedan preostali motiv je veæ pomenuti list vinove loze. Mada na njega još nije skrenuta pažnja kao na simbol iz vremena ranog hrišæanstva, pa nije ni uporeðivan s takvim motivima, ja mislim da on ne izlazi iz cjeline euharistièke simbolike ostalih motiva petrovaèkog mozaika. I on, prije no što bude uporeðen s takvom mozaièkom predstavom u Solinu, Poreèu ili Akvileji, odnosno u sferama ovih crkvenih centara - svjedoèi o pojavi ranog hrišæanstva na ovoj teritoriji, možda još dok je pripadala rimskoj provinciji Dalmaciji, a bezuslovno najkasnije u prvim decenijama poslije osnivanja provincije Prevalis. S njim se jasnije ocrtava jedan od puteva širenja ranog hrišæanstva u nas.
Vremenski veæ udaljena, ali po rastojanju sasvim bliska veza s petrovaèkim mozaikom može se pratiti u susjednom polju Buljarici, na lokaliltetu Golubovci, gdje je sad crkva Svete Petke. Kod nje je, na samom kraju polja, vlasnik jednog maslinjaka, krèeæi zemlju, podigao èitave blokove mozaièkog poda i ugradio ih u meðe oko maslina. Sudeæi po grubljoj izradi crvenih i bijelih kockica, mozaik je iz VI vijeka, ali samo na osnovu autopsije nije moguæno odrediti kakvom je graðevinskom kompleksu pripadao.

Analizom naziva Antibaris otpala je pomisao da je antièki Bar postojao ispod srednjovjekovnog


Ako je tu bila kakva ranohrišæanska bazilika, što je vrlo vjerojatno, lako je uoèiti da je sjedište ekonomije samo prebaèeno iz jednog u drugo polje, udaljeno jedno od drugog svega dva kilometra. Iz nekih nama konkretno neizvjesnih razloga, ali po opštoj pojavi poznatog bježanja robova s latifundijskih imanja, i time njihovog zapuštanja, zamro je život u petrovaèkoj vili, a nastavljen u buljarièkom manastirskom kompleksu. U Barskom rodoslovu spominje se Petrovac pod nazivom Lastua, a Lastva je sa Buljaricom pripadala bendiktinskoj opatijina Racu, osnovanoj veæ u IX vijeku. Godine 1303. i 1306. kralj Milutin je podario povelju ovoj opatiji i u njoj nabrojao sva njena imanja, u koja spadaju i Petrovac i Buljarica. U stvari, kralj je ovom poveljom sankcionisao stanje koje je zatekao. Pomenuto je veæ kako stari manastiri nasljeðuju iz vijeka u vijek posjede koji su ostavljeni u inra reservata lokalnih episkopa. Mi ne znamo koliki je usus fructus bio u pojedinim sluèajevima prilikom osnovanja manastira u Prevalitani, a kontinuitet nasljeðivanja imanja, kao što je ovaj o kome govorim, po nalazima crkava iz epohe ranog hrišæanstva u gotovo svakom polju na Crnogorskom primorju govori o redovnom korišæenju tih odredaba u ovoj provinciji.
U prilog ovoj tezi ide nalaz barskog trikonhosa iz VI vijeka s dodatnim graðevinama sve do XI vijeka. U više navrata pokušan je prodor u probleme koji su otvoreni pronalaženjem ovog trikonhosa i, pola vijeka ranije, tragova jedne aglomeracije s mozaikom na bivšem ušæu rjeèice Rikavac u more, na drugom kraju Barskog polja. Bar, kao što je poznato, nije antièki grad. Urbana struktura grada, podignutog na jednoj stijeni udaljenoj od mora oko 4 km, podsticala je Ð.Boškoviæa na pomisao da u rasporedu srednjovjekovnih ulica, kao i u Jireèekovoj pretpostavci o Antipagrai - Prokopijeva Antipatra - otkrije izvjesne tragove antièkog grafa. Identifikovanjem Antipagrae s Antipatrom i njenim ubiciranjem u albanskom gradu Beratu, kao i semantièkom analizom naziva Antibaris, kojom je dokazano da on ne potièe od romanskog Anti-Barija, nego od osnove ber, bar - sa znaèenjem vlažnog, moèvarnog zemljišta - koja je nastala u vrijeme slovenskih metateza - otpala je pomisao na antièki Bar ispod srednjevjekovnog).
Barsku graðevinu èini trikonhos s narteksom. Sam trikonhos s kontraforima na spoljašnjim stranama apsida, s prilièno velikim prezbiterijalnim prostorom, s laðom kvadratne osnove i s narteksom kojemu su na sjevernoj i južnoj strani dodate dvije kvadratne prostorije, kompaktna je ranohrišæanska crkvena cjelina. Šteta je što prilikom iskopavanja nije uoèeno je li u sjevernom kompartmentu postojala pi-scina, što bi u sluèaju da je to konstatovano znaèilo kako je tu izvoðen obred krštavanja. U sjevernoj apsidi trikonhosa naðena je, meðutim, velika zidana i zasvoðena grobnica, nema sumnje osnivaèa te crkve, što veæ samo sobom govori da je ovdje u pitanju memorijalna graðevina. Nju je sebi za mauzolej mogao podiæi samo episkop. U takvoj crkvi najprije nije služena liturgija, osim što je jednom godišnje držan pomen sahranjenom ktitoru. Kako dva odjeljenja na sjeveru i jugu od narteksa podsjeæaju na pastoforije ili nabaptisterijum i ðakonikom, i kako se u sjevernom zidu preziterijuma nalazi jedna niša (proskomidija), a zatim kako su narteksu dodati jedan trijem i druge graðevine, pa podignuta još jedna velika zidana i zasvoðena grobnica južno od broda - ova crkva je oèigledno promijenila prvobitnu namjenu. Od memorijalne postala je, po svoj prilici, katedralna. Vjerovatno je pri njoj bila rezidencija episkopa koji je potpao pod Draèku arhiepiskopiju 732. godine zajedno sa svim prevalitanskim episkopima, kako se kaže u pomenutom spisku sufragana iz IX-X vijeka. Tako bi prepravke barske crkve mogle biti smatrane kao dokaz o osnivanju Barske episkopije prije 732. godine. Ta crkva je prije XI vijeka bila srušena, a u srednjem dijelu trikonhosa i u njegovoj istoènoj apsidi podignuta je jedna manja preromaniška crkvica koja je po narodnom sjeæanju bila posveæena lokalnom svetitelju, zetskom kralju sv. Jovanu Vladimiru. Kad je podignuta nova episkopska katedrala (Sv. Teodora?) u Starom Baru, u nju je iz ovoga trikonhosa, bez sumnje pošto je veæ bio u ruševnom stanju, prenijet podni mozaik, naðen u komadima u podu nove barske katedralne crkve.
Ova hronika barske crkve pokazuje kako je prvo njeno zdanje bilo podignuto u Barskom polju, gdje je i mogla biti osnovana Barska episkopija. Zatim je njena stolica prenijeta u novi grad na hridini udaljenoj oko 4 km od barskog trikonhosa. U èitavoj ovoj promjeni nas najviše zanima sam proces preseljavanja crkvenog sjedišta. Pri tome i što se za potvrdu legitimiteta toga èina uzima materijalni dokaz o pravu nasljeðivanja. Bilo da je to episkopska "terotorija" u smislu Justinijanove novele (Nov. Iust., 11,5) episkopu Akve, bilo episkopska memorijalna crkva, bilo prenijeta relikvija (mozaik) - takav dokaz se pouzdano može unijeti u argumentaciju o legitimitetu Dukljansko-barske arhiepiskopije, kakvim se on u srednjem vijeku èinio dokazanim, a ne kakvim on nama danas izgleda. Taj legitimitet su negirali istorièari i iz razloga što nema nikakvih pismenih pomena o barskoj episkopiji prije 732. godine, kad je car Konstatin V oduzeo papi ilirsku diocenu zajedno s Prevalisom i podvrgao je Carigradu i kad su prevalitanski episkopi potpali pod Draèku arhiepiskopiju.

Na lijevoj obali Bojane nekad je bila podignuta manastiraska grobna crkva dukljanskih kraljeva

U pomenutom spisku episkopija koje su ulazile u sastav Draèke arhiepiskopije kao njeni sufragani nabrajaju se episkopiej: "o Diocleias, o Skodron, o Drivaston, o Polathon, o Antibareos". Pošto, dakle, u IX-X vijeku postoji dukljanska episkopija, zakljuèeno je da se može govoriti o njenoj ranijoj fuziji s barskom episkopijom, na šta su se pozivali Barani boreæi se za nezavisnost svoje arhiepiskopije.
Takva interpretacija sad se, poslije otkrivanja barskog trikonhosa iz VI do VIII vijeka, poslije prenošenja mozaika iz njega u pod novopodignute arhiepiskopske crkve u starom baskom gradu (Sv. Teodora?), može modifikovati. Naime, i pored moguænosti kontinuiteta episkopije u Duklji, stoji i to da se van Duklje nalazi još jedan episkopski kompleks graðevina iz VI vijeka - u susjednim Doljanima, sa dvije crkve, od kojih, kako æemo vidjeti naprijed, jedna je trikonhos a druga trobrodna bazilika sa veoma reprezentovanim, bez sumnje episkopskim, sarkofagom, smještenim u jednoj kapeli sjeverno od protezisa. A poznato je i da prirodni izlaz Duklje na more izbija u Barsko polje, dok Skadar ima svoju izlaznu geopolitièku taèku na ušæu rijeke Bojane (Barbanna, Drilon) u more. Iz ovoga prizilazi da je prije dukljanskoj negoli skadarskoj episkopiji mogla pripadati "teritorija" Bara. Uostalom, sav kasniji razvitak Bara kao episkopskog grada, dok je Skadar i dalje ostajao da važi kao glavni grad Prevalisa (do osnivanja Draèke teme), to posredno potvrðuje. Da je tada koji od dukljanskih episkopa tu, na svojoj teritoriji, mogao podiæi sebi grobnu crkvu ne može biti dvoumljenja s obzirom i na doljanski primjer. Gledajuæi pred sobom još uvijek impozantne ruševine episkopskog trikonhosa u Barskom polju i prenoseæi iz te crkvene graðevine dio poda s mozaikom u pod tek sagraðene arhiepiskopske katedrale, ugraðujuæi u pali trikonhos malu crkvicu u vrijeme postanka kulta prvog i jedinog domaæeg svetitelja, sv. Jovana Vladimira, sve, bez sumnje, iz razloga dokazivanja legitimiteta nasljeðivanja, odnosno iz politièke potrebe postojanja samostalne crkve u samostalnoj i od pape priznatoj (Dukljanskoj) državi, nije moralo, èini mi se, ni oslanjanje barskih arhiepiskopa na dukljansku tradiciju izgledati tako sumnjivo kako se uèinilo istorièama. Arehološki nalaz je takoðe dokumenat, i to nepokolebljiv. Oèigledno, s trikonhosom u Baru može se drukèije interpretirati tolika upornost u dokazivanju veze izmeðu barske i dukljanske episkopije. Ona od sada ne mora poèivati samo na pretpostavci o nasljeðivanju kao posljedici propadanja i nestanka dukljanske episkopije, nego na èinjenici o nekadašnjoj pripadnosti barske "terotorije" dukljanskoj, zbog èega bi i jedan od dukljanskih episkopa moga na toj svojoj "teritoriji" sasvim normalno izabrati sebi mjesto za mauzolej.
Barsko polje je jedno od najveæih i najplodnijih na Crnogorskom primorju. Ta èinjenica je mnoge stavljala u nedoumicu o njegovoj eksploataciji kad u starim izvorima i piscima nijesu mogli naæi ama baš nikakav podatak o kakvom gradu u njemu. S tragovima iz rimskog doba ili kasne antike na ušæu bivše rijeke Rikavac u more, ipak je moguæe pretpostaviti da je negdje u njemu morala biti podignuta bar kakva vila. Na bivšoj latifundiji mogla je crkva zasnovati svoju novu ekonomsku "jedinicu".
Veliko Barsko polje nastavlja se još jednim, Mirkovskim poljem u kojemu su se, prije no što su uništeni novim kolskim putem, mogli opaziti temelji jedne stare crkve, nešto manje od one na Topolici i èini se trikonhalne osnove. Pa i u malom polju iza plaže Velji pijesak u Dobroj vodi još jedna velika crkva, izgleda trobrodna bezilika, potvrðivala je svojim doskorašnjim ostacima gotovo redovnu pojavu o kojoj je do sada bilo rijeèi - podizvanje kakve hrišæanske crkve na ivici plodnog polja. I ove, kao i druge slièno situirane na Crnogorskom primorju, nijesu cementrijalne crkve ili bar to sve one nijesu bile. Njih su veæinom podizali kaluðeri Prevalitanske mitropolije kad su nastajali veliki crkveni posjedi. Osim što o tome oèito svjedoèe ostaci crkava, položaj sela, redovno sa svojim crkvama iznad ovih polja, pokazuje kako je postojala jasna podjela izmeðu velikog, dodijeljenog, i sitnog, inokosnog, posjeda s razlièitim graðevinskim aglomeracijama. Ovu æe razliku zbrisati slovenska seoba, ali æe jaz opet nastati na feudalnoj osnovi u kasnijim vjekovima.
Na ulcinjskom primorju sve odlike dezurbanizacije i ruralizacije koje su dovele do ranohrišæanskih crkava u poljima - Goransko, Ulcinjsko i Anamalsko - mogle bi ovdje biti zastupljene da su ih naša istraživanja na vrijeme obuhvatila. Veæ samo to što se s pavom smatra da je na lijevoj obali Bojane u VI-VII vijeku podignuta manastiraska grobna crkva zetskih (dukljanskih) kraljeva - jasno je da ova oblast u blizini Skadra, koji je u Prevalisu i Duklji bio glavni grad, nastaæe veoma gusta koncentracija episkopija, po obimu usamljena na èitavoj našoj jadranskoj obali i njenom neposrednom zaleðu. Do takve koncentracije episkopija dovelo je pretvaranje satelitskih gradiæa oko Skadra (od kojih su neki bili rimski kasteli) u episkopske gradove.

Izmeðu Plavnice i starog ušæa Cijevne naðena je velika ilirsko-helenistièka nekropola


Kad se ne bi nalazili na veoma bliskom rastojanju, jedva tridesetak kilometara udaljeni od svog centra, gradovi Svaè, Sapa, Danj, Sard, Drivast i Baleè, s manastirom Sv.Srð i Vakh i sa starim ilirsko-helenistièkim gradom Olcinijumom - ne bi se moglo zakljuèivati, osobito ne prije arheoloških istraživanja, da je najveæi dio oblasti Zabojane i Zadrima bio ukljuèen u veliki crkveni posjed na kojemu se zbilo šest episkopija.
Do sada je samo u starom ulcinjskom gradu došlo do sistematskih arheoloških iskopavanja. Osim što su otkriveni svi stratigrafski slojevi, od ilirsko-helenistièkog do posljednjih turskih adaptacija i novogradnji, u gradu je naðena veæ pomenuta zasvedena ranohrišæanska grobnica. Od jedne veæe crkve - možda bazilike - ostali su još stubovi i impost kapiteli u sekundarnoj upotrebi u velikoj srednjovjekovnoj cisterni do same grobnice. I pored iskopavanja u njihovoj neposrednoj blizini, crkva nije naðena. Njena pojava u citadeli Ulcinja, meðutim, ne bi bila iznenaðenje, bez obzira na to što je ta citadela uvijek služila svojoj namjeni. Ako se samo sjetimo primjera episkopije Aquae, lako je moguæno zamisliti da je u doba Justinijana, od kada datiraju ulcinjski ostaci ranohrišæanske arhitekture, episkop stolovao u tvrðavi, o èijoj se odbrani i brinuo. Na drugi naèin se ne može objasniti ni postojanje tako velike grobnice u samom jezgru utvrðenja. S otkrivanjem crkava u gotovo svim tvrðavama koje su posljednjih godina istražene na jugoslovenskom Limesu u oblasti Ðerdapa, ova pojava postaje razumljiva. Razlika izmeðu graniènih vojnih i episkopskih tvrðava može se objasniti i pripadnošæu crkava - garnizonu ili episkopu.
Do sada je pažnji istraživaèa uvijek izmicala jedna druga teorija, oblast Crmnice, koju, kao jednu od županija iz X vijeka, pominje pisac, dva plodna polja, Orahovsko i Limljansko (Crmnièko), a na kraju ovog zadnjeg, blizu ulaza u sozinski tunel, našao sam u sekundnoj upotrebi (služio je kao "èasna trpeza") jedan impost-kapitel koji je po drugi put upotrijebljen na nekoj preromanièkoj crkvici, možda i na istom mjestu gdje je sad crkva Sv. Petra. Strane imposta ukrašene su ranohrišæanskim krstom, dok je još jedan, veæi u grublje dekorisani krst bez sumnje iz kasnijeg vremena, ispunjavao svoju gornju površinu s koje su prvobitno polazili luci. Po ovome, i još po položaju sadašnje crkvice na nevisokom zaravnjenom brijegu, treba pretpostaviti da se tu nalaze temelji jedne ranohrišæanske crkve, koja je tri-èetri vijeka docnije mogla biti adaptirana u ranoromanièku. Možda je s ovog mjesta dospio u "Baèu" (Baštu), bivši dvorski rasadnik kod željeznièke stanice Virpazar, fragment jedne strane sarkofaga ili parapetne ploèe od bijelog mermera (60 x 28 x 9,5 cm), pronaðen 1955. godine). Vegetabilni ornament ovog fragmenta je sasvim lišen antièke stilizacije. Na nju samo izdaleka podsjeæa dvojna vriježa s èetvorolatiniènim cvijetom, jako naturalistièki razgranata. Stilski se uklapa u isto tako neantièke, varvarizovane i naturalistièke dekoracije reljefa koji su naðeni u Doljanama. Mada se i na "Baèu", zbog njenog položaja - takoðe na blagoj brežuljkastoj zaravni, na druoj strani polja veæ èuvene ilirsko-albanske i slovenske nekropole Mijele (sa nalazima iz La Tene I i iz VII-VIII vijeka) - može raèunati kao na lokalitet s jednom ranosrednjovjekovnom crkvom. Ni o njoj se ne može ništa više reæi dok se ne preduzmu iskopavanja. To isto bi trebalo uraditi u drugom crmnièkom polju, Orahovskom, u mjestu Mirište kod Potkraja, u blizini jedne ilirske humke koja i danas nosi naziv Mogila. Baš na dodiru Crmnièkog s Orahovskim polje (Mijele) postalo je poznato kako se situira nekropola još nehristijaniziranog stanovništva kojoj je u blizini Mirište, što je znak da treba oèekivati i hrišæansku. Nedaleko od Mirišta, u Orahovu, podignuta je u XV vijeku filijalna crkva vranjinskog manastira Sv. Nikole koji je osnovan poèetkom XIII vijeka na velikom crk-venom vlastelinstvu.
Jedan vranjski metoh je postojao i u Zetskom polju, na Plavnici, donedavno najveæem pristaništu na sjevernoj obali Skadarskog jezera. Plavnicu je 1220. godine Stefan Prvovjenèani priložio Žièkoj arhiepiskopiji, a od nje je 1233. godine oduzeo arhiepiskop Sava Nemanjiæ i dao Vranjinskom manastiru.A na sjevernoj obali Skadarskog jezera, izmeðu Plavnice i starog ušæa Cijevne, naðeni su ilirsko-helenistièka nekropola (u Donjem Gostilju), grèki lagymosi, dvije amofere i drugi predmeti (u Matagužima), koji tu nagovještavaju jedno veæe antièko naselje. Ako se ovome doda da su u kastelu Obalon (Oblun) nad rijekom Moraèom i Gornjim blatom zateèeni tvrðava i predmeti materijalne kulture iz ilirsko-rimskog vremena i iz srednjeg vijeka (s jednom crkvom 10,50 x 6 m), treba zažaliti što se arheološka sonda nije na vrijeme spustila do starih i sad veæ nestalih naselja Plavnice, Starog Gostilja, Starog Mataguža, Karabeža i Rake, to jest izmeðu donjeg toka Moraèe i nekadašnjeg ušæa Cijevne u Skadarsko jezero. To je, na kraju, vodena saobraæajnica (Labeatum lacus), koja je spajala antièku Skodru s Metonom (Medunom). Tu je cvjetao život veæ od palafitskih civilizacija, a pogotovo u starom vijeku, pa treba pretpostaviti i u vrijeme kasne antike i ranog srednjeg vijeka.
U Lješkopolju, s desne strane Moraèe, strèi iz šipraga u podnožju Malog brda jedna gomila ruševina koju mještani nazivaju Magara; radi se, kako je autopsijom utvrðeno, o jednoj kasnoantièkoj ili ranosrednjovjekovnoj agrlomeraciji.

Crteži svastike su se javljali samo kao dekor bez simbolièkog znaèenja

I ovdje - po smještaju na ivici vrlo plodnog polja - imamo pred sobom još jedan, po izgledu bolje oèuvan, ranohrišæanski manastir (?). Poviše Magare se okaèila okapina Crvena peæina, a svastike na liburnskom i dalmatskom podruèju, i to samo iz rimskog doba. Isto tako, malobrojni su nalazi iz podruèja preko Save, južno od nje i u Hercegovini, dok ih na Glasincu susrijeæemo na bronzanim narukvicama iz VI vijeka prije n.e., a u obliku trikvetruma (sa tri zavrnuta kraka) na dva vijeka starijim knemidama. U Srbiji se svastike javljaju u srednjem vijeku i u folkloru sve do danas, ali samo kao dekorativan elemenat pošto su izgubile ranije simbolièko znaèenje. Nalazi ovog simbola, kako se iz gornjeg nabrajanja vidi, nejednako pokrivaju prostore naše zemlje. Najviše ih ima u sjevernom i centralnom dijelu, a uopšte ih nema na podruèju Liburna i Dalmata. Osim dva na stijemana okapina, jedan na keramici i dva na knemidama, nema ih više ni na ilirskom podruèju od Glasinca do Lipaca i Trena. Iz takve rasprostranjenosti ne može se utvrditi etnièka pripadnost svastike. Ona je uglavnom naðena na predmetima koji su raðeni pod uticajem materijalne kulture iz Grèke i Italije. Tako, svastika iz Kompolja, u oblasti Japoda, smatra se plodom "italske inspiracije" i "kao jedno od duhovnih dobara što su iz etursko-italskog kulturnog kompleksa prodirali prema zemlji Ilira", dok istarske nalaze na grèkim vazama treba dovesti u neposrednu vezu s grèkim gradovima Južne Italije ili pak same Grèke.
Putevima prodiranja svastike na pokretnim nalazima kopnom i morem najboljem se može objasniti pojava ovog simbola u našem podruèju. Kojemu od tih puteva dati prednost, odgovor izgleda imamo u nalazu iz Maliæa, u dolini rijeke Aliakmno-Devoll, na jednom od pravaca prastarog puta izmeðu Male Azije i Južne Itaije (svastike na fragmentu neolitske keramike iz špilje Zinzulasa kod Leæe, u Apuliju). Ali, istovremeno i u podunavskoj neolitskoj i bronzanodobskoj keramici (Dupljaja), koja se - ukoliko Lechlerovom mišljenju o podunavskoj autohtonosti svastike ne damo prednost - nadovezuje na mesopotomske nalaze. To je, meðutim, samo jedna strana problema, jer kao i u Podunavlju i Mespotamiji, a kasnije u Žlijebu i Lipcima, simbol svastike se nalazi i u Južnoj, a zatim u Sjevernoj Italiji i na Glasincu. Nije li u nas to njen povratni pravac sa Zapada? S nalazima iz neolita izrièno se to ne bi moglo tvrditi, ali sa halštatskim nalazima iz etrursko-italskog podruèja - može. Uzimajuæi u obzir nova saznanja o tom putu, mislim da je rješenje na domaku. Ono je, kako je gore pokazano, u istovremenoj, odnosno nešto docnijoj pojavi svastike na etrurskim kanijama maèeva i na glasinaèkim knemidama (trikvetriumi). Ako se podsjetimo da na glasinaèkim knemidama, osim predstave svastike, imamo i predstave jelena i laða (o èemu niže detaljnije) - onda nam se Glasinac pokazuje kao neka vrsta središta u koje se skupljaju svi elementi, sižei i motivi slikarstva u Lipcima.
Laðe na knemidama iz Glasinca stilizirane su kao i svi ostali sižei iz toga nalazišta i iz etrurskih grobnica. Pošto G. Novak nije precizirao mjesto nalaza najstarije laðe na Apeninskom poluostrvu (villanova kultura, period Benacci, to jest VII vijek prije n.e.), glasinaèke ne možemo uporeðivati s etrurskim jer su nam nalazi ostali nedostupni; može se samo pretpostaviti da su sliène onoliko koliko i jeleni s kanija i knemida. I na njima se uzdižu èetiri jarbola ukoso prema zarubljenom vrhu trougaonog (bolje reæi trapezodinog) oblika laðe na kojemu se prepoznaju horizontalno položena jedra, kao na laði iz Grapèeve špilje. Laða iz Lipaca je, naprotiv, sasvim realistièki prikazana - sa razapetim jedrima od trupa do vrhova jarbola. Ovako velika stilska razlika ne treba da èudi. Slikar kompozicije u Lipcima nije morao siže - ukoliko ga je vidio na glasinaèkim knemidama ili na etrurskim kanijama maèeva - da doslovno preuzima; on je taj siže radije prikazao po stvarnom izgledu laða koje je na samoj obali mogao posmatrati i iz Lipaca. Takvom izmjenom nije negirao simboliku laðe sa knemida i kanija, ali je u kompoziciju, pored motiva lova, unio i motiv plovidbe. Taj sinkretizam - apstraktnih i realnih sižea i motiva - upravo najviše odlikuje Lipce.
Na motiv najranije plovidbe po Jadranu podsjeæaju nas i legende o Kadmu, Iliriosu i Argonautima, otprilike iz 1500. godine prije n.e. Po tim legendama došao je na naše obale Kadmo sa ženom Harmonijom, ploveæi svakako Egejskim, Jonskim i Jadranskim morem. Po jednoj od tih legendi, Kadmo je osnovao grad Budvu. Argonauti su, meðutim, dospjeli na naše obale po povratku iz Kolhide ploveæi Istrosom (Dunavom). Argonautske laðe na keramici su iz mnogo mlaðeg doba i u uporeðenju s našom nijesu podobne. Zbog specifiènog stila, nijesu za našu svrhu upotrebljive ni predstave laða na mikenskim vazama, oko 1000. godine prije n.e., iako se vremenski približavaju peæinskom slikarstvu u našoj zemlji. Mikenske laðe su takoðe jako stilizovane, što ih udaljava od "naturalizma" laðe u Lipcima. Još manje bi imalo smisla uporeðivati našu laðu s egipatskim (ne samo s onima iz predinastièkog perioda, iz hierakompolisa, oko 3500 godine prije n.e., nego ni s onima iz mnogo kasnijeg vremena, iz mauzoleja drugog kralja pete dinastije, Sahurea, oko 2700. godine prije n.e., pa ni s laðama iz poèetka egipatskog dinastièkog raèunanja vremena, oko 300. godine prije n.e.) iako su jedra na laði iz Lipaca velika kao na egipatskim laðama i, kao na njima, na dva jarbola.

Umjetnièkom objektu u Lipcima slièni su oni iz veoma dalekih oblasti primitivne umjetnosti


I kad bismo po nekim elementima laði u Lipcima našli ma koliko bliske laðe iz egipatskog i mikenskog repertoara, ne bi odgovaralo našoj svrsi - da stadijalno datiramo peæinsko preistorijsko slikarstvo u pitanju - jer su zakoni razvitka egipatske umjetnosti i slikarstva našeg lokaliteta nepodudarni. Posmatrajuæi stadijalno umjetnièki objekat u Lipcima, bliže su mu paralele iz daljih i, štaviše, veoma dalekih areala primitivne umjetnosti Sibira, Kobana (na Kavkazu), Sjeverne Evrope, Aira i Tasil nÈAndžera (Sahara), Skandinavije itd. Primitivnu umjetnost posvuda èini sliènom poèetni stepen razvitka umjetnièkog osjeæanja, njena "djeèja" faza i, osobito, to što se ona ostvaruje na podlozi koju najèešæe nije dao èovjek (stijena peæine, blokovi kamena izglaèani lednjacima ili erozijom, kosti). Ako se uz to ima u vidu isti stepen razvitka oruða i oružja, pa otuda i proizvodnih odnosa i društvene organizovanosti do kojih se stanovnik risanskog primorja i drugih dalekih i veoma dalekih primorja dovinuo na poèetku prvog milenijuma prije n.e., nije teško shvatiti da se, kao posebna manifestacija takvog stadija društva, javlja prilièno ujednaèen umjetnièki izraz, u nekim sluèajevima i veoma slièan. Takav je sluèaj i s upotrebom bijele boje svuda u odreðenom vremenskom okviru, zatim sa "skeletnim" stilom i sl.
Najbliže motivsko i pikturalno uporeðenje s Lipcima odvelo bi do mnogobrojnih skandinavskih petroglifa, u ambijent slièan našem, duž fjordova i na planinskim obroncima koji se spuštaju prema moru. I, zaista, istraživaèi skandinavskih gravira i slika na kamenu sve više naglašavaju ekološki faktor u nastanku ove umjetnosti, no što ih upuæuju sami motivi - lov i moreplovstvo. Svoje petroflige oni uglavnom datiraju onako kako je to uradio Lenart Aberg još 1838. godine - u bronzano doba (ono u Skandinaviji traje od 1500. do 500. godine prije n.e.). I po motivima (lov i plovidba), i hronološki, uporeðivanje bokokotorskog sa skandinavskim slikarstvom na stijenama odgovaralo bi, tim prije što se i tamo kao i u nas ono izvodi najviše bijelom bojom, da skandinavske laðe nemaju specijalan oblik "britve za brijanje" razor-blades, zbog èega su morfološki nepodobne kao paralela. S drugim (sibirskim, na primjer) laðama na stijenama naša ne bi dala zadovoljavajuæi rezultat jer su i one po tipu drukèije i, što je najvažnije, razlièito od nje datirane. Držeæi se oprobanog i uobièajenog naèina datiranja, treba i u ovom sluèaju oslonac tražiti u hronološkom podudaranju pomoæu relativnih vrijednosti do kojih se dolazi arheološkom metodom.
Ali, zato što u Lipcima nijesu vršena arheološka iskopavanja, ne mogu se njegove slike datirati onako kako je to uradio G. Novak s jednim fragmentom obojene keramike na kojemu je predstavljena laða s jedrima. Tu sliku laðe on je primijetio izmeðu urezanih trakastih linija (Bandkeramik) na dva sastavljena djeliæa velike amfore, otkopane u Grapèevoj špilji na Hvaru, 1938. godine, i sigurno datirane keramikom u stratigrafskom sloju iz neolita i eneolita. G.Novak je toj keramici našao najbližu, gotovo identiènu paralelu u keramici iz Dimin-Sesklo (u zalivu Volo na Egejskom moru), zatim u tripoljskoj kulturi (na sjevernoj obali Crnog mora) i u Stentindellu (kod Sirakuze na Siciliji), zbog èega hvrstavke nalaze obojene spiralne keramike datira po njima oko 25000. godine prije n.e. Nekoliko fragmenata, kao što je onaj s laðom, smatra importiranim iz Stentinela (gdje ih je naðeno na stotine) i iz toga izvlaèi zakljuèak o razvijenoj plovidbi izmeðu Jadranskog i Jonskog i Egejskog mora u drugom i treæem milenijumu prije n.e. Kako na egejsko-kritskoj slikanoj keramici - i pored izvanrednih slika morskih biæa u kamares stilu - nema predstava laða sve do mikenskog doba, oko 1000. godine prije n.e, a u Italiji sve do gravire laðe na jednom nožu koji pripada vilanova kulturi (njenog drugom, "Benacci" periodu, iz VIII vijeka prije n.e.). G. Novak ne izvodi stilske paralele meðu njima, ali nam - ukazujuæi na najstariju sliku laðe na Apeninskom poluostrvu, i to baš na jednom od etrurskih noževa, na kojima se, kako smo vidjeli, nalaze predstave lova na jelene (i svastike) - omoguæuje da se orijentišemo na Etruriju kao jednog od zaèetnika motiva koji su prodrli do slikarstva u Lipcima.
Najveæu sliènost s našom ima laða na jedno steli u Novilari, nedaleko od Pezara, na zapadnoj jadranskoj obali. U èuvenoj nekropoli Picena (naselje i nekropola èine sadržaj èitave kulture Novilara) karakteristiène su velike grobnice sa stelama od kojih jedna ima ugravirane predstave tri laðe - jedne veæe s jedrom, i bez njega, dvije manje u sukobu. Velika laða je niska i izdužena (rekonstruisana iznosi oko 20 m dužine), s petnaest pari veslaèa koji sjede na klupama palube. Ima šiljati pramac s jako izvijenom pulenom (skrostolionom) u obliku životinjske glave kao na laðama glasinaèkih knemida. Što je za našu kompoziciju od osobite važnosti, ova picenska laða ima jarbol s velikim èetvrtastim krstastim jedrom. Po vertikalnim i horizontalnim linijama jedra lako se prepoznaju isto takve linije jedra u Lipcima. Picenska stela s laðom je datirana u VII v.prije n.e., odnosno nešto je mlaða od laða u Lipcima i Glasincu.
U svakom sluèaju, picenska i glasinaèke laðe na knemidama veoma su sliène ne samo po izduženom trupu, šiljatom pramcu i puleni završenoj životinjskom glavom (zmije ili konja), nego i po jarbolu s jedrom i konopima koji su i glavni elementi laðe u Lipcima).

 
Scoring disabled. You must be logged in to score posts.
Zvek_Zivi_Cetinjanin
(Login Zvek_Zivi_Cetinjanin)

Re: CRNOGORSKI KRALJ NIKOLA - SRBIN NAJVECI

No score for this post
January 13 2006, 3:39 AM 

DUKLjA - ZETA - CRNA GORA, TRI NAZIVA ZA DRŽAVU, JEDAN NAROD!




Svakome ko ima išta u glavu,
jasno je, kad prouèi ove karte, da je zvanièna srpska istorija samo gomila bajki i mitova.
Ove karte, same, skoro sve govore!
Ove karte nije radio ni Jevrem, ni Ðilas, a ni ostali likovi koje spominju srpske bajke i mitovi.



Karta Evrope godine 500.
Na karti Evrope iz godine 500. vidi se pleme Obodriti u Polablju na Baltiku,
koje je prema nauènim istraživanjima, sišlo kasnije u Prevalis - na današnju teritoriju Crne Gore.
http://www.euratlas.net/AHP/grand/gr0500.htm

Karta Evrope godine 600.
Na karti Evrope iz godine 600. vidi se pleme Obodriti u Polablju na Baltiku, kao i plemena Ljutiæi i Veleti, koja su prema nauènim istraživanjima sišla kasnije u rimsku provinciju Prevalis, zajedno i sa dijelom Gota - na današnju teritoriju Crne Gore.
http://www.euratlas.net/AHP/grand/gr0600.htm

Karta Evrope iz godine 700.
Na karti Evrope iz godine 700. vidi se pleme Obodriti u Polablju na Baltiku, kao i plemena i Ljutiæi i Veleti.
Obodrite nalazimo i na Balkanu u današnjoj Rumuniji,
a prema nauènim saznajima ova tri/èetiri slovenska plemena,
zajedno sa dijelom Gota i Avara,
su sišli na današnju teritoriji Crne Gore.
http://www.euratlas.net/AHP/grand/gr0700.htm

Karta Evrope iz godine 800.
Na karti Evrope iz 800. godine prvi put se pojavljuje država Duklja, prva država Crnogoraca - prva država naših predaka.
http://www.euratlas.net/AHP/grand/gr0800.htm#%20here

Karta Evrope iz godine 900.
Na karti Evrope iz godine 900., nalazimo državu Duklju, prvu državu Crnogoraca, prvu državu naših direktnih predaka.
http://www.euratlas.net/AHP/grand/gr0900.htm

Karta Evrope iz godine 1000.
Na karti Evrope iz godine 1000. nalazimo državu Duklju, prvu državu Crnogoraca, prvu državu naših direktnih predaka.
http://www.euratlas.net/AHP/grand/gr1000.htm

Karta Evrope iz godine 1100.
Na karti Evrope iz 1100. godine,
nalazimo državu naših direktnih predaka,
ali sada sa novim nazivom - ZETA.
http://www.euratlas.net/AHP/grand/gr1100.htm

Karta Evrope iz godine 1200.
Na karti Evrope iz 1200. godine,
nalazimo državu direktnih predaka Crnogoraca - Zetu.
http://www.euratlas.net/AHP/grand/gr1200.htm

Karta Evrope iz godine 1300.
Na karti Evrope iz godine 1300. vidimo da su naši preci bili izgubili državnu nezavisnost,
to jest, Srbi su maèem i ognjem osvojili Zetu i ukljuèili je u svoju državu.
Kad su osvajali Zetu, Srbi su porušili sve gradove u njoj osim Kotora koji im je trebao kao luka - izlaz na Mediteran.
Takoðe su tada Srbi donijeli pravoslavlje na teritoriju današnje Crne Gore.
Vlast Srba - Nemanjiæa, trajala je oko 180 godina, do sedme decenije 14 vijeka.
http://www.euratlas.net/AHP/grand/gr1300.htm

Karta Evrope iz godine 1400.
Na karti Evrope iz 1400. opet nalazimo državu Zetu, državu naših direktnih predaka,
koja je opet stekla suverenitet, odvojivši se od države Nemanjiæa,
poslije raspada srpskog carstva.
http://www.euratlas.net/AHP/grand/gr1400.htm

Karta Evrope iz godine 1500.
Na karti Evrope iz 1500. godine nalazimo državu Crnu Goru - podlovæensku Crnu Goru,
koju je osnovao gospodar Zete Ivan Crnojeviæ,
koji je izbjegao ispred Turaka na današnje Cetinje.
Crna Gora je malo ostrvo u ogromnoj Otomanskoj imperiji.
http://www.euratlas.net/AHP/grand/gr1500.htm

Karta Evrope iz godine 1600.
Na karti Evrope iz 1600. nalazimo opet državu Crnu Goru,
kao malo ostrvo, u ogromnoj imperiji Otomanskoj.
http://www.euratlas.net/AHP/grand/gr1600.htm

Karta Evrope iz godine 1700.
Na karti Evrope iz 1700. godine, nalazimo opet državu Crnu Goru,
opkoljenu sa ogromnim otomanskim morem.
http://www.euratlas.net/AHP/grand/gr1700.htm

Karta Evrope iz godine 1800.
Na karti Evrope iz 1800. nalazimo i dalje državu Crnu Goru,
kao ostrvo u moru Otomanske države.
http://www.euratlas.net/AHP/grand/gr1800.htm

Karta Evrope iz godine 1900.
Na karti Evrope iz 1900. nalazimo državu Crnu Goru,
a vidimo da poslije dugo vremena,
još neko je na Balkanu je povratio suverenitet od Turaka.
http://www.euratlas.net/AHP/grand/gr1900.htm


Kao sto jasno vidimo,
Crnogorci imaju državni kontinuitet barem 1000 godina,
slovima, HILjADU godina. Bar toliko.

 
Scoring disabled. You must be logged in to score posts.

(Login Svevlad)

Re: CRNOGORSKI KRALJ NIKOLA - SRBIN NAJVECI

No score for this post
January 15 2006, 11:32 AM 

1. Bugari su odustali od susreta sa Srbima.

2. Crvenohrvatsko-šćipetarskom smehotvornom liku koji ovde prikazuje karte na kojima su srbske države KOJE ČITAV SVET PRIZNA SRBSKIM, sem Šćipetara i Crvenohrvata, kazujem sledeće:

IZVOLI STRANI LINK NA KOJEM SU TI LEPO PREDSTAVLJENE SRBSKE DINASTIJE I SRBSKE ZEMLJE:

http://web.genealogie.free.fr/Les_dynasties/Les_dynasties_celebres/Europe_Centrale_et_Orientale/Dynasties_de_Serbie.htm


a kažeš da su "Crnogorci" ustvari Obodriti?? AHAHAHHAAHAHAHAHAHAHAHAAAAAA

KAKO DA NE, O TOME JE SAČUVANO PREDANJE KROZ HILJADUGODIŠNJU CRNOGORSKU DRŽAVU, HAHAHAHHAA, KAKO NIJESMO SVI ČULI OD ĐEDOVA DA SMO OBODRITI, HAHAHAHAHAAA....

KAD JE NEKO IZDAJNIK, ONDA SE HVATA ZA PLIVAJUĆE GOVNO. TI BI TREBAO DOBITI NAGRADU AKO DOKAŽEŠ DA SU "CRNOGORCI" (SAMO KOJI TO?) OBODRITI!!!


A SAD PAZI OVO - ČAK I DA CRNOGORCI JESU OBODRITI (KOJI SU DOBILI IME PO RECI ODRI, KAO MORAVCI, DRINJANI ILI SLIČNO - KO SU USTVARI OBODRITI, KOJIM SE TO PLEME NARODOM SMATRA??? PAZI ŽIVJELI SU U DANAŠNJEM ŠLEZVIG-HOLŠTAJN REGIONU.

A TAMO BEŠE NAROD, KOJI I DAN DANAS SEBE ZOVE JEDNIM IMENOM - LUŽIČKI SRBI!!! HAHAHAHAHAAHA
NAROD OD KOJEG POTIČU I SRBI NA BALKANU KADA JE KNEZ DRVAN POVEO POLA NARODA DOLE. A MEĐU NJIMA I PLEME LUŽANA KOJE SE SA RIĐANIMA MEĐU PRVIM POJAVLJUJE U CRNOJ GORI, A NJIH SU NADJAČALI VASOJEVIĆI!!!

SEM TOGA BODINOVA DRŽAVA, ČIJI GLAVNI GRAD JE BIO SKADAR, SMATRA SE KOD SVIH ISTORIČARA SRBINOM, A IMAO JE DRŽAVU OD LIKE DO OHRIDA!!!! I BIO JE U SRODSTVU NARAVNO SA RAŠANIMA!!! I KASNIJE SU PO TOM OSNOVU SRBI BILI NA ČELU S KRALJICOM JELENOM, KĆERKOM UROŠA I, KOJA SE UDALA ZA MAĐARSKOG KRALJA BELU II, TE S NJENIM BRATOM BELOŠOM (BAN NAD HRVATIMA) VLADALI OD JADRANA DO BALATONA, MAJMUNE JEDAN ŠĆIPETARSKI!!!

OBODRITE!...HAHAHAHHAHAHAHAHAHHAAA




 
Scoring disabled. You must be logged in to score posts.
Zecanin
(Login Zetaman)
Forum Owner

Re: CRNOGORSKI KRALJ NIKOLA - SRBIN NAJVECI

Score 2.0 (1 person)
January 18 2006, 3:34 AM 


Vidim odje masu odgovara koje cu lijepo da brisem.

Sve koji su napisani na vulgaran i prost nacin.
Sve koji nemaju nikakve veze sa datom temom.

Sve takve odgoviore brisem a tih odgovora je dosta.

 
Scoring disabled. You must be logged in to score posts.
Ivan
(Login imas005)

Re: CRNOGORSKI KRALJ NIKOLA - SRBIN NAJVECI

No score for this post
January 18 2006, 3:16 PM 

Njegos je sam izjavio da je srbin. to je istoriski dokas, napisan. tako nema ikakve rasprave ovde. nije ni najveci niti najmanj nego obicni srbin ko mi svi, ali jest bio veliki covek!!!

 
Scoring disabled. You must be logged in to score posts.
Zvek_Zivi_Cetinjanin
(Login Zvek_Zivi_Cetinjanin)

Re: CRNOGORSKI KRALJ NIKOLA - SRBIN NAJVECI

No score for this post
January 19 2006, 5:09 AM 

Ivane ne sviraj zivotati ,jedino kod serba u svijetu su bajke i pjesmice istorijske cinjenice i fackte ! Aahahahahahah ! A sad malo edukacije za tebe OK : Njegos i Kralj Nidzo svojakali serbe zato sto su pucali na presto serbije ,Konung Nidzo je tijo da bidne kralj serbije i Crne Gore (to mu se i o glavu slomilo) a njegos II je tijo da bidne Vladika svije Pravoslavaca za koje je cinjena velja greska zbog misljenja da je Pravoslavstvo -serbstvo !!!

 
Scoring disabled. You must be logged in to score posts.
Current Topic - CRNOGORSKI KRALJ NIKOLA - SRBIN NAJVECI  Respond to this message   
  << Previous Topic | Next Topic >>Return to Index  
Find more forums on PoliticsCreate your own forum at Network54
 Copyright © 1999-2014 Network54. All rights reserved.   Terms of Use   Privacy Statement