<< Previous Topic | Next Topic >>Return to Index  

CRNOGORSKI KRALJ NIKOLA - SRBIN NAJVECI

January 5 2006 at 2:07 PM
No score for this post
  (Login Svevlad)

 
ÄÎŃŇŔŠŔŒĹ ĚČ؊ŌŔ ÍŔĚŁĹŃÍČŘŇÂÓ ŃĐÁČŁĹ Î ĐĹŔËÍČĚ ÂČÄÎÂČĚŔ ÖĐÍÎĂÎĐŃĘÎ-ŃĐÁČŁŔÍŃĘĹ ŃŔĐŔČĹ

Ăîńďîäî Íŕěźĺńíčöč!

Ďđčěčî ńŕě Âŕřĺ âĺëĺřňîâŕíî ďčńěî îä 31. źóíčźŕ ňĺę. ăîä. Îíî ńŕäđćč äâčźĺ ďîăëŕâčňĺ ňî÷ęĺ: ęđŕňŕę îáçîđ ńâĺăŕ îíîăŕ, řňî źĺ äîńëĺí îńîáčňî ń Âŕřĺ ńňđŕíĺ ó÷čœĺíî íŕ ęîđčńň ńâĺ ňî áîščő îäíîřŕźŕ čçěĺó Ńđáčźĺ č Öđíĺ Ăîđĺ, ćĺëĺžč Âč äŕ ňŕęîâč îäíîřŕźč čçčó čç ęđóăŕ ďîĺçčźĺ íŕ ďîšĺ ďđŕęňč÷íčő îäđĺäŕáŕ č ďî ňîě îďĺň čçíîâč÷íî âđŕžŕœĺ íŕ âîźíó ęîíâĺíöčźó ńŕ íĺęčźĺě Âŕřčźĺě îáđŕçëîćĺœĺě î čńňîě ďđĺäěĺňó.

Îäíîńíî âîźíĺ ęîíâĺíöčźĺ âĺîěŕ ěč źĺ ćŕî řňî ń Âŕěŕ, ăîńďîäî íŕěźĺńíčöč, íĺ ěîăó äčźĺëčňč čńňî ěœĺœĺ, íî ěîđŕě čďŕę ďđč îíîě îńňŕňč řňî ńŕě Âč âĺž ó ńâîźĺě ďčńěó îä 31. ěŕźŕ ňĺę. ăîä. íŕâĺî, ŕ ďîč.ěĺíčöĺ äŕ źîř çŕ ńŕäŕ óâčŕě ęîëčęî íĺďîňđĺáčňîńň ňîëčęî č íĺďđŕęňč÷íîńň ňŕęâîă čçěĺó íŕń óăîâîđŕ. Č îâîě ďđčëčęîě ěîđŕě Âŕě ňŕęîĺđ čńďîâźĺäčňč äŕ íčźĺńŕě ěîăŕî îńňŕňč óáčźĺĺí ń Âŕřčě íŕâîäčěŕ, î âîźĺíčě ęîíâĺíöčźŕěŕ čçěĺó Ďđŕźńęĺ č Čňŕëčźĺ, ďŕ čçěĺó Ďđŕźńęĺ č źóćíčő œĺěŕ÷ęčő äđćŕâŕ, řňî ńňŕíîâčňî äđćčě äŕ ńó ńŕńâčě äđóăĺ íŕđŕâč îäíîřŕźč č đŕçëîçč čçěĺó ńďîěĺíóňčźĺő äđćŕâŕ, íî řňî ńó čçěĺó Öđíĺ Ăîđĺ č Ńđáčźĺ.

Ŕ ďîřňî ěč ńĺ ÷číč äŕ Âč, Ăîńďîäî, íŕ ňŕ äâŕ ďđčěźĺđŕ âĺëčęó âŕćíîńň ďîëŕćĺňĺ č ńâóęîëčęó ěîźó ďîçîđíîńň íŕ œčő îáđŕžŕňĺ, äîďóńňčžĺ ěč äŕ ńĺ î ňîěĺ č íĺřňî îďřčđíčźĺ čçźŕâčě.

Řňî ńĺ ňč÷ĺ ďđóńęî-ňŕëčźŕíńęĺ ęîíâĺíöčźĺ, ěčńëčě äŕ íŕě íĺ ěîćĺ áčňč îáđŕńöĺě; źĺäčíńňâî íŕřĺ ó ďîăëĺäó ęđĺňŕœŕ ďëŕíŕ ňđĺáŕ äŕ źĺ ňźĺřœĺ, źĺđ ńěî źĺäŕí čńňč íŕđîä, řňî ó îíîě ńëó÷ŕźó íčźĺ áčëî.

Ńŕńâčě ďŕę äđóăŕ÷čźĺ ńňîźč ńŕ óăëĺäŕœĺě íŕ ďđóńęî-œĺěŕ÷ęó ďîăîäáó, Îíŕ źĺ ďîăîäáŕ óăëŕâšĺíŕ ďîńëčźĺ ăîëĺěŕ óńďźĺőŕ ďđóńęĺ âîźńęĺ îä ăîäčíĺ 1866. Ňč ńó óńďźĺńč óźŕě÷čëč ďîâźĺđĺœĺ ńâŕęî㠜ĺěŕ÷ęîă ďđîńňîă âîźíčęŕ ďđĺěŕ ďđóńęčě âîŕěŕ. Ňîăŕ, ăîńďîäî íŕěźĺńíčöč, ó íŕń íčźĺ, ŕ áĺç ňîăŕ óźĺäčœĺœĺ ńâĺęîëčęĺ öđíîăîđńęĺ č ńđáčźŕíńęĺ âîźńęĺ ďîä źĺäíîě čńňîě ęîěŕíäîě äđćčě äŕ çŕčńňŕ íĺ áč čěŕëî ďîóçäŕíîă óńďźĺőŕ. Łŕ ńĺ íč ńŕěî źĺäŕí ÷ŕń íĺžó ďîńóěœŕňč äŕ Ńđáčźŕ íĺěŕ âźĺřňčő âîźńęîâîŕ, ęîźč áč âđčźĺäŕí áčî ďîâĺńňč ńâóęîëčęó íŕřó óäđóćĺíó âîźńęó, ŕëč äŕ ňŕęîâî óâźĺđĺšĺ óëčźĺě ó ńâŕęîă Öđíîăîđöŕ ňî č ďîđĺä íŕźáîšĺ ńâîźĺ âîšĺ íĺ áčő ěîăŕî ó÷číčňč.

Ńŕä äîçâîëčňĺ äŕ ńĺ âđŕňčě íŕ ďđâó ňŕ÷ęó.

Ęîëčęî ńňĺ Âč ćĺšĺëč, Ăîńďîäî íŕěźĺńíčöč, äŕ íŕřč îäíîřŕźč čçčó čç ęđóăŕ ďîĺçčźĺ íŕ ďîšĺ ďđŕęňč÷íîńňč č đĺŕëíîńňč, ňîëčęî ńĺ íŕäŕě äŕ žĺňĺ ěč ďđčçíŕňč äŕ ńŕě źŕ îďĺň ńŕ ńâîźĺ ńňđŕíĺ ńŕěčźĺě äźĺëîě ďîńâźĺäî÷čî äŕ ňŕęîâó čńňó ćĺšó ăîźčě, óçĺâřč ďđâč číčöčźŕňčâíó źîř ăîäčíĺ 1864. äŕ áč ńĺ íĺďîâîšíčě äîăŕŕźĺě îä ăîäčíĺ 1862. ďîđóřĺíî ńďîđŕçóěšĺœĺ čçěĺó îâčő äâčźó ńđďńęčő çĺěŕšŕ îďĺň ďîâđŕňčëî č ďđčźŕňĺšńęč îäíîřŕźč ďîíîâčëč. Ďŕ ęŕęî ěč ňŕęîâŕ đĺŕëíîńň č ńŕäŕ íŕ äóřč ďî÷čâŕ ěčńëčě äŕ ńňĺ ńĺ ěîăëč ďîňďóíî îńâźĺäî÷čňč îíčě řňî ńŕě îíŕęî îňâîđĺíî íŕâĺî ó îńěîź ňî÷ęč ďđĺä ńďîěĺíóňîăŕ ěîźĺăŕ ďčńěŕ îä 31. ěŕźŕ, ăäźĺ ńĺ, äđćčě, äîâîšíî ęîíęđĺňŕí âčä äŕźĺ îíîź ńëîçč č šóáŕâč, ęîźĺ îńčě ňîăŕ řňî ńó, ęŕî řňî Âč đĺęîńňĺ, äîčńňŕ ďîĺňńęč čçđŕçč, ďŕę íĺ ďđĺńňŕźó áčňč íŕźđĺŕëíčźčě äŕíäŕíŕřœčě íŕřčě ďîňđĺáŕěŕ.

Çŕňî ęŕä ńěî ńĺ, Áîăó őâŕëŕ, ńďîđŕçóěźĺëč ó ěíîăîěĺ č ěíîăĺ ďđĺďđĺęĺ ńĺáč ń ďóňŕ îňęëîíčëč, ęŕęî äŕ äîĺěî äî ńŕâđřĺíîă ńďîđŕçóěčźĺâŕœŕ, ĺâî ńĺ źŕ č îďĺň ęîíęđĺňčđŕě ó îíîě řňî öčźĺíčě äŕ íŕě ňđĺáóźĺ çŕ ńŕäŕ ÷číčňč.

Ěîźĺ źĺ ěíčźĺœĺ íĺęŕ ńĺ č źĺäíŕ č äđóăŕ îä íŕřčźĺő çĺěŕšŕ ńďđĺěŕźó řňî áîšĺ ěîăó çŕ ńâŕęč ěîăóžč ńëó÷ŕź, ęîźč ęŕä áč ńĺ č íŕńęîđî ďîźŕâčî, äđćčě äŕ íč źĺäíó íč äđóăó ńňđŕíó íĺ áč íč čçíĺíŕäčî, íč ó íĺďđčďđŕâíîńňč çŕňĺęŕî, źĺđ źĺ Öđíŕ Ăîđŕ îíîëčęî ďđčďđŕâíŕ ęîëčęî źîź œĺçčíĺ ńëŕáĺ ńčëĺ äîďóřňŕźó, ŕ î Ńđáčźč ňî ńĺ źîř ďîóçäŕíčźĺ ěîćĺ đĺžč, ďîřňî źĺ óîďřňĺ ďîçíŕňî ęîëčęî ńĺ îíŕ îńîáčňî çŕäœčźĺő ăîäčíŕ ńďđĺěŕëŕ äŕ âŕçäŕ ěîăíĺ čçčžč íŕ ńóńđĺň ńâŕęîź îçáčšíčźîź ďîźŕâč íŕ Áŕëęŕíńęîě ďîëóîńňđâó, Ŕ ďîđĺä îâŕęâîăŕ ńďđĺěŕœŕ îďĺň äŕ óäĺńčěî ńâŕęî íŕřĺ îďřňĺ äźĺëî č ďîäóçĺžĺ ęŕęî áčńěî ńâĺ ńŕ çíŕœĺě č äîăîâîđîě źĺäíĺ č äđóăĺ ńňđŕíĺ đŕäčëč č óçŕźŕ.ěíî źĺäíč äđóňčěŕ ó ďđčëîă áčëč, ęŕî řňî ńŕě ńĺ, ăîńďîäî íŕěźĺńíčöč, îä đčźĺ÷č äî đčźĺ÷č ó çŕäœĺě ěîě ďčńěó îä 21. ěŕźŕ čçźŕâčî.

Ńâĺ řňî îńňŕźĺ äŕ ńĺ čçěĺó îáźĺ ńňđŕíĺ - Ńđáčźĺ č Öđíĺ Ăîđĺ - âŕšŕíî óňâđäč äđćčě äŕ ńĺ ńŕńňîźč ó ňîěĺ äŕ ńĺ źĺäíŕ ńňđŕíŕ äđóăîź ńâĺ÷ŕíî îáĺžŕ č îáŕâĺćĺ äŕ žĺ îíĺ ó ńâŕęîź ďđčëčöč çŕźĺäíî ďđîňčâ îďřňĺě íĺďđčźŕňĺšó áčňč č ěŕ íŕ ęîźîź ńňđŕíč äŕ ńĺ óńňŕíŕę çŕ îńëîáîĺœĺ íŕřĺăŕ íŕđîäŕ ďîźŕâč, äŕ žĺ ńňŕźŕňč ňîëčęî Ńđáčźŕ óç Öđíó Ăîđó, ęîëčęî Öđíŕ Ăîđŕ óç Ńđáčźó. Ďîńëčźĺ îâŕęîâŕ äîăîâîđŕ ěîăëî áč ńĺ čńňîě äîžč č äî îďđĺäźĺšĺœŕ çŕźĺäíč÷ęîă ďëŕíŕ çŕ ńâŕęó ěîăóžíó ŕęöčźó ó ńëó÷ŕźó čëč ęŕęâŕ óńňŕíęŕ čëč čçŕçčâŕœŕ đŕňŕ.

Ďđč íŕřčźĺě îęîëíîńňčěŕ, ďđč ńŕäŕřœîź ńčňóŕöčźč ĺâđîďńęčő ńňâŕđč, źŕ ěčńëčě äŕ ěčěî îâŕź íĺěŕ ęîíęđĺňíčźĺă íč ďđŕęňč÷íčźĺă ďđĺäëîăŕ, ęîźč áč íŕń ěîăŕî ó îçáčšŕí ďîëîćŕź óâĺńňč äŕ ńĺ ěĺó Ńđáčźîě č Öđíîě Ăîđîě ęîíńîëčäóźó čńęđĺíč îäíîřŕźč č ńšĺäîâŕňĺšíî óçŕźŕěíŕ ěĺóńîáíŕ ďîňďîđŕ ó ńâŕęîź ďđčăîäč.

Ŕęî ńĺ äŕęëĺ, Ăîńďîäî Íŕěźĺńíčöč, źîř ó îâîě íŕĺěî ńŕăëŕńíč, îíäŕ ěîćĺěî č Âč č źŕ ńĺáč ÷ĺńňčňŕňč äŕ ńěî îďřňîź ńňâŕđč íŕđîäíîź íŕźâčřó óńëóăó äîďđčíčźĺëč č äŕ çŕčńňŕ öčźĺš íŕđîäíîă îńëîáîĺœŕ íĺžĺ îńňŕňč ăëŕńîě âŕďčźóžĺăŕ ó ďóńňčœč, ęŕî řňî źĺ äîńëĺí ńňŕźŕëŕ.

Óîńňŕëîě, ěîëčě Âŕń, Ăîńďîäî Íŕěźĺńíčöč, äŕ čçâîëčňĺ œĺăîâîź ńâźĺňëîńňč, ěëŕäîě ęœŕçó čçźŕâčňč ěîźó íŕźîńźĺžŕźíčźó çŕőâŕëíîńň íŕ œĺăîâîě ńđäŕ÷íîě ÷ĺńňčňŕœó ďđčăîäîě âĺńĺšŕ ęîźčě źĺ ěîź äîě áîćźŕ ďđîâčäíîńň óńđĺžčëŕ, îáđŕäîâŕâřč ăŕ ěóřęčě ďîđîäîě - ŕ ňŕęîĺđ č Âŕěŕ, Ăîńďîäî, íĺ ďđĺďóřňŕě ňŕęîâó çŕőâŕëíîńň čçźŕâčňč çŕ čńňî ÷ĺńňčňŕœĺ ń Âŕřĺ ńňđŕíĺ č âĺîěŕ ńĺ đŕäóźĺě řňî č îâîě ďđčëčęîě ěîăó Âŕń óâźĺđčňč î ěîźĺě äóáîęîě řňîâŕœó č âŕçäŕřœĺě čńęđĺíîě óâŕćĺœó.

ʜŕç Öđíĺ Ăîđĺ č Áđäŕ
Öĺňčœĺ, 16/28. VI 1871.




    
This message has been edited by Zetaman on Jan 12, 2006 4:39 PM


 
Scoring disabled. You must be logged in to score posts.Respond to this message   
AuthorReply
Zvek_Zivi_Cetinjanin
(Login Zvek_Zivi_Cetinjanin)

Re: CRNOGORSKI KRALJ NIKOLA - SRBIN NAJVE&#262;I

No score for this post
January 5 2006, 6:34 PM 

I opet veljeserebaljska propagandna masinerija falcifikuje dokumenta i pisma ! Garasanin kopile serebaljsko je falcifikova veci dijo pisama i dokumenata ,ali opet internet majka eo dokaza izrodi veljeserbaljski !

SVA SVOJERUČNA PISMA VLADIKE DANILA PETROVIĆA





1.

Zanu Grbičiću
Cetinje, 30. IV 1700.



Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu kavalijeru Zanu Grbičiću vele drago pozdravljanje ot mene Danila.
A potom kako mi dođe tvoja gospodska knjiga i razumljeh što mi pišeš poradi zla đela koje se učinilo među Paštrovićima i Cetinjanima kako su ubili ovoga Ivaniševića. Sami znate, gospodine, kakvi su ovi ljudi slobodni. Boga se ne boje, a gospodi do ruke ne dohode koji bi im činio da zlo ne čine, no je usta čojak na čojka te se kolju i pljenjuju, kako i sami čujete. Ali što mi da satvorimo ? Učimo ih i karamo po zakonu, no ne hoće slušat, a nam nije dato ni na koga dignuti oruž[j]e, niti imamo vojsku da ih silom ustavimo da zlo ne čine. Naše jest oružije po apostolu glagol Bož[j]i, ali kad ljudi ne slušaju što da im satvorim ! Što mi zapovijedi Vaše gospodstvo da Vi otpišemo što misle, ali se mirit, ali svetit, jošt lijepo ne znamo, zašto su ljudi krvavi i ijedci, te je rano š njima o miru zborit, a oko koga svećenja nijesam čuo do jedne riječi što govore da hoće hodit krvniku na kuću, a ot pravijeh se liče i zaklinaju da neće pravoga ticat. I zaista su se i dosad mutili da idu tamo, no smo im mi smetali što smo mogli, ali ne znam hoćemo li moć posad što učinit i smest, zašto misle opet sad se kupit da idu. Drugo ti ne umijem sad pisat, zašto ne znam što misle, no neki govori o zlu, a neki o dobru. A što je komu vljerovat ? Vi znate naše ljudi tvrdoglave kakvi su. Ja ću radit Bog zna, da bude što mirno, ako uzmogu, no je rano, te se ljudi na me jazve kad ih učim na dobro; kako i sami znate da nijesu ovi ljudi mati dobru, no mati svakomu zlu i nepravdi. Tako da znate !

I podrža te Bog u gospodstvu mnoga ljeta !

Aprila 30. dan, u prešu na Cetinje, [1700].

Adresa: Da se preda gospodinu kavalijeru Zanu Grbičiću u gospodske ruke, đe bude

......................

Original, pisan Danilovom rukom.
IAK, fond UP 20 (1699-1702, br 1097)


_____________________________________________________________



2.

Paštrovskim suđama i starješinama
10. VII 1701.



Danil milostiju Božijeju mitropolit skandarijski i primorski.
Smerenije našet pišet va bogospasenoje mesto Paštrojeviće Bogom počatenim suđam i vojevodam i pročim staješinam, i vasem opšte pravoslavnim hristijanom velikim že i malim koji se povinujete zakonu Božiju i našemu smereniju, mir i radost ot gospoda Boga da imate i ot našego smerenija molitva i blagoslovenije budi sa vasemi vami pravoslavnimi.
Po sih da veste kako dohodiše k nami neki Brajići i kazivaše nam kako se prepirete oko nekijeh granicah koje niti su Brajići ni vi usjekli ni dijelili, no ona gospoda koja su zemljom vladala. Te smo se sami čudili što se bez nevolje bunite i vi i Brajići, te se lijepo pomeždu soboju ne držite kako bratija, zašto je tako i potrebno, e ste susjedi, a kad bi se to kćelo pomakarivat, imao bi tko. Car je i princip živ. Čini mi se nijesu na vas ni na Brajiće naslonili da tijem upra[v]ljate, no drže kako su prva gospoda ostavila. No se ne bunite pomeždu soboju, zašto mi znamo da tu nema ništa do jedne zavisti jednomu na drugoga, ali je zavist ot đavola, a mir i ljubav ot Boga, jakože i vazljubljeni Jovan Bogoslov pišet: "Bratije Bog ljubi jest i prebivajej va ljub[v]i va Boga, perbivajet i Bog va njem". No se ne bunite, no potrpite i vi. Oni imaće knjige ot tijeh granicah. Tako se izberite tri ali četiri človeka pametna, a odovud toliko. Tako ćete to lasno i viđet, a knjige će na[j]ljevše kazat. Zaludu se svaki muči: neće bolje učinit nako zemlju poklat. No činite mudri da se ne kolju ljudi, zašto nije na nevolju nako ot mahnite pameti. No se odberite tri ali četiri poglavara da dođete kad vi pona[j]voljnije bude da to vidite. Makar ako će i ot duhovnih koji doć: Maksim i pop Marko, koji li je vami na volju. Jošt dva ot s[vj]etovnih, zašto tu mnogo ljudih ne trebuje, kako znate i sami, nako da je veća buloga. No nam otpišite u koji ćete dan doći, zašto su me zvali Brajići da i mi tu budemo, zašto će biti i po vas i po njih bolje ako me kćeste poslušat i vi i Brajići, a to je lasno poslušat. Knjige kažu đe su granice, nako tko misli silom da potapti gospodska pisma, ali mučno, nako kad bi se učinio kakav gospodar koji bi mogo zemlje dijelit. Ali ne bi ni tade, zašto bi pomislio tko je dobar gospodar ne pomeće knjige družine svoje pod noge, no ih potvrđuje. I što mnogo sloviti ? No nam otpišite hoćete [li] doći, kako vi tu pišemo, ali ćete nekakve vojske kupit. Ako ćete vojske kupit, ja tu doć neću, nesam bo na to ni ustavljen. Ako li ćete doć, kako vi pišemo, i mi ćemo doći. Tako znajte ! I mir Hristov sa vami pravoslavnim !

Mjeseca ijulija 10. dan ljeto 7209 [1701].

Adresa: Da se preda suđam i vojevodam i vasem hristijanom u plemenite ruke u Paštroviće pod pečatom

..........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 19 (1700-1702, br. 300)

____________________________________________________________



3.

Pop Đurku, popu Nikoli i popu Peši
3. I 1708.


Danil Božijeju milostiju mitropolit
Smerenije naše pišet popu Đurku i popu Nikoli, i popu Peši
Mir i blagoslovenije budi sa vami !
Po sih da veste kako smo zapopili te dva mlade popa, a inorije im nijesmo dali dosad. Zato vi pišemo da se sastanemo sutra, paki lijepo učinite hesap i kuće prebrojite, paki da se podijele svakomu pojednako. Sade su Vodice. Na[j] priličnije dohodi. Nemo[j]te izmetat gore kuće nego bolju i goru sasta[v]ljajte kako će svjema pravo bit i tijema dvjema popovima inorija izist. Bošku i Radu nemo[j]te ino satvorit dokle smo ovden blizu, a vazda smo blizu. Koji ne posluša, da pišemo na njega pisanije koje mu neće milo bit.
Tako znajte i l[ij]epo podijelite !

1708, gen[vara?] 3.

..........................

Original, pisan rukom Vladike Danila.
ACCG, fond: Arhiv iz zaostavštine Mile Nikove Popovića iz Rijeke Crnojevića, br. 1.


____________________________________________________________




4.

Vanrednom providuru Nikoli Kontariniju
7. II 1713.


Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu i gospodaru Nikoli Kontarinu, po prevedroj gospodi mletačkoj sofraproviduru ot Kotora i Novoga, Arbanije i Hercegovine, ljubežljivo pozdravljenje ot mene, Danila vladike ot Cetinja i mitropolita ot Skandarije.
A potom da zna Vaše presvijetlo gospodstvo kako mi napada i zlom ćera kavalijer Buća moju braću ni za kakvu krivicu ni zlo prevedroga principa ni njegovu, nego za pravdu Božiju kroz neke konje turske koje bi ktio uzet da ih proda druzijema Njegušima. Zato molimo Vaše preuzvišeno gospodstvo da biste zapoviđeli Bući da se te sile i force ostane, zašto to njegov posa nije, nego su ono konji turski, a ljudi zamalo turski. Neka viđaju oni s Turcima kako mogu. Turci su im one konje ostavili i predali u ruke, a nije Buća. Imaju i oni ljudi vjeru. Ako pošlju Turci da im one konje vrate, vratiće ih poradi vjere i poradi človečastva, zašto su i ono ljudi i boljari i ot boljarah rođeni, iako ih hoće Buća pohorjatit i silom nagnat da mu tuđe daju, da ih prodaje, da se tuđijem hrani. Nijesu moja braća njemu kmetići, nego su ono boljari i boljarski sinovi; nijesu tuđega željni, nego imaju i svojega; a mogli bi i oni prodat one konje da ih iziju, ali neće poradi vjere i svojega ljudskoga obraza, nego čekaju glasa ili knjige ot onoga či su konji ili ot paše da ih iž njegove ruke pošlje, neka se njegovo poštenje broji. Zašto da ga nijesu Turci poznali za dobra čojka, ne bi mu konje ni dali. Bilo je tu dosta i druzijeh ljudi, ali su, eto, nešto njemu na[j]radi konje dati. Zato molimo Vaše preuzvišeno gospodstvo da rečete Bući da se te sile i force na prave ljudi ostane, zašto to principov posa nije, niti su, fala Bogu, moja braća što principu falila, ni sakrivala, nego se to ište svijećom zlo i smutnja prave ljudi napadajući.
Tako znajte !
I bog Vaše gospodstvo preuzvišeno p[održao] mnoga ljeta !

Fer[vara?] 7, 1713.

...........................

Original, pisan rukom vladike Danila
IAK, fond UP 32 (1712.1714, br. 861).

_____________________________________________________________




5.

Svome bratu Radu
27. II 1713.


Danil vladika, u hitošt pisah Radu Stjepčevu s braćom.
Tako znajte kako vi napisah dosta. Jošt hoćah, nego mi nesta knjige, ali je dosta i to, nego tako sluša[j]te kako vi pišem u obije knjige. Neka ti konji stoje tu. Nisu to konji Bućini, ni koga drugoga šudita principova nego su to konji turski, tebe osta[v]ljeni na omanat. Ti ih iz tvoje ruke Turkom da[j] ! Neka se tvoje poštenje broji i neka znadu Turci i svaki da su ih čojku ostavili i neka znadu da je i Crna Gora vljerna, a da ih vrneš Bući, osramotio bi i sebe i mene, i svu Crnu Goru, zašto bi reka Buća Turkom: "Vidite li, Turci, kako su Crnogorci nevljerni, ne hoćahu vi ni konje vrnut što ste im na vljeru dali, nego vi ih mi silom ot njih skudžasmo". Tako bi se Buća falio, a nas sramotio i svu Crnu Goru. Zato ne vrati, ne sramoti ni sebe ni nas, ni sve zemlje, nego neka Turci trebinjski dođu, kako sam ja providuru pisa. Tako konje i vrati, a drugojačije nikad. Čuva[j] se ! Nego neka stoje do Đurđeva dnevi, zašto ja dotle ne imam zbora s nikim, a tede, ako komu uzvaljam, zvaće me i ja ću mu se ozvat, a ja s Bućom nemam dogovora ni zbora, nego s većijema, zašto, hvala Hristu Bogu mojemu koji me darova, imam ja u Crnu Goru i u Primorje i u Brda 200 glavarah i vlasteličićah koji mogu veći gospodari bit ot Buće pri komu ti drago kralju za koga hoće vojevat i krv prolivat, kako i kod istoga ćesara ima našijeh đeneralah, a nekali takvijeh kavalijerah. Ne znamo đe mu je ta kavaljerija, teke jedno prazno ime. Sliši moj Rade, ako se komu ova zemlja s dobre volje predade i počne za njega krv svoju prolivat, pak što boljši ne bude ot Buće, čuma ga umorila da rati i ne vidi ! Tako znaj, a ja sam Moskov, Moskov, Moskov ! Govorim, govorim, govorim, a či ja, toga i sva zemlja ! Ovo se govori ako Moskov ushoće, ako li ne, ostavi ! Hvala Bogu.

Fe[rvara?] 27, 1713.

Adresa: Radu Stjepčevu u Njeguše. Ne kri[j] ove knjige, nego ako ti koji prosi, čati često, makar i Bući ispiši kopije. Za to mene nije brige.

.............................

Original, pisan rukom vladike Danila.
Faksimil ovog pisma objavljen je u knjizi: Istorija Crne Gore od iskona do novijega vremena. Spisana Simeonom Milutinovićem Sarajlijom. - U Beogradu, 1835, između 44. i 45. strane.

_____________________________________________________________



6.

Suđima, poglavarima i hrišćanima u Paštrovićima
2. VII 1713.


Danil Božijeju milostiju mitropolit Skandarije i Primorja.
Smernije naše pišet blagorodnim i blagočastivim suđama, i vojevodam, i svijem poglavarom, i vasem opšte pravoslavnim hristijanom u Paštrojeviće, mir i zdravlje od Boga da imate i ot nas ljubazno pozdravljenije.
Primih vašu poštenu i ljubežljivu knjigu koju mene pišete, i ona prva dođe koju bljeste pisali zboru, i sve dobro i časno blješe pisato kako ot pametnijeh i plemenitijeh ljudih. Nego, draga braćo, nema se komu ovamo pisat, zašto imaju ovamo tri idola: jedan idol preljubodejanije, drugi idol srebroljubije, treći idol grabljenije i krvoprolitije. I dokle se gođ koja grana ne odsiječe ovijema idolima, ne može biti mira ni ljubovi pomeđu narodi, nego stojte svrh sebe i čuva[j]te se koliko bolje možete dokle eda Bog dopusti i pomože te ove idole sakrušimo, zašto mi se jezik zatupi predikajući, a noge prognjiše stojeći oko mira i sloge da bih koje dobro hristijanom učinio, ali se ne može ništa, zašto smetaju idoli. Oni prvi zbor bi častan na Brajiće, a ovi sad rađasmo da bude i časni, ali smetaše idoli, i ja sam pošo dosta jazden s toga zbora, nego trpite kako i ja trpim, a Bog je milostiv, biće nam u pomoć.
Tako znajte i mir Hristov s vami !

Ijulija 2, 1713.

Adresa: Da se preda blagorodnim suđam, i vojevodam i vasem opšte hristijanom u poštovani i plemeniti zbor paštrojevski na pročitanije.

...............................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 30 (1712-1713, br. 300)

____________________________________________________________



7.

Carskom savjetniku Gavrilu Ivanoviču Golovkinu
Cetinje, 25. XI 1713.


Presvijetlomu i preuzvišenomu i svake časti i hvale dostojnomu i meždu visočajšimi gospodari previsokomu gospodinu i carskomu savetniku Božijeju milostiju gospodinu i dobrotvoru našemu.
Primite ot nas ovi poniženi i sagnuti list u koji se molimo i mili se dejemo Vašemu presvetlomu i previsočajšemu gospodstvu da biste se samilovali i milostivim okom pogledali na nas i na svu ovu krajinu koja stoji vazda na službu Carskoga Veličanstva i vašega presvetloga gospodstva. Zato vas umiljeno molimo i mili se dejemo: ako pride do vas ovi naš list i naše po Duhu Svetomu ljubaznoje čedo arhidijakon Maksim i naš po plti isti brat Damjan, da biste ih Vašim milostivim okom milostivo pogledali i ka sebe i svojemu gospodskomu krilu primili.
I ašte Vi bude Vaša gospodska volja i zapovijed, možete im svako dobro i ljubav prikazat i čist put otvorit da bi mogli do Vašega presvetloga gospodstva priti i liste i riječi prikazat koje su poslate po istih višepisanih naših. I što bi vi oni skazali, da ima vaše presvetlo gospodstvo vjerovat i za istinu primit, zašto znamo da Vašemu gospodstvu mnogo knjigah ot mnogo stranah dohodi. Može bit da nas i našu krajinu i oklevetaju i mraze. Zato se vašemu presvetlomu gospodstvu molimo da ne biste svakomu glagolu i svačijema knjigami vjerovali, zašto će se svačije djelo u nekoje vreme znati i čisto obličiti.
Zato se paki molimo i mili se dejemo pred Vašijem presvetlijem gospodstvom: primite višepisanoga našego arhidijakona i našego po plti brata Damjana i pokažite na njih Vašu gospodsku milost, i pošljite ih s vašom preporukom do Carskog Veličanstva. A sve poradi službe carske kako vaše gospodstvo Bog nauči da biste im dali i malo harča, i potroška dokle bi ot Cara koju milost imali, a sve s Vašega gospodstva preporukom. Uzdamo se ovu milost ot Vašega gospodstva imat, zašto ako Bog pospeši, ima znati i Carskoje Veličanstvo i Vaše presvetloje gospodstvo kako smo i mi mnogo našega blaga potrošili poradi carske službe, tako i danas trošimo. I nas ljudi i narodi ne osta[v]ljaju nego se oko nas kupe i čekaju ot Cara knjige i koje drugo utešenije. Tako znajte, i Bog Vaše gospodstvo podržao mnogoletne.

1713, nojemra 25, u Cetinje

Danil Božijeju milostiju mitropolit Skandarije, Vaš bogomoljac

.................................

Original, pisan rukom vladike Danila.
CGADA, f. 86, op. 1714, eh 1, l. 34, 34 ob.
Milović 1989 503-504 (iz arhivske zbirke Branka Pavićevića).
Petrović, zbirka kopija dokumenata.

____________________________________________________________



8.

Sekretaru Petru Vasilijeviću Kurbatovu
Moskva, 29. VIII 1715.


Sijateljnejšemu i blagorodnejšemu gospodinu gospodinu i mojemu milostivejšemu patronu i dobrodeju gospodinu Petru Vasilijeviču Kurbatovu, sekretaru
Mi nižeimenovani, vazdašnji i vasegdašnji Vašego sijateljstva bogomoljci, blagodarenije i niskoje poklonjenije posilaju Vašemu blagorodiju i molju se što bi neoskudela i neotjemljena bila ljubov Vaša ka našemu smereniju, što biste prikazali Visokosijateljnejšemu Grafu o našemu trudnomu zabavljeniju na Moskvi. I kako nam pišu naši prijatelji ot naših stranah što bismo se skoro vazvratili va svoju stranu prežde zime, a zima prispela jest, kako Vaše sijateljstvo sami vidite, a mi nikakovo delo savršeno ne upravili. Toliko nešto denag skoro primili a knjigi s veliko mukom včera primili, i to ne vse, kako prosili i u donošenija pisali poradi Petra Bjeloga, sveštenika, da mu podare knjigi i rizi. I tako nam se obeštalo, a ovamo ne odalo: ni knjigi ni rizi. A i nami ješte ne odali riznicu ni persone. Toliko se molju, budite nam hodataj u Visokosijateljnejšago Grafa što bi ima ka nam svoje ljubovnoje milosrdije i što bi obeštanaja nam skoro i pravo isplnili da ne budemo posramljeni pred inovernimi jeziki.
Pročeje prostite nam ! Pisasmo u hitošt. A poslije, ašte Bog izvolit, prostranije budem pisati za svašto i kopije ot svake moje knjige poslat Vašemu sijateljstvu, koje mi pišu moji verni prijatelji i dobrotvori. Tačiju se sve bojim da se nahodimo za ovu riznicu i za ove persone prevareni. Tako slišimo a lijepo ješte ne znajemo dondeže svojima očima ne vidimo budut li raše ili ni.
Danil mitropolit skandarijski i primorski a[v]gu[sta] 29, 1715, u Moskvi. Molju se otpišite nami.

..........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
CGADA, f. 86, op. 1714, eh. 1, l. 165.
Milović 1989 517-518 (iz arhivske zbirke Branka Pavićevića).
Petrović, zbirka kopija dokumenata.

_____________________________________________________________



9.

Jovanu Puškaru
10. I 1717.


Danil Božijeju milostiju mitropolit Skandarije
Pišem samo u dvije riječi našemu dragomu i ljubaznomu po Duhu Svetomu čedu Jovanu Puškaru, o Gospodi Bože, radovati se.
Po sih kako mi dođoše mnoge tvoje knjige i radili smo da Vi svaku otpišemo, ali nijesmo imali što dobro, zašto kad smo došli s puta, sve smo našli smućeno ot uzličašnje nove gospode koji bljehu smutili svu krajinu i svadili i poklali hristijane, a Turcima nijednoga zla ne učinili. A pošto mi dođosmo s puta, sajedinismo nešto malo hristijanah i sretosmo i zatekosmo pašu u Crmnicu. I obećasmo moje aspre i medalje da ga živa ufatimo i da ga pošljemo u Mlecijeh. I neki mu je đavo kaza i špija ter uteče preko Sutormana sa svom vojskom. I to ni bi u petak kad poblježe, a mi vijećasmo da mu udarimo u ponedeljnik. I ovo ni sve bi smeća s mnogo gospode koja se s nepravdom tamo napravljaju, a nami ovamo ništa ne zafaljuju, nego može bit da su mu i oni rekli da bježi da se ne broji poštenje naše i sve naše braće i vojakah. Takva ti je ovamo mutnja i lukavstvo, a tamo se drugojačije piše i svaki sebe napra[v]lja. Istinu ti ja pišem. Kako da mi prije ne dođosmo, sve se ovi hoćaše između sebe poklat. A i tako je malo prije mojega dohotka mnogo zla i pokolja bilo koljući hristijanin hristijanina, a Turci stoj s mirom i smjej se hristijanskomu zlu i pokolju. A eto i tamo idu nekizi poslani, a nekizi s lažom da pomagaju druge napra[v]ljat i na sebe što vadit. Zato prepiši ovu knjigu i ponesi je u Senat da ne umije nitko ništa sebe prosit nako za siromaš i za svu zemlju uopšte, zašto ovamo imaju druge glave koji mogu s pomoću Božjom mnog[o] nešto učinit. I toliko ti pišemo i avizamo da si za ovo ustalac š njima da ti što ne lukavi i od našijeh i od gospode, zašto je ovamo velika mutnja i rat na crkvu i na zakon. A ne znamo zapovijedaju li ovo gospoda mletačka, ali tko ot sebe čini. Radite da se crkva u Budvu ogradi i svaka da s mirom poje kako i u ćesara. I pokloni se ot moje strane preuzvišenom gospodinu Nikolo Jerici i preuzvišenomu gospodinu Marinu Mulinu. Samo neka znadu da smo živi.
Tako znaj !

1717, gen[vara?] 10.
U Cetinje, u hitošti na zbor

Adresa: Blagorodnomu gospodinu i ljubaznomu i dragomu mojemu po Duhu Svetomu čedu Jovanu Nikovu Puškaru u Mlecijeh ili đe bude, skoro na prešu

..............................

Original, pisan rukom vladike Danila, objavljen faksimilski: S. M. Sarajlija (Pjevanija crnogorska i hercegovačka, Budim, 1833, između 64 i 65 dtrane), ali samo u početku, zaključno s riječju Hristijane. Cijelo pismo Sarajlija je objavio na 62-63 strani.

____________________________________________________________



10.

Spisak razorenih Nikšićana kojima je
vladika Danilo pružio materijalnu pomoć
20. II 1717.


Nikšići koji se razoriše i ne povrtiše na svoje domove ot rati moskovske.
1717, mjeseca fe[bruara?] 20.
Prvo, Vukota Pavićević, Milutin vojevode Vukašina, Nikola Ivanović, Ćirak Joanov, Drakuo Mirčetin, Joan Rasalić, Vaso Markov, Mihat Jezdimirov, Miloš Andrijašev, Aleksa Prodanović, Andrija Vukašinov, Stanoje Pajov, Luka Lečin, Dragutin Milunov, Raduo Liverović, Ćirak Šćepanović, Joko Vukotin, Joan Vujadinov, Vukašin Ćeranić, Dmitar Šaran, Vujin Damjanov, Vojin Krilović, Mato Joanović, Mato Dragutinov, Vuk Jakšić.
I ja pop Đuro, sin vojevode Vukote Pavićevića, s ovijema više i prije rečenijema Nikšićima uzesmo i primismo u naše ruke iz rike vladike Danila cekinah trideset i pet, govorim trideset i pet, ot carskoga žalovanija 20, da razdijelimo siromaši razorenoj, a nami starijema pet na deset, a biće potpisano ot popa Đura i ot Milutina vojevode njih rukom.
I ja pop Đuro potpisah svojom rukom.
I [j]a Milutin vo[j]vode Vukašina potpisag svojom rukom.
Gornjepoljac Nikšić Dragutin Petrović madžariju 1; Ćetku Avramovu iz Banjanah i Duki Lučinoj iz Dragovoljić madžarije 2; Grahovo; Stjepanu Popovu madžarijah 10 na sve opaljenike.

..........................

Izuzev potpisa: I ja pop Đuro potpisah svojom rukom; I ja Milutin vojevode Vukašina potpisah svojom rukom - sve ostalo je pisala ruka vladike Danila.
AOMC, fond: Mitropolit Danilo 1697-1735, br. 21.

____________________________________________________________



11.

Preporuka za Iva i Marka Perova
6. I 1723.


Danil vladika Cetinjac Božijeju milostiju mitropolit skenderijski i [primorski]
1723, maija 6.

Činim ovu pravu vjeru mojeju rukoju Ivu Perovu i bratu mu Marku kako su vazde bili dobri hristijani i dobro i čisto služili Gospodina Boga i zapovijedi njegove tvorili. A sad ih nađe napast ot silnijeh i superbijeh ljudih koji Boga i zapovijedi Božje ne slušaju, nego siromahe nejače napadaju i biju. Ubiše mu zločinci i mitnici bratučeda. Tade i Marko ubi onoga zločinca. I za tu nevolju i napast idu u Istriju iskat mjesto za sebe i za nekoliko kuća. Preporučujemo ih vama, svijema hristijanima Crnogorcima u Peroje, da ih lijepo prifatite i u sve pomožete i avizate za svaki poso.

.............................

Original, pisan rukom Vladike Danila Petrovića.
Izvor: AOMC, fond: Mitropolit Danilo 1697-1735, br. 33.

_____________________________________________________________



12.

Bilješka o crkvenim dugovima
4. VI 1723.


Nota ot svijeh dugovah što mi je tko dužan asprom.
Prvo, pop Vučeta Đurov cekinah madžarijah 100; ot toga mi je dao po velje svite i konja. Pop Vučeta, popa Ivana, cekinah madžarijah 100; ot toga mi je dao abe bijele 4, što čine grošah 8 i prebio na baštinu u Dugi do grošah 14 i prebio na Nika Pavlićeva grošah 25. Petar, brat mi, madžarijah 50. Vučko Jankov madžarijah 10; ot toga je dao ovna dva. Ivan Đurov madžarije 3. Miloš Perov madžarije 2. Stanoje Nikčev cekina mletačka 4. Radmanović Vučeta cekina 2. Marko Glameza cekina 2. Radan Đurova madžarijah 10. [Ovdje je vladika Sava dodao svojom rukom: podmiri da je prost i blagosloven]. Damjan Savić madžarijah 100; ot toga je dao Damjan svite male lakat 10 manje kvarat. Jovo Vulov grošah 12.
Ovo je sve u Njeguše.
[Tekst koji slijedi zaključno sa riječju libar 6 precrtan je].
U mahine knez Luka i brat mu Ivo cekinah 31; Luka je uzeo 6, Ivo ot konjah 8 i u skrit ispod Lastve 13; Ivovica je uzela za žita kupit 4.
To je sve na kuću kneževu. Ot toga su dali vina i rakije grošah 36 i libar 6. Ivo Liješev cekina 4 (ima mu u zaklad medaljica mala). Pop Nikola s braćom cekinah 4. Marko Nikčev grošah 5. Markić cekin 1. Ivo Perov grošah 12; ot toga je dao 100 košinah klaka, a 16 cekin što je na vinograd to je baška. U popa Maloga u Pobore cekina 2. U Marka Ljubiše u Paštojeviće cekina 4. U Nika Mažića groša 4. U Marka Tanovića groša 4. U Marka Pribilovića cekin 1 i libar 18. U Marka Nikova u Budvu, Bečića, grošah 34. U Martina Vulova u Brčeli cekina 2. U Nika Kapurala u Bukovik cekinah 26 (imaju mu u zaklad za te aspre haljine koje je u Mletke kod nas ot principa primio u dar: jedva ove aspre i valjaju, zašto ih je nosio i izmrčio). U Mojaša u Kčevo madžarijah 12; reko je dat za njih dobra konja na službu u manastir; ako li ne da konja, da ih podijeli s braćom za ono klaka što su na crkvu spandžali; jošt da plate koju ikonu u crkvu. Tako da je prosto a inako da nest prosto. U Savića Vukina na Dobro cekin 1. U Komlena i u Save na Novi cekinah 50. U Rajiča Krekuna cekinah 60.
Ovo je sve rukom dato gotove aspre u zajam svakomu bez dobiti, toliko da glavno vrnu ili u naše ruke ili vladike Save s kaluđerima koji dobri budu za crkvu i za crkovno pravilo, zašto su ovo aspre crkovne. Kad bude preša što gradit ali sadit, da se imaju ončas dat i vratit. Inako da nest prosto i blagosloveno, ni va si vek, ni va budušti, zašto ovo nije nikomu prošteno nego u zajam dato na vjeru sa zakletvom.

1723, ijunija 4. upisah
Pravo i čisto neka se zna !

..............................

Original, pisan rukom vladike Danila.
AOMC, fond: Mitropolit Danilo 1697-1735, br. 66.

_____________________________________________________________



13.

Vanrednom providuru Danijelu Renijeru
8. VI 1723.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine prep...,
Mi niže imenovani radi bismo o časti i o koristi gospodskoj pisati i trudit se kako se i trudimo svaki čas, iako nije u svašto sreće i posluha ot nepokornijeh ljudih. Videći i čujući nepravedno i ludo djelo što čine neki ljudi i bespametni Krtoljani, osuđujući i žmakajući tuđe i svoje žene i sestre, što Bog toga ne hoće, a i pravi sud gospodski valja da toga ne hoće, zašto i gospoda nijesu s nebesa slećela, nego su i oni ljudi plteni i imaju žene i sestre. Zato valja tko je spametan i tko ima ženu i sestre i kćeri da se ustidi i usrami takvijeh riječih koje veliko zlo i mutnju donose tijelu i osuđenje pred Boga duši. Reče Spasitelj Hristos: "Ne sudite da neosuđeni budete". Rekoše sveti oni i prepodobni oci: "Gospodi dažd mi gledat moja sagrešenija, a ne osuđevat brat mojega". Sveti prorok Danil ješte mlad bješe ispunjen pravde i Duh Sveti bješe u njega. Zato ustade i izbavi onu pravednu Sosanu ot nepravedne laže onijeh starac koji bljehu nepravedno s[v]jedočili. Hristos Spasitelj ne osudi ni onu istu griješnicu koja bijaše osuđena da se kamenijem pobije, nego prstom pisaše po zemlji, a narodu govoraše: Tko je bez grijeha ta[j] neka kamen metne na nju". Tako i za tu ženu ili je griješna ili pravedna, ne tiče to da se s toga ta[j] ludi narod buni i muti, ni da to cerka. To je predato duhovnomu sudu da svakoga liječi. A kad bi se takve stvari pupliko sudile, to bi se veliko zlo počelo, a veće dospjelo, zašto bi i mnoge gospođe principese po zlu pošle i nepošteno osuđene bile. Svi smo ot ženah rođeni. Valja da se stidimo i čuvamo ot takvijeh nepravednijeh i ludijeh riječih ako ćemo poštit i čast držat svojijema materam i sestram. Ovo je slovo krupno i čatovno. Može se dobro čatit i dobro razumjet, ako je i ot slaba arhijereja, ali je pravo pisano. Molimo Vaše gospodstvo neka se ostanu ot one žene i neka se to prestane sudit, a oni tko je laja, neka se kastiga. Vaša gospodska pravda zna što je dostojno onakvijem bujakom učinit.

Danilo vladika Cetinjski

1723, ijunija 8.

...........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 40 (1721-1723, br. 718)

_____________________________________________________


14.

Vanrednom providuru Vinčencu Loredanu
2. V 1725.


Presvijetli i preuzvišeni...
Primili smo Vašu presvijetlu knjigu i razumijeli što pišete i zapovijedate. Vaše preuzvišeno gospodstvo, znate dobro, što su djela ijepiskupska i svešteničaska, i nije potrebe za to mnogo često pisat. A ja sam star, malo sam falio očima: ne vidim ni pisat, ma ste poznali u prva moja pisma kako Vi se obećajem u svaku ljubav ot na[j]veće preše poslužit i ovo malo krvi ne pošteđet za priličnu ljubav koja je bez grijeha i srama i duše i tijela. Tako i sad potvrđujem, ma vidim da takve preše sad nije, ali se bojim da se brzo primiče ili svoj ovoj krajini ili samo ovomu narodu, a za soldate ne umijemo što rijeć, zašto to naša djela nijesu. Utoliko smo govorili i pisali i učili svakoga kneza i popa, i kaluđera, također i svakoga hristijanina, ako bi vidio đe biježi koji soldat da mu ne dadu poć u Turke nego da ga obrate put Italije ili put Delmacije. I tako su mnozi dobri i duševni ljudi učinili, a zli čine što im je drago dokle i njih zlo stigne. Ali je ovo preveliko čudo kako svaki dan soldati biježe, ne znamo ali od gladi ali ot zle pameti. Zato valja mislit tko je na[j]veće za to kriv, neka je na njega grijeh i sram, a ne na ovu krajinu, zašto pak nije daleko turski kufin. Valja na krajinu dobro soldate hranit i plaćat.

Danil vladika cetinjski Božijeju milostiju mitropolit skenderijski i [primorski]

1725, maija 2.

Adresa: Sofraproviduru gospodinu Vicencu

........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 44 (1725-1727, br. 528)

______________________________________________________



15.

Protopopu Đuru
17. VI 1725.


Protopope Đuro, molio me iguman Georgije, iz Gradištah, da Vi pišem da mu učinite ljubav ot pravice: da skupite Brčeljane koji siju baštine po planini i u Glavoče, zašto mu pritiskaju nekizi Paštrojevići sinovnju baštinu, a Vaši znadu, koji je oru i siju, čija je koja i komu su ujam davali. To mu možete učinit ljubav za pravicu, i zaklet i naučit svakoga da pravo kaže, zašto tko baštinu ore i sije i š nje ujam dava, oni čisto zna komu ga je dava, zašto su ovo česte rati ter mnogo baštine puste leže.

Danil vladika cetinjski

1725, ijunija 17.

Adresa: Protopopu Đuru u Brčeli

........................

Original, pisan rukom vladike Danila
Čuva se u manastiru Praskvici (blizu Svetog Sefana).

_____________________________________________________________



16.

Grofu Gavrilu Ivanoviču Golovkinu
20. X 1725.


Previsočajši gospodin i gospodar graf Gavril Golovkin,
Mi nižepotpisani, s velikim plačem i s neprestanima slzami pišem i tužno i gorko plačem, kako ne spodobih se celovati ješte caru živu carskuju svetoju desnicu. Ali paki utešaju se i raduju se dušeju kogda slišim Vaše visoko i hristoljubivo gospodstvo u dobromu životu i zdravlju. Tako i previsočajši i hristoljubivi Senat koji uzdrži časno i slavno svoje blagočastije i svoje carstvo nepokolebimo. To je i nam i svjema hristijanima po vasemu svetu slava i pohvala i čast ašte i straždem po blagočastiju i za službu Vašega Inperija. I ne plačem stradanija nego se bojim da nas ne zaboravite i ne ustavite milost carskuju i carsko žalovanije. A poznaćemo sad hoćemo li primit carskoje žalovanije po gospodinu arhimandritu Leontiju i hoćete li mu namirit ono sedam sat zlatic, zašto ovamo nema otkud uzet ni kapejke.

Vaš bogomoljac Danil vladika cetinjski,
Božijeju milostiju mitropolit skenderijski i [primorski]

Adresa: Previsočajšemu gospodinu i gospodaru grafu Gavrilu Golovkinju u presvijetle ruke u Moskvi ili u Peterburh

...........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
AVPR, fond: SRsS, 1726-1727, d. 1, l. 4 ob, 5 ob.
Petrović, zbirka kopija dokumenata.

_____________________________________________________________




17.

Vanrednom providuru Gabrijelu Bold
16. IV [1725-1726 (?)]


Preuzvišeni gospodine, gospodine p...,
Mi nižepotpisani, primili smo Vašu presvijetlu knjigu po Simu Mrkojeviću i nijesmo mogli priđe otpisat, zašto nas pritisko neki zli kašalj i oganj, i nijesmo se digli iz odra ot Svetloga četvrtka do danas, a i danas slabo. Ako mi Gospodin Bog dopusti i uzmogu poć gorje na Cetinje za Svetoga... A sad ne umijem što nako ljubežljivi pozdrav.

Danil vladika vetinjski Božijeju milostiju
mitropolit skenderijski i [primorski]

17... april 16.

..........................

Original. pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 43 (1725-1726, br. 14).

_____________________________________________________________



18.

Ijeru Papiću
21. V [1725/1726 (?)]


Preuzvišeni gospodine, gospodine, prepoštovani,
Prostite ne imah veće knjige, ma se i u ovu malu knjigu poklanjamo i umiljeno pozdravljamo Vaše preuzvišeno gospodstvo. I drugo ti pisat i odgovorit ne umijem dokle ne vidim što će ovi ljudi učinit. Sutra se na zbor kupe sami Cetinjani. Toliko smotrite da se u Budvu ne zamučite dokle Vi knjiga i odgovor dođe ot Cetinjanah. A mi smo moljeni bili ot Cetinjanah da im pišem onu knjigu ako bih im nji[h] mo[l]bu primio, no veće nuždu i nevolju, zašto im nemaše tko ta[j] dan pisat, a mi duhovni ljudi ne možemo mirskijema ljudma kandžalijeri bit nako umalo kad je nevolja i preša, a nije nijedno zlo ni pisano. A ja vidim da Vaši biskupi sjede u miru i poštenju, a ne kmetuju, no uče i predikaju. Tako je i nami rečeno ot Boga, a Vami je rečeno i drugoj gospodi da mirite, da kastigate krive, a bez licemerija, no tko je kriv i tko je dužan on se neka muči i troši.

Maija 21.

Adresa: Preuzvišenomu gospodinu gospodinu kavalijeru Ijeru Papiću u Kotor

.........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 43 (1725-1726, br. 416).

_____________________________________________________________




19.

Cetinjani Ijeru Papiću
22. V [1725-1726 (?)]


Preuzvišeni gospodine, gospodine, prepoštovani,
Mi svi Cetinjani opšte poklanjamo se Vašemu preuzvišenom gospodstvu i davamo Vi na znanje kako primismo vašu presvijetlu knjigu i sve razumijesmo što nama zapovijedate. I mi drugo ne umijemo pisat, ni Vaše preuzvišeno gospodstvo trudit ni gospodina sofraprovidura u Budvu, no je to slavni grad svjema ovijema gradovima glava. I tu smo se vazde mirili i kad je preša bila vjerno služili. Tako ćemo i sade doći tu na mir i na zapovijed ot mira i ot službe mirne. Mi valja da se trudimo i Paštrojevići koji smo ljudi, a veće pustošni, a Vaše preuzvišeno gospodstvo i preuzvišeni gospodin sofraprovidur nemo[j]te se poradi nas i poradi Paštrovićah u Budvu trudit i stanke s nami činit i glavit, no je to uglavljeno. Komu je mio mir, neka ide u nedjelju Svetago Duha pred Kotor, zašto mi idemo, ako Bog dopusti, a u Budvu nemamo nikad sreće ot mira, no i ono što se je kad umirilo nije mirno, no gore mutno. A prikaza ni je arhijerej Danil što ste njemu pisali i govorite da je njegova ruka pisala, jest zaisto, ma veliko moljen ot nas, a veće ot nužde i ot nevolje, zašto nemamo pisara doma, a ovo nije njegovo djelo, no da sjedi u poštenju kako i vaši biskupi. Čekamo odgovor po ovomu istomu knjigonoši.

Maija 22.

Adresa: Gospodinu kavalijeru Ijeru Papiću

.......................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 43 (1725-1726, br. 265).

_____________________________________________________________



20.

Vanrednom providuru Gabrijelu Boldu
2. II 1726.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine prepoštovani,
Koliko smo pisali i naša slabost Vašemu preuzvišenomu gospodstvu i Vaše preuzvišeno gospodstvo nami, zaisto vidi se da nijednoga dobra ploda ne rađu sve one knjige što se pišu, pošto ne hoće Vaše presvijetlo gospodstvo umirit ove nove svađe, no nahodi vrag put okošen s kojijem ove ljudi u pakljene muke vodi, a ta[j] put prokaša licemerna ljubav i pomoć. Mogu reć da pripomaga golemo zlatni i srebrni mač i put kosit i đavolu na volju činit. Zato se ovo ne može umirit. Mi smo sad na golem trud pišući i moleći Vaše presvijetlo gospodstvo da ovo skoro, skoro umirite, ali vidimo da ne hoćete, nego sominjete neke osvete i neko poklanje novo i staro dobročinstvo. A mi čistije i pravije kažemo kako čisto i znamo i os[vj]edočeno je i čuveno po vasemu svijetu, kako su ovi ljudi u ovu krajinu vazda bili i vjerni, i časni, i junačni, i svakomu gospodaru poslušni i gotovi na službu, i prvi poštenoću ot svega svijeta, koliko Paštrović toliko svi Primorci i Crnogorci i Brđani i sva ova krajina. Nego su se sad odskoro smjeli i pozlili, a sve ot nestime i ot globah i nepravedna suda i ot nauke gospodske za osvetu. A nije gospodi rečeno ot Boga da potiču ljude na osvetu, no da ih to uče na mir i na posluh Božiji i gospodski i da ih zovu na sud, pak onade neka vide tko je za milost tko li je za izgubljenje, zašto je u gospodsku vlast i život i milost. Zato se jošte molim u ovu treću knjigu da pomirite ovu krajinu bez licemerija da se ljuto svi stari ne kajemo ujedno dokad preša bude. Zaista je rečeno ot Boga Gospodi ma čijim strahom zle ljudi nakazivat, ma ne licemerijem sudit, no pravedno siroti i vlastelinu, bratu i prišalcu, a svi smo bratija po svetomu kršteniju.
Drugu [knjigu] već ne pišem, zašto umorih i sebe i kandžalijera Vašega.

Danil vladika cetinjski Božijeju milostiju
mitropolit skenderijski i [primorski]

1726, fer[vara?] 2.

.............................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 48 (1728-1730, br. 285).

_____________________________________________________________



21.

Vanrednom providuru Gabrijelu Boldu
16. II 1726.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine prepoštovani
Mi nižeimenovani dajemo na znanje Vašemu preuzvišenomu gospodstvu kako je došo u vizitu u ove strane Sveti i blaženejši gospodin patrijarh pećski po starozakonomu običaju, a najveće po zakonu Božiju, da ispuni zapovedi Božije i oduži svoj dug kojim je poručen i predat ot Gospodina Boga. Vaše preuzvišeno gospodstvo dobro znate što su duhovne svete vlasti i trud arhipastirski i nije potrebe da mnogo pišem Vašemu preuzvišenomu gospodstvu. Utoliko neka znate kako smo se mi molili Njegovu blaženstvu da se sam ne trudi proz ovu krševitu zemlju su toliko teškijeh konjah i ljudih. I tako se ja na našu molbu preklonio i ustavio se je u Brda i u Zetu, a posla je u ove strane vamesto sebe gospodina kolfsiskoga mitropolita Jefrema.

Za polužit Vašemu preuzvišenomu gospodstvu.
1726, F[ervara?] 16.

Danil vladika cetinjski

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu i gospodaru sofraproviduru gospodinu Gabrilu Boldu.

.............................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 43 (1725-1726, br. 43)

_____________________________________________________________



22.

Ijeru Papiću
12. VI 1726.


Preuzvišeni gospodine, gospodine prepoštovani,
Primismo vašu presvijetlu knjigu poradi Cetinjanah i š njima zborismo na svaki način, i, eto, idu ka Vašemu preuzvišenomu gospodstvu. Može bit da će Ve poslužit bolje nego koji drugi, ma se mole da je i njima što bolje ot gospode, a najveće da im je tvrda vjera da im taca ne uzdržite preko roka i da im pridate što više tacu hrane, zašto je mnogo priče bilo ot naroda ovamo za u konat hrane tacu. Čini im se malo litra h[lj]eba i pet dinar. Zato smo mnogo muke imali ovamo govoreći s narodom.

Danil vladika cetinjski

1726, ijunija 12.

Adresa: Preuzvišenomu gospodinu gospodinu kavalijeru Ijeru Papiću u gospodske ruke

........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 43 (1725-1726, br. 296).

_____________________________________________________________




23.

Vanrednom providuru Gabrijelu Boldu
Oktobar, 1726.


Ne mogu pisat ni na koga klevetu ni obličenije, pastir bo jesam, a ne šapatnik, ma će one zle svoja zla djela obličit i u zla pognat. Dava se samo na znanje Vašemu preuzvišenomu gospodstvu kako se neki ludo zaminaše i ludo i nepravedno pisaše u gospode na prave čitave dva Bjelice koji su sad pravi u galiju. I stoga se sve ovo zamuti i proliše se tolike pravedne krvi. A oni lašci koji lažavu pišu, u bunacu počivaju do suda Hristova, a nami i Vašemu preuzvišenomu gospodstvu dosta muke i truda davaju za ugasit i umirit ovo zlo, ma je ovo sad i veće, zašto je suproć zakona. Zato je pravo da se ovo ugasi bez odmaka i razmišljenija.

Adresa: Gabrilu sofraproviduru

-----------------------------------

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 43 (1725-1726, br. 296).

_____________________________________________________________



24.

Vanrednom providuru Gabrijelu Boldu
4. V 1727.


Presvijetli i preuzvišeni gospodin gospodin i gospodar,
Mi nižepotpisani službom i ljubavlju koju smo vazde nanosili Vašemu presvijetlomu gospodstvu davamo Vi na znanje kako mi jučer dođe jedan moj prijatelj, ter mi reče da se kupi tursko kanpo i vojska silana na Ovče polje, a to je blizu Skoplja. Vaše preuzvišeno gospodstvo za svašto bolje znate i bolje čujete, ma znate da je to blizu nas i blizu Krfa, a Turčin je vazde ne[v]ljeran. I tako se govori da je vezir stari posječen, a car stari promijenjen. Ovo koliko čujem, toliko pišem i služim Vašemu preuzvišenomu gospodstvu, a već mislite što je turska nevljera kako iz prijevarke i Moriju uze. Ne pomože ništa ni bailo ni glasovi iz Carigrada, a siromah neki biskup pravo i onda pisaše, nego mu ne vjerovahu.

Danil, vladika cetinjski Božijeju milostiju
mitropolit skenderijski i [primorski]

1727, maija 4.

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu gospodinu Gabrilu Boldu sofraproviduru u Kotor ili u Novi, na prešu što se najbrže može

............................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP (1725-1727, br. 905).

_____________________________________________________________



25.

Vanrednom providuru Gabrijelu Boldu
5. V 1727.


Presvijetli i preuzvišeni gospodin gospodin i gospodar,
Mi nižepotpisani ne umijući pisat latinski, zato ne možemo bit siguri ot moje slabosti svaku rabotu dat na znanje Vašemu preuzvišenomu gospodstvu, ma ja znam da smo sigurni ot Vaše prevedre mudrosti i prevedre pravde i lubavi koju nanosiš ovomu puku i nami. Zato se molim vašemu preuzvišenomu gospodstvu da ne imate srdžbe što vi nijesmo avizali prije nego smo u Mletke pisali za ove plate koje se sve naopako jedu i dijele i koji svrh njih čine false prokure i false recevude. Ja ne bih ništa ni u Mletke pisao ot svoje volje za koju moju korist ni z[a ijest, ma pišem za vjeru i vjernost koju nanosim prevedroj gospodi mletačkoj, pak sam moljen i silovan ot jadnoga puka, koji krv prolijeva, a za te plate ništa ne zna, nego je š njih smućena i poklata sva krajina. Zato molimo vaše preuzvišeno gospodstvo spravi mi Pava Kneževa s ljubavlju i milošću u Mletke i na Gospodina preuzvišenoga providur-zenerala kako ljevše zna Vaša prevedra mudrost. Zašto smo mi biskupi koji svakoga podnosimo i trpimo, ma se za ovo trpljet ne može, zašto su ovo teške i pretanke stvari gospodske. Molićemo Gospodina Boga da nami ne pošlje samrt dokle ne vidimo Vaše preuzvišeno gospodstvo za zenerala U Dalmaciju ali u Levantu, da Ve dođemo poslužit kako žudi moje srce, pak molimo Vaše preuzvišeno gospodstvo ne propušti nikoga ot Njegušah s Bućom u Mletke.
Ovo ti se piše po pravoj istini, a ja nikomu zla ne hoću, Bog zna, ma hoću pravicu siromasima koji krv prolivaju.

Danil vladika cetinjski Božijeju milostiju
mitropolit skenderijski i [primorski]

1727, maija 5.

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu gospodinu Gabrilu Boldu sofraproviduru u Novi ali đe se nađe, u presvijetle ruke

................................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond 44 (1725-1727, br. 250).

__________________________________________________________



26.

Vanrednom providuru Gabrijelu Boldu
30. V 1727.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine... i gospodine prepoštovani,
Mi nižepotpisani s poniženijem poklonjenijem vele drago pozdravljamo Vaše presvijetlo gospodstvo i molimo se da primite s ljubavlju ovi poniženi list i da se ne nađete rasrčeni poradi đe nijesmo ubrzo odgovorili na Vašu presvijetlu [knjigu] koju ste nami pisali za one zapovijedi ot Senata poradi ovoga puka i poradi platah koje im je dao prevedri Senat za njih vjernu službu i krvoprolitije. Zato je razumjelo Vaše presvijetlo i preuzvišeno gospodstvo u našu prvu [knjigu] kako nas tu ne tiče što jesti ni što uzimati, ma nas tiče plač i tužba ovoga puka koji je s tijeh platah u veliku mutnju i u mrzost. I zato sam moljen ot njih za dodijevat Vi, a ne samo Vašemu preuzvišenomu gospodstvu nego i prevedromu Senatu da se ova rabota očisti. I neka uprav idu razdijeljene ove plate ili neka stoje pri prevedromu Senatu. I za ovo odmicanje da nije ni dan ni čas, zašto ja trpljet ne mogu ovi trud, isuviše trošak i razur svojemu uboštvu, i svojemu monastiru, zašto znate što su krajični ljudi i kako se hoće držat u tri, u četiri načina ot ljubavi i ot pravde, ot časti i gozbe, i na spenze i darove, i voljnost i slobodu ot svake dacije. I zaisto veće to gledaju krajični junaci nego tisuću predikah. Zna moj slabi dom i moje uboštvo koje trošim dočekivajući i gosteći krajične ljude za ljubav prevedroga principa da se drže u vjeru i vjernost. Ma vidim čudo golemo da je nama najmanje zafaljeno i vjerovano, ma je vjerovanije onijema koji umiju mamit i jesti principovo blago i pomagat svoje kuće, a moju razurat i vas ovi puk izgubit i poklat. I zaista je ovomu puku nepravda velika, a nami muka i trošak velik s tijeh istijeh platah, ma zaisto vidimo sami da su nam za ovo sve krivi nekizi ot ove krajine i ot ovijeh gradovah. A gospoda bi mletačka učinila pravdu čistu i poznavala svačiju vjeru i vjernost, nego sve ovo smetaju false knjige koje se pišu u zenerala i u Senat. Sada sve osta[v]ljamo za Vaše preuzvišeno gospodstvo da se ovo izbistri za Vašu slavu i falu večnuju.
I ostajem i biću vazde na službu Vašega preuzvišenoga gospodstva.

Danil vladika cetinjski

1727, maija 30.

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu i gospodaru sofraproviduru gospodinu Gabrilu Boldu u presvijetle ruke u Kotor ili u Novi

...............................

Original, pisan rukom vladike Danila
IAK, fond UP 44 (1725-1727, br. 821).

_____________________________________________________



27.

Vanrednom providuru Gabrijelu Boldu
30. V 1727.


Presvijetli i preuzvišeni gospodin i gospodar,
Ove dvije riječi ma u dugu ljubav preuzvišenomu bratu Vašemu gospodinu gospodinu kapetanu ot kulfa, vele dragi i ljubežljivi pozdrav i prijateljsku službu koju smo mu obećali vazda prikaževat. Ako smo i slabi i stari, neka nas ne štede ot službe njegova preuzvišena gospodstva, nego neka nam piše njegovo ime i zapovijed da umijem vazda pisat i služit njegovu preuzvišenomu gospodstvu.

Danil vladika cetinjski Božijeju milostiju
mitropolit skenderijski i [primorski]

1727, maija 30.

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu sofraproviduru gospodinu gospodinu Gabrijelu Boldu u presvijetle ruke

---------------------------------

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 44 (1725-1727, br. 245.).

_____________________________________________


28.

Vanrednom providuru Gabrijelu Boldu
18. VI 1727.


Preuzvišeni gospodin i gospodar,
Mučno mi je začesto dodijevat Vašemu presvijetlomu gospodstvu, zašto znamo da mi dohodi do obraza moga stidno, ma su manje ne mogu učinit, zašto mi dodijaše suze pravijeh hristijana koji su napastvovani i nasilovani, i izagnati ot onijeh koji ne poznaju Boga, ni slušaju suda, ni se boje straha gospodskoga. Ne mogu udugo za sve nevolje Iva Perova i njegova brata Marka pisat, zašto smo bili dali na znanje onda u Budvu Vašemu presvijetlomu gospodstvu. Zato i sad molimo i poklanjamo se s ovom našom poniženom [knjigom] i preporučujem Vi ove dva brata da ih pomožete i uzdržite krepošću ot Vaše prevedre pravde, zašto su to dobri hristijani doisto, nego im nije mira ot zlijeh koji su ih kćeli ubit na vrata straže ot grada Budve.
I ostajem zavazda na službu Vašega presvijetloga gospodstva

Danil vladika cetinjski

1727, ijunija 18.

Adresa: Preuzvišenomu gospodinu i gospodaru sofraproviduru gospodinu Gabrilu Boldu u presvijetle ruke

................................

Original, pisan rukom vladike Danila
IAK, fond UP 44 (1725-1727, br. 713.).

____________________________________________



29.

Vanrednom providuru Gabrijelu Boldu
10. VII 1727.


Presvijetli gospodine gospodine prepoštovani
Ako je vaša ljubovna volja, ne propušta[j]te nikoga Njeguša s kavalijerom u Mletke da ne bude gora mutnja nego dosad. Nego ovo neka se sprešno opravi i pošlje u Mletke. Nijesmo mogli u prvinu s Vašijem preuzvišenijem gospodstvom za ovo ništa zborit, ma sad hoćemo poznat svu ljubav i pravdu i prijateljstvo ot čiste pravde Vašega preuzvišenoga gospodstva za ovi jadni i tužni puk.
I već ja drugo ne pišem nego ću čekat odgovor ot Vašega preuzvišenoga gospodstva.

.....................................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 44 (1725-1727, br. 667.).

_____________________________________________



30.

Vanrednom roviduru Gabrijelu Boldu
10. VII 1727.


Presvijetli i preuzvišeni gospodin i gospodar,
Mi nižeimenovani primili smo Vašu premudru knjigu i premudru zapovijed i radićemo koliko najbolje uzmožemo kako je Bogu milo i kako je Vašemu preuzvišenomu gospodstvu za čast i slavu, ma je viđeno i vjerovato koji je trud i muka po svemu svijetu vladalcima koji vladaju pukom, koliko s[vj]etovnim toliko i duhovnim, pomeždu zli i nepokorni narod. Mnogi je trud i mnoga muka, ali se tomu nije čudit. Ispunjaju se pisanija koja nas uče da su ovo zla posljednja vremena i posljednji nepokorni i umomrastljeni narod koji ne opslužuju Božije zapovijedi, također ni gospodske. Ali, hvaleći Gospodina Boga, neće imat za ovo ni uzroka ni Vaše preuzvišeno gospodstvo ni naša slabost pred Gospodina Boga, također ni pred gospodom mletačkom, zašto mi činimo veće nego i možemo. I vaše je preuzvišeno gospodstvo mnogo mira i sloge dosad učinilo, koliko nije nijedan drugi mogo toliko učinit. A sad se je nešto počelo mutit, ali će se radit eda se i ovo ugasi, ma pak ako se i ne ugasi, neće ni zato bit uzrok na Vaše preuzvišeno gospodstvo ni pak na nas, nego će bit uzrok na one koji ne slušaju i ne tvore ono što je Bogu milo i ugodno i ono što je za čast gospodsku. Mi smo vareni i pečeni ot truda u muke pomeždu ovi narod, zašto nemamo što dijelit, nego su svi naši po duhovnoj vlasti, a pak su svi i Vašega preuzvišenoga gospodstva po s[vj]etovnoj gospodskoj vlasti. Valja ih jednako karat. Zlo su učinili onizi koji su ranili onoliko ljudih pred grad Budvu por oruž[j]e principovo, a budući ovizi dognali sir i drugu robu da se pomaga mjesto principovo, a za ovoga što su u goru ubili manje je žalosti, a i to je dosta zlje i ružno preko vjere i preko gospodske zapovijedi. I ja se veće mučan nahodim poradi vašega preuzvišenoga gospodstva nego poradi mojega truda i muke, ali ćemo radit o časti i poštenju Vašega preuzvišenoga gospodstva koliko najbolje uzmožemo.

Na službu Vašega preuzvišenoga gospodstva

Danil vladika cetinjski Božijeju milostiju
mitropolit skenderijski i [primorski]

1727, ijulija 10.

I molim Vaše preuzvišeno gospodstvo upišite ni ime Vašega preuzvišenoga brata, kapetana ot kulfa, da mu se umijem poklonit i poslužit. I mučno mi je iskat da mi darujete 20 litar praha za mene u kamenje.

...........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 44 (1725-1727, br. 747).

______________________________________________



31.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
3. X 1727.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine moj predragi,
Mi nižeimenovani primili smo jutros knjigu Vašega presvijetloga i preuzvišenoga gospodstva na treći oktobra, na dan Svetago sveštenomučenika Dionisija Areopagita i razumjesmo svaku zapovijed Vašega presvijetloga i preuzvišenoga gospodstva i radićemo svojijem srcem i svojijem životom, opslužit koliko najbolje uzmožemo. Iako sam star i hrom, radi ću siti dolje u Primorje na 12. oktobra; priđe ne mogu nikako ot svoje jedne velike preše i u ovi isti dan kad mi dođe Vaša presvijetla knjiga i zapovijed, oni ča[s] smo dozvali Cetinjane i Bjelice i knjigu smo im čatili, i svaku Vašu gospodsku zapovijed skazali, i mnogo ih učili i karali da poslušaju prvo Božije zapovijedi pak i gospodske. I oni se obećaju da će doć i poklonit se Vašemu presvijetlomu i preuzvišenomu gospodstvu, nego odgovaraju mene da im je neko skazao da su uljegli nekoliko Paštrović u goru, na klance da ih čekaju i koga ubiju priđe nego se mir i kmetovi postave. I ja ne znam može li bit ovo istina ili im je prijatelj pravo skazao ili ljut zlotvor slagao da ih smuti da na mir ne idu, teke viđu da su s toga glasa svi smućeni i pošli su svi oko stoke za čuvat da im čobae ne pobiju. Mi smo na čudo i na velike muke među bije parte, zašto su obije kičeljive i nepokorne i ne gledaju na duševno spasenije nego gledaju malovremenuju tjelesnu slavu koja će ih sve u pakljene muke stopit. Pisao sam presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu zeneralu da vas ovi naš trud, a i gospodski, u nikakvu polzu, sireč u nikakvu zadužbinu ide. I paki sam pisao njegovu uzvišenju da ću ruke omit ot ove smutnje i poći sjeđet u manastir i Boga molit za svoju dušu i za svoje grehi, a ovo neka mire serdari i guvernaduri s gospodinom kavalijerom. Ja sam dosta trošio zaludu svoje uboštvo. Neka se taknu i oni u ono što su Senatu dosad izmamili i zaludu izjeli. Ovo ću im u oči reći, a ja ću se za ljubav Vašega presvijetloga gospodstva jošt ovu jesen potrudit, pak ću sjeđet i ruke umit ot ove službe.

Danil vladika cetinjski Božijeju milostiju
mitropolit skenderijski i [primorski]

1727, oktobra 3.

Ovo ukratko pobaška pišem Vašemu presvijetlomu i preuzvišenomu gospodstvu dobre mi stimaj i dobro drži glavare ot Grblja. Ako ovo oni ne smire, drugi neće, vjerujte mi, zašto to toliko imamo ljudih koji su vjerni i poslušni i koji se ljudski drže i ljudski razumiju, a naše Crnogorce i naše Paštroviće ne bi sveti Joan Zlatousti u pravu regulu obrnuo. Bog im pamet prosvijetlio i grehi oprostio.
Isuviše svega ovoga mojega slaboga pisma prikazaćete svu istinu prevedromu Senatu da je sve istina što je pisato i poslato po Pavu Kneževu, a druzi koji pišu ništa nije istina, no lažu, no lažu i narod su s tijeh lažah smutili i poklali.

1727, oktobra 3.

..............................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 46 (1727-1729, br. 755).

_______________________________________________



32.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
9. X 1727.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine prepoštovani,
Mi nižepotpisani poklanjamo se ovom našom poniženom [knjigom], ma ne mogu da ne rečem kako je pravo. Čudim se i za čudo veliko jest kako je prošlo toliko setemanah kako je došlo vaše presvijetlo i preuzvišeno gospodstvo u Kotor, i mi nijesmo imali glasa ni aviza ot Vašega preuzvišenoga gospodstva da umijemo poslužit, a ne kako da se držimo na visoko, to naše djelo nije, nego je to djelo onoga koji ne tvori i ne sluša zapovijedi Hristove. A ne čine dobro ni onizi koji nove običaje meću u ovu krajinu koje svako zlo donose svemu ovome puku i svoj krajini, čin[e] konat da je sva Crna Gora i sva ova krajina vojska i soldati su sve principovi; ako li nije ovo istina, zašto su im dukalu i plate dali i daju im i danas ? Zato je bolje da im se bolja stima i prijateljstvo nanosi. Pisali smo gospodinu kavalijeru Bući za pašu i za njegovu vojsku, također i za pravoslavne hristijane i za njih nevolju i napast koja je na njih došla bez suda, nego po lukavstvu i nagovoru zlijeh ljudih koji rade svu ovu krajinu smutit i razurit. A Crnogorci se ne drže na silu ni u zlu pamet, nego stoje, siromasi, svrh sebe i brane dušu i vjeru, i kume i mole da dadu što su dužni, ma je ovden nečije maslo koje im se ne da umirit. Gospodin je Bog pravdivi sudac da ako upane u onu jamu oni tko je kopa za njih siromahe. Paša je gospodar, ma se je poveo po nečijeh riječim i nepravednomu s[vj]etovanju, a mile su mu i aspre, ali ih u Crnu Goru, ni u ovu krajinu, nije đe uzet, vjerujte mi. Zato nije dobro ovi puk izdavat, nego im pomudro ruku pomoći dat, zašto su ovo nepokolebimi i ognjaniti soldati principovi.

Na službu vašega preuzvišenoga gospodstva

Danil vladika cetinjski božijeju milostiju
mitropolit skenderijski i [primorski]

1727, oktobra 9.

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu gospodinu sofraproviduru Antoniju Bembu u presvijetle ruke u Kotor

............................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 46 (1727-1729, br. 157).

_______________________________________________



33.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
12. XI 1727.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine gospodine pregrljeni,
Ne umijući drugo pisat nego se samo poklonit s ovom našom poniženom [knjigom] Vašemu preuzvišenomu gospodstvu, kako i s onom prvom našom poniženom [knjigom] na koju smo imali ogovor ot Vašega preuzvišenoga gospodstva. I jesmo mučeni i trudni ot mnoge smutnje i ognja među koji gorimo u ovu krajinu, ma pak veće smo mučeni ot naše bolesti nožne, gnjijući moje noge ot truda i zla koje sam zlo dobio u moju mladost trpeći studove i mraze, trpeći stojanje na vasenoštna bdenija, moleći se Gospodinu Bogu za ovi strptivi i bezumni narod, trpeći uzi, okovi željeza, tamnice, košnicu - kako i apostol Pavel za crkov i vjeru - trpeći razorenija i razgrabljenija crkovnago, a sve za službu gospodsku, kako je po svemu svijetu čuveno, a ovden nekimi zlotvormi nevjerovano, nego na lažu obraćeno. Ako se može lukavstvo i jad unutra skrit koji drže lukavi i zli i prokleti človeci, a naša se bolest i trud javno i očito vidi, imajući i čateći sveta pisma koja nas uče da imamo sve istino ufanje po grčaski upovanije na milost Spasitelja Boga da će bit primljeni naši trudi i bolezni pred Spasiteljem Bogom, uzdajući se i u Vašu preveliku mudrost da ćete vjerovat našoj nemošti. Bili smo se spuštili dolje u Grbalj i pristupili blizu Vašega preuzvišenoga gospodstva da se dođemo poklonit Vašemu preuzvišenomu gospodstvu. Utoliko nas smutiše neki nerazumni koji su došli bezumno u Kotor, a ne avizali naprijed Vaše preuzvišeno gospodstvo ni gospodina kavalijera, a ni našu slabost, a ni Paštroviće, a ni Cetinjane. Ovo ili đavo muti ili nečija prepamet ili sasma bespamet. Ja se nahodim teško mučan, jer sam hrom; ne mogu po gorah ni plješi, ni na konja hodit, a ne bih se lijenio, Bog zna, za umirit krajinu, ne bih gleda lastoću, ne bih gleda visokost i gospodstvi, nego bih apostolski i pješice hodio, i učio i mirio, nego kako priđe više rekoh, pristigoše nas trudi i bolezni. Ne možemo se nakaniti uru hoda poći, a knjige bez človeka slabo slušaju. Zato smo pisali i gospodinu kavalijeru Bući, neka se nađu dva človeka neka rade poć i sastavit ove ljudi na rok urečeni da ne traju i ne troše po dvije, po tri setemane, zašto je malo spenze u ovijeh ljudi. Slabost moja mnogo slabo diše, a Vaša će prevelika mudrost sve dostić i umirit, i ja ću hrom poslužit Vaše preuzvišeno gospodstvo koliko najbolje uzmogu, ma srcem i ljubavlju, a na noge stojat ne mogu ni črtu ot ure, vjerujte mi.

1727, nojemra 12.

Danil vladika

...........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond 46 (1727-1729, br. 557).

_________________________________________



34.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
19. XI 1727.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine pregrljeni,
Ne mogu drugo nego opslužit Vašega presvijetloga i preuzvišenoga gospodstva zapovijedi i doć se poklonit ako Gospodin Bog dopusti našoj slabosti samo jedne dure zdravlja ot moje teške nožne bolijesti oblakšat samo tu do Kotora, samo za ispunit ljubav i službu koju smo dužni prikazat Vašemu presvijetlomu i preuzvišenomu gospodstvu. Došli su Cetinjani ovden. Daćemo na znanje Brajićima. Daćemo na znanje Paštrojevićima. Neka svi u srijedu tu budu rano, rano zašto je trudno čekat jednoga po jednoga. Čine se spenze, a ne opra[v]lja se dobro ništa. Mene je na[j]mučnije za moju slabost što ne mogu služit kako bi se kćelo i kako je dostojno.

1727, nojemra 19.

Danil vladika na službu
Vašega presvijetloga i preuzvišenoga gospodstva

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu gospodinu sofraproviduru Antoniju Bembu u presvijetle ruke u Kotor

..........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 46 (1727-1729, br. 168).

___________________________________________



35.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
[1727-1729 (?)]


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine predragi,
Gleda[j]te eda se sva krajina jedanak umiri. Tako i Crmnica žudi i Riječka nahija. A oni koji ispovijesti ne ištu i pokoru ne traže, valja ih inako liječit i molit, eda se obrate kadgođ na pravi put. Ako li ne ushoće, Vaše će presvijetlo i preuzvišeno gospodstvo za njih mislit. To je Vaš sud.

.............................

Original, pisan rukom vladike Danila.
Iak, fond UP 46 (1727-1729, br. 784).


36.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
[1727-1729(?)]


Preuzvišeni gospodin gospodar sofraprovidur,
Primi i ovi mali list u koji vi davam na znanje što mi je sva Crmnica govorila kako i ona žudi da se umiri i da dođe na ovu istu uglavu i skup. A pisala je i gospodinu kavalijeru za sve, ma i naša slabost govori da bi dobro sve ovo ujedno stisnut i umirit, zašto kad mala iskra ognja ostane u potaji neugašena, može se ot nje i velik oganj uždit, a vljetra je vraž[j]ega dosta koji puha i raždiže svaki dan.

.........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 46 (1727-1729, br. 632).


________________________________________________



37.

Mahinjanima, Poboranima i Brajićima
[1727-1729 (?)]


U Mahine i u Pobore, i u Brajiće, braća ve zovu na pomoć da ste sutra prežde zore u Riječku nahiju svaki brčnik laki da se pomožete branit ot napasti, a tu careve zapovijedi ne kažuju, nego se pare ištu silom.

Adresa: U Mahine i u Pobore, i u Brajiće na prešu

........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond 46 (1727-1729), br. 559).

______________________________________________


38.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
Mahine, 1. I 1728.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine premilostivi,
Mi nižeimenovani koji jesmo i bićemo vazde na službu Vašemu presvijetlomu i preuzvišenomu gospodstvu davamo Vi na znanje kako smo primili Vaše presvijetle knjige i presvijetle i premudre zapovijedi koje donose svako dobro svoj ovoj krajini, ma ako uzumiju slušat i tvorit što im se govori za njih dobro. Sad se ja poklanjam, a i vazde Vašemu presvijetlomu i preuzvišenomu gospodstvu i davam Vi na znanje kako smo došli jučer u nedjelju ovden dolje u Mahine veoma trudno i mučno ot [h]romoće nožne. Hvaleći gospodina Boga, u drugo smo usve zdravi, ma u noge sasma slabi. Tri konaka smo činili ot Crmnice do Mahinah, a to su četiri ure usve hoda u moje mlado doba, ma veliku slavu i hvalu valja dat Gospodinu Bogu koji nas miluje ovijem kastiganjem, zašto tako govori Sveto Pismo apostolsko: "Koga Bog miluje, toga i nakazuje". Pisali smo Cetinjanima sve Vaše zapovijedi i naše pastirske nauke, a već ne znam hoće li ih poslušat. Čekaćemo ot njih odgovor i pisaćemo sve Vašemu presvijetlomu i preuzvišenomu gospodstvu.

Na službu Vašega presvijetloga i preuzvišenoga gospodstva

Danil vladika cetinjski Božijeju milostiju mitropolit skenderijski i [primorski]

1728. gen[vara?] 1.

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu gospodinu i gospodaru gospodinu Antoniju Bembu u presvijetle ruke u Kotor

..........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 46 (1727-1729, br. 782).

_____________________________________________



39.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
Mahine, 7. I 1728.


Presvijetli i preuzvišeni gospodin i gospodar sofraprovidur,
Mi nižeimenovani s ovizijem listom poniženijem i s mojijem slabijem životom poklanjamo se i služimo Vašemu presvijetlomu i preuzvišenomu gospodstvu. I nećemo pomanjkat koliko najbolje uzmožemo, nego se bojim ot mojega slaba života, jer neću moći koliko mi srce žudi, zašto ako je drugo tijelo i zdravo, ali nije koristi dobre, pošto su noge istruhle i izbišale, zašto one nose sve tijelo i u ovu kršnu zemlju one na[j]veće služe, a bež njih je sve zaludu teke da zaludu h[lj]eb jedimo. Mučićemo se i pisat ovako sjedeći eda se što stisne i umiri. Sad je Cetinjanima fešta, đusto danas na 7. gen[vara?], ma su rekli doć na 14 gen[vara?] ovden u Mahine da se sastanu i dogovore s Paštrojevićima u koji će dan kmetove stavit da se ne varaju i ako što dobro uglave, ja ću ončas pisat Vašemu preuzvišenomu gospodstvu. Utoliko molimo Vaše preuzvišeno gospodstvo pošaljite tu knjigu gospodinu zeneralu u Delmaciju i drugu takvu latinski čisto. I ostajem i biću vazde na službu Vašega preuzvišenoga gospodstva.

Danil vladika cetinjski Božijeju milostiju
mitropolit skenderijski i [primorski]

1728, gen[vara?] 7.

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu i gospodaru sofraproviduru gospodinu Antoniju Bembu u presvijetle ruke u Kotor

..........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 46 (1727-1729, br. 761).

________________________________________________



40.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
Mahine [?], 20. IV 1728.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine gospodine pregrljeni,
Naša je slabost veoma slaba i nejaka ot patimenat koje nosi moje slabo tijelo ot polovine života. Dolje noge sve iztruhle i izbišale, ma valja da se čine silom za veliku prešu ot Božije službe zdrave, ma i za ispunit onu službu za Vaše gospodsko poštenje i za učinit dug platit što smo dužni prediku učinit onomu puku maloumnomu. Poći ćemo sutra gorje na Cetinje i na Njeguše i štogođ budemo opravit, pisaćemo Vašemu presvijetlomu i preuzvišenomu gospodstvu. Ovo mi je Marko Rafailović donio ovu Vašu presvijetlu knjigu. Poklanjam se i zahvaljam Vašemu presvijetlomu i preuzvišenomu gospodstvu za Jova Jazbaca kojega ste puštili. Činim se i obećajući se služit Vašemu gospodskomu poštenju koliko najbolje uzmogu, videći da činite sirotam pravi sud.

Danil vladika cetinjski Božijeju milostiju
mitropolit skenderijski i [primorski]

1728, aprila 20.

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu gospodinu sofraproviduru gospodinu Antoniju Bembu u presvijetle ruke u Novi ili đe se nađe

...............................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 46 (1727-1729, br 772).

______________________________________________



41.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
Mahine [?], 1. V 1728.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine prepoštovani,
Mi nižepotpisani koliko možemo nigda se ne lijenimo nego služimo Vašemu presvijetlomu i preuzvišenomu gospodstvu. A sad Vi davamo na znanje kako smo imali jednu knjigu ot jednoga moga prijatelja kako je došo ferman ot cara da idu paše i spahije pod novi grad Hotin i na kufin tatarski moskovski. Drugo Vi davam na znanje ka[d] smo bili gorje na Cetinje i karali i učili one nedobre, a i neke dobri ljudi, da sjede s mirom i da se drže sa svakijem u ljubav; i tako su se obećali da će držat vjeru do Trojičina dnevi, a tade potvrdit i dalje, i misle se sastanut s Paštrojevićima da utvrde i uglave stanoviti i tvrdi mir i vjeru. Tako su rekli i tako žude. Zato molimo Vaše presvijetlo i preuzvišeno gospodstvo da pišete i Paštrojevićima i da im ne branite doći na sastanak, zašto đegođe ih naša slabost sastavi, to je sve Vaša slava i Vaša zapovijed i ne bih rad dodijevat Vašemu presvijetlomu i preuzvišenomu gospodstvu ma inako ne mogu, nego mi goruće srce igra i želi i prosi mirnu krajinu gledat, ne samo ove ot naše eparhije, ma i one ot Risna koji su vazda brzi pisat nepravdu, kako i neki naši susjedi Budljani za svakijem pišu nepravdu i ne umiju življet s konšijama. Molim vaše presvijetlo i preuzvišeno gospodstvo nemo[j]te ništa vljerovat što Rišnjani pišu i zlje govore za onezijem guvernadurom Tusovićem. Ono je vrlo dobar človek, a i Budljanima piši neka se lijepo drže, s konšijama, zašto neka Bog zna, mi im dobra hoćemo koliko da su ni ista braća; a braća i jesmo svi po svetomu kršteniju, ma onizi koji su zli niti poznaju zapovjedi Božije ni sveto krštenije, nego deru siromahe. Ne smije se jedne uklije ali jednoga skobalja s mirom prodat u oni grad. Tako im i učini tkogođ i njima štetu, pak krive i navaljuju na Mahine, a jadni su Mahine na čudo i svoje braneći i mnogo omraze imaju sa svom gornjom krajinom poradi ovoga grada i poradi ove intrade, braneći je, pak dočekivaju s dobra učina sramotu. Ništa ne valja Rišnjanima i Budljanima vljerovat što pišu i što ljudi prave oklevetaju.

Na [slu]žbu Vašega preuzvišenoga gospodstva
1728, maija 1.

Danil, vladika cetinjski

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu sofraproviduru gospodinu Antoniju Bembu u Kotor, na pre[šu]

..............................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 46 (1727-1729, br. 827).

____________________________________________



42.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
30. VII 1728.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine i gospodaru predragi,
Prvo po zapovijedi Spasitelja Hrista, pak i po zapovijedi Vašega preuzvišenoga gospodstva potrudili smo se sist dolje u Primorje i sastavili smo Cetinjane i Paštrojeviće u našu crkvu i poučili smo ih ot svetago Ijevangelija o ljubovi i o miru i iznijeli smo im svetoje Ijevangelije i celivali su obraz Spasitelja Hrista i zakleli se obije parte da će držat tvrdu vjeru do Tomina dnevi, a mir i kmetstvo o Krstovu dnevi za koji će Vi može bit pisat i vojevoda Marko Rafailović.

I ostajem i biću na službu Vašega presvijetloga i preuzvišenoga gospodstva.
1728, ijulija 30.

Danil vladika cetinjski Božijeju milostiju
mitropolit skenderijski i [primorski]

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu gospodinu i gospodaru sofraproviduru gospodinu Antoniju Benbu u presvijetle ruke u Novi

............................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 46 (1727-1729, br. 807).

___________________________________________



43.

Vojvodi Marku Andrinu iz Bečića
30. X 1728.


Gospodine prepoštovani,
Mi smo vazda mučni veće poradi suđah i zbora Vašega a navlaštito poradi Vas i Vašega truda, nego poradi mene i mojega truda. Ja sam dosta i živ bio među ovi zli i nepokorni narod. I odavno bi krepa ot jazve, nego se razgovaram i gledam u prve stare istorije da su i gora zla bila i gore mutnje. Nego, moji drazi hristijani, potrpite svjema opšte, zašto smo pisali trišti knjige po svoj krajini. Jošt nijesmo imali odgovora. A za žitak Jova Androva što su mi suđe i zbor pisao, ja Jova Androva držim u moje srce kako svoju dušu, ma se nije dobro on ponio što se je suproć crkve i suproć vladike inadio. Crkva i vladika nije nikoga svadila ni plijenila, nako izliječila, ma ćemo mi i to prostit i pretrpljet, a Cetinjani se kunu i forcaju da tu stoku uzeli nijesu, a pisali smo knjige i u Bjelice. Jošt do 10 dni pisaću Vi.

1728, ok[tobra?] 30.

Adresa: Gospodinu vojevodi Marku Andrinu u Bečiće.

........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 46 (1727-1729, br. 646).

_______________________________________________



44.

Suđama u Paštrovićima
4. IX 1728.


Prepoštovani suđe i vas poštovani zbore,
Primite ovi mali list u veliku stimu i u pravu ljubav koju vazda držimo svrh vas i nemo[j]te se jazvit zašto je namalo knjige. Ovo je sve iz preše za priđe avizat ve, a ot velike muke koju podnosim među ovi prokleti i bezrazumni narod koji ne hoće izabrat što je bolje za njih spasenije ot duše. Dohodiše ovden danas Cetinjani i tako se zakleše da nijesu preko vljere ništa uzeli, nego govore da ljube mir s vama učinit sad u prvi ponedjeljnik, a silali su u Bjelice da vrnu ono imanje Jova Androva i da dođu i oni na umir. I stari bi kćeli doći, ma je mlađijeh i zlijeh veće koji ne slušaju starije. I tako su se ostanuli muteći među sobom, a ovizi govore da se mire sami, ako oni i ne dođu i vjeru daju tvrdu do Pokladah, do 14. nojemra, a u ponedjeljnik kmetstvo, ma izvan gradova tu đe blizu vas. I vjerujte da bi mene milije bilo i lakše za mene da hoće u grad, ma kad ne hoće, mi im silom učinit ne možemo, nako samo da ih vržemo u prokletstvo da se gore očaju i pomame na zlo. A mučno mi je i poradi preuzvišenoga gospodina sofraprovidura da se što ne rasrči, a neka Bog zna, mi bismo radi sa svijem pravijem srcem da njegovu preuzvišenomu gospodstvu svaku dostojnu službu učinimo, ma se ne može sve koliko bi se kćelo, nego onoliko koliko smo moćni. A eda Gospodin Bog dopusti malo po malo ter se i sve smiri, zašto sami znate da je Cetinje sad jako pleme. Ako se š njima umiriste, sa svakijem ćete se lakše umirit i valja š njima ustanovit i utvrdit za svaku rabotu izvansku. Vi ste razumni. Možete to na kmetove utvrdit, a ja tu mogu malo i pomoć, zašto je to sud s[vj]etovni, ma ću i ja pripomoć koliko uzmogu proklinat i zadržavat i ot crkve otlučevat. To je naš sud, a vaš je kmetovski baška. Prikažite ovi list preuzvišenomu gospodinu sofraproviduru da ve što ne kara, a ja nemah sad na prešu na što pisat njegovu preuzvišenu gospodstvu, ma ću sisti u subotu i ja dolje.

1728, nojem[ra] 4.

Danil vladika

.......................

Original, pisan rukom vladike Danila
IAK, fond UP 46 (1727-1729, br. 829).

___________________________________________


45.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
Grbalj, 22. XI 1728.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine prepoštovani,
Samo poklanjam se Vašemu presvijetlomu i preuzvišenomu gospodstvu. A drugo sade ne umijem što pisat dokle se na zdravlje doma vratim, zašto se sad nahodim ovden u Grbalj, za ove naše duhovne rabote koje me tiču i zovu da ih ispunjeno s trudom velikijem ne ostavljam nenaučene i neopra[v]ljene, nego da ih upravljam kako nam je ot Gospodina Boga poručeno. A kad se na zdravlje doma vratim, pisaću Vi i poklonit se s našom poniženom knjigom.

Danil vladika cetinjski Božijeju milostiju
mitropolit skenderijski i [primorski]

1728, nojemra 22.

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu i gospodaru sofraproviduru gospodinu Antoniju Benbu u presvijetle ruke

......................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 46 )1727-1729, br 821).

________________________________________________



46.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
[1728-1730 (?)]


Presvijetli gospodine gospodine predragi
Ja sam u noge zlo bolan, a i u oči malo zdrav, a gospodin kapetan Marko, bio se je nešto malo pobolio od krstih, a dobar je Vaš sluga i radi za svako poštenje Vašega preuzvišenoga gospodstva, ma ima zlijeh dosta koji mu smetaju. Ja ošiljem do 6 dni moju barčicu i moje ljudi mojijem poslom do Rijeke. Svrnuće u gospodina zenerala.

........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 47 (1728.1730, br. 663).

____________________________________________



47.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
10. III 1729.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine gospodine,
Mi nižeimenovani poklanjamo se i službu vazdašnju prinosimo Vašemu presvijetlomu i preuzvišenomu gospodstvu i prosimo ovu graciju koju se uzdamo da će bit nami darovana i dopuštena ot Vašega preuzvišenoga gospodstva zašto nam je dopuštava Gospodin Bog i sveta mati crkva, i apostolska, i Svetih otac pravila. Molimo se i ponizno se klanjamo Vašemu preuzvišenomu gospodstvu i prosimo ovu graciju za oni proces koji se učinio svrh onoga popa Stefana u Kotor, a po riječi one nedobre žene koja beščasti sveštenike. Vaše preuzvišeno gospodstvo mnogo dobro zna koliko je zla bilo po svemu svijetu sa zlijeh ženah. A mi toga popa poznajemo i poznali smo ga da je dobar sveštenik. Zato smo ga posveštali i u ta[j] grad poslali da tijema hristijanima savršuje vasa sveštena [djela] krome oneh iže nam ijepiskupom naležet. I Vaše preuzvišeno gospodstvo mnogo dobro zna da nije dobro da ovca pastira huli i beščasti. Molimo se Vašemu preuzvišenomu gospodstvu da se ta[j] proces digne i izgori u dim neka pođe, a gospodinu kandžalijeru Vašemu biće mu dar za njegov trud ot onoga popa, teke da ga sasma ne udave, zašto je slabo i [t]anko življenje i njemu i druzijema u ovu krajinu, kako i samo Vaše preuzvišeno gospodstvo vidi što pati ovi narod ot gladi.

Danil vladika cetinjski Božijeju milostiju
mitropolit skenderijski i [primorski]
vazde na službu Vašu

1729, m(a)r(ta?) 10.

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu i gospodaru sofraproviduru gospodinu Antoniju Benbu u presvijetle ruke u Kotor ali u Novi

...........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 48 (1728.1730, br. 10).

_____________________________________________



48.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
11. III 1729.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine prepoštovani,
Mi nižeimenovani kako u tu prvu [knjigu], tako i u ovu, i svaku, ponizno se poklanjamo i služimo sa pravom i čistom ljubavlju Vašemu preuzvišenomu gospodstvu i davamo vi na znanje neka razumijete ove nove glasove i teške i mutne rabote koje su se zgodile među Podgoricom i među Grudima kako su se poklali. Bili su pošli podgorički Turci ovoga pasanoga mjeseca i uzeli plijen grudski, a Grude skočili da ne dadu svoju muku. I tu se pobili i poginulo 6 Turak i 4 Grude, pak sad ovoga mjeseca skupila Podgorica vojsku u ovu pasanu nedjelju i poharala Donje Grude i poginulo Turak 18, a netko govori 24. To se tako kažuje, a vaše će presvijetlo i preuzvišeno gospodstvo bolje bit razumjelo teke mi ovo pišemo neka znate da s čistom i pravom ljubavlju služimo Vašemu preuzvišenom gospodstvu. Mnogo se kažuje da je 60 Turak ranjenijeh do smrti. Tako ti je jadna muka i bijeda došla [na] narod kršćanski

Na službu Vašega preuzvišenoga gospodstva

Danil vladika cetinjski Božijeju milostiju
mitropolit skenderijski i [primorski]

1729, m[a]r[ta?] 11.

Adresa: Presvijetlomu i preuzišenomu gospodinu sofraproviduru gospodinu Antoniju Benbu u Kotor ili u Novi, skoro, skoro

...........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 48 (1728-1730, br. 7).

_________________________________________



49.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
23. III 1729.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine prepoštovani,
Samo u velikoj ljubovi i službi koju Vi naša slabost prikažuje i obećava se vazda služit Vašemu preuzvišenomu gospodstvu koliko jaci budemo. Sad su Grude na velike muke. Može im Gospodin Bog pomoć dat. Ako što čujem za njih i za svaku rabotu, daću Vi na znanje onačas. A za ženu onu prokletu i zlu koja je gora ot one Irodijade koja je činila posjeći Jovana Krstitelja, tako i ova prokleta psovala i sramotila Božijega sveštenika. I on je nije mogao trpljet, ma je falio đe je nije trpio i pravdi Vašoj prevedroj kazao da je Vi kastigate. Ma je dosta vremena, možete je kastigat i ot njih zlijeh riječi ustegnut i otonden dić kako krastavu ovcu ot zdravijeh ovac otlučit da one zdrave ne okrasta i ne otruje. A vaše presvijetlo preuzvišeno gospodstvo [je] za to i za svašto dobro, spametno i mnogo mudro.

Danil vladika cetinjski Božijeju milostiju
mitropolit skenderijski i [primorski]

1729, m[a]r[ta?] 23.

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu i gospodaru sofraproviduru gospodinu Antoniju Benbu u Novi

.........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 48 (1728-1730, br. 4).

______________________________________________



50.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
28. IV 1729.


Presvijetli i preuzvišeni gospodin i gospodar moj predragi,
Ne mogu nigda zaboravit i ostavit moju slabu i nejaku službu koju smo naučeni služit i prikaževat svakomu mojemu gospodaru koji je bio u tu preuzvišenu vlast. Zato ne manjkavam ni sad poklonit se s ovom našom poniženom [knjigom]Vašemu preuzvišenomu gospodstvu, čekajući kojigođ glas ot Vašega preuzvišenoga gospodstva koji bi nas ućešio i razgovorio ot velikoga mojega truda koji podnosim u ovu krajinu. Idu tamo poklonit se Vašemu preuzvišenomu gospodstvu suđe ot Mahinah i primit Vaše premudre zapovijedi. Prosimo ovu graciju: ako je tko što vrh njih zlo govorio, da ne biste vjerovali, nego da ih milujete kako svoje prave sinove, zašto su vi vazde vljerni u svaku službu i oni su čisti ot svake skvrni. Nema u njih ni lupeža ni razbojnika, nako ono što se brane i svrh sebe stoje. Ovo je dosad ovako bilo doisto, a posem sega eda im Gospodin Bog i Vaše preuzvišeno gospodstvo i bolju sreću darujete.
Došo je oklamadžija ot cara da tevtiši age i nefere u sve ove gradove. Vika je paša na age i zovu ih u Begler-bega da se sude. I sad je u gradove velika mutnja, i vijećaju i muče se age zlo. I štogođ budemo razabrat, sve ćemo dat na znanje Vašemu preuzvišenomu gospodstvu.

I ostajem i biću na službu Vašega preuzvišenoga gospodstva.

Danil, vladika cetinjski Božijeju milostiju
mitropolit skenderijski i [primorski]

1729, aprila 28.

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu i gospodaru sofraproviduru gospodinu Antoniju Benbu u presvijetle ruke u Novi ili đe se nađe

...........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 47 (1728-1730, br. 625).

______________________________________________



51.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
19. V 1729.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine moj predragi,
Mi nižeimenovani primili smo vašu presvijetlu knjigu po kapetanu Marku Andrinu Rafailoviću. I Bog zna moje srce i moju bolijest i žuđbu koju imam vazde s velikom mukom i trudom za ispunit ono što smo dužni pred Boga odgovarat, ma i poradi Vaše gospodske ljubavi i službe koju bismo vazde radi prikazat Vašemu preuzvišenomu gospodstvu i prevedromu Senatu. Ma sad ne umijem što siguro pisat za ovi mir dokle ne vidim što će bit i koliko će bit posluha i pokorstva ot ovoga puka.

1729. maija 19.

Danil vladika cetinjski


Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu i gospodaru sofraproviduru gospodinu Antoniju Benbu u presvijetle ruke

..............................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 48 (1729-1730, br. 15).

_____________________________________________



52.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
23. VI 1729.


Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu i gospodaru,
Primio sam Vašu presvijetlu knjigu koju ste mi poslali s njihovom velikom ljubavlju s onom preuzvišenoga gospodina providura zenerala za koju vi mnogo ostajem dužan za poslužit Vaše preuzvišeno gospodstvo, i ako zapovijedate da vi pošljem pod Vaše ruke odgovor preuzvišenomu gospodinu zeneralu da mu ga Vaše preuzvišeno gospodstvo pošaljete sprešno. Čekaću odgovor ot Vašega preuzvišenoga gospodstva. I ostajem i biću na službu.

1729, ijunija 23.

Gospodine preuzvišeni poslah knjigu preuzvišenomu gospodinu zeneralu za čast Vašu, Bog zna. Pošlji mu je skoro, skoro !

Danil vladika cetinjski Božijeju milostiju
mitropolit skenderijski i [primorski]

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu i gospodaru sofraproviduru gospodinu Antoniju Benbu u presvijetle ruke u Novi

........................

Original, pisan rukom vladike Danila,
IAK, fond UP 48 (1728-1729, br. 36).

_______________________________________________



53.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
8. VII 1729.


Presvijetli i preuzvišeni gospodin i gospodar,
Mi nižeimenovani koji smo vazde s pravijem srcem i pravom ljubavlju služili Vašemu preuzvišenomu gospodstvu tako i danas primili smo zapovijedi ot Vašega presvijetloga i preuzvišenoga gospodstva po kapetanu Marku Rafailoviću, ma na riječi bez knjige Vašega preuzvišenoga gospodstva. I mi smo se mnogo mučni našli đe ne možemo sad sa svijem mojijem životom poslužit Vašemu preuzvišenomu gospodstvu zašto ot istine istinske ima 15 dni kako mi je udrilo u l[ij]evo koljeno, u neku staru ranu, neka nova nemoć aliti stara ona ranjena bolijest, ter ne mogu ni pješice hodit, ni se na konja pripet, niti se mogu kuđe životom maknut da poslužim Vašemu preuzvišenomu gospodstvu. Ma srcem pravijem i ljubavlju služim. I mnogo smo se s kapetanom Markom razgovarali za Vašu čast i poštenje. I on će Vi sve ustima kazat potanko.

I ostajem i biću na službu Vašeg preuzvišenoga gospodstva

Danil vladika cetinjski Božijeju milostiju
mitropolit skenderijski i [primorski]

1729, ijulija 8.

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu i gospodaru sofraproviduru gospodinu Antoniju Benbu u presvijetle ruke.

.......................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 48 (1728-1730, br. 273).

_____________________________________________



54.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
10. VII 1729.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine predragi,
Samo u ove dvije riječi davamo na znanje Vašemu preuzvišenomu gospodstvu kako idu starješine ot Crmnice i ot Riječke nahije, da se poklone Vašemu preuzvišenomu gospodstvu i, ako je milostiva volja i ljubav Vašega preuzvišenoga gospodstva svrhu njih, da biste im dali ono njih platah koje su došle u Vaše ruke. Ovo su ljudi vljerni i poslušni vazde bili i nemaju što činit s druzijema, ni se u čije zlo miješaju. I ja Vi se poklanjam kako mojemu predragomu gospodaru i sve Vi istinu pišem i s pravijem srcem služim, i prosim ovu graciju da ih ni čas ne držite, zašto su na sami kufin kod Žabljaka; ne smiju tamo mnogo stojat.
Na službu Vašega preuzvišenoga gospodstva

Danil vladika cetinjski Božijeju milostiju
mitropolit skenderijski i [primorski]

1729, ijulija 10.

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu i gospodaru sofraproviduru gospodinu Antoniju Benbu u presvijetle ruke

..............................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 48 (1728-1730, br. 39).

______________________________________________



55.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
12. VII 1729.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine predragi
Nijesmo nigda imali običaj da se sa zlom ni na koga piše, zašto nije ni lijepo, ni pošteno, ma ovo pišem poradi suzah siromaškijeh koji su odrti i ucvijeljeni ot prokletoga popa Bogdana i ot njegove družine Građanah. A to pop i nije nego kapo ot zlijeh ljudih. I to su rebeli i otmetnici i Bož[j]i i gospodski. Vrzi toga popa Bogdana u tamnicu i te sve Građane. A te plate podajte protopopu Đuru i popu Rajiču Plamencu, i protopopu Vuku Đuraškoviću, i druzijema koji budu š njim doć. To su ljudi ot vljere i ot službe gospodske. Mi Ve služimo i s ovom [knjigom] i sa svakom kako moga gospodara predragoga.

Danil vladika cetinjski Božijeju milostiju
mitropolit skenderijski i [primorski]

1729, ijulija 12.

Adresa: Presvijetlomu gospodinu sofraproviduru, gospodinu Antoniju Benbu, skoro, skoro

............................

Original pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 48 (1728-1730, br. 41).

______________________________________________



56.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
20. VII 1729.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine predragi,
Mi drugo ne možemo nego onu pravu službu učinit koju smo dužni i koju smo činili vazde Vašemu presvijetlomu i preuzvišenomu gospodstvu i za falu i za čast pronijet po svemu svijetu Vaš pravi sud i pravu ljubav koju imaš vrh ovoga puka. Prosimo i ovu graciju u Vašega preuzvišenoga gospodstva: da podate tomu zločestomu popu Bogdanu oni dio što ga pada ot riječkijeh platah. Pokajao se je i zakleo da će već posem sega vljerno služit i Gospodine Boga i prevedroga principa, nego i njega veselo spravi kako ste i sve one druge. I prosim i ovu drugu graciju: nemo[j]te mi zaboravit staru slugu principovu Vukosava Stanišina, nego mu poda[j]te ono njegove plate. Nemo[j]te da mu je tko opuha kako i ostale sve koje su dosad opuhovali.

I ostajem i biću na službu Vašega preuzvišenoga gospodstva

Danil vladika cetinjski Božijeju milostiju
mitropolit cetinjski i [primorski]

1729, ijulija 20.

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu i gospodaru sofraproviduru Antoniju Benbu u presvijetle ruke

........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 48 (1728-1730, br. 277).

______________________________________________



57.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
22. VII 1729.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine predragi,
Mi smo stari i u noge ljuto bolesni, a i u oči, i u ruke ne mnogo zdravi, ma u srce, faleći Gospodina Boga i zdravi i vljerni. I ništa falso ne pišemo koje bi donijelo štetu gospodsku, nego se uzdam u Gospodina Boga da svako moje slabo pismo nosi korist i čast gospodsku i velik napredak ako se uzvljeruju ova moja slaba pisma. Ako li se ne uzvljeruju, mene nije ništa mučno, nego mi čine počivat i s mirom Boga molit za svoju dušu, a već nigda ništa ne pisat. Jovo Stanišin vljeran je človek, a Vukosav, njegov brat, i vljeran i dobar, iako je ot bolesti brzo ostarao. Ja ne prosim ove dvije gracije za moju korist, ni za moju čast, nego veće za vašu gospodsku čast, Bog neka zna. A Vaše preuzvišeno gospodstvo čin`te kako znate da je bolje i korisnije, zašto ja već bolje i vljernije služit ne mogu nego služim, a da bolje mogu, ne bih se štedio, Bog zna, nego i ovo što činim, veće činim nego mogu, a za veliku štetu moju. Pop je Bogdan falio bio, i njegov otac, Gospodinu Bogu, kako smo vi pisali u na[j]prve knjige, pak je došao i pokajao se je i zakleo da će uprav služit. Zato smo ga pomilovali i poslali da mu date oni dio platah, i on je uza[j]mio u Jova Stanišina i ostavio pismo-škontru u kamaru kotorsku i pošo je doma. A Vaše preuzvišeno gospodstvo ako je pravo da vljerujete, podaćete te aspre Jovu Stanišinu, ako li neće vljerovat, hvala je Bogu, mi nećemo gori bit, zašto to sebe ne ištemo, a i tomu Vukosavu nije dobro da mu to predvajate, no ujedno date. Ako ne bude ovo na[j]zadnja moja služba primljena, neće ni na[j]prva bit primljena. A pisaćemo prostranije po Marku Rafailoviću, ma ako je volja Vašega preuzvišenoga gospodstva, puštite te dva mlađe Cetinjanina, a ti starizi neka postoje j[o]št zamalo, neka poznadu gospodu da umiju budi u starost pamet učit i gospodu služit.

1729, ijulija 22.

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu i gospodaru sofraproviduru gospodinu Antoniju Benbu u presvijetle ruke

..........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 48 (1728-1730, br. 133).

____________________________________________



58.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
28. VII 1729.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine predragi,
Pisali smo Vi radi popa građanskoga i radi serdara Vukosava Stanišina i dva puta, i rekli smo da će bit ono na[j]zadnje pismo naše i da ću Vi pisat uprostrano po kapetanu Marku Rafaailoviću. Ma danas ovden Marka nije, a moja vazdašnja ljubav i vljera i služba ne da mi počijevat, nego služit Vaše presvijetlo i preuzvišeno gospodstvo. I nije potrebe uprostrano pisat, nego ono što je za časti poštenje Vašega preuzvišenoga gospodstva, kako smo i u prvu našu [knjigu] rekli, tako i u ovu sve pišemo za čast i slavu Vašega preuzvišenoga gospodstva. Idu k Vašemu preuzvišenomu gospodstvu Cetinjani i Bjeloši poklonit se i prosit graciju za puštit im one Cetinjane. I ako je ljubav i milosrđe Vašega preuzvišenoga gospodstva, da im date njihove plate. Vaša velika mudrost dobro zna tko muti svu Crnu Goru s tijeh platah. Ta[j] i sad radi smeću činit. Ja Vi ga neću mencovat, zašto bih rad svakomu duševnoga spasenija, ma ćete i Vaše preuzvišeno gospodstvo veliko dobro i poštenje učinit sami svojemu preuzvišenomu gospodstvu ako te ljudi puštite i ako ovijema oni njih dio platah date. Uči me Vaše preuzvišeno gospodstvo da ćete tako sve vragove predobit i pod noge vrć i svu krajinu upitomit i dosta slugah vljernijeh steći.

1729, ijulja 28.

Danil vladika cetinjski

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu i gospodaru sofraproviduru gospodinu Antoniju Benbu u presvijetle ruke

.............................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 48 (1728-1730, br. 290).

_____________________________________________



59.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
1. VIII 1729.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine predragi,
Mi i s ovom našom poniženom [knjigom] služimo i poklanjamo se Vašemu presvijetlomu i preuzvišenomu gospodstvu. I kako smo Vi u mnoge dali na znanje za neke stvari koje idu u ovu krajinu, tako smo i istomu gospodinu providuru zeneralu odgovorili na njegovu koju je nami bio pisao i spomenuo za ove plate crnogorske. Ma i prije ovoga pasanoga godišta pisali smo bili u prevedri Senat sve ono što je istina. A sve smo to pisali po molbi i plaču ovoga puka pravoga i poslušnoga kojijema plate iju nekizi lakomi i koji svu krajinu s tijeh platah mute i u mrzost veliku drže, a mene ne daju počijevat i s mirom Boga molit. A ja ovden nemam nikakva posla u konat tijeh platah, no muke i štete i dosade dosta, a najveću štetu i zlo gledajući svoje stado smućeno sve s tijeh istijeh platah. Plaču se dobri i poslušni pred nami na one zle i lakome, a ja im pomoć ne mogu ništa, nego smo pisali u prevedri Senat da ih on smiri njihovom velikm mudrošću. I neka svakomu svoj dio ide ot tijeh platah i neka ih čisto svi vide kako su i sad čisto te plate došle ispod vlasti i za[po]vijedi svoga gospodina zenerala. On je učinio sebe i svojemu imenu veliku slavu i poštenje, koji je te plate čisto posla. I da se zna koliko je poslao, a dosad nijesu tako čisto poslate, ni čisto kazate, no kad dođu golemo kažu po dvije po tri, a druge se usuše. Ne znamo ot čijega ognja i na čije sunce. može bit da je tkogođ i u Senat i u gospodina zenerala pisao suproć nas, ma nije čudo da je suproć nas, nego se i suproć veće gospode piše, ma smo mi čisti ot te hazne principove. Ja sam i sam bio u Mletke, ma nijesam hazne iskao, a služio sam vljernije nego oni koji haznu kusaju. Vidio sam i lažavu prokuru koju su nekizi učinili i metnuli u nju ljudi koji ništa za nju ne znaju. Tako ti se gospoda varaju i gospodsko blago mami, a jadni hristijani ginu, a mene dosta jada i žalosti na moje srce pada gledajući svoje stado smućeno i poklato. Ovo je dosta prostrano pisano, a sad molim Vaše preuzvišeno gospodstvo, kad su došle te plate pod Vaše ruke učin`te i Vi sebe i svojemu imenu veliku slavu i vječno poštenje. Poda[j]te čisto svakomu svoj dio, a oni Vašemu preuzvišenomu gospodstvu tvrdu vjeru udugo ot mira.

1729, a[v]gusta .

Danil vladika

........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 48 (1728-1730, br 290).

_________________________________________________



60.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
1. VIII 1729.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine predragi,
Pisali smo i poklonili se Vašemu preuzvišenomu gospodstvu u prvu našu [knjigu] koju smo vi poslali jutros rano po našem đaku. Tako se i u ovu poklanjamo i služimo Vašemu preuzvišenomu gospodstvu. I sve je ono istina što smo Vi uprostrano pisali. A ako se koji srče ter ne hoće doć i poklonit se Vašemu preuzvišenomu gospodstvu znate da bi takvi ktio tuđe plate kusat, kako je i dosad. Zato je u krajinu mutnja i nesloga, nego ja molim Vaše preuzvišeno gospodstvo učin`te svakomu svoj dio imat.

A[v]gusta .

Adresa:Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu sofraproviduru gospodinu Antoniju Benbu u Kotor, skoro, skoro

...........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 48 (1729-1730, br 137).

_________________________________________



61.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
3. VIII 1729.


Presvijetli gospodine, gospodine predragi,
Idu poklonit se Vašemu presvijetlomu i preuzvišenomu gospodstvu prvo Mahine pak sutra Pobori. Znam da su ovi Pobori ljudi mirni i gospodi vjerni i poslušni. Uzdamo se da ćete i Pobore i Mahine milostivo prigrlit kako svoje prave sluge i da im ne bi tko ono njih opuhao, zašto nekizi rade, a vidimo da Vaše preuzvišeno gospodstvo svakomu činite pravi sud i pravi dio.
I ostajem i biću na službu Vašega preuzvišenoga gospodstva

Danil vladika cetinjski

1729, a[v]gusta 3.

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu gospodinu sofraproviduru gospodinu Antoniju Benbu u presvijetle ruke

..............................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 48 (1728-1730, br. 288).

__________________________________________________



62.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
13. VIII 1729.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine predragi,
Primili smo Vašu presvijetlu knjigu i sve smo razumjeli što ni zapovijedate i avizavate kako ste dobro uglavili i utvrdili s knezovima ot Crne Gore. Nama je to milo ako se ispuni, zašto je viđelo i poznalo Vaše preuzvišeno gospodstvo kako se mi Vašoj časti i slavi vazde radujemo i veselimo. Mi se bojimo ot zla, hoće li bit ljudi mirni pošli iz Kotora, zašto se ovamo drugojačije kažuje, ma ja u te stvari i u te plate posla i nemam nako onoliko što me tko moli da pišem Vašemu preuzvišenomu gospodstvu da mu se pravi dio učini. I ja sam mnogo daosadio Vašemu preuzvišenomu gospodstvu pišući za te njih molbe, ma ja ako i pišem i služim, a ne činim štete nijedne, nego avizajem što je za korist gospodsku, Bog zna, o mojemu h[lj]ebu, a bez nijedne štete i spenze gospodske. I danas služim onoliko koliko mogu, ma već ne mogu ničim, nako nešto malo s ovijem perom, ma i š njim zlje mogu, vjerujte mi, ma dokle uzmogu, pisaću ono što znam da je za korist tolikođer što je i za štetu. Znam i pisali smo i u Senat i gospodinu zeneralu, može bit i Vašemu preuzvišenomu gospodstvu da se je sva krajina s tijeh platah smutila, ma ako ne vjerujete nami, a Vi vljerujte komu znate. Ja jedva i čekam ako uzmogu da počinem. I ostajem i biću.

1729, a[v]gusta 13.

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu gospodinu sofraproviduru gospodinu Antoniju Benbu u presvijetle ruke u Novi ili Kotor đe se nađe, skoro, skoro

...........................

Original, pisan rukom Vladike Danila.
IAK, fond UP 48 (1728-1730, br. 117).

_____________________________________________



63.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
16. VIII 1729.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine predragi,
Ašte i s mukom i slabošću našom ne mogu ni služit, ni pisat, ma onoliko koliko mogu, toliko ću služit i vazda se poklonit Vašemu presvijetlomu i preuzvišenomu gospodstvu. Čuje se sad neki novi glas da ide četiri stotine masak praha i olova u Bar i U[l]cinj, a druge četiri stotine u Spuž i Podgoricu, a treće četiri stotine u Skadar i u Žabljak. To ti se tako čuje, a Vaše će preuzvišeno gospodstvo bolje za to znat. Toliko mi što čujemo, to Vi i pišemo, a Bog zna ne mogu ni pisat, nego sam falio i očima, a drugomu ne dam da mi piše. Utoliko smo paki čuli da je zapovijeđelo Vaše preuzvišeno gospodstvo Krtoljanima da ne prodaju tigle. Zato molim Vaše preuzvišeno gospodstvo da mi puštite uzet četiri miljara tigal za moje aspre, a dva su mi miljara dužni. To su usve šest miljar. Čekaću odgovor do 8 dni dokle je suh put da ih donesem.
I ostajem i biću na službu Vašemu presvijetlomu gospodstvu

Danil vladika cetinjski Božijeju milostiju
mitropolit skenderijski i [primorski]

1729, a[v]gusta 16.

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu i gospodaru sofraproviduru gospodinu Antoniju Benbu u presvijetle ruke u Novi, skoro, skoro

...........................

Original, pisan rukom Vladike Danila.
IAK, fond UP 49 (1728-1730, br. 210).

_____________________________________________



64.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
3. IX 1729.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine predragi,
Primih jučer na 12 urah dnevi Vašu presvijetlu knjigu u koju razumijem sve što mi zapovijedate, ma moja slabost ne lijeni se ončas odgovorit i poklonit se Vašemu presvijetlomu i preuzvišenomu gospodstvu. Nama glavari i knezovi ot Crne Gore nijesu ništa napisali, ni ustima došli reći, nego teke čujem tako po tuđijeh riječih da se sva Crna Gora srči zašto su im se tolike plate uzdržale, pošto su im tako očito poslate i očito kazate. A može bit da je razumjelo Vaše preuzvišeno gospodstvo u moju slabu knjigu koju smo Vi uprostrano odgovorili na onu Vašu koju ste ni uprostrano bili pisali. Moja slabost nema preše da se u te plate miješamo, zašto vidimo da dobivamo veliku omrazu na dvije strane: ot jedne strane, srče se gospoda na moje prave avize, a ot druge strane, srči se vas ovi puk, kako da im mi smetamo da im se ne daju; a treće je na[j]veća srdžba ot onijeh koji su ih naučili šotomano jesti. Takvu ti ja omrazu dobivam. A za ovu vljeru i za ovi mir ja ništa ne znam, niti mi tko otovud za to što govori. Toliko što razumijem što mi Vaše preuzvišeno gospodstvo piše za koje ti ne umijem siguro ništa odgovorit. To u knezove stoji, i u serdare, i u guvernadure. I u Kotor je miru vazda mjesto bilo. Nemo[j]te inako vljerovat, a ja, Bog zna, ne mogu ni o sebe radit, nego sam pošo u pustinju počinut dokle što ozdravim, a medigah neću, nikoga do jednoga Boga koji Bog vlada životom i smrtiju, i zdravljem i bolešću.

I ostajem i biću na službu Vašega presvijetloga i preuzvišenoga gospodstva

Danil vladika cetinjski Božijeju milostiju
mitropolit skenderijski i [primorski]

1729, sek[temvra?] 3.

............................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond Up 48 (1728-1730, br. 70).

______________________________________________



65.

Vojvodi Marku Andrinu
12. IX 1729.


Prepoštovani gospodine,
Primih Vaš poštovani list i nemam ti što dobro otpisat, niti mi se mili ni moj život među zlijema ljudma. Čuje se sad da ide vojska na Crnu Goru. Do ove 10 ali 15 dni dohodi zahira u Niš svaki dan. A i[z] Skandarije došla zapovijed da se kupi i ona na vojsku. Daće Bog da i Primorje ostane zdravo. Nešto se ružno čuje. Bojim se ružno će i bit.

Danil vladika cetinjski Božijeju milostiju
mitropolit skenderijski i [primorski]

1729, sek[temvra?] 12.

Adresa: Prepoštovanom gospodinu vojevodi Marku Andrinu u poštovane ruke u Bečiće

..............................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 48 (1728-1730, br 101).

_______________________________________________



66.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
13. X 1729.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine prepoštovani,
Primili ste mnoge moje slabe knjige i moju slabu službu koja je sva u vljetar i u maglu pošla ot zlijeh i smućenijeh ljudih. I tako smo bili rekli i otlučili. I sad govorim i otlučujem da sve stvari ove tjelesne službe ostavim, pak da se pođem ovako hrom kuđe odaljit ot ovijeh stranah, ili, ako mi bude mirno, poć u pustinju Boga molit za svoju dušu, kako me sveta pisma uče onijeh starijeh pustinjik koji ot meteža zlijeh i kilčeljivijeh ljudih blježahu u pustinju. Ma su manje ne mogu učinit da se jošte s ovom našom poniženom [knjigom] ne zaboravim javit i oklonit se Vašemu presvijetlomu i preuzvišenomu gospodstvu i dat Vi na znanje kako se ovi paša omazuli. A ide za pašu Bećir-paša Čengić koji je s prevedrijem duždom velik prijatelj, a ovoj zemlji ne znam ho[će] li bit prijatelj, zašto ova luda zemlja za malu se stvar njemu omrazi. I govori se da je izišao ferman na ovu krajinu da se pali i robi, a već ne znam koji će ordeni u ta[j] ferman doć, ali na svu krajinu, ali na neke zločince. Vaše će presvijetlo i preuzvišeno gospodstvo bolje za to znat.
I ostajem, i biću na službu Vašega presvijetloga gospodstva

Danil, vladika cetinjski Božijeju milostiju
mitropolit skenderijski i (primorski)

1729, ok[tovra?] 13.

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu i gospodaru sofraproviduru gospodinu Antoniju Benbu u presvijetle ruke u Novi

............................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 48 (1728-1730, br 77).

__________________________________________



67.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
16. X 1729.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine prepoštovani,
Naša je slabost vazde istinu pisala i pravo služila svakomu gospodaru, daklje i sade, ako i ne mogu doć i poklonit se s mojijem slabijem životom, poklanjam se s ovom našom poniženom [knjigom] Vašemu preuzvišenomu gospodstvu. I pišem Vi svu istinu za toga Rada Jovova kojega držite u gvožđa. Pravda je Vaša čista i premnogo bistra, vljerovaćete i njegovoj nevolji i šteti koja ga nahodi i koju podnosi ot svakoga zla človeka, a na svoju kuću i baštinu. Vaša je mudrost velika i znate što je krajina i što su kufini blizu zlijeh ljudih. Njemu su i ženu i sestru zli ljudi bili ukrali i zarobili kako dvije ovce, pak je jedva ženu otkupio, a sestru neće nikad otkupit, ni viđet. A kad je to bilo, onda je on služio prevedroga principa, pak mu druzi pasu goru silom i pritiskaju baštine, a on bi se ktio branit i vrh sebe stojat. I zato su ga uzeli ljudi u nenavidost. Sve se je obrnulo naopako i uđaha je človek na človeka. Sad nejačemu ot jačega nije stana, ni života. Ta[j] je Rade s braćom na gornji na kufin i o njemu se sve zlo o fortuna obija. Nemo[j]te zle riječi na njega primat, zašto je veće njemu zla učinjeno, nego je on komu. A ima i u njega dosta ijeda i zla, ma će ga Vaše preuzvišeno gospodstvo naučit da bolji i poslušni bude. A ne valja ga umorit, ni oštetit u gvožđa, zašto će u koje vrijeme veće valjat za službu principovu nego druzijeh 20. Vjerujte mi da je ovo istina, a čin`te kako je Vaša gospodska volja. To je u Vašu oblast, a ja samo služim Vašemu preuzvišenomu gospodstvu.

Danil vladika cetinjski

1729, ok[tovra?] 16.

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu i gospodaru sofraproviduru gospodinu Antoniju Benbu u presvijetle ruke u Novi

..........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 48 (1728-1730, br. 83).

_____________________________________________



68.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
17. X 1729.


Prepis iz knjige prijateljske.
Ot mene prijatelja age ot Spuža, i ot Podgorice, i ot Skadra, i ot Bara i U[l]cinja, našemu prijatelju vladiki Danilu ot Skandarije i Primorja vele drago pozdravljenje.
A potom, davamo ti na znanje kako dođoše naši ljudi iz Carigrada da nije nikakve knjige izlazilo pred cara na Crnu Goru, a i naši su ljudi bili u bosanskoga paše da vade knjige i testir poradi trgovine i skalah. I tako i oni kažuju da nije ni bosanski paša slao nikakve knjige u cara, nego je razbučio one arze što je Hercegovina udarala na Crnu Goru. I karao je bosanski paša naše age, zašto nijesu i oni udrili arze na Crnu Goru, a naše su mu age odgovorili: "Mi nećemo urit arze za vaše i za crnogorske svađe, nako kad se pohaine i pođu u principa ter uzmu barjake i oruž[j]e suproć cara, onda ćemo i arze i vojsku na njih". A sad je dobro da mirujemo i trgujemo i nemo[j]te drugo mislit vladiko! Ovo je istinska istina, i vojske za Crnu Goru zimus nije.
I Bog te veselio !
Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine predragi,
Ova [knjiga] mi dođe jutros u prosvitanje i šiljem ti je po istijeh Mahinah neka znate pravu ljubav i službu koju nanosimo Vašemu presvijetlomu i preuzvišenomu gospodstvu i kako Vi žudite da Vi često glasove ot ove strane pošiljemo, zato i ne manjkavamo koliko možemo znat. A Vaše će presvijetlo i preuzvišeno gospodstvo bolje bit ot svake strane razumjelo, ma i ovi prijatelj koji mene piše nije dosad falso i nevljerno ništa pisao, no sve pravo, a sad ne znam hoće li ne prevarit.

1729, ok[tomvra?] 17.

Danil vladika cetinjski

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu spofraproviduru gospodinu Antoniju Benbu, na prešu u Novi

..........................

Original, pisan rukom vladike danila.
IAK, fond UP 48 (1728-1730, br. 8.

_____________________________________________



69.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
Mahine, 24 XII 1729.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine,
Primili smo veleljubežljivu knjigu ot Vašega presvijetloga i preuzvišenoga gospodstva su dvije druge koje pišete u Crmnicu i u Riječku nahiju. I tako je sreća kćela da smo ih mi mojom istom rukom predali protopopu Đuru na 20. dek[emra?] u koji su mi isti dan i došle bile, zašto smo se bili tu i mi našli u vizitu u Crmnicu. A došli smo danas ovden u Mahine, i koliko jaki budemo, poslužićemo Vašemu presvijetlomu i preuzvišenomu gospodstvu. I govorićemo Mahinama i Brajićima da opslužuju Vaše zapovijedi i da drže vljeru tvrdo. A Crmnica je i Paštojevići učinila vjeru, i utvrdila, i oni se ljube i miluju, i ide jedan u drugoga.
I Bog Vaše gospodstvo u veću slavu uzvisio.
I ostajem i biću vazde na službu

Danil vladika cetinjski

1729, dek[emra?] 24.

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu i gospodaru sofraproviduru gospodinu Antoniju Benbu u presvijetle ruke u Kotor ili u Novi

...........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 49 (1728-1730, br. 266).

______________________________________________



70.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
13. I 1730.


Presvijetli i preuzvišeni gospodin i gospodar predragi,
Mi nižepotpisani s poniženstvom poklanjamo se Vašemu presvijetlomu i preuzvišenomu gospodstvu i pišemo svu čistu i pravu istinu bez nijednoga interesa, no kako je Bogu ugodno. Ovi sad siromah Marko Popov Niklićević i nekoliko siromahah oko njega poharani su i poginuli su i s ljudma i s uboštvom, a sve na pravdu Božiju. Prvo su mu ubili sina najboljega, pak su kćeli i Marka ubit. I tako je uteko u svoje kuće, pak su ga i tu ovkolili da ga užde sa svom čeljađu. I ubili mu maloga sina i kćer. Zato molimo Vaše presvijetlo i preuzvišeno gospodstvo da ne vljerujete ništa što bi tko svrh njega za ovo pisao, zašto neće ništa pisat kako je bilo s prva časa, no kako je onomu milo đavolu koji je ovo spleo, zašto mnogo đavo mrežah ima u što lovi bezumne hristijane, kako i samo za to bolje zna Vaše preuzvišeno gospodstvo. Utoliko ne mogu mnogo dodijevat Vašemu preuzvišenomu gospodstvu nego samo prosit ovu pravu i čistu graciju da ne biste ništa vljerovali što tko piše svrh ovoga človeka, zašto ta[j] dan nije ništa kriv bio, no mu je bila napast. Ubili su mu na[j]priđe sina, pak kćeli i oca, a Bog zna, veće je valjala ova kuća i ovi ljudi za držat oni kufin nego druge 20, zašto mogu reć svu istinu da su bili i s pameću i sa čašću ot soli i h[lj]eba. Nikomu ta kuća nije bila zatvorena ot časti, a junaci na[j]prvi i na[j]bolji ot krajine za branit kufin. Ovo će Vi svaki pravi i dobri človek pos[vj]edočit, a lažavcima nije potreba ni vljerovat. Ovi je siromah jedva živ uteko su nešto male đece. Došli Crmničani i izvadili ga iz kuće i pristupili Turci da ga zovu i prte u tursku zemlju. Ma ja kako slabi pastir posla sam za njega i došo je u Budvu ter je ukopa dva sina, pak pošto je ukopa dva sina, potego sam ga ja k sebe i jednoga mu sina, i unuka ot sina, (i) jošt jednoga Paštrojevića. Uzdamo se da će činit Vaše presvijetlo gospodstvo da pak pođe stojat na svoje opaljene kuće, zašto veće valja ovi človek za oni kufin nego druzijeh 20.

1730. gen[vara?] 13.

..........................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 49 (1728-1730, br. 331).

_______________________________________________



71.

Vanrednom providuru Antoniju Bembu
22. I 1730.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine predragi,
Protopop Đuro koji je tamo dohodio za poklonit se Vašemu presvijetlomu i preuzvišenomu gospodstvu došo je i ovden u naš slabi dom i mnogo se je hvalio dobrotom Vašega presvijetloga i preuzvišenoga gospodstva. Iskazao je nami kako se je molio Vašemu preuzvišenomu gospodstvu da biste oslobodili suđe paštrovske ot one jadovite tamnice. Tako se i mi molimo i umiljeno poklanjamo Vašemu preuzvišenomu gospodstvu da biste ih oslobodili ot te jadovite muke, zašto nijesu oni ni krivi, ma iako su suđe, nijesu poslušani, ni stimani ot tvrdoglavoga puka, koliko nijesmo ni mi, ni naši knezovi poslušani ot tvrdoglavoga puka. Ma kako smo i u prvu [knjigu] rekli, valja da se islužimo koliko budemo jaci, eda Gospodin Bog obrati ove ljudi kadgođe na pravi put. A to sve naslanjamo na milost Gospodina Boga i na Vašu veliku mudrost. Mi sveđer dodijevamo vašemu preuzvišenomu gospodstvu s našom slabom pameću, ma ako je pamet naša i slaba, ali je ljubav velika, a žalost i plač jošt veći gledajući đe se krajina muti i razura, a mi bismo radi da se napunja i da je veće puka na službu prevedroga principa, zašto imamo na vrata kuće velika zlotvora, a teško svuđe inokoštini. Uzdamo se u Vaše preuzvišeno gospodstvo da ćete ovo smirit i ugasit bez ničijega velika zla posem sega. A dosta ga je i bilo.

1730, gen[vara?] 22.

Danil, vladika cetinjski

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu i gospodaru sofraproviduru gospodinu Antoniju Benbu u Novi ili đe bude

............................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 49 (1728-1730, br. 325).

_______________________________________________



72.

Vanrednom providuru Antoniju Benbu
24. III 1730


Presvijetli i preuzvišeni gospodine, gospodine prepoštovani
Mi nižepotpisani poklanjamo se svakoj zapovijedi Vašega presvijetloga i preuzvišenoga gospodstva i služimo s pravom vljerom i s pravom ljubavlju. I stojimo na ovi kufin za veliku korist gospodsku i za veće spasenije ot dušah ovoga puka po onoj svetoj vlasti ot Boga, danoj nam razrešati človeki ot samrtnih grehov s pokajanijem, a zle i nepokorne ot crkve otlučati i ot svetago pričeštenija. Zato bih rad da mi se u ove stvari drugi ne miješa, koliko ni ja u čije druge stvari. Svaki je pastir za svoju pastvu dužan dušu položiti i murijeti. Prosimo ovu graciju u Vašega presvijetloga i preuzvišenoga gospodstva da ne izgonite bez naše knjige i otluke ni Gavrila, ni koga drugoga kaluđera, ni popa dokle mi ne učinimo naš duhovni sud za njegovu krivicu ili pravicu, pak je onda pravda Vašega preuzvišenoga gospodstva svrhu toga da sve kastigate. Preosvešteni gospodin biskup kotorski nama je po Duhu Svetomu brat, ma je bolje da živimo u ljubav i da ne slušamo neke lašce koji ovu krajinu mute, zašto to što je netko dao i uši za toga Gavrila, sve je tamo on lagao i nepravo govorio. Dobro zna Vaše preuzvišeno gospodstvo da je najprva i najbolja zapovijed Hristova ljubav i po tomu ne [nas] poznaje Hristos Spasitelj da smo njegovi pravi učenici.

Danil, vladika cetinjski Božijeju milostiju
mitropolit skenderijski i [primorski]

1730, m[a]r[ta?] 24.

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu sofraproviduru gospodinu Antoniju Benbu u presvijetle ruke u Novi

.............................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 49 (1728-1730, br. 319).

___________________________________________



73.

Vanrednom providuru Vinćencu Donau
21. IX 1734.


Presvijetli i preuzvišeni gospodine i gospodaru,
Primio sam jednu knjigu ot Vašega preuzvišenoga gospodstva za nekakve soldate koji su utekli.
Gospodin Bog zna kako ja ništa ne znam đe su, niti sam ih očima vidio, ni ušima za njih čuo dokle sam ovu Vašega preuzvišenoga gospodstva knjigu vidio. Možeš mi vljerovat da u ovu kuću đe ja sjedim nijesu nikad tizi soldati dohodili, niti bi bili primljeni, zašto smo stavili kletvu i zapreku da ovde takvi ne dohode. Ja ću Vašemu preuzvišenomu gospodstvu svu istinu čisto i pravo kazati poradi što je to učinjeno, poradi, jer nam dodijaše proseći gracije za njih, i gospodi dodijevajući, kako smo pasanijeh godištah mnozijama gracije isprosili i gospodi dodijevali i popove ot Vašega zakona zvali, da ih vode na vljeru i da im graciju isprose. Tako bismo i vaše preuzvišeno gospodstvo poslužili, Bog jedini zna. Nego za njih ne znam ništa, tako mi spasenija moje duše. Nego je slab i malo dobar ta[j] koji je Vašemu preuzvišenomu gospodstvu kazao da su ovden dohodili, a nijesu doisto. A propitaću i ja mogu li se đe nać i đe su na[j]prije dohodili, zašto mi za njih ništa ne znamo.
I ostajem vazde na službu

1734, sek[temvra?] 21.

Danil vladika

Adresa: Presvijetlomu i preuzvišenomu gospodinu i gospodaru sofraproviduru gospodinu Vicencu Donadu u presvijetle ruke u Kotor ili u Novi

..............................

Original, pisan rukom vladike Danila.
IAK, fond UP 44 (1725-1727, br. 900) - v. Milović 1956 413 br. 158 (UP 54 1734-1736 ?)

 
Scoring disabled. You must be logged in to score posts.

(Login Svevlad)

Re: CRNOGORSKI KRALJ NIKOLA - SRBIN NAJVE&#262;I

No score for this post
January 6 2006, 5:43 AM 

ВЛАДИКА ВАСИЛИЈЕ ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ
ИСТОРИЈА О ЦРНОЈ ГОРИ



ЊЕГОВОЈ ВИСОКОЈ ГРОФОВСКОЈ

СВЈЕТЛОСТИ

ЊЕНОГ ЦАРСКОГ

ВЕЛИЧАНСТВА

САМОДРЖИЦЕ СВЕРУСКЕ

државноме

вицеканцелару

правом тајном савјетнику
носиоцу разних ордена

МИХАЈЛУ ИЛАРИОНОВИЧУ
ВОРОНЦОВУ

милостивоме моме господару




НАЈСВЈЕТЛИЈИ ГРОФЕ,

МИЛОСТИВИ ГОСПОДАРУ,

МИХАЈЛО ИЛАРИОНОВИЧУ

Налазећи се на најпресвјетлијем ЊЕНОГ ЦАРСКОГ ВЕЛИЧАНСТВА двору, ја, смјерни пастир славеносрпскога црногорскога народа, очекујући премилостиво упућивање у своју отаџбину и своме духовноме стаду, усудих се да овај опис положаја и пређашњих владара земље наше црногорске, с прилогом светих царева српских и деспота, ко су они и откуда бјеху, усрдно понудим Вашој Високој Грофовској Свјетлости, као трудољубивом министру који се интересује за стране народе, о чему јасно свједочи Ваше раније обилажење туђих крајева; с тим да би се допао Вашој Високој Грофовској Свјетлости да се штампа како би с народом нашим црногорским и други славеносрпски народи имали најусрднију жељу према високославном Руском Царству. Имам част да ово кратко историјско дјело Вашој Високој Грофовској Свјетлости уручим, што за добро најпокорније молим да примите, заувијек се предајем милости.

Ваше Високе Грофовске Свјетлости

милостивога господара

смјерни митрополит црногорски, скендеријски и приморски и трона српскога егзарх

ВАСИЛИЈ ПЕТРОВИЋ

10. марта
1754. године,
у Москви



ПРЕДГОВОР

УЗ ОВУ ИСТОРИЈУ УКРАТКО

Као праведним божијим допуштењем, за учињене грјехове наше, Турци завладаше, мада не и у потпуности, српском земљом; а нарочито најмилостивији Бог би разљућен због убиства праведног младог цара Уроша. Послије тога почеше се појављивати извјесни не знам какви људи у Ћесарији и у другим земљама и проглашаваху се потомцима високих породица српских деспота и грофова, међу њима и неки Бошњак Ђорђе Бранковић, назвавши се српским деспотом, још се усуди и заповједником црногорским себе прогласити, за што је по заповијести цара Леополда заточен у Прагу, тамо је и преминуо, гдје је раније написао многе историје о Србљима, а нарочито хвалећи своју породицу, која је међу Србљима остала у великом презрењу и срамоти због издаје кнеза Лазара.

Послије тога и многи други поданици турски, а нарочито Бошњаци и Херцеговци по поријеклу, проглашаваху се племићима и куповаху за новац свједочанства од Рагузијана <Дубровчана>, а новац од трговине добијаху. Послије тога Мавроурбин <Мавро Орбин> рагузински <дубровачки> архимандрит, написа историју о Словенима, у којој слави Рагузу <Дубровник> изнад осталих и казује да наводно славни Немањин род, царева српских, потиче из лоше породице попа Стефана од Пљеваља из Херцеговине.

Насупрот томе су многе старе историје, а особито оне које се и сада налазе у Атонској < Светој > гори у Хилендару <Хиландару>, и С<р>бљији у лаври Студеници, у Дечанима, у српској Пећкој патријаршији, у црногорској Цетињској митрополији, које једнако казују да је Симеон Немања рођен од кнеза Беле Уроша, а тај Бела Урош потиче од породице Ликинија Мучитеља и сестре Константина Великог Теодоре. Овај Бела Урош живио је у Зети гдје је данас град Спуж и тамо је родио три сина, Давида, Константина и Стефана Немању, који је назван касније у монаштву Симеон.

Послије тога, 1737. године, Богић Вучковић из Херцеговине за новац купи свједочанство од Рагузијана да је Црногорац од породице Страцимирове и пође римском ћесару, огласивши да је он покренуо црногорске народе у помоћ ћесару и да је због тога сасвим себе упропастио, те су му Турци сва села узели, иако он није имао ништа осим себе. И поред тога ћесар га награди новцем и дарива му посјед, добру земљу у Мађарској, и тамо му се сада многи сељаци населише.

Из оваквог разлога неки Херцеговци и у Русији за заслуге народа црногорског стекоше награде и милости, чему не завидимо, него се чудимо како туђе заслуге у своју корист употребљавају. И због тога укратко дајем ову историју, исписану из многих горе поменутих српских историја које се налазе у наведеним манастирима, а које говоре о царевима српским и херцезима <војводама> црногорским; послије тога стварно пред царевима нашим само < саме > личности присуствоваху, а дијелом и ми својим очима видјесмо.

Осим тога, и положај те земље, и који су народи у њој, и од којих су породица главни официри, укратко изложих, особито да варалице посад не би могле на име честитих људи у државу долазити, и свак својим именом нека буде задовољан.



ИСТОРИЈА О ЦРНОЈ ГОРИ

Ова земља називаше се раније јединственим именом Зета, а то име јој је дато по ријеци званој Зета, која извире на сјеверу наврх те земље Зете и тече према југу. Насупрот ње са истока тече друга ријека Морача, између Црне Горе и Брђана, и улива се у ријеку Зету испод Вртограда, гдје се родио Диоклитијан <Диоклецијан> и гдје је саградио велики град, назвавши га по своме имену Диоклитија <Дукља> тада је овој земљи умјесто Зета дато име Диоклитијанска земља. Овај град је касније Симеон Немања разорио, о чему ће послије бити речено. Ове двије ријеке се спајају и низином тече ријека која се зове јединственим именом Морача, тече право према југу и улива се у језеро које се прострире од Зетскога поља до самог ушћа ријеке Бојане, која тече од језера ка западу у Адријатско <Јадранско > море. У том језеру има неколико острва, а на сваком острву има манастир који саградише зетски и црногорски херцези <војводе.> Окренувши се према Бојани, са десне стране тога језера је плодна земља, по имену Шестанска крајина, сјеверно од Крајине је провинција Црмница, богата свакојаким плодовима, одсвуда извори воде поље напајају; тамо је жито и вино најбоље врсте. Западно од Црмнице је Приморска земља, гдје рађају свакојаки плодови. а нарочито уље и вино, два среза Спич и Шушен <Шушањ>, и провинција Паштројевићи. Од Паштројевића, западно од Катунске провинције налази се срез Махине; тамо је предивни манастирски дворац митрополита црногорског и поље засађено свакојаким плодовима и виноградима, гдје рађа добро вино. Западно од Махина је провинција Грбаљ, поље и брегови богати вином и житом и уљем. Сјеверно од Грбља је полуострво и на њему три среза, Луштица, Кртоле и Љешевићи; одатле источно је Солијецко <Солиоско> поље, гдје су црногорски херцези <војводе> добијали со; тамо је био славни манастир архистратига Михаила, који сагради Стефан Други, цар српски, син Симеона Немање. У том манастиру људи римскога закона из града Котора отровом смртоносним на вечери убише 72 монаха 1443. године, пошто Србљи послије изгубише битку од Турака на пољу Косову (послије 63 године). Град Котор су Црногорци раније били прикључили себи и у њему поставили 70 кућа племићких породица; у њему цареви српски многе цркве саградише и своје дворове, а највише Силни Стефан; а послије, 1443. године, град је предат под млетачку заштиту. Од Солила је срез Његош, у коме је и град Његош, гдје живе главна господа официри црногорски, породице Петровићи, Радоњићи и Богдановићи. Од Његоша јужно је планина Ловћен, пријатно и високо мјесто гдје су раније преко љета живјели црногорски херцези; тамо су љековити извори, а сада и митрополитов манастирски дворац. Од тога мјеста теку воде и ријеке у приморје грбаљско. С друге стране, сјеверно од Његоша, многи су срезови: Теклићи <Ћеклићи>, Бљелице, славни Озринић, Цуце, Ораховац и провинција Грахово, Дврсно и Кривошије и Трешњево, а ову провинцију Црногорци ослободише од Турака 1711. године. Источно од Његоша је Цетиње, митрополитова резиденција, од Цетиња још источније је Ријечка провинција и град Ријечка < Ријека >, тим именом назван по ријеци која одатле извире и тече право у горе речено језеро, и овај град Црногорци ослободише од Турака и с њим цијелу Жупу 1711. године. Од Жупе према љетном истоку <сјевероистоку> простире се Љешанска провинција до прије поменуте ријеке Мораче. Од те провинције сјеверно, а од Катунске провинције према љетном истоку, налази се провинција Пљешивачка до саме ријеке Зете од истока; тамо је митрополитов брод < газ >, гдје се лове изврсне рибе пастрве, таквих нигдје не видјесмо. Источно, с друге стране ријеке Зете, налази се провинција Бјелопавлићи. < Бљелопављићи >. Сјеверно одатле је планина звана Острог; по врху тога Острога постављена је давно камена линија, која дијели Црну Гору и Херцеговину од Острога са сјеверне стране до на врх Голије. Јужно од Острога је провинција Бјелопавлићи а источно од Бјелопавлића је провинција Пипери, источно од Пипера су Ровчани; ту тече ријека Морача, која се улива у ријеку Зету, а одатле у поменуто језеро. С друге стране ријеке Мораче, од Пипера према зимском истоку <југоистоку>, налази се срез Братоножићи, с лијеве стране провинција Васојевићи, а на десној страни провинција Кучи, провинција Клименте, Кастрати, Тузи, Шкријељи, Груде; ове провинције и срезови овдје поменути сви су слободни народи, сви су нашег источног православља, осим Климената и Кастрата, који су католици. У овој земљи живјела су некада славна господа: Бела Урош, који роди Симеона Немању, а тај Симеон прије замонашења био је Стефан, оснивач српског царства, срећно владаше 46 година; исти разори град Диоклитију, да у њему не живе хришћани, као што се види и до данашњег дана, и остави царство сину Стефану Другом. Завидећи му, брат кнез Вукан отпоче рат против цара и брата. У то вријеме њихов брат свети Сава из Атонске горе донесе мошти родитеља њиховог светог Симеона Немање, а помири Вукана с царем Стефаном, и од тога времена је кнез Вукан живио у Зети; од ове породице потичу зетски и црногорски херцези. Тамо у Зети је и свети Сава поставио првог архијереја Илариона Шишојевића године 6723 (прим. - по старом рачунању времена од почетне 5508. п.н.е). Није могуће описати миомирисни ваздух ове земље, прелијепе воде, прије поменуте ријеке и друге мање ријеке које утачу у поменуто језеро, тамо има мноштво разних изврсних риба које се соле, суше и развозе у Венецију, у Пуљу и Делматију <Далмацију>; тамо су своје вријеме много пута зими српски цареви извољели живјети. Одатле се Стефан Пети с овим народом зацари и брата од друге мајке, који не хтједе живјети с њим заједно, него му пријећаше ратом, уби, а његова војска се предаде Стефану. Одатле Стефан Шести, силни цар, <нај> више с овим народом, многе земље освоји: Бугарску, Грчку, Славонију и Хрватску, дио Мађарске и сву Истру; Венеција и Напуљ били су под његовом заштитом. Код њега бијаше Вукан Мрњавчић <Вукашин Мрњавчевић>; од нације бугарске кнез, кога је цар Стефан веома волио. Осјетивши да ће умријети, цар круниса семдогодишњег дјечака цара Уроша и управу над царством младог цара Уроша предаде кнезу Вукану. Послије тога умрије цар Стефан Силни, а царством поче управљати Вукан, који, видећи себе на високој власти, поче помишљати и о самој царској власти, ако убије младога Уроша. Ласкајући му, заведе га у Косовску шуму и својом га руком уби и глас пренесе да цар Урош побјеже у Атонску гору . Те исте године изиђоше Турци на Калипоље < Галипоље > а на њих у бој пођоше кнез Вукан с братом Гојком, друге војводе и одабране српске војске 60 хиљада. Турци чуше за српску војску која се улогорила у Македонији на ријеци Марици. Кад виђеше, варвари у великом страху бијаху и послаше своје изасланике кнезу Вукану да траже мир, пристајући и да плате данак, али кнез Вукан, праведним божијим гњевом због убиства цара Уроша обезумљен, не пристајаше на мир, а војску водити не умијаше; стајали су без стража у забавама и пијанству, а коњи су сами пасли на пољима. Турски изасланици све казаше своме цару Аркану < Оркану > , који изненада по ноћи на Србље удари: кнеза Вука с породицом убише, и изгибе много српске војске, због чега син му Марко побјеже турском цару, а Србљи поставише кнеза Лазара себи за господара. На овом избору била је сва српска господа, осим зетског и црногорског херцега, који је у то вријеме био Баоша син Страцимиров, а војводство је примио послије Јована Првог херцега, који је пак потицао из породице кнеза Вукана, сина Симеона Немање, и звао се Јован Први Црнојевић. Сумња се да је он умро од смртоносног отрова кнеза Вукана Мрнавчића; оставио је младог сина Стефана од три године. И тада Баоша би зетски херцег, али не хтједе заједно са царевим убицом кнезом Вуканом ступити у бој против Турака, а мало гдје Србљи битку добише без Црногораца и Брђана. Баоша не хтједе признати кнеза Лазара за великог господара Србаља и самодршца, па због тога кнез Лазар три пута ратоваше против Баоше, али сва три пута од Баоше би побијеђен. Напосљетку Баоша, као човјек млад, у рату непобијеђен би побијеђен од младе дјевојке, дивне Марије, ћерке кнеза Лазара, којом се ожени и признаде покровитељство кнеза Лазара. Али варвари Турци од Грка узеше Андрејанопољ <Једрене > и закључише мир, и почеше ковати планове како би што прије српску државу освојили и оне храбре народе себи покорили. Потом турски цар Мурат Први поче од Азије сакупљати велику војску и крену право на српску земљу. Самодржац српски кнез Лазар није се томе надао те посла изасланике да моле за мир, али Мурат не хтједе ни да чује о миру. Кнез Лазар поче одмах да сакупља војску, да прије изађе пред цара Мурата на поље Косово. С јужне стране бијаше турска војска, са сјеверне стране српска војска стајаше против турске као ријека против великога мора. Српску војску је предводио славни војвода Милош Обиљевић зет кнеза Лазара; а босанску коњицу водио је други зет кнеза Лазара, војвода Вукан Бранковић, варалица који се договори с царем Муратом и обећа му да ће издати кнеза Лазара, но се бојао од војводе Милоша Обиљевића, кога је непрестано клеветао, али му праведни господар кнез Лазар није хтио вјеровати, очекујући херцега зетскога господина Баошу, који још није стигао него сакупља војску и креће према кнезу Лазару. Тада кнезу Лазару жао бијаше што Вук Бранковић непрестано клевеће Милоша. Позива своје војводе на вечеру да се провеселе с њиме заједно. Сједају господа око софре: Вук Бранковић, с лијеве, а старац Вратко Богдановић с десне стране кнеза Лазара, војвода Милош у дну софре наспрам кнеза Лазара, с десне и с лијеве стране двије војводе, Милош Топличанин и Иван Косанчић, и тада рече невјерни Вук Бранковић: "Погледај, велики господару, кнеже Лазаре, она тројица говоре о твоме злу, како ће те погубити на пољу Косову". У тај час кнез Лазар држаше у десници чашу пуну вина, али не мога пити ништа, јер га сузе облише, ни прозборити не мога, једва сљедећу ријеч изговори: "Још никад у српском народу невјерства није бивало своме господару, а сада чујем да је нова невјера смишљена од мога зета војводе Милоша Обиљевића, коме сам повјерио сву моју војску, још је са собом наговорио моје двије вјерне војводе, Милоша Топличанина и Ивана Косанчића. Здрав си, зете Милошу, вино попиј, а пехар ти на дар!" Милош устаде и кнезу се смјерно поклони, говорећи: "Милостиви господару, ја сам <ти> вјеран, тако ми Бог помогао против цара Мурата, кога ћу сјутра убити и цијеломе свијету показати своју вјерност, а сву војску предајем теби, милостивоме господару, али чувај се, господару мој, невјере Вукана Бранковића, који тебе лаже, а нас клевеће. Поћи ћу рано, цара Мурата ћу убити, а послије тога не знам шта ће бити". У тај час иза софре изађе и с њим обје војводе, Милош Топличанин и Иван Косанчић, и рано узјахаше на добре коње, одјурише према турском логору. Страже турске казаше цару Мурату, и овај мишљаше да они иду да се потурче, и веома се обрадова Милошу Обиљевићу, као главном војсковођи кнеза Лазара. Милош Обиљевић уђе сам под шатор и цар му рече: "Добро дошао, Милошу, имаћеш код мене доста сваке милости!" Милош рече: "Имам доста сваке милости у господара мога, славног кнеза Лазара!" И у тај час цару Мурату прободе мачем срце и овај паде наузнак мртав. Још Милош ту уби главнога < великога> везира и царева благајника. Обиљевић Милош као муња из шатора изађе, појаха коња и двојици другова рече: "Пут треба мачем пробити!" Турци повикаше: "Милош уби цара!" На њих многи Турци нападоше, три војводе без милости многе Турке побише, брзо се из логора турског хтједоше назад пробити и кнезу Лазару јавити да је турски цар Мурат убијен; У том часу Турци обојицу војвода убише, Топличанина и Косанчића. Видећи да су му другови погинули, Обиљевић опет полетје у бој и опет много Турака уби. Турци око њега пободоше у земљу копља, окренувши врхове нагоре, те се Обиљевића коњ набоде на копља. Војвода Милош се својим копљем трипут подуприје, скочи први пут око 20 корака, други пут 25. трећи пут 40 корака, о чему и до данас на пољу Косову знаци осташе. Милошу се сломи копље, и окружи га мноштво Турака, ухватише га жива и одведоше цареву сину Бојазиту Првом; Бојазит се осоколи и тада са свом војском крену према српском логору. Кнез Лазар је сам командовао војском, а издајник Вук Бранковић из логора српског побјеже на страну и далеко одведе 12 хиљада Босанаца одличне коњице. Кнез Лазар рече: "Ко љуби Христа и жели милост божију нека иде са мном да пролијемо крв за вјеру и цркву, за отаџбину и славу; ко ли неће милости божије, нека иде за проклетим Вуканом Бранковићем!" И другог сата дана почеше бој и до поднева Србљи веома много Турке убијаху и шест паша са свом <војском> побише. И да издајник не утече са 12 хиљада коњаника, могаху тог дана сву силу турску побити. А послије поднева почеше се Србљи умањивати. Тога дана погибе сва српска господа пред очима свог господара кнеза Лазара који, приликом замјене заморених коња, од Турака жив би ухваћен, са мноштвом властеле, и по наређењу Муратова сина Бојазита <Бајазита> свима главе посјекоше, прво кнезу Лазару, а послије Милошу Обиљевићу. И тако се умањи српско царство, које је свом свијету цвјетало двјеста и тридесет година. Основао га је Симеон Немања године 6663, и цароваше први Симеон, послије њега син му Стефан, по.слије Стефана син му Радосав, послије Радосава брат Владислав, послије Владислава син му Драгутин, послије Драгутина брат Миљутин < Милутин > , послије Миљутина син му Стефан, послије Стефана његов син Стефан Силни Шести а послије њега млади Урош (а кнеза Вукашина и убицу не спомињем), послије Уроша кнез Лазар. Сви су они праведно царовали, и Бог им је признао праведност, пошто се и до данас виде њихове свете и исцјељитељне мошти. Послије њих владаху деспоти српском земљом: Лазарев син Стефан, послије њега сестрић му Ђорђе <Ђурађ> Вуковић, који је кћи своју дао за Мурата Другог, зато су га Србљи мрзјели, послије њега један за другим синови његови Григорије <Гргур> Слијепи и Лазар Млади, а Стефан Слијепи је отишао у Црну Гору херцегу Ивану Црнојевићу, који га је оженио својом синовицом госпођом Анђелијом, која му роди два сина: архиепископа Максима <и> Јована деспота. А послије њега посљедњи српски деспот био је Вук Огњени, син Григорија Слијепог, а тог деспота Вука у Босни, у граду Јајцу, убише његови кочијаши два брата Милорадовића, за шта су од Турака били награђени, а од хришћана проклети и прогнани (горе поменуту двојицу браће Григорија и Стефана ослијепио је њихов зет турски цар Мурат Други), и с њиме се истражи онај славни деспотски род, остаде херцегство <војводство>црногорско. Баоша, којега прије споменух, трећи дан стиже на Косово послије оне битке, која би године 6897. од настанка свијета, а од рођења Христова 1389, 15. дана мјесеца јуна. Баоша, у тузи великој што у бој није стигао, гњеван бијаше на издајника Вука Бранковића, којега је послије својом руком убио. Баоша је Зетом владао до зрелости сина Јована Црнојевића. Овај Јован се оженио Маријом, ћерком Јована Кастриота-Емације, кнеза од Менестра и Касторије, која му је родила сина Стефана Црнојевића. Овај Стефан године 1421. поче да влада Зетом <и> Црном Гором. У томе Баоша премину. А те исте године и Стефан Црнојевић пође у Напуљ ради договора с напуљским краљем, и тамо проведе 2 године; у отаџбину се вратио 1423. Оженио се Војисавом, ћерком Ђорђа <Ђерђа> Кастриота, званог Скендербег, и заједно са Скендербегом 24 године војеваше против Турака, и у 63 битке до ногу Турке потукоше, како о томе каже историја о Скендербегу. Умрије херцег Стефан, послије њега владаше син му Иван Црнојевић с братом Ђорђем <Ђурђем>, који у Зети на пољу Ћемовском изгуби битку године 1450. од турског цара Мехмеда Силнога, а у тој бити погинуо је Ђорђе Црнојевић, који је био ожењен Војисавом, ћерком кнеза Луке <Леке> Дукађина, те му је родила сина Стефана и горе поменуту кћи Анђелију, удату за слијепог деспота Стефана. Херцег Иван Црнојевић оженио се Маријом, ћерком бана Стефана босанског, а тај Стефан је водио рат против свога зета Ивана Црнојевића, коме се не мога супротставити, и узе Иван Црнојевић испод Стефанове власти Рисан, Драчевицу, Конавле, Требиње <и> Попово под своју власт, у томе се и помирише. Родио је <два> сина, Ђорђа и Станишу, и јединицу кћи Ану, којом се оженио влашки господар Радул-бег. Први син Ивана Црнојевића, Ђорђе, оженио се ћерком млетачког дужда Муцинига <Моченига>; другога сина, Станишу, дао је као таоца турском цару Мехмеду Другом ради очувања мира, али га је вјероломник Мохамед младога потурчио и назвао другим Скендербегом. Видећи како се шири турско царство, херцег Иван Црнојевић пренесе свој двор из Зете у Црну Гору, на поље Цетиње, а тамо постави и сагради предивну митрополитову резиденцију. У Венецији тада није било наше грчко-православне цркве и Млечићи дозволише Ивану Црнојевићу те <је> он сагради у име светог великомученика Ђорђа од Кападокије, коју и до данас Грци издржавају; још је и двор свој подигао у Венецији. Умро је у своме двору на Цетињу. Послије њега владао је син му Ђорђе <Ђурађ>, који умрије без дјеце. Послије њега владаше његов брат од стрица Стефан, син Ђорђа <Ђурђа> Црнојевића, који погибе од Турака у бици поменуте 1450. године. А Стефан роди сина Јована Црнојевића, који владаше у Црној Гори послије смрти свога оца до године 1516. А затим је био млетачки племић, супруга му је била Катарина Орија, од њих је Ђорђе Црнојевић, млетачки племић. Он је имао три сина: Константина, Соломона и Илију. У Мађарској је преминуо млетачки племић Константин Црнојевић, супруга му је млетачка племкиња од Контарина, од њих је Јован Црнојевић, млетачки племић; супруга му је била млетачка племкиња Ореста Валериса, од њих је Виктор Црнојевић; супруга му је била Јелена Балба, млетачка племкиња, од њих је Јован Црнојевић, млетачки племић, 1621. био на гласу. У Црној Гори херцези Црнојевићи владаху до године 1516. Од те исте године умјесто херцега владају митрополити, и много пута помагаху Млечићима против Турака за вријеме рата на Кипру, Криту и Амореји < Мореји >. Особито су Млечићи заузели Кастел-Нови <Херцер-Нови> уз помоћ Црногораца, који побише сву босанску и херцеговачку војску што је дошла у помоћ Кастел-Новом године 1687. Због тога је турска војска више пута ударала на Црну Гору, предвођена славним Сулејман-пашом од Албаније, и доста штете Црногорцима учини. А послије тога, 1699. године, јунаци из Албаније и из Херцеговине, који избјегоше из своје отаџбине, у бојевима вјерно служаху Млечићима, а по закључењу мира, умјесто награде, Млечићи их послаше на морско острво у Истри, гдје за једну годину с женама и дјецом сви помријеше од нездравог ваздуха. Послије тога, 1711, године онај велики господар чија је успомена вјечито достојна хвале, цар Петар Први, самодржац сверуски, чувши о славним и храбрим подвизима црногороског народа, изволио им је послати своје повеље, хвалећи њихову вјерност и постојаност, подстичући у њима усрдност према хришћанској вјери да узму оружје у помоћ Његовом Величанству против варвара Турака. Овако је Велики Господар писао и другим хришћанским народима, и нико се не одважи да дигне оружје против Порте Отоманске, сем једини Црногорци, под вођством свог митрополита Данила Шћепчевића од Његуша Петровића. Он је заиста имао славне војсковође, а то су: први од Његуша његов рођен брат дук < војвода > Радуле Петровић, са својим синовцем сердаром Савом Петровићем, сердар Вук Радоњић, Вучета Радоњић, кнез Марко Богдановић, војвода и губернатор Вукота Вукашиновић, кнез Којица Николић, војвода Вук Мићуновић, кнез Станко Ковачевић, кнез Вукосав Ивановић, Вуксан Милић, кнез Петар Вучетић, војвода Никола Мартиновић, кнез Станоје Мартиновић, кнез Иван Вулетић, кнез Мартин Брајић, кнез Лука Махина, кнез Никола Побор, губернатор Никола Лазаревић, сердар Вук Мирковић, војвода Вук Раданов Паштровић, војвода Машан Бољевић, војвода Илија Дупила, кнез Никола Клисић, кнез Вук Булановић <Вулановић> кнез Михајло Ивановић, кнез Стефан Вуловић, војвода Вук Ђурашковић, кнез Вулиша Ражунатовић < Ражнатовић > , кнез Иван Љуботиња, кнез Вук Вујовић, Никола Свјетлоћа, војвода Бошко Стјепановић < Шћепановић >, Вук Радовић, кнез Пилета Радуловић, кнез Раде Гвозденовић, војвода Мијушко Пљешивчевић, војвода Јездимир Бљелопављић, војвода Ћетко Пилетић Пипер, војвода и губернатор Радоња Дрекаловић, војвода Милош Васојевић, војвода Милош Братоножић, војвода Ђон Стале Климент. Смјело и с великом вољом пођоше с оружјем у руци против Порте Отоманске и побјеђиваху варваре, због чега Порта по закључењу мира с Русијом одлучи да пошаље велику војску на Црну Гору под вођством сераскера Ахмет-паше, који са 60 хиљада турске војске нападе Црну Гору 1712. године, али је од Црногораца била потпуно разбијена. Послије ове побједе Отоманска Порта је одлучила да за своје добро од Црногораца тражи мир али они, пошто обећаше испунити високо допуштење Његовог Величанства цара Петра Великог и заповијести за то немаху, вјерност своју отказати <не> покушаше и мир непријатељима одбише. На то Отоманска Порта 1714. године посла више од 100 хиљада војске на Црну Гору, под вођством везира Думан-паше Ћупрелића <Нуман-паше Ћуприлића>. Црногорци од својих савезника Срба, турских поданика, бјеху остављени, а поред тога Турцима заједно на Црногорце пођоше у рат Херцеговци, којима Турци никад не дозвољавају да носе оружје, осим кад иду у рат против Црне Горе. Везир Ћупрелић је храбрости лукаво претпоставио превару кроз разна обећања, кад су већ Црногорци примили вијест о закључењу мира с Турцима цара Петра Великог, чија је блажена и вјечито достојна хвале успомена, тако да су били вољни склопити мир, црногорски главари повјероваше његовом <везировом> заклињању, не бјеху на опрезу да <не> иду у турски логор, и њих људи ка броју нечасном невјером затвори у тамницу. Потом са свих страна изненада ударише на Црну Гору, која није очекивала напад, пети дио земље огњу и мачу предадоше, и много народа заробише, а горе поменуте главаре објесише. Затим, 1716. године, двије босанске и херцеговачке паше, Ченгићи, с бегом Љубовићем, с другим околним пашама и силном војском, нападоше Црногорце. Уз божију пак помоћ црногорским оружјем бијаху побијеђени и побијени, а паше с бегом Љубовићем и другим старешинама, људи, заробљени, те им свима главе посјекоше. Опет, 1717. и 1718. године, ратоваху против Албаније Млечићи, нападајући градове Интивери <Бар> и Ољцин <Улцињ>, и замолише митрополита Данила Петровића за помоћ, те им он даде пет хиљада и пет стотина људи. Ови сачуваше топове и друго млетачко оружје од албанског паше, који с јаком војском нападе војску млетачку, али Црногорци Турке одбише и растјераше, што су Млечићи писмено, што и до данас постоји, посвједочили и захвалили митрополиту Данилу. А кад им није нужда, Млечићи заборављају прво <пређашње> добро које су им Црногорци учинили. Затим, 1727. године Ченгић Бећир-паша с великом војском нападе Црну Гору, али његова војска би до ногу потучена, а он се с малим бројем <војске> срећно бјежањем спасао, захваљујући брзини својих коња. Касније је погинуо од царске руске војске код Очакова. Затим, 1732. године, Топал Осман-паша, кога је султан Махомет < Мехмед > Пети поставио за беглербега чинит-девера, то јест за генералног инспектора Македоније, Албаније и Босне, по доласку у Албанију покуша да опроба срећу против народа црногорских и посла приличан број Македоњана < Македонаца >, Албанеза < Албанаца> и Бошњака на Пиперску провинцију, гдје их Пипери уз помоћ Куча све побише. Чудо се прича да су ови хришћани на почетку те битке видјели пред собом човјека на бијелом коњу, сличног великомученику Ђорђу, и он је први Турке устрашио, те сам Осман Топал-паша из тврђаве Подгорице побјеже у Албанију, а касније је погинуо у бици са Персијанцима. Опет, 1739. године. везир Ходаверди-паша Махмутбеговић са осам паша и многобројном војском удари на кућу војводе Дрекаловића, и 7 година ратоваше, послије је <турска војска> од наше војске била потучена, а старешине и 70 највиђенијих Турака, који се бјеху затворили у једној кули, живи су спаљени. Још је 1750. године турска војска, која се састојала од Бошњака и Херцеговаца, изненада ударила на границу црногорску, али је од малог броја наше војске била потучена. Уз ове побједе овога народа, не укључујући многе <друге> у разним ратним догађајима, само укратко поменух срећу коју је Бог даривао њиховом оружју; и да се нијесу ови народи тако снажно оружјем бранили, засигурно би пали у ропство, као и остала Србија. Притом турски султан је око Црне Горе поставио сталну војску, дајући јој сваке године велике паре, и та војска никад Црногорцима не да спокојства ни мира.

Нећу пропустити да овдје споменем још храбри народ који живи око нас, а који данас припада турској области, а раније је био под влашћу херцега зетских и црногорских: управо Мркојевић хас и Бијело Поље, исто тако и друге народе који наоколо живе и који су по природи ратнички, а налазе се до ријеке Дрине <Дрима>, а та ријека Дрин <Дрим> дијели херцегство зетско и Албанију. Ни ови народи нијесу баш потпуно под турском влашћу, као што су други народи, што очигледно свједочи то да се некако и прошлих година < и > недавно дешавало међу тим народима да убију паше које султан одреди у губернијама <покрајинама>, и то: 1741. године тробунчужног пашу Мехмудбеговића, 1748. године Јусуф-пашу Чаушагића, 1749. године Муфтар-пашу Чаушагића, двобунчужног, 1750. године Кајмак-пашу Махмудбеговића, двобунчужног, и његовог рођеног брата. Из овога се може видјети о овом народу, мада се сматра да је у турској области, колико је њихово јунаштво велико и <колико су> слободни, ничега се нијесу бојали да убију толике угледне и славне турске паше.

Потребно је знати и то колико је народ црногорски био од користи аустријском двору преко свога природног <народног> патријарха Арсенија Црногорца, који <се одазва> на милостиви писмени позив римског ћесара Леополда Првог, у коме, хвалећи славпе и изабране народе албанске, њима и другим илирско-српским народима посла обећање пуно свакојаких задовољстава. Тада српски патријарх Арсеније Црногорац побјеже из турске области у своју отаџбину Црну Гору, а Црногорци га испратише кроз Босну до ћесарске војске према Дунаву. Тада се, године 1689, с патријархом Арсенијом одселило из турске области више од 80 хиљада породица српског народа у Мађарску, у ћесарску област, на повластице које је даровао патријарху Арсенију ћесар Леополд. Опет, 1737. године, пребјеже Брђанима српски патријарх Арсеније Јовановић из пећког града, патријаршијске резиденције (пошто га Турци хтједоше објесити), којега Кучи и Васојевићи испратише у ћесареву војску у град Нису <Ниш>, а у повратку попалише и опљачкаше сву турску провинцију Бихор и кћери турске господе крстише и њима се оженише.

Исте године се и Бошњаци нађоше у крајњој невољи, са свих страна опкољени, а резерве хране не имаху; из Албаније <је> не дадоше довести Црногорци, једино Французи довезоше брашно бродовима у Рагузу <Дубровник> , а од Рагузе караваном у Сарајево. Али и тамо Црногорци направише Турцима засједу: караван с брашном заплијенише, а Турке побише. Такве је услуге ћесару учинио црногорски народ, а за те услуге није од ћесара тражио за себе никакве награде.

Ја врло кратко написах овај извјештај о нашем црногорском народу, у каквом је досад био стању и какве је услуге царевима хришћанског имена својом вољом учинио, из чега свак може довољно оцијенити вјерност и постојаност овога народа, који за једину част сматра својим оружјем служити хришћанском господару.

Б.М.П.М.Ч.З.С.
П. I С.Е.В.П.

10. марта
1754. године,
у Москви



БРОЈ СРПСКИХ АРХИЈЕРЕЈА
поред митрополита црногорског

1. Архиепископ пећки и читаве Србије, Бугарске, Поморја <Приморја>, Далматије <Далмације>, Босне, обје стране Дунава и цијелог Илирика патријарх
2. Архијереј босански
3. Архијереј херцеговачки
4. Архијереј рашки и новопазарски
5. Архијереј ужички
6. Митрополит београдски
7. Архијереј нишевски <нишки>
8. Архијереј косовски
9. Архијереј иштипски <штипски>
10. Архијереј чостандински <ћустендилски >.
11. Архијереј скопски
12. Архијереј призренски

Ових дванаест архијереја живе сиромашно, као турски поданици, а <нај>више их љуте Грци, као што се десило у прошлом рату, 1737. године. Грк Караџ-Јоаникије у Константинопољу <Цариграду> поднесе султану писмену молбу да су Србљи са својим природним <народним> патријархом и архијерејима увијек издајници турског царства, негда Русији, негда ћесару, понекад Млечанима. На ту молбу садашњи султан Мохамет
< Мехмед > је дозволио Караџ-Јоаникију да буде српски патријарх, који је веома много зла нанио народу српском, идући са султановим указом по српској земљи, постављајући Грке за архијереје, мучећи народ и узимајући силом новац. Срећа је његова што далеко заобиђе Црну Гору. Ипак сам на крају побјеже од српског народа у Константинопол, < Цариград > с великим богатством, опљачкавши свете цркве и српски народ, а нарочито опљачка до голих зидова Пећку патријаршију и у њој ништа не остави до светих моштију које тамо почивају. Послије Србљи поставише свог природног <народног> патријарха, као и раније.

13. Архијереј делматински < далматински>, а <Далмација> се налази под млетачком влашћу, која не дозвољава да тамо буде православни архијереј, него унијат, да би помињао папино име и вјеровао да Свети Дух потиче и од Оца и од Сина, <који би вјеровао> у чистилиште, пријесан хљеб, као и са квасцем, <за причешће > посвећеног Христова тијела и <који би хтио> исповиједати се са заклетвом и својеручним потписом.

СРПСКИ АРХИЈЕРЕЈИ У ЋЕСАРСКОЈ ОБЛАСТИ

1. Митрополит карловачко-сремски
2. Архијереј бачки
3. Архијереј темишварски
4. Архијереј карансебешки
5. Архијереј арадски
6. Архијереј будимски
7. Архијереј славонијски <славонски>
8. Архијереј костанички <костајнички>
9. Архијереј хрватски и карлошедски <карловачки>

Ових 9 архијереја су доста богати.

Рагуза <Дубровник> се налази на Адријатском <Јадранском> мору, између Црне Горе и Делматије <Далмације>. Он је раније био под влашћу српских царева, послије примише турско поданство и заштиту; они су сви католици. А кад Турци потпуно освојише Босну и Херцеговину, добјежа у Рагузу неколико хришћана грчке вјероисповијести са својом имовином да се овдје сачувају. Али, Рагузијани <Дубровчани> на Ускрс у цркви светог оца Николе изненада нападоше и побише све ове наше хришћане, а имовину им заплијенише, и од тога доба никаквоме хришћанину наше вјероисповијести не допуштају да живи међу њима, нити има у њиховој држави наше цркве ни човјека. Ако се деси да ко умре, не дозвољавају га у њиховој земљи сахранити; такви су они посљедњи непријатељи нашега православља. Једино иго <јарам> на себи они носе од Црногораца, који притискују Рагузијане, а посебно зато што Рагузијани потплаћују Турке против Црногораца. Прошле, 1752. године, Рагузијани ухватише једног Црногорца који је с Млечанима дошао у Рагузу ради трговине и предадоше га Турцима у Требињу; Црногорци одмах ухватише веома богатог рагуског <дубровачког> племића и хтједоше му главу одсјећи, али он јадник и онога Црногорца и хиљаду златних дуката даде Црногорцима, и себе ослободи.

Историја турске монархије у 4. глави на 30. листу јасно говори да је црногорски народ слободан. Кад је био убијен султан Ибрахим и постављен на престо син му султан Мохамет < Мехмед > Четврти, један чувени бунтовник, по имену Кудкегај, намјерио је да с великом имовином побјегне у неприступачне албанске
планине, а становнике тих планина Турци ни досад нијесу могли покорити - то се подразумијева Црна Гора, која се налази у дијелу албанском, пошто су Турци Албанију покорили, а Црна Гора посебно своје име и слободу храброшћу и оружјем брани од непријатеља, како < је > и сами Турци мрско називају Каур Карадаг, то јест Црна Гора.

КРАЈ

 
Scoring disabled. You must be logged in to score posts.
Zvek_Zivi_Cetinjanin
(Login Zvek_Zivi_Cetinjanin)

Re: CRNOGORSKI KRALJ NIKOLA - SRBIN NAJVE&#262;I

No score for this post
January 7 2006, 4:00 AM 

sVIMA JE VEC POZNATO DA VELJESEREBALJSKA PROPAGANDNA MASINERJA JE FALCIFIKOVALA VECI DIJO CRNOGORSKIJE DOKUMENATA I PISAMA ,KAKO JE MOGUCE DA ORIINALI KOJI SE CUVAJU NA CETINJE SU RAZLICITIJI OD ONIJE KOJI SE UVAJU U SEREBIJU A +??????????HAHAHAHAHAHAHAHAHA !

 
Scoring disabled. You must be logged in to score posts.
Zvek_Zivi_Cetinjanin
(Login Zvek_Zivi_Cetinjanin)

Re: CRNOGORSKI KRALJ NIKOLA - SRBIN NAJVE&#262;I

No score for this post
January 7 2006, 4:01 AM 

Dva dokumenta iz kojih se vidi etnički sastav Zete / Crne Gore


Citat iz knjige Dr Radoslava Rotkovića: "Kratka ilustrovana istorija crnogorskog naroda", dio koji se odnosi na period poslije raspada Nemanjićke države, tačnije na vladavinu Balšića u Zeti.

=============

A na Danju je bila carina za one koji >>minuju u Srblje<<, kako se vidi iz povelje Balše II Dubrovčanima, pisane u Tuzima 1385. god.
=============

Citat iz edicije "Istorija srpskog naroda" koju su napisali:
Dimitrije Bogdanović, Rade Mihaljčić, Sima Ćirković, Jovanka Kalić, Desanka Kovačević-Kojić, Miloš Blagojević, Gordana Babić-Đorđević, Vojislav J. Đurić, Momčilo Spremić, Ivan Božić, Miroslav Pantić, Pavle Ivić.
Citat ću prikazati iz druge knjige iz edicije, knjiga se zove:
"Doba borbi za očuvanje države (1371- 1537)".
Knjiga je izdata 1994. godine u izdanju SKZ u Beogradu.

==========

Početkom XV vijeka, veliki broj ratnika mogli su da pokrenu i Bjelopavlići koji su se smjestili u dolini Zete. Zajedno sa Ozrinićima, Maznicama i Malonšićima >>s vojskom<< su napali 1411. godine dubrovačke trgovce koji su se vraćali >>iz Srbalja<< i oduzeli im srebro, konje i oružje, pa čak i odjeću i obuću.
==========


 
Scoring disabled. You must be logged in to score posts.
Zvek_Zivi_Cetinjanin
(Login Zvek_Zivi_Cetinjanin)

EO TI ORIGINALNE FACKTE A NE SERBALJSKI FALCIFIKATI

No score for this post
January 7 2006, 4:06 AM 

VLADIKA VASILIJE U CRNOGORSKOJ POVIJESNICI

EO BRAVU PA CITA ORIGINALE AI KAZI DJE SE POMINJE SEREBALJSTVO A ?? HAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHHAHAHAH !

On je, iz perspektive svog vremena, nepogrešivo i dalekovido jasno sagledao budućnost Crne Gore i njenu istorijsku sudbinu, čiji su osnovni principi bili i ostali borba za opstanak i borba za slobodu



Zanos i mudrost


Četrdesetih godina 18. vijeka na crnogorsku političku scenu stupa izuzetna ličnost koja će ostaviti duboki trag u crnogorskoj istoriji i crkvi - Vasilije Petrović Njegoš. On je, iz perspektive svoga vremena, nepogrešivo i dalekovido jasno sagledao budućnost Crne Gore i njenu istorijsku sudbinu, čiji su osnovni principi bili i ostali borba za opstanak i borba za slobodu.
Vladika Vasilije je, prije svega, značajan kao pisac prve istorije Crne Gore, kao istoričar, za istoriju diplomatije ali i za istoriju jezika, za njegov istorijski i dijalektički razvitak. Ako se ima i vidu da je on jedna od najvećih ličnosti Crne Gore i njen vladar, time njegovo djelo postaje još značajnije.
Uprkos svojoj energičnoj, temperamentnoj i zanosima pokretanoj ličnosti, Vasilije je postupao uvijek razumno, premudro, sa urođenim darom samouzdržavanja, mirnoćom monaškom ali i gorštačkim dostojanstvom. Čak i u prilikama kada u pismima moli i preklinje za pomoć kao da se njegova snažna ličnost buni, pa čak i sa mnogo većima od sebe po rangu on se odnosi skoro kao s ravnim ali nikad ne praveći neuviđavnu omašku da bude ispod razine dobrog ukusa svoga vremena, ali i načela na kojima je počivao ovaj epistolarni žanr.
Brojna Vasilijeva pisma, pisana narodnim jezikom, spadaju u najuspjelije naše epistole 18. vijeka. Ovi nadahnuti spisi autora predstavljaju kao pisca lijepe riječi trajne vrijednosti. Mada je i sam tvorac brojnih dokumenata, Vasilija interesuje arhivska građa u Cetinjskom manastiru iz prethodnih epoha. Posebno su ga privlačila dokumenta sa istorijskom tematikom, iz čega je nastala njegova „Istorija o Crnoj Gori” (1754), „Vječnopamjatnik” (1753) i „Cetinjski ljetopis”.

Istorijski mozaik

Prateći Vasilijevu aktivnost od 1740. do 1766. godine sklapa se istorijski mozaik njegovog doba, ređaju slike iz istorije Crne Gore, slike o mukotropnom vremenu kada su udareni temelji moderne crnogorske države na baštini srednjevjekovne Zete - Crne Gore, u čemu je uloga Vasilijeva nemjerljiva.
Godine 1740. zabilježena je u Crnoj Gori velika glad, tako da je na Vasilijevu molbu mletački princip poslao pomoć i „prepitao puk u ovoj krajini”. Istovremeno Vasilije se žali izvanrednom providuru Marku Kverinu da postoje nezahvalnici koji „mute Krajinu” i čak „naše kaluđere puškama su metali”, iako „fratri i kaluđeri oružje ne nose”, stoga moli da ih zaštiti i brani da se mirno Bogu mole. Pri tome, vladika se poziva na strica Danila, mitropolita koji je „vjernu službu pokazao principu”. Zato moli providura da prenese duždu iskrenu odanost, da premilostivi providur ispuni obećanje za pomoć, a protivnike kastiga.
Stalni kontakti i relativno dobri odnosi između Crne Gore i Mletačke republike karakterisali su ovaj period. Vladika Vasilije izražava veliku zahvalnost izvanrednom providuru Đovaniju Albriciju na srdačnom dočeku prilikom njegovog boravka u Mlecima, septembra 1744. godine. Istovremeno mu šalje pozdrave od mitropolita Save.
Vladika Vasilije je prilikom te posjete primio i orden od preuzvišenoga Senata mletačkoga. Međutim, već u oktobru 1744. godine Vasilije se ponovo obraća istom providuru molbom da mu objasni zbog čega su kapije grada Kotora zatvorene za Crnogorce kad su oni mirno ulazili u grad i ništa nijesu učinili da bi se takva odluka donijela prema krajini, izražavajući spremnost da dođe u Mletke da se sve razjasni, uz nadu da će međusobni odnosi i dalje biti srdačni. Kako, po svoj prilici, odgovor nije stigao brzo Vasilije se već naredne 1745. godine obraća providuru Marinu Donu žaleći se na Prčanjane da ne prihvataju njegovu sentencu i prave smutnju u gardu Kotoru.

Pismo Rusiji

Iste godine vladika Vasilije traži zaštitu za svoje podanike u Grblju, gdje knez Petar Lazarević trpi:
„teške muke od svog strica guvernadura Đura, budući da je Đuro jedan čojak lakom koji uzima tuđe za sebe čineći se sam princip u Grbalj”.
Očigledno nezadovoljan odnosom Mlečana prma Crnoj Gori, Vasilije se u februaru 1746. godine obraća pismom Rusiji i grofu Bestjuževu Rjuminu preko Stefana Jovanovića, po kome i šalje pismo pozivajući se u njemu na prethodno dobre odnose sa Rusijom i podsjećajući na pomoć koju je car Petar Veliki upućivao Crnoj Gori i darove preuzvišenom mitropolitu Danilu Šćepčeviću, a poslije njega od carice Jelisavete Petrovne preosvještenom mitropolitu Savi. Vasilije rusku caricu u pismu oslovljava sa „naša carica”, čijom dobrotom i pomoći u svetim knjigama „razgoni se neznanje kao magla a svjetlost čistog razuma i pobožnost sija”. Zbog toga on moli za pomoć u osnivanju škola filozofije, filologije i retorike, jer bi u tom slučaju „svi sinovi rimske crkve pristupili pravoslavlju, pošto su takvog uma Crnogorci, da i neškolovani može ubijediti velikog filozofa rimskog”, a njima „papa šalje učitelje u velikom broju”.


Jedan važan datum


On apostrofira Skadar, Albanopolje i Kotor kao gradove u kojima žive ljudi rimokatoličke vjere. Istovremeno ističe da bi mitropolija na Cetinju, ako dobije pomoć i obnovi se, mogla zasijati i braniti pravoslavlje, a crnogorski narod bi bio zahvalan „Njenom Imperatorskom Veličanstvu”. Zaslužuje pažnju i podatak da vladika Vasilije moli rusku imperatoricu da naredi „da se daju u štampu dvije istorije o Crnoj Gori koje su ukratko sastavljene”, koje šalje preko njenog poslanika u Konstantinopolju Alekseja Mihailoviča Obreškova i gosp. Nikole Jovanovića Vešnjakova, preko kojih će se upoznati sa njegovim narodom i crkvom, odnosno mitropolijom.
Na žalost, Vasilije ne kaže o kojim istorijama je riječ. Jedna je svakako njegova „Istorija o Crnoj Gori”, kako se i kaže u predstavci, dok bi druga mogla biti „Povijest o Skenderbegu Crnojeviću, na rodnom kršćenju nazvanom Đurđe”, naslovljenom kasnije kao Cetinjski (Crnogorski) ljetopis, kojeg je najvećim dijelom (pre)pisao sam Vasilije. U svakom slučaju ovaj podatak ima posebnu važnost zbog činjenice da vladika govori o štampanju istorije, koja je, najvjerovatnije, štampana desetak godina kasnije. Drugo je pitanje da li je bilo kakvih dopuna na rukopisu istorije između ove 1746. i 1754. godine. Važno je ovdje još i to: ovim podatkom se pomjera granica početka moderne crnogorske istoriografije, čiji je utemeljivač upravo Vasilije, za cijelu jednu deceniju.
Interesantno je i to da je u aprekaciji pisma označeno da je ta „istorija” pisana u Katedri mitropolitskoj cetinjskoj, u Crnoj Gori, što je od značaja ne samo sa terminološkog aspekta, već i suštinskog, ako se zna šta znači katedra.

Vrijeme balansa

Vladika Vasilije kao već zrela politička ličnost balansira između Mletačke republike i Rusije, želeći da ima dobre odnose i sa jednom i sa drugom. Radi toga on se 1747. godine obraća izvanrednom providuru, Vinćencu Grotiu, sa molbom da pomogne svetoj crkvi koja je „vazda bila na službu principovu”. Ovdje se Vasilije potpisuje kao „bogomoljac Vasilije Cetinjac Petrović, vikar generalni od Skenderije i Primorja”. Ovaj mu je potpis bio potreban prije svega da istakne da je Primorje pod jurisdikcijom Crnogorske mitropolije, a da se izvjesni Ivan Milošević, koji je otuđio neke crkvene stvari, nalazi u Kotoru, principovom gradu, te traži da ga primoraju da ih vrati.
Naredne, 1748. godine vladika se obraća istome providuru Vinćencu tražeći milost i pravdu principovu za svoje podanike u Grblju, posebno za sina kneza Petra Lazarovića koji je kao guvernadur odagnao Turke od Grblja i krajinu „predao principu”.

Zahladnjeli odnosi

Mada je Vasilije sredinom 18. vijeka vodio, uglavnom, samostalno crnogorsku državnu politiku, a vladika Sava crkvena djela, ipak se iz njegove prepiske može jasno zaključiti da je među njima u to vrijeme bio visok stepen saglasnosti i koordinacije, što se vidi u obraćanju providuru Valeriju Antelmiju:
„ma što je ot mojega brata i gospodina mitropolita Save (pismo i javljanje), to je i moje”.
Pri tome on se poziva i na svoga strica mitropolita Danila, koji je ustanovio dobre odnose sa Mlečanima, odnose koji su bili takvi još od rimskog pape Lava Četvrog, čija se pisma čuvaju. Osim toga, naglašava Vasilije, „mitropolit skenderijski i primorski jest najstariji u Srbiji, Bosni i Bolgariji”, te od kada princip zavlada Kaštel Novim slobodni biskupi od Cetinja sa ovom krajinom bijahu mu od pomoći. U Novom i okolini sve crkve i svještenici posvećeni su rukom mitropolita Save sa Cetinja i „prežnjih”.
Međutim, žali se Vasilije providuru, „izašla je novina”, „jedan kaluđer kod Novoga u Savini, imenom Nektarije Ljubobratić, koji se rasta i raskaluđeri u ćesarskoj zemlji, dođe u Savinu i dozva jednoga popa iz Dalmacije na koga su tri tužbe principove”, koji pođe u Bosnu i tamo se posveti za vladiku dalmatinskog. Zato ovaj arhimandrit dođe iz Trebinja u Savinu da ne pita „vaše preuzvišeno gospodstvo”, zato „ištemo sud od principa prevedroga, te da nam daš savjet oćemo li pisat u Senat đeneralu”, jer „stoji naša uzdanica u tvoje p. gospodstvo”. U aprekaciji je potpis „smireni episkop cetinjski, skenderijski i primorski i trona serbskago eksarh Vasilij Petrović”.
Kako je razriješen ovaj spor oko uzurpacije manastira Savine od strane Ljubobratića ne zna se jer providurov odgovor nije sačuvan, kao ni to da li je uopšte odgovorio na vladičinu molbu. Iako Vasilije koristi svaku priliku da izrazi poštovanje i privrženost prisnih veza sa Rusijom. Stoga narednih peta godina Vasilije vodi intenzivnu prepisku sa ruskim zvaničnicima i institucijama.
Početkom 1753. godine on se obraća Kolegiji inostranih djela Rusije molbom da pomogne crnogorski narod koji se nalazi u vrlo teškom položaju još od vremena kada je
„ovaj narod protiv otomanske imperije vojevao i koji je na taj način, budući od svojih saveznika Srba, podanika turskih, bio ostavljen sam u godinama 1712, 1714, 1716, kada je navukao na sebe velike turske ratove”,
kada su turski varvari nastojali da istrijebe Crnogorce.


Značajna pisma


Ovdje je očigledno riječ o bici na Carevom lazu i godinama poslije nje. Iz ovoga pisma se jasno naslućuje da su Mlečani u saradnji sa sultanom nastojali da ovladaju Crnom Gorom, a Crnogorce presele u Italiju. Zbog svega toga i radi činjenice „da je ovaj slavenoserbski crnogorski narod revnostan” prema „Njenom Imperatorskom Veličanstvu”, usrdno moli da carica uzme u svoju zaštitu i pokroviteljstvo, a posebno što je crnogorski narod uzor ilirskosrpskom narodu zbog ratova „protiv svih mrskih dušmana”.
Te 1753. godine Vasilije boravi u Moskvi, tako da se obraća na sve važne adrese u Rusiji. Vladika moli generala Ivana Antonoviča za pomoć u knjigama, podsjećajući da je već četiri prijave podnio Sinodu ruskom istim povodom, a da mu nijesu odgovorili.
U ime „crnogorskog obštestva” vladika usrdno moli grofa Alekseja Petroviča Bestjuževa da ga preporuči „Njenom Imperatorskom Veličanstvu” i Kolegiji inostranih djela i da ga zastupa u rješavanju njegovih ranije poslatih molbi.
U martu 1753. godine „smireni pastir” moli rusku caricu „u ime crnogorskog srpskoslovenskog naroda” da „isposluje takav zakon” da se bez njegovog svjedočenja „niko za dobrog Crnogorca ne prizna i niko da ne povjeruje”, jer su se „pod imenom ovog naroda neki sumnjivi ljudi u presvetu rusku carevinu javljali i doveli naš narod u poniženje”.
U pismu od 29. aprila 1753. upućenom praviteljstvujušćem Senatu vladika Vasilije još određenije kaže da se ne primaju u Rusiju „neki Srbi” koji se „zbog slave i zasluga bez osnove nazivaju Crnogorcima i plemićima i na taj način dobijaju časti i dostojanstva”. Mogle bi se i ubuduće „javljati kojekakve varalice kakvih može biti već ima, te da bi svojim lošim djelima ružili slavu i čast crnogorskoga naroda. Ja smireni, molim, da se ova moja molba uvaži”.
Vasilije Petrović, usrdni bogomoljac, smireni mitropolit skenderijski, crnogorski i primorski i trona srpskoga egzarh, solidno je za ono vrijeme poznavao istoriju svoga naroda koju je jasno i precizno izložio u svega tri pisma ruskoj Kolegiji inostranih djela i državnom kancelaru grofu Alekseju Bestjuževu-Rjuminu, u kojima opisuje stanje u Crnoj Gori i piše o „našem crnogorskom narodu” po nalogu „Visokogrofofske Svjetlosti”. Ovaj tekst možemo nazvati istorijom Crne Gore u malom, jer je u njoj više rečeno o Crnoj Gori i crnogorskom narodu nego na stotinama strana nekih „savremenih istoričara”. Zbog toga ih citiramo u cjelini.

Pismo vladike Vasilija državnom kancelaru, grofu Alekseju Bestuževu-Rjuminu, u kojem opisuje stanje u Crnoj Gori

Prema datom mi od Vaše visokogrofovske Svijetlosti nalogu, o našem narodu crnogorskom pokorno Vas izvještavam slijedeće: ovaj naš narod crnogorski ranije je bio pod upravom urođenih svojih prinčeva (kneževa Đurđa Kastriota i Ivana Crnojević). Poslije ovih prinčeva ostala je republika, pod upravom svojih mitropolita, koja je za vrijeme blaženog i vječno dostojnog pamćenja gospodara cara sveruskog Petra Velikog pokazala protiv turaka veliku hrabrost. Upravo, kada je Njegovo Veličanstvo 1711. godine poslalo svoje visoke gramote u Crnu Goru da bi svi jednovjernici u cijeloj istočnoj crkvi, za Njegovo Veličanstvo kao za pobožnost, okrenuli svoje oružje protiv Porte otomanske. Tada je moj rođeni stric mitropolit Danilo, kao stvarni predvodnik pokazao onome narodu i za svoga pobožnog cara okrenuo oružje protiv Turaka, kao neprijatelja krsta svetoga. Zbog toga turski sultan 1712. godine posla na Crnu Goru mnogo vojske pod komandom seraskera Ahmet-paše, čija vojska od Crnogoraca bi do nogu potučena. Poslije te bitke Porta je tražila da se sklopi mir, ali Crnogorci ne prihvatiše zaključenje tog mira, da ne bi izazvali podozrenje i nevjeru kod svog cara Petra Velikog. Sultan poslije toga, 1714. godine pošalje u Crnu Goru više od sto hiljada vojnika pod komandom vezira Numan-paše Ćuprilića, koji, pod zakletvom, naših trideset i sedam oficira obmanu, i na prevaru uhvati, a polovinu Crne Gore spali i mnoge u ropstvo odvede, čak i samu rezidenciju razori, a na kraju one oficire objesiti naredi. Godine 1716. paše od Bosne i Hercegovine sa velikom turskom vojskom (pod komandom dvojice paša, dva brata Čengića), stigoše u Crnu Goru i od naše vojske biše do nogu potučeni. Glavni njihov paša i mnogi begovi, a s njima i oba brata Čengića, njih ukupno sedamdeset i sedam ljudi bijahu zarobljeni i svima glave odrubljene. Zatim, 1727. godine Bećir-paša Čengić, radi osvete svoja dva brata, s velikom vojskom krenu na Crnu Goru, pa i ta vojska od naših do nogu bi potučena, a sam Bećir-paša se spasio bjekstvom da bi najposlije od ruske vojske pod Očakovom bio ubijen. Poslije toga, 1739. godine, Hodaverdi paša Mahmutbegović s velikom vojskom i mnogim pašama sedam godina ratovaše s familijom Drekalovića, pa najposlije od naše vojske do nogu bi potučen, a najviđenijih sedamdeset ljudi u jednoj kuli biše zatvoreni i ognjem spaljeni. Vidjevši takvu svoju nesreću, protiv Crnogoraca turski sultan postavi oko Crne Gore nebrojeno vojske, dajući zato svake godine velike sume za nagrade. Ova vojska oko nas koja stoji, nikada mira Crnogorcima ne dava. I tako o ovome izvještavam Vašu visokogrofovsku Svjetlost, osmjelivši se da Vam najpokornije ovo predstavim.
Ukoliko Vaša Svijetlost, prema Vašem premudrom shvatanju bude smatrala za povoljno izvijestite Njeno Imperatorsko Veličanstvo da izvoli dodijeliti ovome crnogorskom narodu za vojne potrebe neku sumu novaca što bi bilo osvjedočeno i potvrđeno gramotom Njenog Imperatorskog Veličanstva, da ovaj crnogorski principat nije nikome podređen osim Njenom Imperatorskom Veličanstvu carici i samodržici sveruskoj.
Iz tog previsokog dopuštenja slijedi da crnogorski principat (kneževina) bude uključen u titulu Njenog Imperatorskog Veličanstva. U carskoj gramoti (ukoliko se izda) bili bi pomenuti pored Crnogoraca, Primorci i Brđani, da bi se s našim narodom u vrijeme rata s Turcima, sjedinili svi okolni slavenosrpski narodi i da tako uđu pod zaštitu sverusku.
Uostalom, kako na prvu, tako i na ovu predstavku očekujem milostivu rezoluciju da bih pošao s gramotom i milošću Njenog Imperatorskog Veličanstva k mome duhovnom stadu i otadžbini pošto se približava mjesec maj, da bi prije početka jeseni mogao blagovremeno stići u svoju Crnogorsku rezidenciju.
Vaše visokogrofovske Svijetlosti milostivog gospodara sluga i usrdni bogomoljac smireni mitropolit skenderijski, crnogorski i primorski i trona srpskoga egzarh Vasilije Petrović


Plemena Crne Gore

Pismo vladike Vasilije Petrovića Kolegiji inostranih djela u kojemu se nabrajaju plemena koja ulaze u sastav Crne Gore

Aprila, 22. dan 1753. godine

II

K ranije priloženoj predstavci o stanju našeg crnogorskog naroda i o njegovoj hrabrosti, a takođe i o njegovoj usrdnosti prema sveruskoj carevini, procijenio sam da priložim ovom još podroban opis o tome koliki je broj u posjedu crnogorske kneževine provincija i u njima srezova i otmjenih ljudi, osim nižih oficira i koji su od onih srezova tačno pod upravom mitropolita crnogorskih a koji posebno pod turskom upravom stoje, da bi o ovome gore pomenutoj državnoj Kolegiji unaprijed poznato bilo.
Ovom prilikom sam se osmjelio da najpokornije molim da predočite Njenom Imperatorskom Veličanstvu da je smireni budem nagrađen pored prinadležnosti (koje sam ranije dobio prema molbi) sa svim onim što pripada arhijereju i služenju riznice još i panagijom s portretom Njenog Imperatorskog Veličanstva, u znak posebne previsoke milosti i vječne slave sveruske carevine.
Uostalom očekujem samo milostivi odlazak odavde, da bi se naš narod, nakon mog povratka tamo, obradovao previsokoj milosti Njenog Imperatorskog Veličanstva.

Opis, od koliko se provnciija i u njoj srezova sastoji uprava crnogorske kneževske provincije:

1. Katunska nahija (ili provincija se sastoji od dvanaest srezova.) U njoj je rezidencija mitorpolita i gubernatora. Ima dva serdara i dvanaest knezova.
2. Riječka nahija se sastoji od šest srezova. Ima jednoga vojvodu i pet knezova.
3. Lješanska nahija sadrži u sebi šest srezova i ima jednoga vojvodu i šest knezova.
4. Šestanska nahija ima četiri sreza i četiri kneza.
5. Spič i Šušanj imaju dva sreza i dva kneza.
6. Zeta sadrži u sebe četiri sreza i ima četiri kneza.
7. Grahovo i Vilusi imaju tri sreza, jednoga vojvodu i tri kneza.
8. Pješivačka nahija ima pet srezova, jednoga vojvodu i četiri kneza.
9. Bjelopavlićka nahija sadrži u sebi pet srezova, ima jednoga vojvodu i četiri kneza.
10. Piperska nahija se sastoji iz četiri sreza, ima jednoga vojvodu i tri kneza.
11. Rovačka nahija ima tri sreza i jednoga vojvodu.
12. Crmnička nahija se sastoji od sedam srezova i ima jednoga vojvodu, jednoga serdara i sedam knezova.

PRIMORJE

1. Paštrovska nahija se sastoji iz četiri sreza i ima četiri sudije i četiri kapetana.
2. Grbalj se sastoji iz četiri sreza, ima jednoga guvernatora i četiri kapetana.
3. Miholjski srez ima tri kapetana.

BRĐANI

1. Kuči - provincija koja se sastoji od osam srezova, imaju jednoga vojvodu nad svim srezovima i svaki srez ima po jednog glavara.
2. Bratonožići se sastoje iz dva sreza i imaju jednoga vojvodu.
3. Vasojevići imaju šest srezova i jednoga vojvodu.
4. Klimenti se sastoje iz šest srezova i imaju jednoga vojvodu.
5. Tuzi i Grude sadrže četiri sreza i jednoga vojvodu.
6. Hoti i Kastrati se sastoje od četiri sreza i imaju jednoga vojvodu.
Sve gore označene provincije su pravoslavne grčke vjere, izuzev Klimenta, Tuzi, Grude, Hote i Kastrati, koji su rimsko-katoličke vjere.
Još se nalaze i drugi srezovi, a upravo u Hercegovini: Nikšići, Banjani, Pivljani, Drobnjaci, Gačani, Trebinjani, Zupci i Popovo Polje. Ma da se ovi nabrojani pominju u našim darovnim gramotama u sastavu naše uprave, ipak onaj narod se nalazi pod turskom upravom.
U gore nabrojanim provincijama ima svega oko četrdeset hiljada vojnika.


Pričestio caricu


Skoro da nije potrebno ni naglašavati kakvu i koju je Crnu Goru vidio Vasilije dajući detaljan opis njenih granica i sastav njenog stanovništva. Očigledno je da je on imao u vidu granice srednjevjekovne Zete-Crne Gore, one granice koje su se često mijenjale, zavisno od istorijskih okolnosti i crnogorskog okruženja, ali granice koje i danas uglavnom ima crnogorska država.
On je, svakako, imao pred sobom dokumenta iz prethodnih epoha na osnovu kojih je ovo pisao. Uostalom, brojna dokumenta je unio i u Cetinjski ljetopis, koji istovremeno zbog toga možemo nazvati i kopijalnom knjigom.
Krajem 1753. godine mitropolit Vasilije se još jednom obraća Sinodu ruskom tražeći zaštitu od „pravoslavne zaštitnice”, a u ime „obštestva crnogorskog”, kao i od carice Jelisavete.
Osim toga on navodi i slijedeća „traženija”: 1) da za „naš pravoslavni crnogorski narod” obezbijedi sredstva da škole osnuje, za početak male slovenske škole, a zatim visoke nauke, crkvene i vojne; 2) prinadležnosti prema uobičajenom carskom dobričinstvu i 3) snabdijevanje Roždestvenog katedralnog manastira prema gramotama što je određeno prije devet godina, prije svega u crkvenoj odjeći i odijelima za mitropolita Savu.

Veliki ugled u Moskvu

Koliko je uvažavanje i ugled imao mitropolit Vasilije u Moskvi najbolje govori činjenica da je on 31. marta 1754. godine, na dan Spasenija na Veliki četvrtak služio liturgiju podnevnu, sa tamošnjim arhijerejima, sveštenicima i đakonima, u pridvornoj crkvi Sabora Uspenskog, gdje je svojom rukom pričestio caricu Jelisavetu i vodio cijelu ceremoniju.
Još veću počast i „veliku sreću”, prema sopstvenim riječima, imao je Vasilije kada je pred caricom 3. maja 1754. održao besjedu, a koji dan kasnije i pred ruskim prijestolonasljednikom Petrom Teodorovičem.
U avgustu 1754. Vasilije završava svoj višemjesečni boravak u Moskvi i vraća se u domovinu preko Beča i Venecije, o čemu pismom obavještava grofa Voroncova.
Tom prilikom izvještava da je stigao u Beč i da je Kolegiji inostranih djela poslao „poštom predstavku o drskosti i bezbožnim postupcima episkopa karlovačkog Nenadovića”.
Vrativši se u Crnu Goru on poduzima nove aktivnosti na uspostavljanju veza sa Mlečanima. Već u januaru 1755. godine žali se providuru Antoniju Moru na neke Budvane da na prevaru i lažima „prodaju Crnogorce” i nanose štetu Crnoj Gori i principu.

Ne boji se „koca i konopca”

Vasilijeve diplomatske aktivnosti bile su stalne prema Rusiji i Mletačkoj republici, ali i prema Beču i Bosni. Osim što se zauzimao za Crnogorce, on u pismu grofu Voroncovu 1755. godine opisuje stanje u Skenderiji, gdje se vrši teror nad Srbima i traži za njih i za pravoslavnu crkvu zaštitu Doma ruskog.
U odgovoru bosanskom veziru Mehmedu on ga upozorava da se ne boji njegovih prijetnji, niti „koca i konopca”, jer nikakva zla nije učinio sultanu nego to učini spuški kapetan Abdulah koji pobi svoje ljude i stoku plijeni, a podanike prodaje. Radi toga upozorava vezira da je bolje da bude u miru s Crnogorcima.
Istovremeno Vasilije se obraća agama Podgorice, Spuža i Žabljaka sa upozorenjem da spuški kapetan Abdulah posla tri izdajnika iz „našega naroda” da lažu vezira i čestitoga cara da bi napravio smutnju, podsjećajući ih da Crna Gora nikad harača nije plaćala kao što ni danas ne plaćaju sela crnogorska, koja su ispred samih gradova.


Molbe za pomoć


Vidjeći neposrednu opasnost od Turaka koji su sa svih strana okružili Crnu Goru, Vasilije moli cara austrijskog 15. januara 1756. godine da se zauzme za zaštitu Crne Gore i svih hrišćana, a da će Crnogorci sve učiniti, kao što su i ranije činili, da pomognu.
Vasilije i Sava zajedno 29. oktobra 1756. godine upućuju proglas srpskom narodu pod Turcima da se u ime hrišćanstva i iste vjere ne uključuju da pomažu oružjem Turcima koji su krenuli na Crnu Goru da je poharaju i porobe.
U decembru 1756. godine Crna Gora se našla u teškom položaju i zbog mletačkih prevara koje su činili njihovi ljudi, koji su u saradnji s Turcima, zatvorili sve prolaze i puteve i na kopnu i na moru, prijeteći svakome smrntom kaznom ako „propusti i jednog Crnogorca".
Zato Vasilije kreće u diplomatsku ofanzivu i traži pomoć od ruskih predstavnika grofa fon Kajzerlinga, izaslanika u Rijeci, grofa Bestjuževa, Alekseja Razumovskog i Ivana Šuvalova da se zauzmu za Crnu Goru.
Očigledno da je ta aktivnost imala uspijeha jer je početkom 1757. godine uspostavljen mir između Turaka i Crnogoraca.

Diplomatska aktivnost

Poslije uspostavljanja mira s Turcima Vasilije pokušava ponovo da uspostavi dobre odnose s Mlečanima.
U obraćanju mletačkom principu prilikom boravka u Trstu, 15. juna 1757. godine, on ga podsjeća na međusobno dobre odnose u vrijeme ranijih „prevedrih" principa, kada su Crnogorci bili obilato pomagani novcem i darovima, a te su privilegije u ime hrišćanstva osvjedočeno odužili boreći se za svoju vječitu slobodu, a time i za cijelo hrišćanstvo.
Čini se, ipak, da princip mletački nije mnogo mario za Vasilijevu molbu, jer u decembru 1757. godine crnogorski vladika ponovo traži pomoć od grofova Šuvalova i Bestjuževa, žaleći se da su Porta i Mletačka republika „ustale na nas", a slavna ruska imperija treba da zna da
„naša braća hrišćani, koji stenju u turskom podaništvu - Albanci, Makedonci, Bošnjaci, Srbi i Bugari" gledaju „na našu protekciju i nadu svog izbavljenja".

Koliko god su se pojedinci u ruskoj državnoj hijerarhiji zauzimali za Crnu Goru to je bilo nedovoljno, radi čega se 10. septembra 1758. godine mitropolit Vasilije obraća direktno carici Jelisaveti tražeći zaštitu za Crnu Goru i pomoć od 15.000 rubalja.
Pored svih crnogorskih nedaća, javlja se još jedna: u Rusiji se pojavljuju pojedinci koji šire laži protiv Crne Gore i samog Vasilija radi čega on traži zaštitu od Kolegija inostranih djela i ruskog Senata.
Mitropolit objašnjava da je riječ o poručniku Jakovu Jezdimiroviču, kaluđeru Teodosiju Markoviću, majoru Stjepanu Šaroviću, Hrvatima Ševiću i Preradoviću, te Horvatu Cincaru iz Makedonije".

Smrt u Rusiji

Crnogorci su sredinom 18. vijeka, nakon uspostavljanja dobrih odnosa sa Rusijom, u znatnom broju odlazili u Rusiju tako da su čak postojali crnogorski vojni odredi u okviru husarskih pukova.
Vasilije se zauzimao i za njih moleći caricu da se „kompletira crnogorski puk" i da se „utvrde najvisočije privilegije".
Pri svakom novom obraćanju Ruskom dvoru mitropolit Vasilije ne propušta priliku da se poziva na stare gramote i privilegije u kojima je bila precizirana ruska pomoć Crnoj Gori i definisani međusobni odnosi.
Šezdesetih godina 18. vijeka dolazi do poboljšanja odnosa Crne Gore i Mlečana, tako da kontakti vladike Vasilija i providura bivaju sve češći, a sa ciljem regulisanja međusobnih odnosa".
U decembru 1765. godine Vasilije i pored, ličnih kontakata sa knezom Golicinim odlučuje da mu „pismeno predstavi narod crnogorski" počev od Crnojevića do njegovog vremena, kako kaže „radi prijateljstva i da iznese istinu".
Vasilije se svim svojim bićem i sposobnostima zalagao za narod crnogorski, iskao „visokocarsku i sverusku milost u slavu i službu" radi slobode otačestva svoga, ali ga je smrt zatekla u Rusiji 10. marta 1766. godine.


 
Scoring disabled. You must be logged in to score posts.

(Login Svevlad)

Re: CRNOGORSKI KRALJ NIKOLA - SRBIN NAJVEĆI

No score for this post
January 7 2006, 5:07 AM 

Evo "plagijatorske" himne!

Srpski

Онамо, онамо... за брда она,
говоре да је разорен двор
мојега цара; онамо веле,
био је негда јуначки збор.

Онамо, онамо... да виђу Призрен!
Та то је моје - дома ћу доћ'!
Старина мила тамо ме зове,
ту морам једном оружан поћ'.

Онамо, онамо... са развалина
дворова царских врагу ћу рећ':
"С огњишта милог бјежи ми, куго,
зајам ти морам враћати већ'!"

Онамо, онамо... за брда она
казују да је зелени гај
под ким се дижу Дечани свети:
молитва у њих присваја рај.

Онамо, онамо... за брда она,
гдје небо плаво савија свод;
на српска поља, на поља бојна,
онамо, браћо, спремајмо ход!

Онамо, онамо... за брда она
погажен коњ'ма кликује Југ:
"У помоћ, дјецо, у помоћ, синци,
светит' ме старца - свет вам је дуг!"

Онамо, онамо... сабљи за стара
његова ребра да тупим рез
по турским ребрим'; да б'једној раји
њом истом с руку рес'јецам вез!

Онамо, онамо... за брда она
Милошев, кажу, пребива гроб!
Онамо покој добићу души,
кад Србин више не буде роб.

English

There, over there... beyond those hills,
Ruined lies, they say, my
Emperor's palace; there, they say,
Once, heroes had gathered.

There, over there... I see Prizren!
It is all mine – home I shall come!
Beloved antiquity calls me there,
Armed I must come there one day.

There over there... from on top of the ruins
Of Emperors' palaces to the devil I will say:
"Flee from my beloved home you plague,
Already your loan I must repay!"

There, over there... beyond those hills,
Lies a green grove, they say,
Under which rises up Holy Decani:
A prayer said within Paradise claims.

There, over there... beyond those hills,
Where sky of blue bends down her arch;
On to Serb fields, on to battle fields,
There, brothers, prepare to march!

There, over there... beyond those hills,
Trampled by horses' hooves cries out the Jug:
"Come help me, children, come help me, sons,
Avenge the old man - sacred is your task!"

There, over there... for the ribs of the old man,
I'll dull my sabre's edge on
The ribs of the Turks; and cut the ties
From the wrists of the wretched masses!

There, over there... beyond those hills,
Lies there, they say, Milos's grave!
There my soul eternal peace shall gain,
When the Serb is no more a slave.


    
This message has been edited by Zetaman on Jan 18, 2006 3:59 AM


 
Scoring disabled. You must be logged in to score posts.
Zvek_Zivi_Cetinjanin
(Login Zvek_Zivi_Cetinjanin)

Re: CRNOGORSKI KRALJ NIKOLA - SRBIN NAJVE&#262;I

No score for this post
January 7 2006, 8:01 PM 


cija je to hiomna !!!!!!!
znades li kako zvuci himna Crnogorska a ???????????
EVO VI EDUKACIJE :


UBAVOJ NAM CRNOJ GORI
UBAVOJ NAM CRNOJ GORI S PONOSITIM BRDIMA
OTADZBINISTO NE DVORI ,KOJU NASIM MI`SCAMA
MI BRANIMO I DRZIMOPREZIRUCI NEVOLJU
DOBRI BOZE,SVI T`MOLIMO :ZIVIKNJAZA NIKOLU!

ZDRAVA SRECNA MOCNA SLAVNA OBCEM VRAGU NA UZAS
VRLIM PRETCIM` U SVEM ` RAVNA SVOM NARODU NA UKRAS;
DOBRIM BLAGA ZLIJEM STROGA ; KRSTA DOMA SLOBODE
ZASTITNIKA REVNOSNOGAL,-HRANI NAM GA GOSPODE!
OD KOVARSTVA I NAPASTI CUVAJ NJEGAI NJEGOV DOM


KOJISNIJE NJEM PROPASTI- NEKA BUDE PROPAST TOM !
A KOJI MU VJERU KRSI,-PRAVDA TOG UKROTILA
KREPKI BOZE, SVE RASTR` SI STO NAM ZLOBA RODILA
KUD` ON SNAMA SVUD MI SNJIME KRV SMO LIJEVAT GOTOVI
ZA NJ`,ZA VJERU NASU,IME I ZA BRACU U OKOVE!
TAMO CEMO SVETU DUGU ODZIVAT SE SVAKI CAS
BOZE, SVEJ NAM BUD`U KRUGU, BLAGOSILJAJ NJEG`I NAS




OV TI JE ORIGINALNA HIMNA CRNOGORSKA TEXST JE OBJAVLJEN U "ORLICU" 1865.G. I GLASI POVISE PRIKAZANO !!!!


FACKTE A NE PROPAGANDU!!!!!!!!!!!!!


    
This message has been edited by Zetaman on Jan 18, 2006 3:57 AM


 
Scoring disabled. You must be logged in to score posts.

(Login Svevlad)

Re: CRNOGORSKI KRALJ NIKOLA - SRBIN NAJVEĆI

No score for this post
January 8 2006, 6:48 AM 

Ma možeš ti da pišeš šta god želiš, ali sam znaš istinu. Znaš kakve ste zastave imali, znaš koje ste pjesme pjevali, čije pismo i književni jezik pisali (što vam ga je Vuk Karadžić osmislio), znaš u čije ste crkve išli (Crnogorska pravoslavna crkva je nasljednica Pećke patrijaršije u vrijeme Turaka), znaš za šta su se crnogorski vladari borili (ujedinjenje sa ostalim srbskim zemljama) i kako su sebe zvali (srbsko-crnogorskim vladarima).

To što vi čupate podatke iz konteksta, vaša je sramota.

CRNOGORSKA NACIJA NIJE ISTORIJSKI UTEMELJENA. SAMO SRBSKA, SLOVENAČKA I HORVATSKA NACIJA SU IZVORNE MEĐU JUŽNIM SLOVENIMA, A VI OSTALI STE NJIHOVE MJEŠAVINE. CRNA GORA JE SRBSKA ZEMLJA KAKVU JE OPISUJU JOŠ U RANOM SREDNJEM VIJEKU. NARAVNO, IMA VAS KOJI STE DOŠLI ZA ĐORĐOM MANIJAKOM, DAKLE VI ŠĆIPETARI NIJESTE SRBI, ALI NE MOŽETE LAGATI ISTORIJU O CRNOJ GORI, JER SU NJU PISALI CRNOGORSKI SRBI.


BOG, KRALJ I SRBIJA.


    
This message has been edited by Zetaman on Jan 18, 2006 3:56 AM


 
Scoring disabled. You must be logged in to score posts.
Zvek_Zivi_Cetinjanin
(Login Zvek_Zivi_Cetinjanin)

SMECE IZDAJNICKO CITA MALO PA SE EDUKUJ !!

No score for this post
January 8 2006, 1:48 PM 

IZDAJNICI CRNOGORSTVA POSEREBLJENI ,PRODATI ZA SAKU BRASNA EO VI EDUKACIJE !!!

CRNA GORA DO DOSELJAVANJA SLOVENA


O najstarijoj istoriji teritorije Crne Gore, od vremena postanka prvih ljudskih zajednica, preko perioda formiranja Ilira kao najstarijih istorijski poznatih stanovnika ovog dijela Balkana, preko doba procvati i propasti Ilirske države, do kraja rimske dominacije i dolaska Slovena na zapadnom dijelu Poluostrva, obavještavaju nas dvije vrste izvora: arheološki, to jest predmeti materijalne kulture dobijeni sistematskim iskopavanjima, i pisani podaci koje o ovoj teritoriji daju antički, grčki i rimski pisci, kao i podaci koje crpimo iz natpisa otkrivenih i sačuvanih na samom terenu. Odmah valja istaći da su ovi podaci zasada još uvijek prilično oskudni: arheološka istraživanja u Crnoj Gori počela su se, sa izuzetkom ranije već vođenih radova na Duklji, intezivnije razvijati tek poslije drugog svjetskog rata. Što se pak tiče pisanih izvora, podaci antičkih pisaca koji se neposredno tiču ove oblasti prilično su malobrojni i oskudni, a epigrafski spomenici-natpisi ne obuhvataju sve vidove života i istorijskog razvoja, te osvjetljavaju samo izvjesne određene probleme. Otuda će i slika koju danas možemo da stvorimo o najstarijoj istoriji Crne Gore svakako, novim istraživanjima, morati u znatnoj mjeri da budu dopunjena i proširena.

Kulturno istorijski razvoj teritorije Crne Gore u ovim najstarijim vremenima dobrim je dijelom uslovljen i geomorfološkim karakterom i položajem ovog područja. To će se, uostalom pokazati i kroz dalje izlaganje u ovom tekstu. Geografski se ovdje može razlikovati nekoliko regija koje i u kulturnom pogledu imaju izvjesne posebne specifičnosti:
Takva je prije svega priobalska, primorska regija, široko otvorena prema mediteranskom basenu, koja se djelimično, osobito dolinom Bojane, antičke Barbane, uže povezuje i s unutrašnjošću. Ovdje oko Skadarskog jezera, započinje velika središnja depresija u Crnoj Gori, koja se proteže pravcem sjeverozapad-jugoistok, od klanca Duge preko Nikšićkog polja, doline Zete i Zetske ravnice do Skadarskog jezera, dijeleći Crnu Goru na dva osnovna područja: južno i sjeverno. Oblast Stare Crne Gore na jugu, jako erodirana krečnjačko-dolomitska površ, bila je, prema konstatacijama geologa, od najranijih vremena prilično nepodesna za saobraćaj i naseljavanje. Na sjeveru pak, od pomenute depresije, područje Brda, dolinama rijeka Tare, Pive i Lima uže se povezuje za unutrašnjost Balkana i podunavsko-panonski basen, što je našlo svoj izraz i u kulturnom razvoju, osobito u praistorijsko doba. Tako se ovo područje u tom smislu može izdvojiti od kulturno naprednije primorske regije, dok se u području centralne depresije sučeljavaju uticaji obje velike kulturne regije starog svijeta.


PRAISTORIJSKO DOBA

O najstarijoj istoriji teritorije Crne Gore, o početnim fazama praistorijskog dobakoje zapravo treba posmatrati kao period nepisane istorije , još uvijek smo slabo obaviješteni. U pitanju je tzv. starije kameno doba, doba tesanog kamena ili paleolit, period skupljačko-lovačke privrede. Zasada su nalazi ovog vremena u Crnoj Gori sistematski proučavani samo u pećini Crvena Stijena iznad rijeke Trebišnjice na krajnjem zapadu Crne Gore. Najstariji slojevi otkriveni u ovoj pećini pripadaju još ledenom dobu-glacijaciji Riss i međuledenom periodu-interglacijaciji, između predposljednje - Riss i poljednje - Wurm glacijacije. Kulturni ostaci poznati iz ove pećine počinju još u starijem paleolitu, s tzv. Levllois kulturom, a nastavljaju se u periodu Moustier-a, srednje paleolitskom dobu. Zatim se život produžuje u vrijeme mlađeg paleolita, u tzv. Aurignac periodu. Oruđa koja potiču iz slojeva Crvene Stijene, koja pripadaju ovom vremenu, rađena od tesanog kamena, najviše se vezuju za odgovarajuće pojave ranijih paleolitskih etapa u Grčkoj, posebno Tesaliji, a u kasnijem paleolitu za tipičnu kulturu toga vremena u Africi, za tzv. Capsien Antropološki ostaci zasada su nepoznati, ali već prema kulturnim epohama koje su u Crvenoj Stijeni zastupljene, može se sa sigurnošću utvrditi da su nosioci te kulture u prve dvije faze morali pripadati primitivnijoj ljudskoj rasi prvobitnog čovjeka - Homo primigenius, dok se u posljednjoj etapi - Aurignacien - već pojavljuje savremeni čovjek - Homo sapiens fossilis.

I o neposredno sljedećoj kulturnoj etapi, srednjem kamenom dobu, mezolitu, koje obilježava prelaz iz paleolitskog u neolitsko doba, dobijamo podatke po nalazima iz Crvene Stijene, otkrivenom u IV sloju ove pećine u kome se mogu razlikovati tri faze. Razlikovanje ovih faza vrši se prema tipičnim oruđima od tesanog kamena, kosti i roga. U najmlađoj fazi mezolita opada broj koštanog i oruđa od roga. Tradicija tada upotrebljavanog kamenog oruđa može se pratiti ovdje i u kasnijiem neolitskom periodu, što ukazuje i na dijelom neprekinut kontinuitet u sastavu stanovništva. Inače se i mezolit Crvene Stijene po svom karakteru posebno vezuje za odgovarajuće pojave Afrike i Azije. Ekonomska baza života ostaje i nadalje lov i ribolov.

Daleko više znamo o neposredno sljedećem periodu mlađeg kamenog doba-neolita. To je vrijeme kada se, po pravilu, u većoj mjeri razvijaju nove privredne grane, zemljoradnja i stočarstvo, nastaju nove manifestacije domaće radinosti, osobito grnčarija, i dolazi do usavršavanja tehnike obrade kamena sa izradom glačanog oruđa, osobito kamenih sjekira. U ovo vrijeme moguće je već u Crnoj Gori jasno razlikovati dvije velike kulturne regije: primorsku s njenim širim pozađem i područje Brda, uže vezano za unutrašnjost Balkanskog poluostrva, i podunavsko-panonsku zonu. Ova velika kulturna etapa završava se najkasnije tokom trećeg milenijuma prije n.e., dok njene početke treba staviti u mnogo dalju prošlost, možda još i prije petog milenijuma.

I neolit primorskog područja Crne Gore poznat nam je isključivo po nalazima iz Crvene Stijene. Ovdje sa sigurnošću razlikujemo dvije etape, raniji neolit okarakterisan: tzv: Impresso grupom, čiju glavnu odliku čini gruba grnčarija s primitivno utisnutim ornamentima, i srednji neolit vezan za tzv. Danilo grupu, nazvanu tako po glavnom nalazištu Danilu kod Šibenika. Obje ove grupe pripadaju jednom širem kulturnom kompleksu dobro poznatom sa zapadne obale Grčke (Leukada), a čije uticaje nalazimo dalje ka istoku do Tesalije i Makedonije. Istom kulturnom kompleksu pripada i najraniji neolit Apeninskog poluostrva, a u izmijenjenim oblicima može se pratiti na zapadu do Španije i Francuske. Zasada je još nejasno, da li između ovog kompleksa i donekle sličnih pojava u unutrašnjosti Balkana (Starčeva grupa) postoji direktna genetska veza, ili se samo radi o paraalelnom razvoju. Takođe se ne može tvrditi da li se pojava grnčarije u ovim oblastima ima dovesti u vezu samo s preuzimanjem novih kulturnih tekovina od drugih zemljoradničkih plemena ili s izvjesnim prodorom novih došljaka primitivnih zemljoradnika iz drugih oblasti, u potrazi za obradivom zemljom, kako je to mogao biti slučaj u drugim krajevima. Ipak je nesumnjivo da je, bar na Crvenoj Stijeni, - a donekle se slično pretpostavlja i za priobalska područja Apeninskog poluostrva, - lovačko-skupljačka privreda ostala i nadalje osnov ekonomike dok zemljoradnja nije igrala vidniju ulogu. Kultura srednjeg neolita - Danilo grupa na Crvenoj Stijeni zasada je još nedovoljno poznata. Ona je vezana za šire područje jadranskog neolita. O završetku neolita u ovoj oblasti nema još sigurnih podataka. Prema analogijama u susjednim oblastima primorske zone i njenog pozađa, moglo bi se očekivati da bi ovdje bila zastupljena tzv. grupa Lisičići-Hvar.

Na području Brda, naprotiv, stariji neolit predstavljen je starčevačkom grupom s nalazištem u Petnjiku kod Ivangrada, a srednji vinčanskom grupom, koja je dobro zastupljena na istom području nalazima s Beran-Krša. Ove dvije grupa jasno se razlikuju osobito po svojoj grnčariji i prpadaju dvama širim kulturnim kompleksima koji se vezuju za centralni Balkan, donje Podunavlje i Anadol. Njihova pojava stoji u vezi sa širenjem primitivne motične zemljoradnje, koja je, dolazeći sa istoka postepeno ovladala i Balkanskim poluostrvom. Pojava ovih dviju grupa pokazuje širenje ove nove forme ekonomike i odgovarajućih oblika materijalne kulture u dva u zastopna talasa. Osim grnčarije, ovdje su dobro zastupljena oruđa od glačanog kamena, a na Beran-Kršu, u vinčanskoj grupi, i idoli od pečene zemlje koji predstavljaju vrhovno božanstvo primitivnih zemljoradnika - majku zemlju. Naselja se sada ne nalaze više u pećinama već na otvorenom prostoru: Petnjik leži na blagoj padini pored potoka, a Beran-Krš, na visokom, dominantnom položaju.

U trećem milenijumu prije n.e., vjerovatno u posljednjim vijekovima ovog milenija, dolazi do bitnih promjena u karakteru kulture na cijelom području jugoistočne Evrope. One svakako ukazuju i na jedan značajan novi istorijski proces. U ovo vrijeme naročito se razvija stočarstvo koje donosi sa sobom i pojavu novih bolje organizovanih patrijarhalnih grupa, s novim načinom sahranjivanja: pojavom porodičnih grobova pod humkama, đe se starješini porodice - muškarcu ukazuje posebno poštovanje, s novim tipom naselja na dominantnim položajima zgodnim za odbranu i s češćom pojavom kamenog oružja, bojnih sjekira. Sve ovo upućuje na veću nesigurnost. Tokom ovog vremena čovjek je ovladao upotrebom metala, najprije bakra, koji se upotrebljava u ograničenom obimu, a kasnije u većoj mjeri bronze.

Smatra se da promjene koje u ovo vrijeme nastaju stoje u vezi s najezdom indoevropskih nomadskih stočara iz stepskih područja južne Rusije koji su prodrli u okviru velike seobe u više uzastopnih talasa. Oni nameću svoju novu ekonomiku i jaču ratničko-stočarsku organizaciju. Može se prihvatiti da se njihovom mješavinom s domorocima vrši i indoevropeizacija krajeva u koje su prodrli i stvara osnova za dalje formiranje, kroz procese mješanja plemena, njihovog stapanja i njihove dalje društvene evolucije, prvih u starom vijeku poznatih evropskih naroda, među njima i Ilira.

Nesumnjivo je da su ovi pokreti, koji predstavljaju arheološki odraz jednog značajnog istorijskog procesa, zahvatili i današnju Crnu Goru. Arheologija nam u ovom smislu takođe pruža nekoliko podataka. Veliki kremeni noževi, nađeni u Lastvi na granici Hercegovine i Crne Gore, pripadaju tipu dobro poznatom u karpatskoj i panonskoj oblasti, čije se porijeklo vjerovatno ima tražiti u južnoj Rusiji. U ovaj period spada i bakarna sjekira iz Tuzi koja pripada jednom tipu takođe poznatom na istom području. Najzad bušeni kameni čekići koji su dijelom mogli služiti i kao bojne sjekire, a pojavljuju se na širokim područjima Evrope u vezi s pokretima nomadskih stočara, takođe su poznati sa više nalazišta Crne Gore (Štedac kod Podgorice, Ćemenac kod Nikšića, Budimlje i Petnjik kod Berana).

Veoma značajnu pojavu u Crnoj Gori, kao i na cijelom Zapadnom Balkanu, predstavljaju utvrđena praistorijska naselja - gradine i sahranjivanje pod tumulima - humkama. Ove se pojave prate kroz cijelo metalno, bronzano i gvozdeno doba i tipične su sigurno u kasnije vrijeme za Ilire. U Crnoj Gori nalazimo ih u svim krajevima, s izvjesnim lokalnim odstupanjima u konstrukciji gradina i tumula i u načinu sahranjivanja. Neki od ovih nalaza, kao gradina Trijebač i jedan grob pod humkom sa istog mjesta kod Podgorice, možda pripadaju vremenu o kome je riječ, periodu prelaska iz neolita u metalno doba ili početku bronzanog doba. U tom slučaju ovi bi se nalazi vezivali za gore opisane istorijske događaje.

Razvijeno bronzano doba (oko 1500-1200. godine prije n.e.), predstavlja period mirne evolucije koja nastaje stabilizacijom poslije burnih događaja predhodne epohe. U Crnoj Gori poznat nam je izvjestan broj nalaza ovog vremena. Naselja imaju dominantan položaj karakterističan za gradine (Beran-krš, nastanjen još u neolitsko doba), ali mogu ležati i na riječnim terasama (Bijedići kod Bijelog Polja). Naselje Ćeret kod Ulcinja leži na obali isušenog Zoganjskog blata. U Crvenoj Stijeni pećinsko naselje ostalo je u upotrebi i u ovom periodu. Sahranjivanje se vrši pod humkama. Kultura ovog vremena ipak je još slabo poznata, jer nedostaju veći arheološki zahvati. Uglavnom se prema odlikama i oblicima keramike može smatrti da ova nalazišta pripadaju bronzanom dobu, ali se u tom okviru ne mogu vremenski bliže odrediti.

Posebno značajnu pojavu čine bronzane sjekire, među kojima se izdvaja tzv. albansko-dalmatinski tip. Ove sjekire imaju jako izvijenu oštricu, bušenu ušicu i ispod nje dodatak u vidu trna. Takve su sjekire dobro poznate iz Albanije, sa Primorja, ali dijelom i iz unutrašnjosti Crne Gore. Ovdje treba pomenuti nalaze iz Grdove gradine u Petrovićima, Zavrha kod nikšića, zatim iz Krajine, Spiča, Perovca, đe je nađena ostava (?) od 20 primjeraka, okoline Podgorice, Kolašina i Ostrelja (kod Bijelog Polja). Po svome tipu ove su sjekire orijentalnog porijekla i imaju najbliže analogije u Siriji i Palestini. Ipak, s obzirom na izvjesna odstupanja od prototipova, može se smatrati da su nastale pod uticajem tipova sa Istoka, vjerovatno donijetih trgovinom na jadransku obalu, a da su kasnije, prema tim uzorima, proizvođene lokalno u nekim današnje Albanije ili Crne Gore i odatle izvožene u druge krajeve.

Period prelaza iz bronzanog u gvozdeno doba obuhvata vrijeme oko 1200-800 godine prije n.e. To je vrijeme velikih pomjeranja plemena sa Balkana prema Egeji i Mloj Aziji poznatih pod imenom Egejske seobe. U to doba pada rušenje hetitske države, trojanski rat i poznati pohod tzv. Pomorskih naroda, koji dijelom dolaze sa Balkana, i stižu čak do Egipta đe ih je konačno porazio faraon Ramzes III (1196-1191 prije n.e.). Takođe je sigurno da su ova pomjeranja dovela i do novih kontakata, spajanja i sažimanja etničkih grupa poslije kojih se na yapadnom dijelu Balkana konačno pojavljuju formirani Iliri. Nejasno je zasada u kojoj su mjeri u ovim pokretima učestvovala i plemena koja tada naseljavaju Crnu Goru. Izvjesni metalni nalazi - bušene bronzane sjekire, tzv. keltovi, nađene u Crnoj Gori pripadaju toj epohi (Smrduša kod Nikšića, Kolašin, Budimlje kod Berana, grivna iz Rudeša kod Berana).

No nalaza je suviše malo da bi se moglo tvrditi da li su ih ovamo donijeli došljaci u toku pokreta Egejske seobe, ili su samo odraz jačih trgovačkih veza.

Ovom periodu pripadaju i crteži na stijeni iz okapine Lipci kod Risna. Ovdje su prikazani životinje-jeleni, vjerovatno psi i lovci. Po svom stilu i izvjesnim geometrijskim ukrasima, ovi nalazi mogli bi se pripisatzi kraju ove epohe (oko VIII vijeka prije n.e.). Oni se mogu dovesti u vezu s nekim kultnim mjestom - svetilištem pod vedrim nebom u području stare ilirske kuture.

Oko 800 godina prije n.e. otpočinje gvozdeno doba u pravom smislu riječi. Poslije perioda smirenja i stabilizacije, koji prati Egejsku seobu, ubrzo dolazi do jačanja plemenske aristokracije, formiranja većih i manjih plemenskih saveza koji konačno prerastaju u nove forme društvenih zajednica poznatih pod nazivom varvarskih država. U ovo vrijeme s punom sigurnošću na cijelom zapadnom Balkanu i u Crnoj Gori možemo govoriti već o ilirskim plemenima. Vrijeme oko 800. godine do IV vijeka prije n.e., u kome se na našoj jadranskoj obali razvije grčka kolonizacija, još se može pripisati praistoriji - gvozdenom dobu u užem smislu. U Crnoj Gori najvažnije arheološke objekte te vrste predstavljaju tumuli. koji su posebno ispitivani u Banjanima i Gotovuši kod Pljevalja. Nalazi iz ovih humki, oružje-koplja od gvožđa, zatim bronzani nakit, kopče, fibule, toke, grivne, imaju iste oblike kao u drugim krajevima Balkana nastanjenim Ilirima a posebno se vezuju za one iz grobova pod humkama na Glasincu u Bosni. Ovima su vrlo bliski i nalazi iz velikog dijela Albanije, što upućuje na veliko kulturno jedinstvo ilirskih plemena ovih krajeva u to doba. Za naredne vjekove već raspolažemo i izvjesnim podacima pisanih izvora te s IV vijekom prestaje praistorijska etapa u najstarijoj istoriji Crne Gore.


CRNA GORA U OSVIT PISANE ISTORIJE


ILIRSKA DRŽAVA

Tokom IV vijeka prije n.e. na našoj jadranskoj obali dolazi do stvaranja grčkih kolonija. Njihov je nastanak uglavnom vezan za kolonizatorsku aktivnost sirakuškog tiranina Dionisija starijeg. Starijem vremenu pripadala bi samo Knidska kolonija na Korčuli. Pored kolonija, kao naselja grčkih doseljenika, postojali su sigurno i trgovi-emporija, đe su Grci s domorocima razmjenjivali svoju robu. Može se pretpostaviti da se jedan takav emporij nalazio u Budvi (antičkoj) koju pominje još Sofokle u V vijeku prije n.e.

Prodor Kelta ili Gala, za koje se zna da su u IV vijeku preko jadranske obale iz Italije prodrli do Panonije, nije u Crnoj Gori ostavio vidnih tragova. Kelti se ovdje nijesu zadžavali. Na njihov uticaj upućuju samo izvjesni oblici nakita, osobito fibule koje podražavaju keltske oblike, vjerovatno predstavljaju domaće proizvode, rađene po keltskom uzoru. Naprotiv, od IV vijeka već sa sigurnošću možemo govoriti bar o nekim ilirskim plemenima koja pominju izvori. U Crnoj Gori poznata su nam sljedeća ilirska plemena: Ardijei, Plereji, Enhelejci, Labeati, Dokleati, Autarijati i možda Pirusti. Granice ovih plemena nijesu uvijek potpuno sigurne, a izgleda i da su se mijenjale tokom vremena. Tako Ardijee spominje Strabon najprije oko Neretve, prema ostrvu Hvaru, ali ih zajedno sa Plerejima vezuje i za područje od Neretve do Boke. U doba Ilirskih ratova oni igraju vidnu ulogu u sjevernoj Albaniji, dok ih 135. godine Rimljani preseljavaju u unutrašnjost. Ove kontradikcije mogu se vjerovatno objasniti postepenim širenjem imena Ardijea, u vezi sa stvaranjem većeg plemenskog saveza, a možda i Ilirske države. Geograf Pseudo Scilaks (Pseudo Sculax) pominje Enhelejce kao gospodare Rizonskog zaliva (Boke Kotorske). Oni su se svakako protezali daleko na jug. Labeati su živjeli oko Skadarskog jezera (Lacus Labeatis). Tit Livije pominje da se u njihovoj zemlji nalazio Skadar (Scodra) i Medun (Meteon). Nejasan je njihov odnos prema Dokleatima čije ime nosi antička Duklja (Doclea). Jedan natpis iz Rimskog doba otkriven u Banjanima pominje Gaja Epikada (Caius Epicadus), koji je bio jedan od prvaka (Princeps) Dokleata, što znači da im je pripadala i ova oblast. Autarijati čije se ime vezuje za planinu Taru, živjeli su po Pseudo-Skilaksu sjeverno od velikog jezera koje se obično izjednačuje sa Skadarskim. Za njih znamo da kasnije prodiru čak u Donje Pomoravlje (Strabon), dok ih je, po Diodoru, krajem IV vijeka prije n.e., Kasandar naselio napodručju oko planina Orbela (Belasica). I ovdje se može računati kako sa pomjeranjem plemena tako i sa širenjem njegovog imena u vrijeme najveće moći, vjerovatno u vezi s formiranjem plemenskog saveza. Što se pak tiče Pirusta, po nekim indicijama moglo bi se, uz ogradu, pretpostaviti da su naseljavali djelove Crne Gore oko Pljevalja.

U vremenski isti period treba uklopiti i cjelokupnu istoriju Ilirske države, kao najviše društveno-političke organizacije starih Ilira. U tom okviru izdvaja se najprije formiranje ilirske države na južnom dijelu Balkanskog poluostrva, u današnjoj južnoj Albaniji, a, kasnije, razvitak države vezane za sjevernu Albaniju i Crnu Goru. Ova posljednja etapa ilirske države dovedena je u vezu s plemenom Ardijea, i pojavom nove dinastije Agrona, Pleuratova sina. Nesumnjivo je da pomenuta država stoji iznad nivoa saveza plemena, dok, s druge strane, pokazuje i neke specifičnosti koje je izdvajaju od klasičnog tipa robovlasničke države starog vijeka: grčkog polisa, helenističkih država i Rima. Njenu najpotpuniju definiciju dala je F. Papazoglu, koja je oprijedjeljuje kao "skup gradova i većih i manjih plemenskih zajednica, koje u malom imaju istu složenu strukturu". Elementi države koje u ovoj zajednici nalazimo su naslijeđena vlast i dogovarajući položaj članova kraljevske dinastije, vezivane za izvjesne vodeće ličnosti ("principes"), koje su, po našem mišljenju, vodeće ličnosti plemenskih zajednica, kao i postojanje poreza. S druge strane, nedostatak stabilnosti granica "državne zajednice" kao i nepostojanje unutrašnje administrativno-teritorijalne podjele - ukazuju na nestabilnost, zavisnu od još uvijek snažnih plemenskih ilirskih organizacija, s jakim separatističko-lokalističkim težnjama, koje se, tek tu i tamo i pod određenim uslovima uključuju u državnu, višu organizaciju.

Formiranje prve Ilirske države teritorijalno određene područjem južne Albanije, povezano je s kraljem Bardilisom i njegovim nasljednicima. Tek kasnije, tokom III vijeka prije n.e. centar države transportuje se ka sjeveru. Iako danas postoji mišljenje o neposrednom kontinuitetu u razvitku ilirske države između ova dva perioda, potrebno je voditi računa o velikim perturbacijama, nastalim oko prelaza IV u III vijek, dijelom u vezi s istorijskom ulogom kralja Pira koji je, izgleda, vidno uticao na dalji razvoj ilirske države.

Prve podatke o ilirskoj državi s centrom transportovanim ka sjeveru nalazimo tek u vrijeme vladavine Agrona, Pleuratovog sina, koji intervenišući u sukobu između makedonskog cara Demetrija i Etolaca, staje na stranu Makedonaca i pobjeđuje Etolce. Od tog vremena istorija ilirske države okarakterisana je stalnim taktiziranjem u sukobima pojedinih balkanskih država i Rima, s težnjom da u ovoj situaciji izvuče maksimalnu korist. S druge strane, Rim je, shvatajući ulogu i značaj ilirske države na Balkanu, vodio prema njoj sistematsku politiku s krajnjim ciljem njenog definitivnog uništenja a uz stvaranje izvjesnih, povremenih kompromisa.

Prvi istorijski pomen Argona, i nove Ilirske države u rimskim izvorima (osobito Polibije, Apijan, Dion Kasije i Tit Livije) vezuje se kako je već podvučeno, za pobjedu nad Etolcima. Odmah zatim poslije Agronove smrti, njegova udova Teuta preuzima napade na Isu (Vis), Apoloniju, Dirahijon (današnji Drač) i Korkiru (Krf), đe vlast prepušta svom vojskovođi Dimitriju Hvarskom. U takvoj situaciji, grčki gradovi pozvali su u pomoć Rimljane. Poslije neuspjele misije braće Korunkana na Teutinom dvoru i ubistva jednog od ovih poslanika, Rimljani su 229. godine prije n.e. preduzeli vojnu intervenciju kojom od ilirske agresije oslobađaju grčke gradove. Tom prilikom Dimitrije Hvarski stao je na stranu Rimljana. Prilikom zaključenja mira 228. godine prije n.e. ilirska država praktično je izgubila najveći dio svog područja. Istovremeno zaključeno je da Iliri ne smiju s više od dva broda ploviti južno od Lješa (Lisos), čime se konačno željelo stati na put miješanju ilirske države u borbe i sukobe u jugozapadnom dijelu Balkana. Ovako sklopljen ugovor nije međutim urodio plodom. Dimitrije Hvarski postao je ubrzo eksponent Ilira, pošto je oženivši se Teutom, Agronovom udovom, postao tutor nasljednika ilirskog prijestola Agronovog sina Pinesa, sporazumijevši se istovremeno sa Skerdilaidom, Agronovim bratom. U daljim rimsko-makedonskim sukobima, poslije prodora Ilirskih brodova do Pilosa u Makedoniji, Rimljani 219 g. prije n.e., ponovo preduzimaju akciju protiv Ilira. Poslije ovoga poduhvata Dimitrije Hvarski konačno bježi u Makedoniju dok Skerdilaid definitivno prelazi na stranu Rimljana, zajedno sa svojim sinom i nasljednikom Pleuratom: tako 217. godine prije n.e. oni prodiru do Lihnida (Ohrid) i Pelagonije, dok 214. godine prije n.e. makedonski kralj Filp V lukavstvom zauzima Lisus i izgleda nameće svoju vlast nad cijelim područjem do Skadra. Sukobi se nastavljaju i poslije 205. g. prije n.e., datuma poslije kojega se kao jedini Ilirski vladar pojavljuje Skerdilaidov nasljednik Pleurat, koji i dalje, kao saveznik Rimljana, s promjenljivom srećom, nastavlja kroz dugi niz godina vođeno ratovanje. Tako mirom u Tempe (197. godine) Pleurat pod svoje okrilje ponovo dobija područje Lihnida, dok 189. godine prije n.e. opet pustoši etolsku obalu.

Oko 180. godine prije n.e. na ilirski prijesto stupa posljednji veliki ilirski vladar Gencije. Njegov dolazak na vlast, vezan je s pacificiranjem raznih protivnika, vođa regionalnih plemenskih zajednica, među kojima se pominje i jedan član porodice Epikada, možda jedan od plemenskih starješina Dokleata, kao i Gencijev brat Pleurat. Prijestonica Gencijeve države nalazila se u Skadru. U vrijeme njegove vladavine obnavlja se sukob sada ojačane Ilirske države s Rimom. Gencije je bio u mogućnosti da otkloni razne intrige grčkih gradova koji su ga optuživali za gusarske napade na grčke gradove na jadranskoj obali i da vodi tajne pregovore s novim makedonskim vladarom Persejom. Kada je 171. godine prije n.e. izbio novi rat između Rima i Makedonije, on se nalazio na rimskoj strani.

U toj situaciji Gencije je zauzeo kolebljiv stav, te je poslije prvih lokalnih makedonskih uspjeha, stupio u pregovore s Persejom. Ovakvo držanje ilirskog kralja dalo je povoda Rimljanima da protiv njega preduzmu oružanu akciju. Godine 168. prije n.e. razbijena je Gencijeva vojska, dok, očigledno, separtističke težnje pojedinih ilirskih plemenskih zajednica i gradova dovode do raspada njegove države. Pošto se i njegov brat Karavancije zajedno s članovima Gencijeve porodice predao Rimljanima u Meteonu (današnjem Medunu), Gencije je definitivno poražen. Rimski konzul i komandant u ovom ratu Lucije Anicije ( L. Anicius), koji je u Rimu proslavio trijumf nad Ilirima, sazvavši u Skadru predstavnike Ilira, diktirao je, u stvari, uslove mira o čemu nam podatke pruža Livije. Ilirska država podijeljena je tada u tri regije: oblast Lješa, Labeata, i područje Agrovinita, Rizonita i Olcinijata s njihovim susjedstvom. Tom prilikom Rimljani su istakli i svoju želju da Iliri budu slobodni, dok je posebna autonomija pružena stanovnicima Ise (Visa), Taulantima, Pirsurstima, Rizonitima i Olcinijatima, kao i Daorsima, očigledno gradovima i plemenima koji su vrijeme rata protiv Gencija svojim otpadništvom išli na ruku rimskom osvajanju.

Nema sumnje da su Rimljani uspješnim ratom 168. godine definitivno razbili otpor ilirskih plemena i njihove države. Međutim, uprkos tome je isto tako nesumnjivo da je rimska politika ozbiljno vodila računa o specifičnim uslovima Ilrije i njenih plemenskih odnosa Na to ukazuje i sam fakat davanja određenih, većih prava Gencijevim protinicima, kao i izdvajanje triju regija. Njihovo postojanje potvrđeno je između ostalog i kovanjem novca grada Lješa, oblasti Labeata i konačno Daorsa u vremenu poslije 168. godine. U tom pogledu je posebno zanimljiva pojava Balajosa, poznatog po novcima kovanog na Hvaru i u Risnu, pri čemu ovu ličnost risanske emisije novca obilježavaju kao kralja Balajosa. Vrlo je vjerovatno da on predstavlja jednog od vodećih plemenskih sarješina iz Gencijevog vremena , koji je nešto kasnije čak uspio da uzme titulu kralja. Nije isključeno da Balajosa treba izjednačiti s jednim od istaknutih Gencijevih saradnika, Belom, koga pominje Livije, navodeći da ga je Gencije u vrijeme svoga poraza u ratu s Rimljanima poslao na pregovore s Anicijem.

Poslije 168. godine nesumnjivo se na ilirskom području mogu pratiti i dalji sukobi s rimskom vlašću, uprkos odlučnoj Anicijevoj pobjedi. Tako znamo za dalje pljačkaške akcije Ardijea i Plereja, koje su konačno završene 135. godine prije n.e. akcijom konzula Fulvija Flaka ( Fulvius Flaccus), poslije koje je izvršena i deportacija Ardijea u unutrašnjost zemlje. U građanskom ratu između Cezara i Pompeja, najveći dio područja zapadnog Balkana i primorskih gradova stao je na Pompejevu stranu. Poslije ugovora između trijumvira Brundisiju (40 g. prije n.e.), cjelokupno područje potpalo je pod jurisdikciju Oktavijana, kasnijeg Avgusta.

O kulturi ovog vremena na teritoriji Crne Gore pružaju nam podatke arheološki nalazi. Tako zidine starog Meduna kojima su slične i one u Risnu u koje se Teuta sklonila u vrijeme rata s Rimljanima. I neki ostaci gradskih bedema u Ulcinju pripadaju jednom vrlo karakterističnom tipu konstrukcije koji se može datirati u III vijeku prije n.e., a nastao je pod uticajem grčkih i epirskih oblika gradnje. Značajna je i nekropolja u Gostilju kod skadarskog jezera u oblasti Labeata, koja, po novcima u njoj nađenima, pripada dobu Gencijeve vladavine i neposredno kasnijem periodu. Predmeti nađeni u grobovima pokazuju jak uticaj grčke materijalne kulture, pored lokalnih oblika, osobito nakita.


CRNA GORA U DOBA RIMSKOG CARSTVA

Kada je, poslije dalmatinsko panonskog ustanka ( 6-9 godine n.e.) prvobitni Ilirik podijeljen u dvije provincije: Panoniju i Dalmaciju, ušla je teritorija Crne Gore u sastav carske provincije Dalmacije kojom je upravljao carski legat ( Legatus Augusti pro praetore). U okviru izdvajanja triju sudsko-administrativnih regija-konvenata u provinciji Dalmacije, Crna Gora je pripala naronskom konventu sa sjedištem u Naroni (Vid kod Metkovića). Plinije stariji dao je podatke o teritoriji pojedinih plemena u ovoj provinciji ( civitates) kao i o broju njihovih bratstava (decuriae). O etničkoj slici stanovništva u Dalmaciji i posebno u Crnoj Gpri pružaju nam podatke pisani i izvori, naročito epigrafski spomenici.
Pada u oči da se u cijeloj Dalmaciji, a to važi i za Crnu Goru, osjeća izvjesno dvojstvo između primorske zone i njenog neposrednog pozađa i unutrašnjosti zemlje: na prvom području romanizacija je znatno jača, osobito u velikim priobalskim gradovima i u Duklji, dok se u unutrašnjosti mnogo žilavije održava starosjedilački ilirski element, što dolazi do izraza u ličnim imenima i materijalnoj kulturi. U priobalskoj zoni Rimljani su formirali naselja rimskih građana. (Oppida civium Romanorum) u Rizonu (Risnu), Butui (Budvi), Acruviju (U Boki Kotorskoj) i Olciniju (Ulcinju), od kojih neka, kao Risan, kasnije dobijaju druge forme rimske gradske samouprave. Takav je slučaj i sa Dokleom (Duklja) i nekim gradovima u unutrašnjosti, osobito Municium S... (vjerovatno Splonum) u Kominima kod Pljevalja. U romanizaciji provincije vojska je igrala neznatnu ulogu, pošto je već tokom I vijeka n.e. Dalmcija postaje provincia inermis - bez stalne vojne posade.

Pored doseljenih rimskih građana i nejednako romanizovanih domorodaca, bilo je i stranaca, osobiti Grka. Zanimljivo je da je broj robova u cijeloj Dalmaciji, s izuzetkom velikih priobalskih gradova kao Salone, Iadera (Zadra) i dr. relativno mali. Često su robovi vezani za kuću i kućne poslove. Održava se izvjesna autonomija domorodačkog stanovništva. Na već pomenutom natpisu iz Riječana domorodac Gaj Epikad označen je kao prvak Dokleata (Princeps Docleatium) dok je Agir, Epikadov sin ( Agirro Epicadi filius) obilježen kao prvak kastela (castellum) Salthua. Termin kastel svakako obilježava lokalnu formunaselja u ovim krajevima.

O privrednoj strukturi Provincije podatke nam pruža spis Expositio totius mundi. Naročito se ukazuje na bogatstvo rudnim blagom, osobito gvožđem, bogatstvo drvetom za građu, dok pomen sira upućuje na razvoj stočarstva. Izvjesne podatke o ekonomici imamo i sa teritorije Crne Gore. Tako je poznat bio dokleatski sir. Uprkos bogatstvu rudom nemamo zasada direktnih podataka o rudarstvu u Crnoj Gori. Međutim o tome indirektno govore podaci da su Rimljani u erdeljske zlatne rudnike preselili kao specijalizovane rudare ljude iz provincije Dalmacije, među kojima je bilo Pirusta i onih iz Splonuma. Epigrafski i arheološki spomenici potvrđuju postojanje velikih posjeda (tzv. Fundus) kao i poljoprivrednih gazdinstava ( villae rusticae). Veliki Fundus nalazi se na Trebišnjici kod Kosijereva, neposredno pored granice Hercegovine i Crne Gore. Poljoprivredna gazdinstva postojala su u Petrovcu na moru (Mirište), na Prevlaci u Boki Kotorskoj, možda i u Brčelima u Crmnici. Na jednom natpisu iz Kolovrata kod Prijepolja, koji je ulazio u sastav teritorije Municipija kod Pljevalja, spominje se oslobođenik s titulom vilicus-upravnik imanja, što potvrđuje da je i ovdje postojalo takvo gazdinstvo.
O zanatima u provinciji posebno u Crnoj Gori, podatke nam opet pružaju natpisi. Znamo da je u Dokleji postojao esnaf zanatlija koji su obrađivali drvo, metal ili kamen ( Collegium fabrum), a možda i esnaf kovača ( ferrarii). Takođe su postojale i domaće ciglane, iako je opeka dovožena i iz Italije iz poznate ciglane Pansiane (Figlina pansiana). Žig Docl. na opekama navodno nađenim u Spužu ukazivao bi na domaću Doklejsku radionicu, a žigovi MR i PAS, na opekama iz Pljevalja vjerovatno upućuju u istom smislu.

Na teritoriji Crne Gore zabilježena su u antičkim izvorima i dva važna rimska puta koji su prelazili preko nje. Njih pominje Pojtingerova tabla ( Tabule Peutingeriana) i Antoninov itinerar (Itinerarium Antonini). U pitanju su dvije grane puta koji se spuštao sa sjevera duž jadranske obale, te se kod Narone dijelio u dva kraka od kojih je jedan išao obalom a drugi kroz unutrašnjost, da bi se ponovo spojili u Skadru ( Scodra). Iako se dva mjesta koja se na ovim putevima pominju ne mogu identifikovati s punom sigurnošću, nesumnjivo je da se Bersumno nalazio kod Podgorice (Ribnica), Anderba kod Spuža, dok se Sallunto pomenut u izvorima ima izjednačiti sa Salthua kod Riječana, odakle se odvajao put ka Boki Kotorskoj. Trasa ovih puteva potvrđena je i nalazima miljokaza u Tuzima, na Cijevni, Trešanici, zatim u Kusadana, dok su tragovi puta konstatovani u Trubjelama i Podbožuru kod Nikšića. Što se pak tiče priobalskog puta, pravac njegove trase vjerovatno oprijedjeljuju arheološki nalazi između većih gradova rimskog doba, kao u Vranovićima i Lastvi U Grblju i u Zoganju kod Ulcinja. Nesumnjivo je da su i druge prirodne komunikacije Crne Gore predstavljale pravce rimskih puteva, ali se o tome malo zna. Svakako je važan put vodio od Nikšića preko Pljevalja ka Sandžaku. U Ćićijama i Otalovićima kod Pljevalja nađeni su rimski miljokazi.

O duhovnom životu na teritoriji Crne Gore u doba rimskog carstva, osobito nam govore natpisi i spomenici posvećeni raznim božanstvima. I ovdje dolazi do izraza snaga domorodačkog elementa. Kult zmije, svete životinje Ilira potvrđen je predstavama na srebrnim pločama iz Gostilja, a ilirski konjanik-Bog Medaur, natpisom iz Lambeze u Africi koji to božanstvo pominje kao zaštitnika Risna. Bilo je i drugih ilirskih božanstava kao Diana Candaviensis na jednom natpisu iz Dokleje. Postoji i tzv. interpretatio romana, izjednačenje domaćih božanstava s njima sličnim rimskim. Takav je možda slučaj Herakla, a svakako Merkura u Dokleji. Posebno mjesto zauzima krilati genije prikazan na spomenicima iz Komina kod Pljevalja. Pored toga, poštovana su, osobito u gradovima i uobičajena božanstva zvaničnog rimskog Panteona. Jupiter, Junona, Venera i dr. Orijentalni Bog mitra poštovan je u svtilištu pod vedrim nebom na Lever Tari. Zanimljivo je da iz Crne Gore nijesu poznati spomenici Silvana kao romaniziranog ilirskog božanstva, vrlo često u Dalmaciji. Činjenica je da je ovo božanstvo poštovano u neposredno susjednom kraju (Močići kod Cavtata), upućuje da se u Crnoj Gori mogu očekivati njegovi spomenici.

U doba rimske dominacije razvio se u Crnoj Gori izvjestan broj gradova o kojima podatke crpimo iz arheoloških iskopavanja i epigrafskih spomenika. Najvažniji od njih bili su:

DOCLEA (Dokleja) - današnja Duklja na ušću Zete. Ovo je jedan od najznačajnijih gradova rimskog doba na teritoriji Crne Gore. Postao je municipij u vrijeme dinastije Flavijevaca. O tome govori česta pojava rimskog rodovskog imena Flavija (Flavii) na natpisima Dokleje, kao i činjenica da se kao ime rimske tribe kojoj pripadaju građani ovog grada javlja Kvirina (Quirina), kojoj pripadaju i Flavijevci. Među značajnijim ličnostima Dokleje pominje se Mark Flavije Fronto, koji je obavljao razne funkcije i u Naroni, Epitauru (Cavtatu), Risnu i Skadru. Njegovom sinu bila je podignuta i konjanička statua na doklejskom forumu. O sastavu stanovništva grada, zanatskim udruženjima i značaju Dokleje bilo je već govora. U V vijeku grad je bio i sjedište episkopije. U etničkom sastavu samog grada mali je broj domorodaca koji su poslije romanizacije sačuvali svoja domaća imena. Naprotiv na teritoriji municipija, van Dokleje, ilirski elemenat ostaje jači, što se vidi takođe iz natpisa osobito iz Vuksan-Lekića. Nizom arheoloških istraživanja, koja su i danas u toku, utvrđen je areal grada, s bedemima i glavnim ulicama, konstatovano je i postojanje foruma s nizom javnih građevina, kao bazilike, hramova, termi i drugih objekata. Takođe su istraživana groblja nekropole pored grada s grobovima iz rimskog i kasnijeg hrišćanskog doba.

RHISINIUM - Risan. Grad koji je najprije bio oppidum civium Romanorum, cvjetao je i u rimsko doba, možda i ako kolonija, našta ukazuje nesigurni natpis iz Rogatice koji pominje koloniju Ris...(možda Risan). Natpisi iz Risna i okoline pominju tribu Sergiju i italski rod Statia (Statii). Rimski grad nalazio se na desnoj obali rijeke špilje, u polju Carina, ispod Gradine. Izvan ovog Areala, đe su nađeni značajni djelovi arhitekture i drugi arheološki objekti kraj puta Risan - Nikšić, svakako i kraj stare rimske trase, nalazila se vila sa izvanrednim mozaicima koja je samo dijelom ispitana.

ACRUVIUM (ili Agruvium). Nejasan je položaj ovog grada koji kao i njegove stanovnike Agravonite spominju već Tit Livije i Plinije. Lokacija grada tražena je kod Kotora (Dekatera), no i zalivu Trešta (Bigovo), đe postoje znatni rimski ostaci. Etimološki, s imenom Agruvija pojedini naučnici dovodili su u vezu ime Grbalj.

BUTUA - Budva. O ranijoj istoriji ovog grada bilo je govora u prethodnom izlaganju. Nesigurno je da li je grad, najprije Oppidum civium romanorum, kanije bio i municipij. Među imenima na nadgrobnim spomenicima ima i domorodačkih-ilirskih. O topografiji antičkog naselja zasada nemamo podataka.

OLCINIUM - Ulcinj. Iako se grad pominje već i ranije, čak u doba propasti Gencijeve države arheološki se još uvijek ništa ne zna o kolekciji i izgledu Olcinija.

MUNICIPIUM S... (Splonum?) u Kominama kod Plevalja. Među samoupravnim gradovima rimskog doba na teritoriji Crne Gore ovaj je svakako najbolje poznat. O njemu nam najviše podataka pružaju epigrafski spomenici. Najprije se može identifikovati sa Splonumom, po natpisu Ulpija Gelijana (Ulpius Gellianus>) iz Komina koji pominje ovaj grad i po oštećenom natpisu Publija Elija Piadomena Karvanija (P. Aelius Piadomenus Carvanius) iz Kolovrata kod Prijepolja koji svakako pripada teritoriji ovog municipija. Grad je vjerovatno postao municipij u vrijeme Antonina Pija. Brojna ilirska plemena koja se kao nadimci pojavljuju na natpisima uz rimska gentilna imena, osobito Aurelija (npr. Apro, Ana, Cato, Panto, Pritano, Vendo) i dr., čak i kod opštinskih funkcionera, ukazuju na jako održavanje ilirskog domorodačkog elementa u ovom zabačenom kraju provincije Dalmacije, čak i u vrijeme pune romanizacije. U tom smislu ukazuju i nadgrobni spomenici s predstavama (krilati genije) i stilskim odlikama koje upućuju na postojanje domaće klesarske radionice. Iskopavanja vršena u toku posljednjih godina dala su značajnih podataka pogotovu o nekropolama-grobljima i tipičnim oblicima grobova, vezanim za starosjedilački element.
Prema arheološkim nalazima i podacima izvjesnih natpisa koji pominju dostojanstvenike vezane funkcijom za rimsko uređenje municipija, moglo bi se pretpostaviti i postojanje takve vrste gradova u okolini Berana, a možda i Bijelog Polja. O tome, zasada nema sasvim pouzdanih podataka.

O Crnoj Gori u kasnom rimskom dobu nemamo puno podataka.
Poslije reformi cara Dioklecijana 297. ili 305-306. godine, izvršena je potpuna administrativna reorganizacija rimskih provincija. Tako je rimsko carstvo bilo podijeljeno na 4 prefekture, koje se dalje dijele na dijaceze, a ove na provincije. U to doba, teritorija Crne Gore uklapa se u provinciju Prevalis (Praevalis) koja je najprije pripadala mezijskoj dijecezi, od oko 396. godine dijecezi Makedoniji, a od oko 400. godine Dakiji. Poslije podjele carstva na Istočno i Zapadno, 395. godine, Prevalis je priključen Istočnom carstvu. Granice provincije protezale su se ka jugu do rijeke Mati, na zapadu od Boke Kotorske preko Krivošija do sliva Pive i Tare, na istoku do planine Šare, Drima i Ibra, dok sjeverne granice ostaju uglavnom nejasne. Administrativni centar provincije bio je u Skadru ( Scodra). Na čelu uprave nalazio se Praeses viteškog reda.

U posljednjim vijekovima rimske dominacije i početkom perioda Istočnog Rimskog Carstva, provincija doživljuje znatnu ekonomsku i političku krizu. Poslije devalvacije novca, koju je izvršio Dioklecijan, poreski sistem sa plaćanjem u naturi pridonio je sve jačem vezivanju zemljoradničkog stanovništva za zemlju. Reforme poreskog sistema, koje je izvršio Anastasije (491-518), sa sakupljanjem poreza u novcu stvorile su još veće teškoće u nesigurnim i nesređenim prilikama epohe te se postavlja pitanje, da li su uopšte mogle biti u praksi sprovedene.

U ovo doba spadaju i poznati pohodi Zapadnih i Istočnih Gota koji su nesumnjivo prošli Balkanom i morali dodirnuti i Prevalis, iako o tome nemamo zasada pouzdanih podataka.

Hrišćanstvo kao religija, koja tokom vremena dobija sve značajniju ulogu, počelo je i na Dalmaciji i na teritoriji Crne Gore - Prevalisa da ostavlja dublje tragove osobito od IV vijeka. Crkveni dostojanstvenici ovog područja, vjerovatno vezani najprije za arhiepiskopiju u Skadru, poslije vezivanja Prevalisa za Prefekturu istočnog Ilirika, naročito za vlade Teodosija Velikog (379 - 396), potpadaju pod jurisdikciju solunskog Egzarha, a u vrijeme Justinijana (527-565), poslije osnivanja arhiepiskopije u Justinijani Primi ( Iustinianana Prima), pod njenog arhiepiskopa. Vjerske raspre i promjene u jurisdikciji nalazile su svoj odraz i u ovim krajevima.

U ovakvim prilikama i odnosima teritorija današnje Crne Gore dočekuje period naseljavanja Slovena i prelaz na novu veliku istorijsku etapu.

 
Scoring disabled. You must be logged in to score posts.
Anonymous
(Login KING_4)

Re: CRNOGORSKI KRALJ NIKOLA - SRBIN NAJVE&#262;I

No score for this post
January 8 2006, 9:50 PM 

alo Zvek,lakse malo sa anti-srpskom histerijom,tvoje misljenje je tvoje misljenje i ja ga mogu postovati i uvaziti ili ne,ali tolika mrznja prema svemu sto je srpsko pa to stvarno vec postaje mucno i ogavno,smiri se malo i upristoji,ja kao Srbin vama Crnogorcima zelim sretan put u nezavisnost,ali ostavi mi MAJKU SRBIJU na miru kao sto mene uopste neinteresuje sta se tamo kod vas desava tako i tebe nebi trebalo da interesuje ni Srbija,nemoj vise SRBIJU u usta uzimati,a vi kada se odcepite pravite kineski zid prema nama slobodno,uvedite nam po 8 viza za ulazak i jos 10 za izlazak,ja i onako od 1990 nisam krocio nogom u CG i obavezno ali obavezno povedite svoje CISTE-NE POLUTURKE CRNOGORCE SA SOBOM KOD VAS KADA SE ODCEPITE,AKO NE POSLACEMO VAM IH MI,a posle toga mozemo prekinuti i diplomatske odnose,uopste me neinteresujete niti vas mrzim,ali ni volim bas me briga za vas ali SRBIJU oistavi vise na miru
CAST SVAKOME,ALI NEMOJ VISE VREDJATI SRBE I SRBIJU-HVALA

 
Scoring disabled. You must be logged in to score posts.
Zvek_Zivi_Cetinjanin
(Login Zvek_Zivi_Cetinjanin)

Re: CRNOGORSKI KRALJ NIKOLA - SRBIN NAJVE&#262;I

No score for this post
January 11 2006, 7:29 AM 


Gavro Vuković je rekao Ristiću 1890. godine: "Kralj Milan niti je Srbin, niti je Obrenović"


Mađarska, međutim, nije željela da izruči Aleksandra Karađorđevića, ali mu je ona sudila, i to tek 1870, i oslobodila ga, u nedostatku dokaza. Mihailo nije imao nasljednika pa ga je naslijedio maloljetni sin Miloša Jevremovog Obrenovića - Milan, umjesto kojega su, do 1872. vladali Namesnici (Blaznavac, Ristić, Gavrilović). Milan, sin strankinje, Marije Katardži, koja se odmah poslije porođaja razvela od Miloša Jevremovog Obrenovića, živio je skoro deset godina na dvoru rumunskoga kneza Kuze, ljubavnika svoje majke.
Iz Bukurešta Milan je poslat u Pariz, đe je živio u domu svojega vaspištača Francuza Hijeta. Kad je Mihailo ubijen, tek onda je Milan doveden u Beograd, sa Hijetom, ali je ovaj ubrzo umro. Zato Milan nije znao dobro srpski, nego mu je pridodat Dubrovčanin Medo Pucić da ga podučava. Karađorđevićima je po Ustavu iz 1869, čl. 10. zabranjeno zauvijek da mogu doći na srpski prijesto ("Nikada ne može biti izabran za kneza srpskog niko od familije i potomstva Karađorđevića na koje je bačeno prokletstvo narodno").
Dakle, Obrenovići (koji nijesu bili ni Obrenovići, a Gavro Vuković je rekao Ristiću da kralj Milan nije bio ni Srbin), ili nijesu imali nasljednika, ili nijesu mogli da vladaju zbog maloljetnosti, ili su ih u Rusiji smatrali austrofilima i na njih se ruski carevi nijesu mogli osloniti. (Miloš Obrenović bio je sin siromašnog seljaka Todora Mihajlovića. Njegova mati Višnja bila je prvi put udata za Obrena Martinovića iz Brusnice a sa drugim mužem, pomenutijem Todorom, imala je dva sina: Milana i Jakova i kćer Stanu. Miloš je po očuhu uzeo prezime Obrenović. Ovu i razne druge korisne informacije o Srbiji uzeli smo iz komentara Milana Ž. Živanovića uz knjigu Barbanti Brodana, Garibaldinci na Drini, Beograd (1953, str. 303). Gavro Vuković je rekao Ristiću 1890. godine:"Milan niti je Srbin, niti je Obrenović. Otac mu je Moldavac, a mati Vlahinja. Ni jedne kapi u njegovim žilama srpske nema, slje(d)stveno, on je stranac kome ste vi dali dinastično ime Obrenović. Kad ste već htjeli stranca, mogli ste uzeti princa od koje vladarske kuće, ma koje bilo na strani, nego ste njega poobrenovićili, tek da je teže srpskom narodu!" ("Memoari", str. 476.).
Osim toga, niko od njih nije imao takav autoritet kakav je i 1869. a pogotovo 1879. imao knjaz Nikola. Ovo je priznao i Pašić, rekavši Gavru Vukoviću 1890. godine: "Knjaz Nikola je danas najviše autoritet na slovenskom jugu, pa u svom interesu treba da se javlja dobrom ovome (srpskom - p.n.) narodu, a narod će mu se boljim odazvati".
Rusija nije imala snage da oćera Švabe iz Bukurešta i Atine, kasnije i iz Bugarske, ali je zato smatrala da može da tipuje na Crnu Goru kao voditeljku oslobodilačke borbe na Balkanu.

--------------------------------------------------------------------------------
3. A UGLED CRNE GORE STALNO JE RASTAO...


A ugled Crne Gore stalno je rastao. Knjaz Nikola, za kojega se i njegov otac, veliki vojvoda Mirko, plašio da će biti "mekov", prozvan je "carem junaka". Slavnoj pobjedi svojega oca Mirka na Grahovcu 1858, dodao je svoju ličnu pobjedu na Vučjem dolu (28.VII 1876), jer je neposredno rukovodio i pripremama za bitku i njenim razvojem, čuvajući živote svojijeh boraca a nanoseći, istovremeno, ogromne gubitke neprijatelju, u ljudstvu i materijalu. Ova je bitka inspirisala i Tenisona za sonet Montenegro (1877) i Gledstona za apoteozu Crnoj Gori. Oba ova djela često su preštampavana i prevođena.
Kad je knjaz Nikola poslao emisare na neke dvorove, da ispitaju: da li se velike sile slažu da on, potonje godine XIX vijeka povisi svoju titulu u Kraljevsko Visočanstvo Veliki Knjaz, vojvoda Gavro Vuković, kao ministar spoljnih poslova (1890-1905), poslat je u Pariz. Tada je predsjednik Francuske Republike bio Lube, a Gavro je već bio grand officier de la Legion d onneuere, pa je i po tome bio pogodna ličnost za tu svrhu. Lube ga je dočekao svečanije i srdačnije nego se Vuković nadao, jer je jedno Predsjednik Republike a drugo ministar, bilo odakle da dolazi. Razlog je bio ovaj. Francuska je, u strahu od njemačke opasnosti zbog Rura i Sara, sklopila 1893. savez sa Rusijom. Ali Italija, kao susjedna romanska država, držala se tada sa Njemačkom. A Jelena Petrović, udata za Viktora Emanuela III, postala je italijanska kraljica ubrzo poslije udaje, jer je ubijen kralj Umberto.


Izlaskom na more, Crna Gora je vratila posjed koji je imala još za arhonta Petra i svetog Vladimira


Viktor Emanuel i knjaz Nikola bili su u harmoničnim odnosima. Zato je Lube molio vojvodu Gavra da knjaz Nikola, preko šćeri i zeta, utiče na Italiju da se zbliži sa Francuskom. A Gavro je, vraćajući se iz Pariza, i inače planirao da ode u Rim istim navedenim poslom. Njegova misija je uspjela i Viktor Emanuel i kraljica Jelena učinili su trijumfalnu posjetu Parizu! "Njihov doček bio je pravi delirijum narodnog oduševljenja. Takvog dočeka Pariz nije nikome do ovog vremena učinio. Ni caru Aleksandru III nije takav doček bio, kad je prvi put dolazio, poslije zaključenja saveza između Francuske i Rusije!"
Takvo rešpektovanje Crne Gore u Rusiji, Francuskoj, Engleskoj i Italiji, uticalo je i na Srbe u Vojvodini.
Jagov Ignjatović je svoju Slavu crnogorstva napisao ranije, pod uticajem Druge Omer-pašine godine (1862) u novosadskoj "Slozi".
Poslije "veljega rata" (1876-7, Berlinski kongres je čl. 26. obavezao velike sile, ne da priznaju nezavisnost Crne Gore, kako se to pogrešno tumači, nego da to učine, ako to "već nijesu učinile"! Jer čak ni za Tursku to nije bilo obavezno, iako je notirano u tome članu, zato što je ona, posredstvom međunarodne komisije, izvršila razgraničenje s Crnom Gorom 1860, kao što je to ranije, 1841, izvršio Njegoš sa Austrijom (on je znao da je razgraničenje sa Austrijom nepravedno, jer time ona zadržava Boku i ostali dio primorja, sem onoga što je pritisla Otomanska imperija, ali je shvatio da je za međunarodni status njegove države bitno da sklapa ugovor s Austrijom, ne pitajući ni savjet od Rusije ni dozvolu od Turske! D. Živković konstatuje da je Njegoš time osnažio državni i politički subjektivitet Crne Gore "što je osobito moralo pogoditi Tursku").
Izgledalo je da Crna Gora raste, ne samo teritorijalno nego i moralno. Vraćala se na svoje stare teritorije, iako se i danas piše da je njena teritorija proširena, da je "dobila izlaz na more", kao da nije bila na tome svome moru još u vrijeme arhonta Petra, u X vijeku, i njegovoga sina, svetoga Vladimira Dukljanskoga, ubijenoga u Prespi 1016. i njegovog nasljednika, slavnoga kneza Vojislava, i njegovijeg potomaka, iz naše prve kraljevine Vojislavljevića u XI i XII vijeku.
Dalje, i među Srbima je bilo onijeh koji su knjaza Nikolu kandidovali za srpski prijesto. Još 1862. nalazimo u ruskoj diplomatskoj prepisci da austrijski Srbi, to jest oni pod okupacijom, navijaju za velikoga vojvodu Mirka, kojega upoređuju s Obilićem i Dušanom, a u Novome Sadu mu pripremaju veličanstveni prijem. Blangali, koji o ovome izvještava Ignjatjeva, dodaje da je ađutant velikog vojvode Mirka: Mihailo Zega postavio u razgovoru s Gararšaninom pitanje: zašto knez Mihailo, koji nema đece (!), ne naznači knjaza Nikolu za nasljednika? Kada su to prenijeli knezu Mihailu, on je odgovorio da narod u Srbiji ima svoje pravo da bira vladare, a da bi on mogao da da Nikoli neku oblast u Srbiji, ali ne Srbiju, koja mu ne pripada!

--------------------------------------------------------------------------------
4.ODREKAO SE SVOJEGA PRIJESTOLA, A TRAŽIO - TUĐI!


Ovaj odgovor je bio logičan, ali je nelogičan bio stav knjaza Nikole koji je, bez ikakve ljute nevolje, i nakon razočarenja u Srbiju zbog proćerivanja Vasojevića 1861. i izdaje u vrijeme teške Omer-pašine godine 1862. ugovorom od 23. septembra 1866, bio odlučio da Crnu Goru "pridruži srpskoj državi", dakle, ipak, srpskoj a ne srbijanskoj, bez prava da se Srbi i Crnogorci smjenjuju na upravi tom zajedničkom državom, nego da on dobije pravo da vlada tom zajedničkom državom poslije kneza Mihaila i njegovoga nasljednika! A ovo, koliko god bilo besmisleno sa crnogorske strane, zvučalo je logično sa srpske, jer se nije radilo o zajedničkoj državi nego o Srbiji kojoj je Crna Gora "pridružena"! Dakle, Knjaz je pristao da stara i slavna Crna Gora nestane, jer njenoga imena više ne bi bilo; da ne bude smjenjivanja na tronu; da on ili njegov nasljednik dođu na red tek poslije Mihailovoga nasljednika, bez ikakve garancije za to u Ustavu Srbije, s tim da Nikola dobije apanažu od 20.000 dinara! No u ovom imbecilnom pravnom aktu ima dragocjenijeh detalja. Tamo stoji:
"Crnogorski činovnici smatraće se kao i srpski a narod Crne Gore uživaće ista prava kao i srpski"!
Istina je da se ne pominje crnogorski narod nego neutralno narod Crne Gore, ali čim se izjednačava sa srpskim, znači da taj narod Crne Gore nije srpski! U svakome zločinu počini se neka greška koja ga otkrije.
Pošto knez Mihailo nije imao nasljednika, Knjaz je smatrao da je prevaren samim činom dovođenja na prijesto maloljetnoga Milana Miloševog Obrenovića. Ali umjesto da napusti tu ideju o srpskome prijestolu, koji mu nije ni pripadao, on je, dodatno zaveden lažnom sabljom kralja Milutina, uzdajući se u rusku podršku, nastavio istom stranputicom, braneći se "da za sebe ne traži ništa, nego će rado kao prosti vojnik služiti kralju srpskom Milanu Obrenoviću", samo da vidi "ujedinjeno srpstvo", iako je po brojnim piscima (Matavulj, S. Novaković, P. A. Rovinski...) taj pojam obuhvatao pravoslavlje a ne narodnost!
Kao što je za Ruse pravoslavie bilo - slavjanstvo!


Crnogorci su pitali da li se još drže ustanici na Kritu i da li protiv Turaka ratuje još koji narod


5. SPOMENIK BRATSKOGA IZDAJSTVA

Na Cetinju, pored Vlaške crkve, bio je podignut spomenik onim u Srbiji 1861. poginulim Crnogorcima. Kada je jednom, šetajući sa svojim sekretarom Simom Popovićem došao do spomenika, Knjaz je rekao: "Ovo je spomenik izdajstva Srbije Crnoj Gori. Imao sam dogovor sa Knjazom Mihailom, da mi pošlje oružje i džebane, u vrijeme našeg rata. I dođoše sretno do srpske granice, ali ih tu dočeka srpska vojska, da im ne da naprijed i da ih razoruža. Komandant vojske reče im, da je Turska doznala za njihov prelazak i zaprijetila Srbiji, da će joj zaratiti, ako ih pusti natrag s oružjem i ako ikakvu pomoć Crnoj Gori doda. Predloži im, ili da ostanu u Srbiji ili da se vrate preko Austrije a ostave oružje; istijem putem svakako ne mogu natrag, jer su im Turci već svuda zapali i čekaju ih. Crnogorci ne htjedoše ni jedno ni drugo niti oružja predavati, no se sa iste stope vrate u očitu pogibiju. Turci ih zbilja dočekaše. Mnogi pogiboše, zamijenivši se junački, a ostali se probiše i vratiše. Ne mogu oprostiti Knjazu Mihailu i Srbiji. Ostaviše me bez pomoći u ratu s Turcima (1862- p.n.), a obećaše mi je, i vrgoše mi onoliko biranijeh junaka pod nož turski. Ja ne bih njima to nikad učinio, no bih zaratio Turskoj i pomogao im da bih poginuo".

6. JUGOSLOVENSKO CARSTVO!

Veliki vojvoda Mirko imao je u Beču 1863, dakle poslije i onoga što se desilo 1861. i 1862 (!), razgovore sa srpskim predstavnikom Lešjaninom, upravo o dinastičkom pitanju. Lešjanin je tvrdio po povratku u Beograd da je veliki vojvoda Mirko predlagao da se Mihailo proglasi carem i da mu se priključi Crna Gora ("to oni gotovi jemu podčinitsja", st. 117), ali da njegova porodica, koja knjažuje u Crnoj Gori više od 400 godina (!), nikada neće priznati nad sobom nikoga drugoga, poslije sadašnjega srpskog kneza ("familija jego, kotoraja knjažit v Černogorii boljeje 400 let, nikogda ne soglasitsja priznat nad soboju drugogo, posle ninešnego knjazja serbskogo")
Lešjanin je kazao da je govorio u Beču: da je do carstva još daleko, da je budućnost u rukama Svevišnjeg a da bi prvo trebalo izvesti potpuno oslobođenje. Niko ne poriče, naglasio je srpski agent, da rod Petrovića može dostići tu visoku titulu, o kojoj vi razmišljate, ali nije moguće raspolagati budućnošću i nije sada vrijeme da se o tome priča".
Ova ideja o jugoslovenskom carstvu nije slučajno pala na um vojvodi Mirku, jer se o tome pričalo, no kako dobre stvari na Balkanu uvijek teku sporo, a zle - brzo, o ovome se konkretno i javno raspravljalo tek na bugarskom kongresu u Bukureštu, maja 1867. A do kongresa je došlo povodom dolaska srpskoga kneza Mihaila, koji bi i bio taj prvi jugoslovenski car! Pod budućim Jugoslovenima podrazumijevani su Srbi i Bugari, a u sastav carstva ušle bi ove zemlje: Srbija, Bugarska, Trakija i Makedonija ("Glavoju etova novogo gosudarstva budet ninešnij knjaz serbskij Mihail Obrenovič, s nasledstvenim pravom!").
Dakle, i ovo je bilo prije dolaska knjaza Nikole u Petrograd, ali i nakon pogibije kneza Mihaila, koji nije imao nasljednika! Trebalo je samo maći Namjesnike i namjestiti Nikolu.
I mnogi drugi elementi, koji nama danas izgledaju nevjerovatni, bili su logični u ondašnjem sticaju okolnosti i stanju duha. Zborilo se o ustanku u Bosni, Makedoniji i Grčkoj (1860, 1862, 1866, 1867, 1868). Crnogorci su otvoreno izražavali simpatije prema ustanku na Kritu. Petković o tome obavještava Stremouhova 3. marta 1867. godine: "Ustanak na o. Kritu zaokuplja veoma umove u Crnoj Gori; ne samo Knjaz, njegov otac Mirko i senatori, no i obični Crnogorci prate s najživljom pažnjom tok borbi Krićana protiv Turaka i žele da se ta borba produži još koji mjesec kako bi se dala mogućnost Grcima i Slovenima na kontinentu da prikupe svoje snage i sredstva. Potonji put kad sam bio na Cetinju, i perjanici i Crnogorci koje sam srijetao usput i u Njegušima, stupali su sa mnom u razgovor čiji se sadržaj odnosio na pitanje: da li se još drže ustanici na Kritu i da li protiv Turaka ratuje još koji narod. Nadamo se, - govorili su mi, da će što prije i za nas doći vrijeme da izmirimo račune s neprijateljima hrišćanstva i da će to biti potonji put".
Marta 1867. Etnografska izložba u Moskvi prerasla je u sveslovensku manifestaciju. Austrougarske vlasti preduzimale su oštre mjere protiv učesnika te izložbe sa "njene teritorije". U isto vrijeme vlada Srbije radi protiv Ujedinjene omladine srpske i vezuje se za Austro-Ugarsku. Septembra 1868. već se i Hrvati uključuju u pregovore o jugoslovenskoj konfederaciji, koja bi, da je ikada ostvarena, spriječila sve međusobne ratove u XX vijeku. U te pregovore su bili uključeni i Štrosmajer (Strossmayer) i predstavnik hrvatske narodne stranke (Srbin - p.n.) Jovan Subotić! ("Subotič že imel poručenie ot episkopa Štrosmajera i narodnoj horvatskoj partii sdelat namestnikam poslednee pozvanie k soglašeniju s nimi i k načatiju dejstvija medu edi-noplemenikami dlja osnovanija Jugoslavjanskoj konfederacii, centrom kotoroj dolžna bit Serbija, i v slučaje otkaza objavit čto oni načnut dejstvovat so svojej storoni pomimo Serbii!")


Po Namesnikovom nalogu, Dučić je o Knjazu širio laži, a Knjaz se ljutio što Namesnik vjeruje Dučiću


Iz strogo povjerljivoga izvještaja Šiškina Ignjatjevu vidi se da Ristić i Blaznavac, kao Namesnici, sve uslovljavaju dogovorom sa Mađarima! Šiškin piše da oni "sve svoje radnje i pregovore zamotavaju u nepronicljivu tajnu i, kao što se vidi, usavršili su taj svoj sistem laži i šarlatanstva, koju su naši oficiri primijetili u administraciji pukovika Blaznavca, tako da se samo po posljedicama mogu odgonetnuti njihovi ciljevi"!
Ruski poslanik u Dubrovniku Petković piše krajem novembra 1868. o razgovoru s Jovanom Sundečićem, na brodu za Kotor. Sundečić se tada opredijelio za službu na Cetinju, poslije odlaska Nićifora Dučića, kojega je Knjaz bio dočekao objeručke, da bi tek kasno uvidio da je "intrigant, jer je išao dotle da piše i razašilje pamflete protiv knjaza Nikole! Knjaz je imao u rukama i pisma u kojijema Dučić iznosi svoje intrige! Nikola se ljutio što Ristić vjeruje Dučiću, ne shvatajući da je Dučić radio upravo po nalozima Ristića!
Po Sundečiću, piše Petković, pokojni knez Mihailo imao je dvije mane: nije umio da izabere saradnike i bio je pod prevelikim uticajem ambicioznih žena. Ali, u isto vrijeme, bio je i veliki patriota i nekoristoljubiv: "Knez Mihailo imao je pred sobom veliki, jasno shvaćen i određen cilj, za koji je bio spreman da založi svoje veliko bogatstvo i svoj sopstveni život. Poslije njegove smrti sve je pošlo nagore... Blaznavac i Ristić gledaju s visoka na Crnu Goru i druge narode Balkanskoga poluostrva, i pretenduju da je srpska kneževina nešto kao Pijemont... a ištu savez i blagonaklonost Mađara. U njihovim postupcima nema ničega iskrenoga i naprednoga.
No, knjaz Nikola je govorio svojim izaslanicima da prenesu u Beograd, da se "ostavi srpskom narodu, kada se oslobodi i ujedini, koga hoće za Kralja, Petrovića ili Obrenovića", smatrajući da bi narod izabrao njega. Kada je Simo Popović izrazio suprotno mišljenje, Knjaz mu je odgovorio: "Varaš se. Vidio bi ti, kad bih ja proputovao Srbiju, uljega u narod, pa se šnjim naša i govorio ovako ka sa Crnogorcima i kao što je Miloš činio!"
Knjaz Nikola se nije varao kad je vjerovao da u Srbiji uživa veliki autoritet, a je napad na inertno srpsko rukovodstvo najviše dolazio od Srba iz Ugarske i Austrije, jer i u Beogradu bio je zabranjen rad Društva srpske slovesnosti i privremeno je zatvorena Velika š a Ujedinjena omladina srpska u sred Beograda, avgusta 1867, birala je za svoga vođu Grujića, koji nije uživao srpska građanska prava ni povjerenje srpske Vlade. Pošto je skup bio zabranjen, omladinci su se narednoga dana sastali u gradskoj pivari! Činovnicima, profesorima i studentima bilo je, naravno, zabranjeno da učestvuju na zboru. Vlasti su u listu "Srpske novine" objavile da je to skup agitatora i rušilaca državnog poretka!
Kobna je, međutim, bila nada knjaza Nikole da će mu se ukazati prilika da izađe da agituje među srpskim građanima, a još kobnija njegova zaokupljenost ovim pitanjem, jer je zbog toga i svoje školstvo izjednačavao sa srpskim, i mnoge druge svoje poteze tempirao kao argumentaciju da zasjedne na srpski prijesto, koji mu nije pripadao! A jedan od argumenata bila je i lažna sablja kralja Milutina, koju mu je poklonio svojim rukama ruski car!

7. IZVLAČENJE PETRA I KARAĐORĐEVIĆA IZ ANONIMNOSTI

Milan Obrenović se oženio 1875. i dobio prijestolonasljednika Aleksandra, ali Aleksandar nije imao đece, pa su se crnogorske i ruske pretenzije da se za srpski prijesto obezbijedi neko naklonjen Rusiji, ponovo javljale kao logične!
No tada knjaz upada u sopstvenu klopku, nastojeći da ojača svoje pretenzije, koje je upravo tim novim korakom definitivno upropastio.
Boraveći u Rusiji u jesen 1882, on je uspio da uvjeri Aleksandra III da ga samo roditeljska briga navodi da pomišlja da da saglasnost na udaju svoje šćeri Zorke za bezuspješnoga pretendenta na srpski prijesto Petra Karađorđevića, koji je živio u egzilu, jer je njima ustav zabranio da ikada dođu na čelo države. A on ima još nekoliko neudatijeh šćeri (koje sve ni do smrti nije uspio da uda). Naravno, knez Milan Obrenović će smatrati da je time ugrožen, jer se sada, najednom, jedan Karađorđević, Petar Mrkonjić iz bosanskoga ustanka (1875/6), legalizuje i orođava sa jednim istaknutijem "sprskim dvorom", čime mu se ipak pridaje neki značaj. Zato je Milan i požurio da u februaru iste 1882. proglasi Srbiju za Kraljevinu, čime je smatrao da je zadao "posljednji udarac pretendentu". U to vrijeme Knežević Petar je boravio u Parizu i očekivao neke važne vijesti iz Rusije. A preko Đorđa Karađorđevića, zeta Miše Anastasijevića, pokušavao je da obezbijedi prijem kod Franca Jozefa. Austro-ugarski car je odbio da na taj način prida neku važnost Petru. I dok je Petar sjedio u Parizu obeshrabren, dotle je srpska vlada februara 1883 bila u panici, jer nije znala đe se on nalazi. Mislilo se da je u Ugarskoj. A on je i dalje bio u Parizu, đe je učinio posjetu vojvodi Bou Petroviću i vojvodi Stanku Radonjiću, ministru inostranih djela. Razgovor se, pored ostaloga, vodio i o njegovoj vjeridbi sa najstarijom ćerkom knjaza Nikole Ljubicom - Zorkom.


Knjaz Nikola I brinuo je o udadbi kćerki, a Petar Karađorđević o političkom vaskrsenju


"Takav preokret malo ko je očekivao", piše Živojinović: "pokazalo se da su Petra Karađorđevića mnogi prerano otpisali, uklonili iz političke arene". "Kralj Milan je bio besan na kneza (?) Nikolu". "Pogotovo što je Petar došao i na Cetinje i davao neke političke izjave. Iz materijala koje daje vojvoda Simo u Memoarima i arhivske građe koju je prikupio Živojinović vidi se sva osjetljivost ovoga pitanja. Petar je napustio Cetinje 23. februara. Austro-ugarski ministar spoljnih poslova grof Kalnoki obavijestio je srpskoga poslanika u Beču F.Hristića da je na kratkoću Petrovoga boravka na Cetinju uticao i on, jer on "neće i ne može gledati ravnodušno smutnje i intrige Karađorđevića na granici njezinoj i prema jednoj državi s kojom je ona u prijateljskim odnosima". Uglavnom, sve se svodilo na ovo. Rusija se saglasila sa ovom ženidbom, zato što su Obrenovići bili povezani sa Austro-Ugarskom a Karađorđevići bi se priklonili Rusiji. Ali ni ona nije željela da se to diže na neki visoki nivo, iako je Knjaz, pomalo i neukusno, nastojao da za kuma na vjenčanju obezbijedi nekoga od careva! Rusija je, osim toga, imala u vidu i broj Nikolinijeh neudatijeh šćeri. Austro-Ugarska se tome protivila iz naprijed navedenijeh razloga, jer bi izgubila sebi naklonjenoga prijatelja na Balkanu. Knjaz je računao da će time barem nanijeti udarac kralju Milanu, ali da neće mnogo pomoći Petru, kojemu Ustav iz 1869. zabranjuje dolazak na prijesto. Udaće, dakle, Ljubicu-Zorku za jednoga Kneževića, oslabiti autoritet Obrenovića i njihov položaj u Srbiji, u kojoj su Nikoli i Rusiji naklonjeni radikali (?), oni isti koji će Nikolu smaći sa crnogorskoga prijestola, ali koju deceniju kasnije! U isto vrijeme govorkalo se da se u Srbiji pripr-ema zavjera. "Priča o novoj zavjeri ponovo je došla na dnevni red. Izgleda da je ona pratila kneževića Petra đe gođ bi došao, a paranoični srpski državnici nijesu mogli da se oslobode straha da će se nešto zlokobno dogoditi", piše Živojinović. A za to vrijeme Knežević Petar je živio sa bratom Arsenom u jednoj skromnoj kući u Parizu u Rue de Seine 16. No i tamo je nastala panika jer su se braća preselila u Rue d Anjou, malu, skromnu gostionicu, đe su plaćali sobu 4 dinara dnevno, a pariška policija im je bila izgubila trag. No Petar, znajući da ga prate, preselio se u hotel "Sege" u istoimenoj ulici, ali u bogati apartman! A viđao se sa svojom starom ljubavi, madam Božbon, s kojom je trebalo da raskine i da se preseli na Cetinje. Bile su to, u stvari, njegove potonje momačke večeri.
"Knez Nikola je vodio svoju diplomatsku igru sa mnogo talenta, smisla i šarma, u čemu je bio nenadmašan", piše Živojinović. "Iza njegove upornosti nalazila se stvarnost koju on nijednog trenutka nije smetao sa uma. Za njega je udaja kćerke predstavljala roditeljsku obavezu. Princeza Ljubica-Zorka bila je najstarija od šest djevojaka, koje su čekale mladoženje. Pored političkih obzira, neograničenih ambicija i sujete, briga za svoju kćer imala je značajno mjesto u njegovim koracima i naporima".
Živojinović nije uspio da otkrije: kako je došlo do ove veze. On uopšte ne pominje veoma važne memoare vojvode Gavra Vukovića! Ljubica-Zorka školovala se u institutu u Smoljnom. Petar tamo nije odlazio. Imala je svega 16 godina kad se počelo govorkati o njenoj udaji. "Prirodno je pretpostaviti da je kneževiću Petru bilo stalo do tog braka, za razliku od Zorke. Kasnije su neki govorili da je knez Nikola imao mnogo muke dok je privolio šćer da se uda za njega". Kao prvi ideator ovoga braka navođen je ruski poslanik u Carigradu Ignjatijev, koji je iznio taj prijedlog 1880, u vrijeme kad je J.Ristić podnio ostavku i kad je postalo očevidno da je knez Milan vodio politiku zbliženja sa Austro-Ugarskom. Svari, međutim, stoje drukčije. Poslije završetka studija u Smoljnom (1882) na Cetinje su se vratile Zorka i Milica. Vojvoda Gavro Vuković piše da je u Knjaževim mislima nastala "očajnička borba, kud će s tolikim brojem već odraslih kćeri za udadbu, a još sa takvim visokim izobraženjem i pretenzijama"! Niti je imao sredstava da im obezbijedi apanažu koja bi odgovarala njihovim navikama, niti je mogao računati na toliko stranih dvorova, niti je nalazio način da ih poudaje po Crnoj Gori, da one, naviknute na luksuz nastave život u "mračnim crnogorskim kućicama, u kojima vjetar duše sa svakoje strane i raznosi dim i pepeo na sve strane"! Zato je bio odlučio da na Vranjini podigne manastir i da tamo smjesti svoje neudate šćeri kao - kaluđerice! I zaista tamo je podignuta mala crkva sa velikim kao manastirskim konakom pored nje, sa više soba i dvije prostrane sale! Knjaginja je sa tri šćeri u međuvremenu otputovala za Viši. Njihov boravak tamo nije ostao nezapažen. I tada je za Zorku saznao Petar I Karađorđević, koji se nalazio u Parizu. Umoran od dugogodišnjega lutanja, sa opalim političkim prestižom i skromnim ostacima nekada bogatoga nasljeđa, on je u braku sa crnogors-kom knjeginjom vidio svoju šansu, "mogućnost za političko vaskrsenje". Zato je on i učinio posjetu Višiju!


Vojvoda Gavro Vuković: Petar Karađorđević je bio zadojen mržnjom prema Nikoli I i prema Crnoj Gori


Princeza Zorka, najstarija kćer knjaza Nikole, bila je srednjeg stasa, elegantna, sviju crta u glavi vrlo pravilnih, očiju velikih crnih, kose bogate crne, vrlo mizobražena, energična, duhovita. Odmah se je princ Petar zagledao u nju i dopala mu se." Kada se knjaz Nikola vratio iz Rusije, saznao je za Petrovu posjetu Višiju, što bi značilo da on nije o tome mogao da razgovara sa ruskim carem u Petrogradu! Ne znamo kako bi Knjaz mogao da zna za ovu mogućnost (i opasnost) prije Petrovoga odlaska u Viši. A ta vijest ga je oveselila i smutila, piše Gavro. Niti je mogao da se odluči što će da uradi, ako Petar zaprosi Zorku, niti đe je Petrov domicil, jer mu je kuća bila tamo đe trenutno boravi. No javio se sam Petar svojemu školskome drugu iz Pariza, vojvodi Božu, molbom da se nađe povjerljivo lice s kojijem bi mogao da raspravi nešto intimno. Ali je zaboravio da na pismo stavi adresu, ili se plašio da je otkrije. Adresa je tražena u Mađarskoj a nađena u Temišvaru. Konačno se saznalo da bi on došao na Cetinje, da vidi vojvodu Boža i vojvodu Stanka Radonjića, koji mu je, takođe, bio drug iz vojne akademije u Sen Siru. Na njegovu molbu moralo se odgovoriti pozitivno.
Po Živojinoviću, Knjaz se kolebao, jer nije želio "otvoreni raskid sa Srbijom". Obrenovići bi bili ozlojađeni ovom vezom Petrovića i Karađorđevića! Ali kad je Srbija proglašena kraljevinom, a Crna Gora i dalje bila u skromnome zvanju knjaževine, Nikola se pobojao da je ispao iz trke za srpski prijesto. Pa je, svakako, već tada počeo da pomišlja barem na povišenje titule na Kraljevsko Visočanstvo, na čemu je Bogišić radio od 1896, a ideja je realizovana tek 1900. godine. Vojvoda Gavro crta ovo stanje dramatičnijim bojama.
"Knjaz se je uporno borio u njegovoj duši... Dadne li svoju kćer Karađorđeviću, značilo bi odreći se za svagda aspiracija na srpski presto. Ako mu je dadne, podiže svoga zeta za pravom pretendenta na srpski presto. Dadne li mu je, podiže njegov ugled pred cijelim srpstvom i pred Jevropom, jer su njegove akcije bile pale. Odbiti ga, pak, izgubio bi ne samo najstarijoj kćeri naroke, već možda i svijema drugijema. Onda bi prijeći morao manastiru Vranjini"!
Petar I Karađorđević došao je, dakle, na Cetinje, đe ga je narod lijepo dočekao. O razlici u pogledima iz Crne Gore na Srbiju i Srbije na Crnu Goru vojvoda Gavro veli:
"Princ Petar, kao svi Srbijanci, bio je odavno zadojen mržnjom i prezrenjem prema knjazu Nikoli i prema Crnoj Gori". (Ovđe se, svakako, misli na službena lica a ne na narod.) "Bio je iznenađen iskrenim uvaženjem i predusretljivosti Crnogoraca prema njemu... Crnogorci su voljeli i uvažavali Srbiju. Smatrajući ju za relativno veliku, bogatu i naprednu, oni su javno postojano ispovijedali želju da između dvije bracke države postoji vječiti sporazum... Srbijanci pak, učeni, izobraženi, nazivali su se patrijotima, u širem smislu, nijesu nikad pohitali da dođu u Crnu Goru, da je poznaju, da ju prouče sa svakog gledišta, da prouče pravne običaje, kako je učeni Bogišić iznio, na udivljenje cijelog svjeckog pravništva. Docnije dolazio je poznati naučenjak, profesor Pančić, te je proučio floru i faunu Crne Gore, i još docnije učeni doktor Cvijić, te je proučio orografiju i hidrografiju Crne Gore. Političari, pravnici, diplomati, šetuckali su sa cilindrima po Terazijama, gledajući na Crnu Goru kroz mračne naočari, koje su im odozgo naticane..."
Složio se, dakle, da se Ljubica-Zorka uda za Petra I, a ruskome caru je obećao da će zeta onemogućiti u političkoj akciji, barem dok je ovaj na Cetinju. Konačno je i "Glas Crnogorca" objavio da je knežević došao na Cetinje 12.I.1883. u "namjeri da posjeti svoje prijatelje i obiđe Crnu Goru" a odsjeo je bio kod vojvode Boža. Na Cetinje ga je iz Kotora doveo saborac iz Bosne Janko Jovanović.
Petar je tada imao 38 godina, a Zorka 19. Razlika je bila tačno - 19. godina. A knjaz Nikola imao je svega 4 godine više od budućega zeta!
Kad je Knjaz sve sredio za svadbu, odlučio se na još jedan pomalo neukusan gest: da uvrijedi zeta! Pozvao je Sima Matavulja, tada profesora na Cetinju, i ispričao mu jednu fabulu iz doba Crnojevića, 1464. godine. Na krsnu slavu Crnojevića Nikolj-dan došla i dva slijepca, ali to su, navodno, bili sinovi Đurđa Smederevca, Stevan i Grgur. Oslijepio ih zet - Murat II. Kad se to saznalo, Ivan ih je ne samo lijepo dočekao nego i obećao svoju kćer Mariju (koja je to ime nosila po majci, sestri Đerđa Kastriota Skenderbega) za Stevana. No Marija vrisnu i reče da neće da bude žena jednoga slijepca. Onda skoči Ivanovića sinovica Angelina da hoće ona, da sačuva plemeniti soj despotovića (koji su, uzgred rečeno, ratovali protiv Zete i poraženi u tri boja sa Ivanovim ocem Stefanicom, 1452. godine, ali ni Knjaz ni Simo ni čitaoci "Glasa Crnogorca" nijesu o tome znali ništa!). Tako se udala Angelina i rodila slijepome mužu despotoviće: Jovana i Maksima, pa se zakaluđerila kao božja ugodnica Majka Angelina i našla mjesto i u srpskom crkvenome kalendaru i u crnogorskome "Orliću" (30. jula)"! Tamo đe nije bilo mjesta ni za blaženoga Vladimira Dukljanskog ni za vladiku Danila!

Poslije šćeri Zorke javlja se i sin, knežević Mirko kao konkurent svom ocu za srpski prijesto


To je Matavulj imao da napiše kao priču, za "Glas Crnogorca"! Simo se nećkao kao što je to često radio i drugi Simo (Popović), ali je "postupio po naređenju". Priča je objavljena kao uvodnik (!) i odmah shvaćena kao aluzija na zeta Petra I Karađorđevića. I izazvala polemike u štampi, koje su postizale ono što je Knjaz i mislio, da unize Karađorđevića i još ga odmaknu od srpskoga prijestola!

8. "TAST EVROPE"

Nakon toga Knjaz je udao dvije šćeri za najviše ruske ličnosti: Milicu, za velikoga vojvodu Petra Nikolajeviča (26. VII 1889), koja je dobila titulu "Carsko Visočanstvo" a Anastasiju za Đorđa Maksimilijanoviča, princa Romanova, vojvodu od Lajhtenberga (16. IV 1889). Aprila 1907. na Jalti preudala se za Nikolaja Nikolajeviča Romanova, velikoga kneza. Na velikom ručku u Peterhorfu, 25. maja 1889, pred udaju knjaginjice Milice, ruski car Aleksandar II nazdravio je prisutnom knjazu Nikoli:
"Pijem u zdravlje moga jedinoga, vjernoga i iskrenoga prijatelja Knjaza crnogorskoga!"
To je, naravno, podvuklo značaj one navodne sablje Nemanjića, i to na rastojanju od 20 godina! A, u isto vrijeme, nije predstavljalo kompliment nego - činjenicu!
Jelenu je udao (24. X 1896) za Viktora Emanuela od Savoje, koji je postao kralj Italije; Anu za Franca Jozefa, princa od Batemberga (6. V 1897) a Zorku za Petra Karađorđevića (30. VII 1883) koja je i rodila njegovoga protivnika, regenta Aleksandra (1888)! "Car junaka" postao je "tast Evrope". Prijestolonasljednik Danilo oženio je (15. VII 1896) Jutu, vojvotkinju od Maklemburg-Strjelica, koja je, pokrštena, postala velika knjaginja Milica (niko nije vodio računa o tome da je Meklenburg imao starije slovensko ime Velegard, Wili grad, kako ga 973.g. bilježi Ibrahim ibn Jakub u svom obilasku Slovenske zemlje; R.Trautmann, "Die slavischen Ortsnamen Mecklenburgs und Holsteins", Berlin, 1949, 165, ... i da je ono Strjelic (Strelitz) i krajem XIX vijeka podsjećalo na tu praslovensku prošlost i kraj iz kojega su u drugoj polovini VI vijeka došli preci Crnogoraca. Ona (Juta) je samo sa zakašnjenjem od 1220 godina pošla na jug za svojijem precima!.
Danilo je tada imao 28 godina i nije više mogao da odlaže stupanje u brak. Zato ga je njegova sestra Milica, odomaćena na ruskome Dvoru, pozvala u Petrograd i odvela na veliku posidelku kod velike knjaginje Marije Pavlovne, supruge Vladimira Konstantinoviča Romanova, inače po rođenju princeze od Meklenburg-Šverina (staroga Zvjerina). Tu je Danilo upoznao njenu gošću i nećaku Jutu. A vjeridbu je objavio lično car Nikolaj II. Broj ovih veza sa dvorovima Evrope doveo je knjaza i kralja Nikolu u vezu i sa engleskom kraljicom Viktorijom, čijoj je sahrani, 1901, prisustvovao i prijestolonasljednik Danilo. A u Crnoj Gori tim povodom proglašena je žalost. (Objašnjenje ove veza sa kraljicom Viktorijom izgleda složeno ali je i zanimljivo. Franc Jozef Batemberg bio je potomak morganatskog ogranka hosenske dinastije, ali su njegova braća bila oženjena engleskim princezama, i to Lun unukom a Henrih ćerkom engleske kraljice Viktorije. A Viktorijina tetka bila je ruska carica Marija Fjodorovna. Njenim posredstvom je Francov brat Aleksandar Batemberg uzdignut na bugarsko prijestolje. Kraljica Viktorija mnogo je voljela knjaza Nikolu. Marta 1879. zatekla se ona u Nici, i to ne slučajno, iz zdravstvenih razloga, nego zato što je patronirala vjeridbu princa batenberškog sa crnogorskom princezom Anom. "Našeg Knjaza i njegovu djecu, koja su tom prilikom bila u Nici, kraljica Viktorija obasipala je osobitom ljubaznošću, knjaza angažovala da joj dođe u posjetu u London... iz uvaženja prema Knjazu, dotadašnjeg otpravnika poslova proizvela je ministrom-rezidentom, a Knjaza, malo docnije, odlikovala svojim Carskim ordenom Viktorije u brilijante. Na Londonskoj izložbi kralj Edvard VII odlikovao je vučedolsku zastavu, impresioniran njenim zrnobojinama, koje je teško izračunati, ali se veli da ih ima oko četiri stotine!

9. POSLIJE ŠĆERI ZORKE JAVLJA SE I SIN MIRKO KAO KONKURENT OCU ZA ISTI PRIJESTO!

Na kraju je i knežević Mirko, rođen 1879, oženio (12. VII 1902) Nataliju Konstatinović, rođaku Obrenovića. Svadba je bila zakazana za 29. juni, na imendan kneza Petra, čiji se dolazak na Cetinje očekivao. Knjaz i Knjeginja su ga pozivali da dođe sa đecom. U maju Petar Karađorđević je bio u Petrogradu (koji ne bi vidio da nije bio Nikolin zet!) a Nikola u banji Kisingen. Pozvao je zeta da zajedno brodom otputuju iz Venecije u Kotor. "To je bila proba volje", piše Živojinović. "Knez Nikola i knežević Mirko najavljivali su, manje-više otvoreno, aspiracije na srpski prijesto. Knez Petar je odbacivao mogućnost da se odrekne svojih pretenzija, izjavivši da Mirkovu namjeru nije uzimao u obzir... Poslije toga, knez Petar nije više nikad posjetio Crnu Goru. Isticanje kandidature kneževića Mirka bio je incident koji je prevršio mjeru." Vladan Đorđević je 1902. godine tvrdio da ima kopiju pisma kneževića Mirka ruskome caru Nikolaju II, u kome se kaje zbog toga što je pokušavao da otme prijesto Petru i njegovijem sinovima!


Supruga Boža Petrovića Đuše htjela je postati bugarska vladarka, "ljubljena od svih Slovena"!


Rusija je, dakle, bila u toku svega ovoga, ne samo preko Nikolinijeh šćeri. A da supruge i šćeri mogu da budu uporne i ambiciozne, pokazuje slučaj i Blaža i Boža Petrovića. Blažo je imenovan Nikolinim ađutantom na dan objave rata Turskoj 1876. On je pročitao i ratnu proklamaciju, a ne Božo, prezident Senata, kako je napisao i nije kasnije ispravio Gopčević. Njegova žena se naljutila na knjaza Nikolu zbog neke podjele tepiha (!), pa je naćerala muža da emigriraju u Beograd (1893), đe je Blažo bio dobro primljen, pod uslovom, naravno, da vodi kampanju protiv knjaza Nikole. Blažov brat Božo, poznat kao "gospodin Božo", bio je mnogo izražajnija ličnost, ali je i sam upao u teškoće zbog svoje žene. Naime, godine 1897. Crna Gora je poslala svoj odred u međunarodne snage na Kritu. Taj izbor nije bio slučajan. Crna Gora je uživala veliki ugled u Evropi, pa se na raznim mjestima i forumima raspravljalo i o kandidatima za guvernera Krita. Pominjani su Nikolini sinovi Danilo i Mirko, njegov rođak Božo, pa čak i zet Batemberg. Intrige žena navele su knjaza Nikolu da opširno o tome piše ruskome caru Nikolaju II 12.XII 1897. Božova supruga Đuše širila je priču da Nikola podcjenjuje sposobnosti njenoga muža, i da se zbog toga "usprotivio njegovoj kandidaciji za prijesto Bugarske "gdje bi ona, da nije njegovih (Nikolinih - p.n.) intriga, "postala vladarka, ljubljena od svih Slovena"!
Pored plana sa Petrom I Karađorđevićem, za koji je mislio da je uspio, i udaja svojijeh šćeri na druge dvorove, Knjaz je imao još jedan lukav plan: da uda svoju šćer Kseniju (rođenu 1881.) za Aleksandra Obrenovića! Time bi još jače osujetio Karađorđeviće a ne bi pomogao Obrenovićima, koje ne voli Rusija! "Kralj Milan je bio veliki protivnik takve kombinacije, dok je kraljica Natalija, koja se bila vratila u Srbiju, uticala na sina da se oženi crnogorskom princezom, jer je i ona smatrala da bi to doprinijelo poboljšanju crnogorsko-srpskih odnosa. I radikali su bili za to", piše L. Vukčević, "jer su u toj kombinaciji viđeli mogućnosti da se likvidira rivalstvo između dvije dinastije a time i pretenzije crnogorskog dvora na srpski prijesto". Kralj Aleksandar, zaljubljen u Dragu Mašin, ženu bez ugleda, samo je zavaravao trag, posjetom Cetinju aprila 1897. Čak je i igrao sa Ksenijom na balu, ali se ipak, na razočarenje mnogijeh, i na Cetinju i u Beogradu, oženio svojom dragom Dragom, koja mu nije dala nasljednika, ni onda kad je pisalo da je bređa, jer je nosila jastuk pod rašom! Nezadovoljan tim brakom, u znak protesta, njegov otac Milan napustio je Srbiju.
U pretenzijama na srpski prijesto knjaz Nikola je imao konkurenta ne samo u zetu Petru I Karađorđeviću, nego i u sinu Mirku i u šćeri Zorki, koja je energično radila za muža a ne za oca!

10. UBISTVO KOJE JE SPOJILO KARAĐORĐEVIĆE I SRPSKI PRIJESTO, A ODVOJILO RUSIJU OD CRNE GORE!

Svi snovi knjaza Nikole o srpskome tronu ugašeni su onoga dana, odnosno noći (28/29. maja 1903.) kada su zavjernici ubili Aleksandra Obrenovića i Dragu Mašin i doveli na prijesto Petra I Karađorđevića, koji ne samo da je imao odrasle sinove: Đorđa, rođenog 1887. i Aleksandra, rođenog 1888. već su oni bili (makar i po ženskoj liniji) njegovi unuci! A Aleksandar će ne samo ukloniti brata Đorđa kao prijestolonasljednika, naćeravši ga na abdikaciju 1909, nego će i detronizovati svoga đeda 1918, i oduzeti mu državu!
Knjaz Nikola je zborio istinu kada je za "Neue Freie Presse" (20.V 1883.) izjavio: "Ja pripadam porodici koja je bila na vlasti kad su Karađorđevići i Obrenovići bili raja u vilajetu Srbije!"
Ali je bio veoma neoprezan kad je uzdigao već zaboravljene Karađorđeviće iz anonimnosti, u nadi da će se preko zeta Karađorđevića popeti na srpski prijesto.
Da nije dao Zorku Petru I, on se, vjerovatno, ne bi nikada ni oženio, jer je već imao skoro 40 godina. Samim tim Petar ne bi imao ni prijestolonasljednika, da zajedno s njim detronizuje Nikolu I, đeda po majci, i uzme mu državu! Čitava istorija Balkana izgledala bi drukčije!

11. USTAVI SRBIJE NIJESU SMETALI KARAĐORĐEVIĆIMA, ALI JESU PETROVIĆIMA!

Kako je moguće da Knjaz nije vodio računa o tome da nijedan Ustav Srbije nije predviđao mogućnost da neko drugi, a ne Obrenović ili Karađorđević stupi na srpski prijesto?! Nasuprot tome u svim Ustavima, a uzmimo onaj iz 1869. koji je donesen svega 3 godine nakon tajnoga ugovora iz 1866. o pripajanju Crne Gore Srbiji, nije ni u nagovještajima otvarao vrata prema nekom zajedničkom knjazu ili kralju za dvije države. Ustav iz 1869. čak se opširno bavi pitanjima "knjažeskog dostojanstva" i nasleđa". Tome je posvećen opširni čl.10. kojega, zbog značaja, moramo citirati.
"Knjažesko dostojanstvo po starim narodnim zaključenjima pre 1839. godine, koja su utvrđena i zaključenjima Sveto-Andrejske skupštine od godine 1858., kao i velike narodne skupštine, držane 20. junija 1868. godine, i po glasu sultanskih berata i hatišerifa od godine 1830. i 1868, nasledno je u plemenu (evo onoga što je zapazio Karadžić, da je u Srbiji pleme ono što je u Crnoj Gori bratstvo, rod) sada vladajućeg Knjaza Milana M.Obrenovića IV. u muškom potomstvu iz zakonitog braka po redu prvorođenja, i to najpre u pravoj liniji, a kad u onoj ne bi bilo naslednika, onda nasledstvo prestola prelazi na pobočnu liniju, po istom redu prvorođenja.


"Od kada Crnogorci od Rusa dobiše sablju kralja srpskoga, glave su im pune smiješnih pretenzija!"


"No ako bi sadašnji Knjaz Milan bez muškog potomstva preminuo, onda prelazi nasledstvo prestola srbskog (ne srbijanskog - p.n.) na muške potomke Knjaza Miloša od kćeri njegovih, tako, da narod srbski od ovih potomaka bira sebi za naslednog Knjaza onoga, koga nađe da je najdostojniji. Izabrani za Knjaza potomak Knjaza Miloša prima vladu pod imenom Obrenovića.
A ako ne bi bilo muških potomaka od kćeri Knjaza Miloša, onda narod srbski bira sebi za naslednog Knjaza onog Srbina, u kome (?) ima najviše poverenja. No nikad ne može biti izabran za Knjaza srbskog niko od familije i potomstva Karađorđevića, na koje je bačeno prokletstvo narodno... Ako Knjaz ne bi po sebi ostavio naslednika prestola, ali je knjaginja u vreme njegove smrti trudna bila, onda će se dočekati vreme njena porođaja, a međutim vršiće knjažesku vlast savet ministarski..."
Dakle, tu su detaljno obrađeni svi mogući slučajevi: i ako Milan nema sina, i ako bi njegova žena ostala trudna, pa rodila sina poslije njegove smrti, i ako Miloševe šćeri nemaju sinova... Tek poslije toga mogao bi "narod srbski", a ne srbijanski birati za Knjaza onoga Srbina za kojega nađe da je najdostojniji, ali - to ne može da bude Karađorđević. Dakle, mislilo se isključivo na državljane Srbije kao moguće vladare!
Đe je tu priča o ujedinjenome Srpstvu koje će birati Knjaza koji toga bude najdostojniji?
Za ovu raspravu važan je, naravno, i Ustav za Kraljevinu Srbiju od 5. juna 1903. godine, jer to je ustav Karađorđevića, onijeh istih kojijema je po ranijim ustavima bilo zabranjeno da dođu na srpski prijesto. U njegovom čl. 57. stoji:
"U Srbiji vlada Kralj Petar I, iz dinastije Karađorđeve.
Kralja nasleđuje njegovo muško potomstvo iz zakonitoga braka po redu prvorođenja. Ako kralj ne ostavi muškog potomstva, nasledstvo Prestola prelazi na pobočnu liniju u muškome potomstvu po istome redu prvorođenja."
Kao što je poznato, proklamacijom od 15.III 1909. izmijenjen je dio ovoga člana, i za prijestolonasljednika, umjesto prvorođenoga Đorđa, određen Aleksandar, iako to Ustavom nije bilo predviđeno!
Ni ovđe, dakle, nije ostavljena nikakva mogućnost da neko drugi dođe na srpski a ne srbijanski prijesto.
Zato je Petru I Karađorđeviću bilo lako da iskoristi pruženu priliku i eliminiše iz konkurencije upravo Nikolu, "cara junaka" i "tasta Evrope", pa i svojega tasta. Popeo se, u stvari, na srpski prijesto preko Nikole, koji je mislio da nešto znači ona ustavna zabrana!
Jedan od krivaca za takav rasplet je svakako i uticaj onoga komada tatarskoga gvožđa, koji je poklonjen knjazu Nikoli 1869. kao navodna sablja kralja Milutina.

--------------------------------------------------------------------------------

12. LAŽNA SABLJA IPAK SIJEČE!


Ovu je "sablju" jedan privatni kolekcionar iz Pariza poslije Drugog svjetskog rata nudio prvo Srbiji, odnosno Vojnom muzeju u Beogradu, šaljući o njoj kvalitetne snimke. Prethodnu ekspertizu ponuđenoga materijala izvršio je major dr Dušan Pribaković, a zatijem je komisija u sastavu: profesori univerziteta, akademici Nikola Radojčić i Đorđe Sp. Radojičić i dr Mirjana Ljubinković ustanovila da "natpis na sablji nije originalan"!
I.Đ. Sp. Radojičić, koji je čitavog života prevrtao stare rukopise i pouzdani lingvista Luka Vujović, na Cetinju, došli su do istoga zaključka, da je natpis na sablji - ruska ćirilica kraja XVII ili početka XVIII vijeka! Ako je na sablji postojao neki tekst na starosrpskom jeziku, zašto bi ga Rusi prevodili? Komisija je, međutim, ustanovila da nema ni tragova brisanja staroga teksta! Kralj Milutin, kao što se zna, umro je iznenada u Nerodimlji 1321. godine! Ratovao je s Mađarima i njihovim vazalima, ali ovu je "sablju" otkupio veliki knjaz Mihailo Nikolajevič u Tiflisu (!), a ona je "došla Rusima u ruke u nekom boju s Turcima, ko zna kada i kako". Dakle, očigledno je da je zvanična Rusija načinila ovaj falsifikat, davši da se što arhaičnijim jezikom ugravira na metalu ime Stefana Uroša kralja Srbije, uz usklik: Da živeet krallj, sa titlama iznad dva slova!
Da se ne radi ni o sablji kakvu bi kralj nosio, vidi se po činjenici da ova konjička tatarska sablja ima sječivo sa obje strane, što je karakteristika mača, ali mač je ravno izdužen kao bodno oružje, dok sablja, kao sječno oružje, ima sječivo samo sa jedne strane, a onaj drugi, tupi i zadebljani dio služi da ojača, da se ne slomije prilikom sudara sječiva. Ova navodna Milutinova sablja jeste sablja, ali tatarska, konjička, koja služi kao bodno-sječno oružje!
Da je ova lažna sablja kralja Milutina proizvela veliki utisak i uticaj u Crnoj Gori, zapazio je i srpski namjesnik Jovan Ristić, još 31. V 1871. godine:
"Od kad oni (Rusi - p.n.) njima (Crnogorcima - p.n.) dadoše sablju kralja srpskoga, od onda su njihove glave pune smiješnih pretenzija"!
Crna Gora, koja je 1918. i sama bila lažna, posječena je, dakle, ovom lažnom sabljom kralja Milutina.


 
Scoring disabled. You must be logged in to score posts.
Zvek_Zivi_Cetinjanin
(Login Zvek_Zivi_Cetinjanin)

POSERBLJENI IZRODE JOPET MALACKO EDUKACIJE !

No score for this post
January 12 2006, 5:51 PM 

CRNA GORA DO DOSELJAVANJA SLOVENA


O najstarijoj istoriji teritorije Crne Gore, od vremena postanka prvih ljudskih zajednica, preko perioda formiranja Ilira kao najstarijih istorijski poznatih stanovnika ovog dijela Balkana, preko doba procvati i propasti Ilirske države, do kraja rimske dominacije i dolaska Slovena na zapadnom dijelu Poluostrva, obavještavaju nas dvije vrste izvora: arheološki, to jest predmeti materijalne kulture dobijeni sistematskim iskopavanjima, i pisani podaci koje o ovoj teritoriji daju antički, grčki i rimski pisci, kao i podaci koje crpimo iz natpisa otkrivenih i sačuvanih na samom terenu. Odmah valja istaći da su ovi podaci zasada još uvijek prilično oskudni: arheološka istraživanja u Crnoj Gori počela su se, sa izuzetkom ranije već vođenih radova na Duklji, intezivnije razvijati tek poslije drugog svjetskog rata. Što se pak tiče pisanih izvora, podaci antičkih pisaca koji se neposredno tiču ove oblasti prilično su malobrojni i oskudni, a epigrafski spomenici-natpisi ne obuhvataju sve vidove života i istorijskog razvoja, te osvjetljavaju samo izvjesne određene probleme. Otuda će i slika koju danas možemo da stvorimo o najstarijoj istoriji Crne Gore svakako, novim istraživanjima, morati u znatnoj mjeri da budu dopunjena i proširena.

Kulturno istorijski razvoj teritorije Crne Gore u ovim najstarijim vremenima dobrim je dijelom uslovljen i geomorfološkim karakterom i položajem ovog područja. To će se, uostalom pokazati i kroz dalje izlaganje u ovom tekstu. Geografski se ovdje može razlikovati nekoliko regija koje i u kulturnom pogledu imaju izvjesne posebne specifičnosti:
Takva je prije svega priobalska, primorska regija, široko otvorena prema mediteranskom basenu, koja se djelimično, osobito dolinom Bojane, antičke Barbane, uže povezuje i s unutrašnjošću. Ovdje oko Skadarskog jezera, započinje velika središnja depresija u Crnoj Gori, koja se proteže pravcem sjeverozapad-jugoistok, od klanca Duge preko Nikšićkog polja, doline Zete i Zetske ravnice do Skadarskog jezera, dijeleći Crnu Goru na dva osnovna područja: južno i sjeverno. Oblast Stare Crne Gore na jugu, jako erodirana krečnjačko-dolomitska površ, bila je, prema konstatacijama geologa, od najranijih vremena prilično nepodesna za saobraćaj i naseljavanje. Na sjeveru pak, od pomenute depresije, područje Brda, dolinama rijeka Tare, Pive i Lima uže se povezuje za unutrašnjost Balkana i podunavsko-panonski basen, što je našlo svoj izraz i u kulturnom razvoju, osobito u praistorijsko doba. Tako se ovo područje u tom smislu može izdvojiti od kulturno naprednije primorske regije, dok se u području centralne depresije sučeljavaju uticaji obje velike kulturne regije starog svijeta.


PRAISTORIJSKO DOBA

O najstarijoj istoriji teritorije Crne Gore, o početnim fazama praistorijskog dobakoje zapravo treba posmatrati kao period nepisane istorije , još uvijek smo slabo obaviješteni. U pitanju je tzv. starije kameno doba, doba tesanog kamena ili paleolit, period skupljačko-lovačke privrede. Zasada su nalazi ovog vremena u Crnoj Gori sistematski proučavani samo u pećini Crvena Stijena iznad rijeke Trebišnjice na krajnjem zapadu Crne Gore. Najstariji slojevi otkriveni u ovoj pećini pripadaju još ledenom dobu-glacijaciji Riss i međuledenom periodu-interglacijaciji, između predposljednje - Riss i poljednje - Wurm glacijacije. Kulturni ostaci poznati iz ove pećine počinju još u starijem paleolitu, s tzv. Levllois kulturom, a nastavljaju se u periodu Moustier-a, srednje paleolitskom dobu. Zatim se život produžuje u vrijeme mlađeg paleolita, u tzv. Aurignac periodu. Oruđa koja potiču iz slojeva Crvene Stijene, koja pripadaju ovom vremenu, rađena od tesanog kamena, najviše se vezuju za odgovarajuće pojave ranijih paleolitskih etapa u Grčkoj, posebno Tesaliji, a u kasnijem paleolitu za tipičnu kulturu toga vremena u Africi, za tzv. Capsien Antropološki ostaci zasada su nepoznati, ali već prema kulturnim epohama koje su u Crvenoj Stijeni zastupljene, može se sa sigurnošću utvrditi da su nosioci te kulture u prve dvije faze morali pripadati primitivnijoj ljudskoj rasi prvobitnog čovjeka - Homo primigenius, dok se u posljednjoj etapi - Aurignacien - već pojavljuje savremeni čovjek - Homo sapiens fossilis.

I o neposredno sljedećoj kulturnoj etapi, srednjem kamenom dobu, mezolitu, koje obilježava prelaz iz paleolitskog u neolitsko doba, dobijamo podatke po nalazima iz Crvene Stijene, otkrivenom u IV sloju ove pećine u kome se mogu razlikovati tri faze. Razlikovanje ovih faza vrši se prema tipičnim oruđima od tesanog kamena, kosti i roga. U najmlađoj fazi mezolita opada broj koštanog i oruđa od roga. Tradicija tada upotrebljavanog kamenog oruđa može se pratiti ovdje i u kasnijiem neolitskom periodu, što ukazuje i na dijelom neprekinut kontinuitet u sastavu stanovništva. Inače se i mezolit Crvene Stijene po svom karakteru posebno vezuje za odgovarajuće pojave Afrike i Azije. Ekonomska baza života ostaje i nadalje lov i ribolov.

Daleko više znamo o neposredno sljedećem periodu mlađeg kamenog doba-neolita. To je vrijeme kada se, po pravilu, u većoj mjeri razvijaju nove privredne grane, zemljoradnja i stočarstvo, nastaju nove manifestacije domaće radinosti, osobito grnčarija, i dolazi do usavršavanja tehnike obrade kamena sa izradom glačanog oruđa, osobito kamenih sjekira. U ovo vrijeme moguće je već u Crnoj Gori jasno razlikovati dvije velike kulturne regije: primorsku s njenim širim pozađem i područje Brda, uže vezano za unutrašnjost Balkanskog poluostrva, i podunavsko-panonsku zonu. Ova velika kulturna etapa završava se najkasnije tokom trećeg milenijuma prije n.e., dok njene početke treba staviti u mnogo dalju prošlost, možda još i prije petog milenijuma.

I neolit primorskog područja Crne Gore poznat nam je isključivo po nalazima iz Crvene Stijene. Ovdje sa sigurnošću razlikujemo dvije etape, raniji neolit okarakterisan: tzv: Impresso grupom, čiju glavnu odliku čini gruba grnčarija s primitivno utisnutim ornamentima, i srednji neolit vezan za tzv. Danilo grupu, nazvanu tako po glavnom nalazištu Danilu kod Šibenika. Obje ove grupe pripadaju jednom širem kulturnom kompleksu dobro poznatom sa zapadne obale Grčke (Leukada), a čije uticaje nalazimo dalje ka istoku do Tesalije i Makedonije. Istom kulturnom kompleksu pripada i najraniji neolit Apeninskog poluostrva, a u izmijenjenim oblicima može se pratiti na zapadu do Španije i Francuske. Zasada je još nejasno, da li između ovog kompleksa i donekle sličnih pojava u unutrašnjosti Balkana (Starčeva grupa) postoji direktna genetska veza, ili se samo radi o paraalelnom razvoju. Takođe se ne može tvrditi da li se pojava grnčarije u ovim oblastima ima dovesti u vezu samo s preuzimanjem novih kulturnih tekovina od drugih zemljoradničkih plemena ili s izvjesnim prodorom novih došljaka primitivnih zemljoradnika iz drugih oblasti, u potrazi za obradivom zemljom, kako je to mogao biti slučaj u drugim krajevima. Ipak je nesumnjivo da je, bar na Crvenoj Stijeni, - a donekle se slično pretpostavlja i za priobalska područja Apeninskog poluostrva, - lovačko-skupljačka privreda ostala i nadalje osnov ekonomike dok zemljoradnja nije igrala vidniju ulogu. Kultura srednjeg neolita - Danilo grupa na Crvenoj Stijeni zasada je još nedovoljno poznata. Ona je vezana za šire područje jadranskog neolita. O završetku neolita u ovoj oblasti nema još sigurnih podataka. Prema analogijama u susjednim oblastima primorske zone i njenog pozađa, moglo bi se očekivati da bi ovdje bila zastupljena tzv. grupa Lisičići-Hvar.

Na području Brda, naprotiv, stariji neolit predstavljen je starčevačkom grupom s nalazištem u Petnjiku kod Ivangrada, a srednji vinčanskom grupom, koja je dobro zastupljena na istom području nalazima s Beran-Krša. Ove dvije grupa jasno se razlikuju osobito po svojoj grnčariji i prpadaju dvama širim kulturnim kompleksima koji se vezuju za centralni Balkan, donje Podunavlje i Anadol. Njihova pojava stoji u vezi sa širenjem primitivne motične zemljoradnje, koja je, dolazeći sa istoka postepeno ovladala i Balkanskim poluostrvom. Pojava ovih dviju grupa pokazuje širenje ove nove forme ekonomike i odgovarajućih oblika materijalne kulture u dva u zastopna talasa. Osim grnčarije, ovdje su dobro zastupljena oruđa od glačanog kamena, a na Beran-Kršu, u vinčanskoj grupi, i idoli od pečene zemlje koji predstavljaju vrhovno božanstvo primitivnih zemljoradnika - majku zemlju. Naselja se sada ne nalaze više u pećinama već na otvorenom prostoru: Petnjik leži na blagoj padini pored potoka, a Beran-Krš, na visokom, dominantnom položaju.

U trećem milenijumu prije n.e., vjerovatno u posljednjim vijekovima ovog milenija, dolazi do bitnih promjena u karakteru kulture na cijelom području jugoistočne Evrope. One svakako ukazuju i na jedan značajan novi istorijski proces. U ovo vrijeme naročito se razvija stočarstvo koje donosi sa sobom i pojavu novih bolje organizovanih patrijarhalnih grupa, s novim načinom sahranjivanja: pojavom porodičnih grobova pod humkama, đe se starješini porodice - muškarcu ukazuje posebno poštovanje, s novim tipom naselja na dominantnim položajima zgodnim za odbranu i s češćom pojavom kamenog oružja, bojnih sjekira. Sve ovo upućuje na veću nesigurnost. Tokom ovog vremena čovjek je ovladao upotrebom metala, najprije bakra, koji se upotrebljava u ograničenom obimu, a kasnije u većoj mjeri bronze.

Smatra se da promjene koje u ovo vrijeme nastaju stoje u vezi s najezdom indoevropskih nomadskih stočara iz stepskih područja južne Rusije koji su prodrli u okviru velike seobe u više uzastopnih talasa. Oni nameću svoju novu ekonomiku i jaču ratničko-stočarsku organizaciju. Može se prihvatiti da se njihovom mješavinom s domorocima vrši i indoevropeizacija krajeva u koje su prodrli i stvara osnova za dalje formiranje, kroz procese mješanja plemena, njihovog stapanja i njihove dalje društvene evolucije, prvih u starom vijeku poznatih evropskih naroda, među njima i Ilira.

Nesumnjivo je da su ovi pokreti, koji predstavljaju arheološki odraz jednog značajnog istorijskog procesa, zahvatili i današnju Crnu Goru. Arheologija nam u ovom smislu takođe pruža nekoliko podataka. Veliki kremeni noževi, nađeni u Lastvi na granici Hercegovine i Crne Gore, pripadaju tipu dobro poznatom u karpatskoj i panonskoj oblasti, čije se porijeklo vjerovatno ima tražiti u južnoj Rusiji. U ovaj period spada i bakarna sjekira iz Tuzi koja pripada jednom tipu takođe poznatom na istom području. Najzad bušeni kameni čekići koji su dijelom mogli služiti i kao bojne sjekire, a pojavljuju se na širokim područjima Evrope u vezi s pokretima nomadskih stočara, takođe su poznati sa više nalazišta Crne Gore (Štedac kod Podgorice, Ćemenac kod Nikšića, Budimlje i Petnjik kod Berana).

Veoma značajnu pojavu u Crnoj Gori, kao i na cijelom Zapadnom Balkanu, predstavljaju utvrđena praistorijska naselja - gradine i sahranjivanje pod tumulima - humkama. Ove se pojave prate kroz cijelo metalno, bronzano i gvozdeno doba i tipične su sigurno u kasnije vrijeme za Ilire. U Crnoj Gori nalazimo ih u svim krajevima, s izvjesnim lokalnim odstupanjima u konstrukciji gradina i tumula i u načinu sahranjivanja. Neki od ovih nalaza, kao gradina Trijebač i jedan grob pod humkom sa istog mjesta kod Podgorice, možda pripadaju vremenu o kome je riječ, periodu prelaska iz neolita u metalno doba ili početku bronzanog doba. U tom slučaju ovi bi se nalazi vezivali za gore opisane istorijske događaje.

Razvijeno bronzano doba (oko 1500-1200. godine prije n.e.), predstavlja period mirne evolucije koja nastaje stabilizacijom poslije burnih događaja predhodne epohe. U Crnoj Gori poznat nam je izvjestan broj nalaza ovog vremena. Naselja imaju dominantan položaj karakterističan za gradine (Beran-krš, nastanjen još u neolitsko doba), ali mogu ležati i na riječnim terasama (Bijedići kod Bijelog Polja). Naselje Ćeret kod Ulcinja leži na obali isušenog Zoganjskog blata. U Crvenoj Stijeni pećinsko naselje ostalo je u upotrebi i u ovom periodu. Sahranjivanje se vrši pod humkama. Kultura ovog vremena ipak je još slabo poznata, jer nedostaju veći arheološki zahvati. Uglavnom se prema odlikama i oblicima keramike može smatrti da ova nalazišta pripadaju bronzanom dobu, ali se u tom okviru ne mogu vremenski bliže odrediti.

Posebno značajnu pojavu čine bronzane sjekire, među kojima se izdvaja tzv. albansko-dalmatinski tip. Ove sjekire imaju jako izvijenu oštricu, bušenu ušicu i ispod nje dodatak u vidu trna. Takve su sjekire dobro poznate iz Albanije, sa Primorja, ali dijelom i iz unutrašnjosti Crne Gore. Ovdje treba pomenuti nalaze iz Grdove gradine u Petrovićima, Zavrha kod nikšića, zatim iz Krajine, Spiča, Perovca, đe je nađena ostava (?) od 20 primjeraka, okoline Podgorice, Kolašina i Ostrelja (kod Bijelog Polja). Po svome tipu ove su sjekire orijentalnog porijekla i imaju najbliže analogije u Siriji i Palestini. Ipak, s obzirom na izvjesna odstupanja od prototipova, može se smatrati da su nastale pod uticajem tipova sa Istoka, vjerovatno donijetih trgovinom na jadransku obalu, a da su kasnije, prema tim uzorima, proizvođene lokalno u nekim današnje Albanije ili Crne Gore i odatle izvožene u druge krajeve.

Period prelaza iz bronzanog u gvozdeno doba obuhvata vrijeme oko 1200-800 godine prije n.e. To je vrijeme velikih pomjeranja plemena sa Balkana prema Egeji i Mloj Aziji poznatih pod imenom Egejske seobe. U to doba pada rušenje hetitske države, trojanski rat i poznati pohod tzv. Pomorskih naroda, koji dijelom dolaze sa Balkana, i stižu čak do Egipta đe ih je konačno porazio faraon Ramzes III (1196-1191 prije n.e.). Takođe je sigurno da su ova pomjeranja dovela i do novih kontakata, spajanja i sažimanja etničkih grupa poslije kojih se na yapadnom dijelu Balkana konačno pojavljuju formirani Iliri. Nejasno je zasada u kojoj su mjeri u ovim pokretima učestvovala i plemena koja tada naseljavaju Crnu Goru. Izvjesni metalni nalazi - bušene bronzane sjekire, tzv. keltovi, nađene u Crnoj Gori pripadaju toj epohi (Smrduša kod Nikšića, Kolašin, Budimlje kod Berana, grivna iz Rudeša kod Berana).

No nalaza je suviše malo da bi se moglo tvrditi da li su ih ovamo donijeli došljaci u toku pokreta Egejske seobe, ili su samo odraz jačih trgovačkih veza.

Ovom periodu pripadaju i crteži na stijeni iz okapine Lipci kod Risna. Ovdje su prikazani životinje-jeleni, vjerovatno psi i lovci. Po svom stilu i izvjesnim geometrijskim ukrasima, ovi nalazi mogli bi se pripisatzi kraju ove epohe (oko VIII vijeka prije n.e.). Oni se mogu dovesti u vezu s nekim kultnim mjestom - svetilištem pod vedrim nebom u području stare ilirske kuture.

Oko 800 godina prije n.e. otpočinje gvozdeno doba u pravom smislu riječi. Poslije perioda smirenja i stabilizacije, koji prati Egejsku seobu, ubrzo dolazi do jačanja plemenske aristokracije, formiranja većih i manjih plemenskih saveza koji konačno prerastaju u nove forme društvenih zajednica poznatih pod nazivom varvarskih država. U ovo vrijeme s punom sigurnošću na cijelom zapadnom Balkanu i u Crnoj Gori možemo govoriti već o ilirskim plemenima. Vrijeme oko 800. godine do IV vijeka prije n.e., u kome se na našoj jadranskoj obali razvije grčka kolonizacija, još se može pripisati praistoriji - gvozdenom dobu u užem smislu. U Crnoj Gori najvažnije arheološke objekte te vrste predstavljaju tumuli. koji su posebno ispitivani u Banjanima i Gotovuši kod Pljevalja. Nalazi iz ovih humki, oružje-koplja od gvožđa, zatim bronzani nakit, kopče, fibule, toke, grivne, imaju iste oblike kao u drugim krajevima Balkana nastanjenim Ilirima a posebno se vezuju za one iz grobova pod humkama na Glasincu u Bosni. Ovima su vrlo bliski i nalazi iz velikog dijela Albanije, što upućuje na veliko kulturno jedinstvo ilirskih plemena ovih krajeva u to doba. Za naredne vjekove već raspolažemo i izvjesnim podacima pisanih izvora te s IV vijekom prestaje praistorijska etapa u najstarijoj istoriji Crne Gore.


CRNA GORA U OSVIT PISANE ISTORIJE


ILIRSKA DRŽAVA

Tokom IV vijeka prije n.e. na našoj jadranskoj obali dolazi do stvaranja grčkih kolonija. Njihov je nastanak uglavnom vezan za kolonizatorsku aktivnost sirakuškog tiranina Dionisija starijeg. Starijem vremenu pripadala bi samo Knidska kolonija na Korčuli. Pored kolonija, kao naselja grčkih doseljenika, postojali su sigurno i trgovi-emporija, đe su Grci s domorocima razmjenjivali svoju robu. Može se pretpostaviti da se jedan takav emporij nalazio u Budvi (antičkoj) koju pominje još Sofokle u V vijeku prije n.e.

Prodor Kelta ili Gala, za koje se zna da su u IV vijeku preko jadranske obale iz Italije prodrli do Panonije, nije u Crnoj Gori ostavio vidnih tragova. Kelti se ovdje nijesu zadžavali. Na njihov uticaj upućuju samo izvjesni oblici nakita, osobito fibule koje podražavaju keltske oblike, vjerovatno predstavljaju domaće proizvode, rađene po keltskom uzoru. Naprotiv, od IV vijeka već sa sigurnošću možemo govoriti bar o nekim ilirskim plemenima koja pominju izvori. U Crnoj Gori poznata su nam sljedeća ilirska plemena: Ardijei, Plereji, Enhelejci, Labeati, Dokleati, Autarijati i možda Pirusti. Granice ovih plemena nijesu uvijek potpuno sigurne, a izgleda i da su se mijenjale tokom vremena. Tako Ardijee spominje Strabon najprije oko Neretve, prema ostrvu Hvaru, ali ih zajedno sa Plerejima vezuje i za područje od Neretve do Boke. U doba Ilirskih ratova oni igraju vidnu ulogu u sjevernoj Albaniji, dok ih 135. godine Rimljani preseljavaju u unutrašnjost. Ove kontradikcije mogu se vjerovatno objasniti postepenim širenjem imena Ardijea, u vezi sa stvaranjem većeg plemenskog saveza, a možda i Ilirske države. Geograf Pseudo Scilaks (Pseudo Sculax) pominje Enhelejce kao gospodare Rizonskog zaliva (Boke Kotorske). Oni su se svakako protezali daleko na jug. Labeati su živjeli oko Skadarskog jezera (Lacus Labeatis). Tit Livije pominje da se u njihovoj zemlji nalazio Skadar (Scodra) i Medun (Meteon). Nejasan je njihov odnos prema Dokleatima čije ime nosi antička Duklja (Doclea). Jedan natpis iz Rimskog doba otkriven u Banjanima pominje Gaja Epikada (Caius Epicadus), koji je bio jedan od prvaka (Princeps) Dokleata, što znači da im je pripadala i ova oblast. Autarijati čije se ime vezuje za planinu Taru, živjeli su po Pseudo-Skilaksu sjeverno od velikog jezera koje se obično izjednačuje sa Skadarskim. Za njih znamo da kasnije prodiru čak u Donje Pomoravlje (Strabon), dok ih je, po Diodoru, krajem IV vijeka prije n.e., Kasandar naselio napodručju oko planina Orbela (Belasica). I ovdje se može računati kako sa pomjeranjem plemena tako i sa širenjem njegovog imena u vrijeme najveće moći, vjerovatno u vezi s formiranjem plemenskog saveza. Što se pak tiče Pirusta, po nekim indicijama moglo bi se, uz ogradu, pretpostaviti da su naseljavali djelove Crne Gore oko Pljevalja.

U vremenski isti period treba uklopiti i cjelokupnu istoriju Ilirske države, kao najviše društveno-političke organizacije starih Ilira. U tom okviru izdvaja se najprije formiranje ilirske države na južnom dijelu Balkanskog poluostrva, u današnjoj južnoj Albaniji, a, kasnije, razvitak države vezane za sjevernu Albaniju i Crnu Goru. Ova posljednja etapa ilirske države dovedena je u vezu s plemenom Ardijea, i pojavom nove dinastije Agrona, Pleuratova sina. Nesumnjivo je da pomenuta država stoji iznad nivoa saveza plemena, dok, s druge strane, pokazuje i neke specifičnosti koje je izdvajaju od klasičnog tipa robovlasničke države starog vijeka: grčkog polisa, helenističkih država i Rima. Njenu najpotpuniju definiciju dala je F. Papazoglu, koja je oprijedjeljuje kao "skup gradova i većih i manjih plemenskih zajednica, koje u malom imaju istu složenu strukturu". Elementi države koje u ovoj zajednici nalazimo su naslijeđena vlast i dogovarajući položaj članova kraljevske dinastije, vezivane za izvjesne vodeće ličnosti ("principes"), koje su, po našem mišljenju, vodeće ličnosti plemenskih zajednica, kao i postojanje poreza. S druge strane, nedostatak stabilnosti granica "državne zajednice" kao i nepostojanje unutrašnje administrativno-teritorijalne podjele - ukazuju na nestabilnost, zavisnu od još uvijek snažnih plemenskih ilirskih organizacija, s jakim separatističko-lokalističkim težnjama, koje se, tek tu i tamo i pod određenim uslovima uključuju u državnu, višu organizaciju.

Formiranje prve Ilirske države teritorijalno određene područjem južne Albanije, povezano je s kraljem Bardilisom i njegovim nasljednicima. Tek kasnije, tokom III vijeka prije n.e. centar države transportuje se ka sjeveru. Iako danas postoji mišljenje o neposrednom kontinuitetu u razvitku ilirske države između ova dva perioda, potrebno je voditi računa o velikim perturbacijama, nastalim oko prelaza IV u III vijek, dijelom u vezi s istorijskom ulogom kralja Pira koji je, izgleda, vidno uticao na dalji razvoj ilirske države.

Prve podatke o ilirskoj državi s centrom transportovanim ka sjeveru nalazimo tek u vrijeme vladavine Agrona, Pleuratovog sina, koji intervenišući u sukobu između makedonskog cara Demetrija i Etolaca, staje na stranu Makedonaca i pobjeđuje Etolce. Od tog vremena istorija ilirske države okarakterisana je stalnim taktiziranjem u sukobima pojedinih balkanskih država i Rima, s težnjom da u ovoj situaciji izvuče maksimalnu korist. S druge strane, Rim je, shvatajući ulogu i značaj ilirske države na Balkanu, vodio prema njoj sistematsku politiku s krajnjim ciljem njenog definitivnog uništenja a uz stvaranje izvjesnih, povremenih kompromisa.

Prvi istorijski pomen Argona, i nove Ilirske države u rimskim izvorima (osobito Polibije, Apijan, Dion Kasije i Tit Livije) vezuje se kako je već podvučeno, za pobjedu nad Etolcima. Odmah zatim poslije Agronove smrti, njegova udova Teuta preuzima napade na Isu (Vis), Apoloniju, Dirahijon (današnji Drač) i Korkiru (Krf), đe vlast prepušta svom vojskovođi Dimitriju Hvarskom. U takvoj situaciji, grčki gradovi pozvali su u pomoć Rimljane. Poslije neuspjele misije braće Korunkana na Teutinom dvoru i ubistva jednog od ovih poslanika, Rimljani su 229. godine prije n.e. preduzeli vojnu intervenciju kojom od ilirske agresije oslobađaju grčke gradove. Tom prilikom Dimitrije Hvarski stao je na stranu Rimljana. Prilikom zaključenja mira 228. godine prije n.e. ilirska država praktično je izgubila najveći dio svog područja. Istovremeno zaključeno je da Iliri ne smiju s više od dva broda ploviti južno od Lješa (Lisos), čime se konačno željelo stati na put miješanju ilirske države u borbe i sukobe u jugozapadnom dijelu Balkana. Ovako sklopljen ugovor nije međutim urodio plodom. Dimitrije Hvarski postao je ubrzo eksponent Ilira, pošto je oženivši se Teutom, Agronovom udovom, postao tutor nasljednika ilirskog prijestola Agronovog sina Pinesa, sporazumijevši se istovremeno sa Skerdilaidom, Agronovim bratom. U daljim rimsko-makedonskim sukobima, poslije prodora Ilirskih brodova do Pilosa u Makedoniji, Rimljani 219 g. prije n.e., ponovo preduzimaju akciju protiv Ilira. Poslije ovoga poduhvata Dimitrije Hvarski konačno bježi u Makedoniju dok Skerdilaid definitivno prelazi na stranu Rimljana, zajedno sa svojim sinom i nasljednikom Pleuratom: tako 217. godine prije n.e. oni prodiru do Lihnida (Ohrid) i Pelagonije, dok 214. godine prije n.e. makedonski kralj Filp V lukavstvom zauzima Lisus i izgleda nameće svoju vlast nad cijelim područjem do Skadra. Sukobi se nastavljaju i poslije 205. g. prije n.e., datuma poslije kojega se kao jedini Ilirski vladar pojavljuje Skerdilaidov nasljednik Pleurat, koji i dalje, kao saveznik Rimljana, s promjenljivom srećom, nastavlja kroz dugi niz godina vođeno ratovanje. Tako mirom u Tempe (197. godine) Pleurat pod svoje okrilje ponovo dobija područje Lihnida, dok 189. godine prije n.e. opet pustoši etolsku obalu.

Oko 180. godine prije n.e. na ilirski prijesto stupa posljednji veliki ilirski vladar Gencije. Njegov dolazak na vlast, vezan je s pacificiranjem raznih protivnika, vođa regionalnih plemenskih zajednica, među kojima se pominje i jedan član porodice Epikada, možda jedan od plemenskih starješina Dokleata, kao i Gencijev brat Pleurat. Prijestonica Gencijeve države nalazila se u Skadru. U vrijeme njegove vladavine obnavlja se sukob sada ojačane Ilirske države s Rimom. Gencije je bio u mogućnosti da otkloni razne intrige grčkih gradova koji su ga optuživali za gusarske napade na grčke gradove na jadranskoj obali i da vodi tajne pregovore s novim makedonskim vladarom Persejom. Kada je 171. godine prije n.e. izbio novi rat između Rima i Makedonije, on se nalazio na rimskoj strani.

U toj situaciji Gencije je zauzeo kolebljiv stav, te je poslije prvih lokalnih makedonskih uspjeha, stupio u pregovore s Persejom. Ovakvo držanje ilirskog kralja dalo je povoda Rimljanima da protiv njega preduzmu oružanu akciju. Godine 168. prije n.e. razbijena je Gencijeva vojska, dok, očigledno, separtističke težnje pojedinih ilirskih plemenskih zajednica i gradova dovode do raspada njegove države. Pošto se i njegov brat Karavancije zajedno s članovima Gencijeve porodice predao Rimljanima u Meteonu (današnjem Medunu), Gencije je definitivno poražen. Rimski konzul i komandant u ovom ratu Lucije Anicije ( L. Anicius), koji je u Rimu proslavio trijumf nad Ilirima, sazvavši u Skadru predstavnike Ilira, diktirao je, u stvari, uslove mira o čemu nam podatke pruža Livije. Ilirska država podijeljena je tada u tri regije: oblast Lješa, Labeata, i područje Agrovinita, Rizonita i Olcinijata s njihovim susjedstvom. Tom prilikom Rimljani su istakli i svoju želju da Iliri budu slobodni, dok je posebna autonomija pružena stanovnicima Ise (Visa), Taulantima, Pirsurstima, Rizonitima i Olcinijatima, kao i Daorsima, očigledno gradovima i plemenima koji su vrijeme rata protiv Gencija svojim otpadništvom išli na ruku rimskom osvajanju.

Nema sumnje da su Rimljani uspješnim ratom 168. godine definitivno razbili otpor ilirskih plemena i njihove države. Međutim, uprkos tome je isto tako nesumnjivo da je rimska politika ozbiljno vodila računa o specifičnim uslovima Ilrije i njenih plemenskih odnosa Na to ukazuje i sam fakat davanja određenih, većih prava Gencijevim protinicima, kao i izdvajanje triju regija. Njihovo postojanje potvrđeno je između ostalog i kovanjem novca grada Lješa, oblasti Labeata i konačno Daorsa u vremenu poslije 168. godine. U tom pogledu je posebno zanimljiva pojava Balajosa, poznatog po novcima kovanog na Hvaru i u Risnu, pri čemu ovu ličnost risanske emisije novca obilježavaju kao kralja Balajosa. Vrlo je vjerovatno da on predstavlja jednog od vodećih plemenskih sarješina iz Gencijevog vremena , koji je nešto kasnije čak uspio da uzme titulu kralja. Nije isključeno da Balajosa treba izjednačiti s jednim od istaknutih Gencijevih saradnika, Belom, koga pominje Livije, navodeći da ga je Gencije u vrijeme svoga poraza u ratu s Rimljanima poslao na pregovore s Anicijem.

Poslije 168. godine nesumnjivo se na ilirskom području mogu pratiti i dalji sukobi s rimskom vlašću, uprkos odlučnoj Anicijevoj pobjedi. Tako znamo za dalje pljačkaške akcije Ardijea i Plereja, koje su konačno završene 135. godine prije n.e. akcijom konzula Fulvija Flaka ( Fulvius Flaccus), poslije koje je izvršena i deportacija Ardijea u unutrašnjost zemlje. U građanskom ratu između Cezara i Pompeja, najveći dio područja zapadnog Balkana i primorskih gradova stao je na Pompejevu stranu. Poslije ugovora između trijumvira Brundisiju (40 g. prije n.e.), cjelokupno područje potpalo je pod jurisdikciju Oktavijana, kasnijeg Avgusta.

O kulturi ovog vremena na teritoriji Crne Gore pružaju nam podatke arheološki nalazi. Tako zidine starog Meduna kojima su slične i one u Risnu u koje se Teuta sklonila u vrijeme rata s Rimljanima. I neki ostaci gradskih bedema u Ulcinju pripadaju jednom vrlo karakterističnom tipu konstrukcije koji se može datirati u III vijeku prije n.e., a nastao je pod uticajem grčkih i epirskih oblika gradnje. Značajna je i nekropolja u Gostilju kod skadarskog jezera u oblasti Labeata, koja, po novcima u njoj nađenima, pripada dobu Gencijeve vladavine i neposredno kasnijem periodu. Predmeti nađeni u grobovima pokazuju jak uticaj grčke materijalne kulture, pored lokalnih oblika, osobito nakita.


CRNA GORA U DOBA RIMSKOG CARSTVA

Kada je, poslije dalmatinsko panonskog ustanka ( 6-9 godine n.e.) prvobitni Ilirik podijeljen u dvije provincije: Panoniju i Dalmaciju, ušla je teritorija Crne Gore u sastav carske provincije Dalmacije kojom je upravljao carski legat ( Legatus Augusti pro praetore). U okviru izdvajanja triju sudsko-administrativnih regija-konvenata u provinciji Dalmacije, Crna Gora je pripala naronskom konventu sa sjedištem u Naroni (Vid kod Metkovića). Plinije stariji dao je podatke o teritoriji pojedinih plemena u ovoj provinciji ( civitates) kao i o broju njihovih bratstava (decuriae). O etničkoj slici stanovništva u Dalmaciji i posebno u Crnoj Gpri pružaju nam podatke pisani i izvori, naročito epigrafski spomenici.
Pada u oči da se u cijeloj Dalmaciji, a to važi i za Crnu Goru, osjeća izvjesno dvojstvo između primorske zone i njenog neposrednog pozađa i unutrašnjosti zemlje: na prvom području romanizacija je znatno jača, osobito u velikim priobalskim gradovima i u Duklji, dok se u unutrašnjosti mnogo žilavije održava starosjedilački ilirski element, što dolazi do izraza u ličnim imenima i materijalnoj kulturi. U priobalskoj zoni Rimljani su formirali naselja rimskih građana. (Oppida civium Romanorum) u Rizonu (Risnu), Butui (Budvi), Acruviju (U Boki Kotorskoj) i Olciniju (Ulcinju), od kojih neka, kao Risan, kasnije dobijaju druge forme rimske gradske samouprave. Takav je slučaj i sa Dokleom (Duklja) i nekim gradovima u unutrašnjosti, osobito Municium S... (vjerovatno Splonum) u Kominima kod Pljevalja. U romanizaciji provincije vojska je igrala neznatnu ulogu, pošto je već tokom I vijeka n.e. Dalmcija postaje provincia inermis - bez stalne vojne posade.

Pored doseljenih rimskih građana i nejednako romanizovanih domorodaca, bilo je i stranaca, osobiti Grka. Zanimljivo je da je broj robova u cijeloj Dalmaciji, s izuzetkom velikih priobalskih gradova kao Salone, Iadera (Zadra) i dr. relativno mali. Često su robovi vezani za kuću i kućne poslove. Održava se izvjesna autonomija domorodačkog stanovništva. Na već pomenutom natpisu iz Riječana domorodac Gaj Epikad označen je kao prvak Dokleata (Princeps Docleatium) dok je Agir, Epikadov sin ( Agirro Epicadi filius) obilježen kao prvak kastela (castellum) Salthua. Termin kastel svakako obilježava lokalnu formunaselja u ovim krajevima.

O privrednoj strukturi Provincije podatke nam pruža spis Expositio totius mundi. Naročito se ukazuje na bogatstvo rudnim blagom, osobito gvožđem, bogatstvo drvetom za građu, dok pomen sira upućuje na razvoj stočarstva. Izvjesne podatke o ekonomici imamo i sa teritorije Crne Gore. Tako je poznat bio dokleatski sir. Uprkos bogatstvu rudom nemamo zasada direktnih podataka o rudarstvu u Crnoj Gori. Međutim o tome indirektno govore podaci da su Rimljani u erdeljske zlatne rudnike preselili kao specijalizovane rudare ljude iz provincije Dalmacije, među kojima je bilo Pirusta i onih iz Splonuma. Epigrafski i arheološki spomenici potvrđuju postojanje velikih posjeda (tzv. Fundus) kao i poljoprivrednih gazdinstava ( villae rusticae). Veliki Fundus nalazi se na Trebišnjici kod Kosijereva, neposredno pored granice Hercegovine i Crne Gore. Poljoprivredna gazdinstva postojala su u Petrovcu na moru (Mirište), na Prevlaci u Boki Kotorskoj, možda i u Brčelima u Crmnici. Na jednom natpisu iz Kolovrata kod Prijepolja, koji je ulazio u sastav teritorije Municipija kod Pljevalja, spominje se oslobođenik s titulom vilicus-upravnik imanja, što potvrđuje da je i ovdje postojalo takvo gazdinstvo.
O zanatima u provinciji posebno u Crnoj Gori, podatke nam opet pružaju natpisi. Znamo da je u Dokleji postojao esnaf zanatlija koji su obrađivali drvo, metal ili kamen ( Collegium fabrum), a možda i esnaf kovača ( ferrarii). Takođe su postojale i domaće ciglane, iako je opeka dovožena i iz Italije iz poznate ciglane Pansiane (Figlina pansiana). Žig Docl. na opekama navodno nađenim u Spužu ukazivao bi na domaću Doklejsku radionicu, a žigovi MR i PAS, na opekama iz Pljevalja vjerovatno upućuju u istom smislu.

Na teritoriji Crne Gore zabilježena su u antičkim izvorima i dva važna rimska puta koji su prelazili preko nje. Njih pominje Pojtingerova tabla ( Tabule Peutingeriana) i Antoninov itinerar (Itinerarium Antonini). U pitanju su dvije grane puta koji se spuštao sa sjevera duž jadranske obale, te se kod Narone dijelio u dva kraka od kojih je jedan išao obalom a drugi kroz unutrašnjost, da bi se ponovo spojili u Skadru ( Scodra). Iako se dva mjesta koja se na ovim putevima pominju ne mogu identifikovati s punom sigurnošću, nesumnjivo je da se Bersumno nalazio kod Podgorice (Ribnica), Anderba kod Spuža, dok se Sallunto pomenut u izvorima ima izjednačiti sa Salthua kod Riječana, odakle se odvajao put ka Boki Kotorskoj. Trasa ovih puteva potvrđena je i nalazima miljokaza u Tuzima, na Cijevni, Trešanici, zatim u Kusadana, dok su tragovi puta konstatovani u Trubjelama i Podbožuru kod Nikšića. Što se pak tiče priobalskog puta, pravac njegove trase vjerovatno oprijedjeljuju arheološki nalazi između većih gradova rimskog doba, kao u Vranovićima i Lastvi U Grblju i u Zoganju kod Ulcinja. Nesumnjivo je da su i druge prirodne komunikacije Crne Gore predstavljale pravce rimskih puteva, ali se o tome malo zna. Svakako je važan put vodio od Nikšića preko Pljevalja ka Sandžaku. U Ćićijama i Otalovićima kod Pljevalja nađeni su rimski miljokazi.

O duhovnom životu na teritoriji Crne Gore u doba rimskog carstva, osobito nam govore natpisi i spomenici posvećeni raznim božanstvima. I ovdje dolazi do izraza snaga domorodačkog elementa. Kult zmije, svete životinje Ilira potvrđen je predstavama na srebrnim pločama iz Gostilja, a ilirski konjanik-Bog Medaur, natpisom iz Lambeze u Africi koji to božanstvo pominje kao zaštitnika Risna. Bilo je i drugih ilirskih božanstava kao Diana Candaviensis na jednom natpisu iz Dokleje. Postoji i tzv. interpretatio romana, izjednačenje domaćih božanstava s njima sličnim rimskim. Takav je možda slučaj Herakla, a svakako Merkura u Dokleji. Posebno mjesto zauzima krilati genije prikazan na spomenicima iz Komina kod Pljevalja. Pored toga, poštovana su, osobito u gradovima i uobičajena božanstva zvaničnog rimskog Panteona. Jupiter, Junona, Venera i dr. Orijentalni Bog mitra poštovan je u svtilištu pod vedrim nebom na Lever Tari. Zanimljivo je da iz Crne Gore nijesu poznati spomenici Silvana kao romaniziranog ilirskog božanstva, vrlo često u Dalmaciji. Činjenica je da je ovo božanstvo poštovano u neposredno susjednom kraju (Močići kod Cavtata), upućuje da se u Crnoj Gori mogu očekivati njegovi spomenici.

U doba rimske dominacije razvio se u Crnoj Gori izvjestan broj gradova o kojima podatke crpimo iz arheoloških iskopavanja i epigrafskih spomenika. Najvažniji od njih bili su:

DOCLEA (Dokleja) - današnja Duklja na ušću Zete. Ovo je jedan od najznačajnijih gradova rimskog doba na teritoriji Crne Gore. Postao je municipij u vrijeme dinastije Flavijevaca. O tome govori česta pojava rimskog rodovskog imena Flavija (Flavii) na natpisima Dokleje, kao i činjenica da se kao ime rimske tribe kojoj pripadaju građani ovog grada javlja Kvirina (Quirina), kojoj pripadaju i Flavijevci. Među značajnijim ličnostima Dokleje pominje se Mark Flavije Fronto, koji je obavljao razne funkcije i u Naroni, Epitauru (Cavtatu), Risnu i Skadru. Njegovom sinu bila je podignuta i konjanička statua na doklejskom forumu. O sastavu stanovništva grada, zanatskim udruženjima i značaju Dokleje bilo je već govora. U V vijeku grad je bio i sjedište episkopije. U etničkom sastavu samog grada mali je broj domorodaca koji su poslije romanizacije sačuvali svoja domaća imena. Naprotiv na teritoriji municipija, van Dokleje, ilirski elemenat ostaje jači, što se vidi takođe iz natpisa osobito iz Vuksan-Lekića. Nizom arheoloških istraživanja, koja su i danas u toku, utvrđen je areal grada, s bedemima i glavnim ulicama, konstatovano je i postojanje foruma s nizom javnih građevina, kao bazilike, hramova, termi i drugih objekata. Takođe su istraživana groblja nekropole pored grada s grobovima iz rimskog i kasnijeg hrišćanskog doba.

RHISINIUM - Risan. Grad koji je najprije bio oppidum civium Romanorum, cvjetao je i u rimsko doba, možda i ako kolonija, našta ukazuje nesigurni natpis iz Rogatice koji pominje koloniju Ris...(možda Risan). Natpisi iz Risna i okoline pominju tribu Sergiju i italski rod Statia (Statii). Rimski grad nalazio se na desnoj obali rijeke špilje, u polju Carina, ispod Gradine. Izvan ovog Areala, đe su nađeni značajni djelovi arhitekture i drugi arheološki objekti kraj puta Risan - Nikšić, svakako i kraj stare rimske trase, nalazila se vila sa izvanrednim mozaicima koja je samo dijelom ispitana.

ACRUVIUM (ili Agruvium). Nejasan je položaj ovog grada koji kao i njegove stanovnike Agravonite spominju već Tit Livije i Plinije. Lokacija grada tražena je kod Kotora (Dekatera), no i zalivu Trešta (Bigovo), đe postoje znatni rimski ostaci. Etimološki, s imenom Agruvija pojedini naučnici dovodili su u vezu ime Grbalj.

BUTUA - Budva. O ranijoj istoriji ovog grada bilo je govora u prethodnom izlaganju. Nesigurno je da li je grad, najprije Oppidum civium romanorum, kanije bio i municipij. Među imenima na nadgrobnim spomenicima ima i domorodačkih-ilirskih. O topografiji antičkog naselja zasada nemamo podataka.

OLCINIUM - Ulcinj. Iako se grad pominje već i ranije, čak u doba propasti Gencijeve države arheološki se još uvijek ništa ne zna o kolekciji i izgledu Olcinija.

MUNICIPIUM S... (Splonum?) u Kominama kod Plevalja. Među samoupravnim gradovima rimskog doba na teritoriji Crne Gore ovaj je svakako najbolje poznat. O njemu nam najviše podataka pružaju epigrafski spomenici. Najprije se može identifikovati sa Splonumom, po natpisu Ulpija Gelijana (Ulpius Gellianus>) iz Komina koji pominje ovaj grad i po oštećenom natpisu Publija Elija Piadomena Karvanija (P. Aelius Piadomenus Carvanius) iz Kolovrata kod Prijepolja koji svakako pripada teritoriji ovog municipija. Grad je vjerovatno postao municipij u vrijeme Antonina Pija. Brojna ilirska plemena koja se kao nadimci pojavljuju na natpisima uz rimska gentilna imena, osobito Aurelija (npr. Apro, Ana, Cato, Panto, Pritano, Vendo) i dr., čak i kod opštinskih funkcionera, ukazuju na jako održavanje ilirskog domorodačkog elementa u ovom zabačenom kraju provincije Dalmacije, čak i u vrijeme pune romanizacije. U tom smislu ukazuju i nadgrobni spomenici s predstavama (krilati genije) i stilskim odlikama koje upućuju na postojanje domaće klesarske radionice. Iskopavanja vršena u toku posljednjih godina dala su značajnih podataka pogotovu o nekropolama-grobljima i tipičnim oblicima grobova, vezanim za starosjedilački element.
Prema arheološkim nalazima i podacima izvjesnih natpisa koji pominju dostojanstvenike vezane funkcijom za rimsko uređenje municipija, moglo bi se pretpostaviti i postojanje takve vrste gradova u okolini Berana, a možda i Bijelog Polja. O tome, zasada nema sasvim pouzdanih podataka.

O Crnoj Gori u kasnom rimskom dobu nemamo puno podataka.
Poslije reformi cara Dioklecijana 297. ili 305-306. godine, izvršena je potpuna administrativna reorganizacija rimskih provincija. Tako je rimsko carstvo bilo podijeljeno na 4 prefekture, koje se dalje dijele na dijaceze, a ove na provincije. U to doba, teritorija Crne Gore uklapa se u provinciju Prevalis (Praevalis) koja je najprije pripadala mezijskoj dijecezi, od oko 396. godine dijecezi Makedoniji, a od oko 400. godine Dakiji. Poslije podjele carstva na Istočno i Zapadno, 395. godine, Prevalis je priključen Istočnom carstvu. Granice provincije protezale su se ka jugu do rijeke Mati, na zapadu od Boke Kotorske preko Krivošija do sliva Pive i Tare, na istoku do planine Šare, Drima i Ibra, dok sjeverne granice ostaju uglavnom nejasne. Administrativni centar provincije bio je u Skadru ( Scodra). Na čelu uprave nalazio se Praeses viteškog reda.

U posljednjim vijekovima rimske dominacije i početkom perioda Istočnog Rimskog Carstva, provincija doživljuje znatnu ekonomsku i političku krizu. Poslije devalvacije novca, koju je izvršio Dioklecijan, poreski sistem sa plaćanjem u naturi pridonio je sve jačem vezivanju zemljoradničkog stanovništva za zemlju. Reforme poreskog sistema, koje je izvršio Anastasije (491-518), sa sakupljanjem poreza u novcu stvorile su još veće teškoće u nesigurnim i nesređenim prilikama epohe te se postavlja pitanje, da li su uopšte mogle biti u praksi sprovedene.

U ovo doba spadaju i poznati pohodi Zapadnih i Istočnih Gota koji su nesumnjivo prošli Balkanom i morali dodirnuti i Prevalis, iako o tome nemamo zasada pouzdanih podataka.

Hrišćanstvo kao religija, koja tokom vremena dobija sve značajniju ulogu, počelo je i na Dalmaciji i na teritoriji Crne Gore - Prevalisa da ostavlja dublje tragove osobito od IV vijeka. Crkveni dostojanstvenici ovog područja, vjerovatno vezani najprije za arhiepiskopiju u Skadru, poslije vezivanja Prevalisa za Prefekturu istočnog Ilirika, naročito za vlade Teodosija Velikog (379 - 396), potpadaju pod jurisdikciju solunskog Egzarha, a u vrijeme Justinijana (527-565), poslije osnivanja arhiepiskopije u Justinijani Primi ( Iustinianana Prima), pod njenog arhiepiskopa. Vjerske raspre i promjene u jurisdikciji nalazile su svoj odraz i u ovim krajevima.

U ovakvim prilikama i odnosima teritorija današnje Crne Gore dočekuje period naseljavanja Slovena i prelaz na novu veliku istorijsku etapu.

 
Scoring disabled. You must be logged in to score posts.
Zvek_Zivi_Cetinjanin
(Login Zvek_Zivi_Cetinjanin)

GEDZO POSERBLJENI EO TI USTE MALACKO

No score for this post
January 12 2006, 5:52 PM 

"Rimski grad Doclea u Crnoj Gori" konačno i na našem jeziku:
Tužno svjedočanstvo našeg odnosa prema naslijeđenom



(Piero Sticotti: "Rimski grad Doclea u Crnoj Gori", monografija, Matica crnogorska i Kulturno - prosvjetna zajednica, Podgorica, 2000)

O rimskom municipijumu Doclei (Duklji), pisali su mnogi, i raznim povodima. Posebno su to u posljednje vrijeme činili P. Mijović, O. Velimirović - Žižić, D. Srejović, V. Korać, a prije njih Đ. Rasler i drugi. Godine 1975. grupa autora objavila je i monografiju "Antička Duklja - nekropole". Po nalogu knjaza Nikole, na Duklji su vršili arheološka istraživanja - Rovinski (od 1890. do 1892.); Englezi Munro, Anderson, Milne i Haverfild (1893), Pjero Stikoti, koji je Duklju obišao 1892. a četiri godine kasnije, započeo iskopavanja, nakon čega, izuzimajući I. Novickog (1938) slijedi gotovo poluvjekovni prekid, kada od 1954. do 1962. godine, Duklju "obrađuju" domaći arheolozi - do najnovijih iskopavanja na njoj.
Ali, svakako, najtemeljitija istraživanja Duklje obavio je italijanski arheolog Pjero Stikoti sa saradnicima (L.Jelićem i C.M. Ivekovićem), čiji su rezultati prezentovani monografijom "Rimski grad Doclea u Crnoj Gori", objavljenoj na njemačkom jeziku, u Beču 1913. godine. Njena pojava pobudila je veliko interesovanje ondašnje evropske naučne javnosti. Na žalost, kod nas su samo oni najupućeniji i malobrojni znali za nju. (Sada se i vidi koliko su neki od njih, autorativno pišući o Duklji, oslanjali na Stikotijevu monografiju), koja i danas - osmadeset i sedam godina nakon objavljivanja, predstavlja najobuhvatniju i najsistematičniju studiju o Duklji, djelo neprocjenjive koristi ne samo arheolozima i istoričarima, već i piscima, lingivsticima, etnolozima i drugim ljubiteljima sta-rina. Ona je i za nas, i za buduće generacije, sačuvala mnogo toga što je decenijskom nebrigom, zapravo vandaskim odnosom, zauvijek uništeno. Lokalno stanovništvo je djelove kapitela, kolumni, fragmentarne arhitekture, ploča i tabula sa natpisima, ugrađivalo u zidove svojih kuća, o čemu još 1754. godine svjedoči Šafarik.
Stikotijevi prethodnici - Rovinski, Munro i drugi, proučili su dragocjeni arheološki materijal, otkrili i evidentirali značajne spomenike, forum, bazilike, hramove boginje Dijane i Rome, kapije, slavoluke, terme, palate sa atrijumom i peristilom, ali su, naročito Rovinski, načinili i niz propusta. Nastavak radova prevazilazio je njihove mogućnosti, zahtijevao je angažovanje specijalizovanih stručnjaka, posebno poznavalaca rimske provincijske kulture. Stikoti je bio prava osoba za to. Mada mlad, tek napunio dvadeset drugu godinu, uživao je glas uglednog evropskog stručnjaka, znalca klasičnih jezika, tipičnog predstavnika bečke naučne misli, koji je povjereni zadatak prihvatio sa zadovoljstvom i ozbiljnošću. Zanosom zaljubljenika u antički svijet ali i akribičnošću i sistematičnošću naučnika, prionuo je na rad. Njegov duh ne samo da je dobro proučio, tematski razvrstao i analizirao arheološki fond Duklje, već ga je vodio da se pozabavi istraživanjem okruženja, tradicije, putne mreže, epigrafskih spomenika, urbane antropologije, pisanih izvora, jezika, stvarajući bogatu dokumentacionu građu, dopunjenu mnogobrojnim crtežima, planovima, fotografijama, otkrićem i rekonstrukcijom pojedinih objekata i grada, pregledom istorijskih događaja u Duklji i širem području, njenom nastanku, procvatu i kraju, procesu romanizacije, običajima i porijeklu stanovništva, vjerovanjima i kultovima, legendama o caru Dukljanu i drugim, geografiji i topografiji, urbanizmu, akvaduktu koji je, premošćujući Ribnicu i Moraču, dovodio hladnu i čistu vodu u grad sa dvanaest milja udaljene Cijevne... Pri tome je ispravljao greške Rovinskog čiji je - piše Stikoti - "način rada bio bez si-stematskog plana i bez detaljnih istraživanja, u čemu se odstupilo od zahtjeva nauke".
Istraživanja od 1954. do 1962. godine, kao i novija, umnogome su potvrdila Stikotijeve nalaze. Za nas, svjedoke neshvatljive devastacije Duklje, unakažene probijanjem željezničke pruge preko nje (1948. godine), izgradnjom trafo - stanice, asfaltnog puta, dalekovoda, razaranjem zidova i bedema, divljom gradnjom i razgradnjom, Stikotijeva monografija "Rimski grad Doclea u Crnoj Gori", bogata je riznica podataka i dokumenata, ali i opomena da se zamislimo i shvatimo kakvo smo blago imali i izgubili. Ona je, da još jednom ponovimo, kapitalno djelo, veličanstvena istorija najvećeg i najčuvenijeg dokleatskog naselja, centra nekadašnje rimske provincije Dalmacije, glavnog grada Prevalisa i Duklje, spomenik slavnoj prošlosti i graditeljskom duhu, ali i tužno i ružno svjedočanstvo našeg odnosa prema kulturno - istorijskom nasljeđu, s kojim bi se mnogi ponosili.
Stikotijeva studija, u izvrsnom prevodu Danijela Vinceka (dobro znanog po prevodima knjiga "Crna Gora - vrata Balkana", "Crnogorske planine" i Hasertovih putopisa i geografije Crne Gore), propraćena je odličnim pogovorom arheologa Olivere Velimirović - Žižić.
Čineći je dostupnom našem čitaocu, izdavači zaslužuju najveće pohvale i priznanja.

--------------------------------------------------------------------------------
Ona druga Duklja


Istraživanja Pjera Stikotija i njegovih prethodnika, pokazuju koliko su crnogorska vlada i knjaz Nikola bili kulturno napredniji ne samo od tadašnjih elita bogatijih i razvijenijih evropskih država, već i od svojih nasljednika koji su živjeli i djelovali u mnogo povoljnijim vremenima, pa i u ovom današnjem.
(Istina, ona druga Duklja, sačuvana u pamćenju i svijesti naroda, mitska i nestvarna, tajanstvena i tajnovita, duhovni oslonac i veza sa prošlošću - inspirisala je mnoge crnogorske književnike, a najviše J.Brkovića, kome je, može se reći, poetska preokupacija.)

 
Scoring disabled. You must be logged in to score posts.
Zvek_Zivi_Cetinjanin
(Login Zvek_Zivi_Cetinjanin)

GEDZO POSTO KACE SIRA U SEREBIJU A ??

No score for this post
January 12 2006, 5:54 PM 

RANOHRIŠĆANSKI SPOMENICI PREVALISA

Iz kapitalnog djela "Kulture Crne Gore" pokojnog akademika Pavla Mijovića, jednog od naših najznačajnijih proučavalaca kulturne prošlosti i prvog predsjednika Crnogorskog PEN centra, objavljujemo dio posvećen
ranohrišćanskim spomenicima kulture na teritoriji rimske provincije Prevalis koja odgovara današnjoj Crnoj Gori


Krajem IV vijeka crkvena organizacija u Prevalisu bila je veoma razgranata



Praevalis (Prevalitanu), osnovanu možda već 297. godine, nije teško razgraničiti Mat (Mathis) u onom dijelu koji na jugoistoku pripada Albaniji s gradovima Lješom i Skadrom, ali jeste u dijelu kojim se na sjeverozapadu, na teritoriji Boke Kotorske, odnosno njome odvajalo Istočne od Zapadnog Rimskog carstva. No, kako se o granicama u tako dalekoj prošlosti može govoriti kao o nedefinisanim i širim pograničnim teritorijama, i kako je dio Prevalisa koji pripada Albaniji slabo proučen, osvrnuću se ovom prilikom samo na dio te provincije koji sada pripada SR Crnoj Gori, uključujući u njega, dakako, i Boku Kotorsku, i pored toga što je neizvjesno je li makar i djelimično ulazila u njen sastav.
Za našu temu je možda od većeg značaja to što sredinom te provincije ide dio državnog rimskog puta od Norone do Skodre, i što se upravo od raskrsnice Ad Zizio (Mosko?) s koje je vodio drugi važan rimski put, ka Sirmijumu, nadovezuje više raznih pravaca koji povezuju Prevalis s Dalmacijom, Gornjom i Donjom Mezijom, Dardanijom, Makedonijom Salutaris i Novom Epirom. Drugi put, obalski, od Epidauruma do Skodre, povezivao je stare rimske gradove (oppida C.R.) Risinium, Acruvium, Butua, Olcinium, ali je i između njih i municipija i kastela u unutrašnjosti postojao čitav niz lokalnih puteva, najvećim dijelom prosječenih duž klanaca i prevojima, koji su i u praistoriji, kao i kasnije u srednjem vijeku, činili prirodnu vezu između većih i manjih kraških polja i postaluvijalnih padina. Iz dosadašnjih, tek započetih, istraživanja može se pretpostaviti da je mjesno stanovništvo (Iliri) najprije sporadično naseljavalo sve te od Rimljana zaposjednute pravce komunikacija i da je tokom rimske pacifikacije sistematski premješteno i koncentrisano pored rimskih puteva, gdje je i nikla nova robna proizvodnja na zemlji u državnom i privatnom vlasništvu (ager publicus i ager privatus), a na njegovoj osnovi kontrola komunikacija i bezbjednosti. Kako je preostala teritorija Prevalisa uglavnom bila krševita, sa šumama i paševita, sa šumama i pašnjacima na raznim nadmorskim visinama, sva takva neobradiva zemlja (ager compascuus et silvae) služila je plemenskim zajednicama koje su se na smjenu gotovo neprekidno održavale. Trag tog "planinskog" agera očuvan je u crnogorskim plemenskim komunicama.
Iz izloženog se već može naslutiti da se i crkveni posjed u Prevalisu mogao formirati uglavnom od propalih imanja u državnom i privatnom vlasništvu, što upućuje i na traženje ranohrišćanskih vangradskih crkava upravo u njegovim granicama.
Obično se tok nove rimske urbanizacije duž puteva koji idu prirodnim saobraćajnicama iz jedne u drugu niziju, odnosno povezuju najplodnija polja i padine prema njima, sve do sada svodio na utvrđivanje itinerara sa stanicama, što je za topografiju Prevalisa važno i razumljivo, ali nije jedino od vrijednosti, i nije dovoljno, za sagledavanje svih metanastazičkih promjena i novih društvenih odnosa i kulturnih kretanja u toj provinciji do kraja kasne antike. Ako se imaju u vidu oba ova faktora - i prirodni uslovi i društveno-ekonomski razvoj rimske urbanizacije - biće jasnije što u pristupu našoj temi polazimo od kasne antike, tim što u Prevalisu nemamo kao u Dalmaciji sa Salonom ni tako dobro organizovanog crkvenog posjeda, ni arhitekture koja bi o njemu svjedočila. Uz ovu tvrdnju, kao i uza sve drugo što se s njom u vezi izvodi iz oskudnih činjenica, treba ipak postaviti pitanje: jesu li južni dio Dalmacije, koji je Dioklecijan odvojio od ranije cjeline i od nje stvorio Prevalis, mogli mimoići hrišćanski misionari što su u III vijeku udarili temelj salonitanskoj crkvenoj zajednici? Po svemu sudeći, nijesu. Bilo da su došli iz Rima, bilo pak s Istoka, ne može se osporiti da su mogli djelovati i u drugim gradovima Dalmacije osim u Saloni, iako o tome nema pomena. Time i činjenicom što se hrišćanstvo duž naše jadranske obale moglo prenositi ustaljenim putevima saobraćaja razumljiva je ovakva pretpostavka. S njom se slaže i to što se Prevalis u toku prvih četrdeset godina od osnivanja nalazila naizmjenično u tri dijeceze, u Meziji, Makedoniji i u Dakiji (pod vlašću praefectus praetorio Illyrici Orientalis), u kojima je prije no u Saloni došlo do organizovanja hrišćanskih opština. Mada se dodjeljivanje ove provincije čas jednoj čas drugoj dijecezi može objasniti djelimično i nestabilnošću njene crkvene organizacije, već to što se u Skodri, središtu praeses-a pominju još 392. godine dva episkopa, Bassus i Senecius, određenije pokazuje da je krajem IV vijeka crkvena organizacija u Prevalisu bila ne samo dovršena nego i razgranata, iako nije otkriven nijedan spomenik crkvene arhitekture iz toga doba. Drugim riječima, da ponovimo, ne mora se istorijski proces ni u ovoj provinciji, kao ni drugdje, isključivo vezivati za do sada otkrivene materijalne ostatke, makar da su oni najubjedljiviji.
Zaostalost i nesistematičnost arheoloških istraživanja je, po mojoj ocjeni, glavni razlog što se o pojavi rane hrišćanske arhitekture u Crnoj Gori sudi po nalazima iz docnijih vremena.

Logično je tragove hrišćana očekivati u zalivu čiji su domoroci služili u Ravenskoj mornarici

Prve hrišćanske zajednice mogle su na teritoriji Boke Kotorske postati najprije u Risnu, staroj ilirskoj prijestonici a zatim ilirsko - helenističkom polisu, rimskom opidumu s municipalnim i, možda, kolonijalnim statusom. U njemu je još od pada u rimske ruke stalno stacionirala kakva, makar i manja, mornarička jedinica, a tu se, uzevši u obzir komunikativnost toga roda vojske, pružala i najpovoljnija mogućnost širenja kultova. Dosadašnja iskopavanja nijesu doduše otkrila tragove prvih hrišćanskih zajednica, ali to ne bi trebalo da znači kako o njima u Risnu nema dokaza već i stoga što risanska nekropola još nije pronađena.
Da je hrišćana u starom Rizinijumu bilo u vrijeme kad i u Skodri potvrđuje nalaz jedne geme s predstavom Dobrog pastira s jagnjetom, monogramom Hrista i velikom amforom za koju se pretpostavlja daje simbol Kane Galilejske. Svi ovi simboli Hrista javljaju se u IV vijeku, u vremenu između Konstantina i Dioklecijana, pa kad se raspravlja o postanku vjerske zajednice u Rizinijumu treba poći od istog vremena. Drugi značajan nalaz u Risnu je jedan cipus, za razliku od ostalih cipusa u Boki Kotorskoj, s bogatom i raznovrsnom plastičnom dekoracijom. Ona se sastoji od jednog kratera, dvije ribe, dva delfina, vijenaca od lovorovog lišća i jedne patere. Sve ove predstave čine onaj dobro poznati arsenal simbola koji je na prijelazu iz antike u rano hrišćanstvo služio podjednako paganima i sljedbenicima nove vjere. Iako, spomenik ima pagansko DMS, koje ga datira u vrijeme prije pobjede hrišćanstva, moglo bi se pomišljati na tajnu pripadnost prvim hrišćanima umrlog ili lica koje je spomenik podiglo. Na to još podstiče gornji dio cipusa u obliku kotarice s plitkim udubljenjem na vrhu, možda prije namijenjenom hrišćanskoj menzi no paganskoj piscini za libacije J. Martinović, koji ga je publikovao predstavlja čak i po iskvarenoj latinštini posvete da se njegova datacija može protegnuti i do prvog javljanja hrišćanstva u Boki Kotorskoj. Nije zaista nemoguće takvih hrišćana očekivati u jednom zalivu iz kojega su domoroci služili u Ravenskoj mornarici.
Kako je Rizinijum kao "stari grad" mogao imati episkopa u vrijeme održavanja Sabora u Serdici (343. godine), kad je zabranjeno da se u manjim mjestima - pagusima, vikusima - osnivaju nove episkopije, trebalo bi prilikom narednih arheoloških iskopavanja tražiti početke ranohrišćanske arhitekture ili bar ranohrišćanske sepulhralne spomenike u blizini središta risanskog paganskog kulta, već od IV vijeka. Pri tome se mora imati u vidu da je agrarno područje Rizinijuma i u to doba bila okolina Herceg - Novog, isto kao što je Perast kad je pod Venecijom bio stekao izuzetnu važnost imao svoj zemljišni posjed tu, takođe. Na tom od grada u bedemima udaljenom ageru podizaće se ne samo hrišćanske nekropole s grobljanskim crkvama za stanovništvo manjih naselja, nego i veće bogomolje pokraj krupnog crkvenog posjeda, kakve su one čiji su tragovi otkriveni u Bijeloj i Žanjici. U Bijeloj su nađeni temelji bazilike od koje su i dva jaka pilastra - pilona, s velikim krstovima u plitkom reljefu, ugrađena između oltara i naosa sadašnje crkve sv. Petra, a u Žanjici, na poluostrvu Luštici, u polju ispod novije crkve sv. Jovana, takođe temelji neke veće stare crkve. Preliminarne sondažne radove na oba mjesta iveo je I. Pušić, ali rezultate još nije objavio, pa se ne može ništa reći ni o veličini, obliku i ikonografiji ovih crkava, nesumljivo ranohrišćanskih, ni o njihovim grobljima, kao ni o drugim objektima koji su ih pratili. Oba područja na kojima su ove crkve podignute pripadala su rizinijumskoj municipalnoj opštini, pa otuda nije teško zamisliti da se u zrelom srednjem vijeku sjedište risanske episkopije moglo naći na toj, tada već episkopskoj, "teritoriji", što se izgleda i dogodilo prenošenjem episkopske stolice iz Risna u Rosne, na Luštinici.
Kad se povodom otkrića ranohrišćanskih crkava risanske episkopije govori o njenim "teritorijama" na području Herceg-Novog i Luštice ima se u vidu pojava koja je dobro poznata već od početka rimske dezurbanizacije. Ona je dobila najizrazitiji oblik u prelaženju gradova koji nijesu imali veći strategijski značaj u ruke episkopa. Zajedno s gradovima pod crkvenu upravu došle su i "teritorije" oko njih, u stvari njihov municipalni distrikt. Poznato je kako je car Justinijan naložio episkopu Aquae, Vidovgrada na Dunavu kod Negotina, određujući mu dužnost, da se brine kako o gradu koji mu je predat na upravu, tako i o čitavoj teritoriji koja gradu pripada zajedno s kastelima i crkvama - Aquensis autem episcopus habeat praefatam civitatem et omnia eius castellis et ierritoria et ecclesis... (Nov, Iust., 11, 5).
Osim što se episkop imao starati o gradu i o okolnoj gradskoj teritoriji, on je morao voditi računa i o ostalim territoria, odnosno oblastima koja je ranije pripadala municipalnom gradskom savjetu (ordo municipalis). Nevolja je što ne znamo ni kolika je bila ranija teritorija rizinitanskog municipija, ni kolika je zatim ona koja se može nazvati ordom rizinijumskog episkopa.

Početak varvarskih najezdi uništio je mnoge materijalne dokaze o kotorskoj episkopiji

Ovakvoj pretpostavci, naravno, ne bi trebalo da smeta to što se u posljednje vrijeme raspravlja je li uopšte postojala risanska episkopija o kojoj se zna isključivo po pomenu iz VI vijeka. Dosad se, naime mislilo da je Sebastiano episcopo Resiniensi kojemu je papa Grgur I uputio dva pisma, jedno februara 591, a drugo 1. juna 595. godine, bio na čelu risanske episkopije. Sad se dovodi u sumnju sadržaj jednog papinog pisma iz kojega se doznalo kako je ovaj prelat napustio "resinijumsku" dijecezu uoči zauzimanja Rizinijuma od strane Avara koji su u dva maha prodirali u Epir i Dalmaciju, između 587. i 592, odnosno 582-584. godine. Sebastijan je po najnovijim pretpostavkama svoju dijecezu ostavio najmanje tri godine prije prvog pominjanja avarskog prodora u Epir, dok druge avarske ekspedicije nije, štaviše, ni bilo. Po misiji koja mu je dodijeljena, po papinoj blagonaklonosti i prijateljstvu prema njemu, po predaji Sirmijuma Avarima u ljeto 582. godine pretpostavlja se da je riječ o sirmijumskom a ne rizinijumskom episkopu. On je ostavio Sirmijum između 582-584. i došao u Rim, donevši sobom možda relikvije sirmijumskih mučenika Quattuor Coronati. No, ma koliko nova istraživanja kolebala i o episkopiji i Rizinijumu, ostaje činjenica da su dva od svega tri pisma koja je Sebastijanu uputio Grgur I identično adresiran: Sebastiano episcopo Resiniensi..., pa je teško povjerovati da jeto nastalo usljed konfuzije (od Sermenisis, Sermiensi ili Sirmiensi). To još uvijek omogućava da se govori o rirnijumskoj episkopiji u VI vijeku.
Ni to što se, s druge strane, nastoji dokazati da se naziv Resinium u Peutingerovoj tabli ne odnosi na rimski Rhisinium, već na Rose), koje spominje Porfirogenit, ne smije biti razlog da se u Risnu ne traži njegova episkopska katedrala. Može biti da je stranica Resinium, koja je od Epidaurusa udaljena dvadeset milja, bila na obali hercegnovskog zaliva, gdje je nađena jedna kasnoantička kula; može, takođe, biti i da je poslije bjekstva episkopa Sebastijana Risan potpuno opustošen, pa kad je vijekovima potom episkopija obnovljena na nekoj od bivših episkopskih "teritorija", najverovatnije u Rosama, episkop te obnovljene crkvene organizacije zadržao je i nadalje titulu Resiniensi, ali ne treba gubiti iz vida da je to moglo biti tek u IX vijeku, sa stabilizacijom koja je nastupila poslije seoba. Može li se ipak računati na kakav-takav "kontinuitet" crkvenog života u Risnu, kakvog je možda bilo u Duklji poslije njenog razaranja početkom VII vijeka- preuranjeno je tvrditi, ali unaprijed, dok iskopavanja ne pokažu, ne treba to kao nemogućnosti ni odbaciti.
S Kotorom se kao jednim od gradova sa ranohrišćanskom vjerskom zajednicom može izgleda računati još od kraja antike. U njegovom predgrađu Šuranj otkopana je 1956. godine jedna trobrodna bazilika s centralnim apsidom, iznutra polukružnom a spolja pravougaonom (iz iz 840. godine). Ispod nje su bili zidovi neindentifikovane grobljanske građevine s nekropolom koju datira bronzani novčić cara Aurelijana (270-275), nađen u jednom grobu). Od te građevina najbolje je bio očuvan istočni dio koji svojim sklopom podsjeća na izduženi pravougaonik. Kako je ta građevina postavljena poprečno, u pra-vcu sjever-jug, nije mogućno izvući nikakv zaključak o njenoj svrsishodnosti i namjeni, ali se po načinu sahranjivanja - s pepelom spaljenih pokojnika u staklenim urnama, u zgrčenom stavu i u stavu opruženih udova ali različito orijentisanih skeleta - može govoriti o više kultova u Akruvijumu, kojemu je ova nekropola u III vijeku pripadala. Ovim se, naravno, ne dokazuje kako je među njima sigurno bio zastupljen i hrišćanski kult, ali tim samim što je pri kraju te nekropole bilo slučajeva neregularnog sahranjivanja ne bi trebalo isključiti ni infiltraciju pripadnika koje od monoteističkih religija - jevreja ili hrišćana. U to vrijeme ili malo docnije takav slučaj će vrlo reprezentativno obilježiti mozaik u Petrovcu na moru o kojem će biti riječi naprijed.
Prekinuti kontinuitet u Kotoru (Acruvijumu) od II do početka IX vijeka nije mogao biti ispunjen ni makar fragmentarnim nalazom. Ranije kombinacije s Viktorom, episkopom ecclesiae Martaritannae, tako spomenute u aktima salonitanskog crkvenog sabora od 530. godine, koje su počivale na korekciji Martaritannae u Cateritanae ili Decateritanae, sad se više ne pominju kao dokaz da je Kotor u VI vijeku imao svoju episkopiju, potčinjenu salonitanskoj arhiepiskopiji. Je li teritorija Kotora tada bila pod jurisdikcijom risanskog episkopa, pa se stoga ne može ni govoriti o kotorskoj episkopiji iz VI vijeka, ili je ovdje slučaj, tako čest na početku varvarskih najezdi, da su materijalni dokazi o kotorskoj episkopiji uništeni - stvar je izgleda samo pukog nagađanja).
S pojavom hrišćanstva u gradovima gotovo istovremeno ide u širenje ove religije na izvangradske teritorije, gdje su nicali pagusi, vici i vile gospodara, i odakle je još uvijek žilava domorodačka sredina iz svojih civiteta izbacivala u buru javnog života i po kojeg viđenijeg peregrina, lako prijemčivog i na kulturne inovacije.

Arheološka iskopavanja nijesu obuhvatila čitav kompleks prije no što je uništen novogradnjama

Nekoliko nalaza na Prevlaci kod Tivta, gdje su iskopavanjem utvrđeni ostaci jedne "vile" podnim mozaikom i fragmentima dekorativne plastike - učvršćuju uvijerenje o širenju hrišćanstva i među porodicama latifundista i među kolonatima. Prevlaka je za organizaciju agrarne proizvodnje kakave je odgovarala potrebama rimskog društva bila idealan centar. Arheološka iskopavanja (1956-1959) na žalost nijesu obuhvatila čitav kompleks prije no što je uništen novogradnjama bungalova "Ostrva cvijeća", a ni dobijeni rezultati istraživanja još nijesu objavljeni. Na osnovu svega što je podrazumijevao smjenu ager publicus i ager privatus kakvog veterana, odnosno kurijala, s ranohrišćanskog ekonomijom oko manastira. To se može zaključiti po nazivu Tumba, najranijem topografskom obilježju Prevlake, koje je postalo prije po kakvoj izuzetno uočljivoj kasnoantičkoj, odnosno ranohrišćanskoj monumentalnoj grobnici, iznad ili pokraj koje je mogla biti podignuta crkva - ili suvremena nađenom mozaiku od crveno bijelih kocika u podovima (iz VI vijeka) na obali prema jugoistoku gdje su zapaženi i fragmenti keramike (u profilu) i fresaka, ili iz kasnijeg vremena kad je na tome mjestu pouzdano osnovana benediktanska opatija - prije, dakle, po lokalnoj topografskoj odlici, nego po preuzimanju toga naziva navodno od Mont-Saint-Michel, u Normandiji, osnovanog 709. godine, koji je, takođe, poznat kao nons Tumbae ili Tumba. Sad se u prevlačkom kompleksu razaznaju tri građevinska sloja: trobrodna bazilika, mala kapela u sjevernoj apsidi i dijelu prezbiterijuma bazilike. Prevlačkoj ranohrišćanskoj bazilici vjerovatno su pripadali jedan stup s urezanim znakom krsta koji je dospio u Donju Lastvu, jedna ploča, sa starohrišćanskim krstom uzidana u od biskupskog dvorca u Kotoru, možda s vile koja je prije bazilike tu mogla biti, jedna konsola s uklesanim grčkim slovom "pi" i jedan stubić, po svoj prilici već iz IV - V vijeka.
Pitanju odnosa kasna antika - rani srednji vijek u Prevalisu nedavno sam pristupio s druge strane, u vezi sa dezurbanizacijom ove provincije koja je nastala slabljenjem i konačnim gubljenjem vodeće uloge gradova u organizovanju i vođenju privrede, sve većim ruralizovanjem ili zapuštanjem municipacija, s pojavom kolonata, zamjenom ordo decurionum-a s episkopskim ordom i, u vezi s tim, formiranjem episkopskih gradova. Kao što se vidi, predloženoj šemi je nedostajao još jedan krupan faktor - veliki privatni veleposjed, latifundija, a donekle i sitnosopstvenička imanja. O njima se još ne može ništa konkretnije reći zbog odusustva bilo kakvih rezultata istraživanja. Ni iole solidnijom hipotezom ta se praznina ne može popuniti, i ja, pokušavajući da se toga pitanja dotaknem, reskiram da se upustim u nezahvalan posao. Svjestan toga, ipak ne mogu izbjeći izvjesne a priori postavke, bar kao polazne tačke za diskusiju. One će biti prigodno protkane kroz tekst arheološkom dokumentacijom.
U našoj šemi naziru se dakle dva faktora - veliki posjed države ili njenih funkcionera i veliki posjed crkve. Do V vijeka može se uglavnom predstaviti veliki posjed s vilama, nalaženim redovno na krajevima plodnih polja. S više podataka može se pratiti i formirajne krupnog crkvenog posjeda po ostacima ranohrišćanskih crkava i nekropola, također gotovo uvijek na ivicama polja. Po ostacima na situ još se ne može govoriti o spomenicima sličnim Polačama na Mljetu, s kojom se vrlo reljefno ocrtavaju oba ova važna faktora privrednog života rimske i ranovizantijske provincije, iako imamo sličan slučaj s Pilotom-Pulatom, čije je ime izvedeno takođe od palatium-a, rimske palate na mjestu koje je kasnije postalo sjedište pulatske episkopije (episopus Palatensis, ton Palathan). Mljetske Polače su krajem V i sredinom VI vijeka davale 200 solida (zlatnika) prihoda, od čega je polovina išla crkva i sirotinju, a polovina utvrđivanju ostrva. U XIII vijeku gotovo čitav Mljet je pripadao crkvi. Zaključak o koristi upoređivanja s Polačama radi procjenjivanja prihoda s drugih, Polačama sličnih, imanja u ranovizantijsko doba, dobrodošao je kao potvrda pretpostavke o sličnom procesu i na teritoriji Prevalisa. Ima se u vidu preraspodjela rente s velikih latifundija na crkveni veleposjed. Način na koji je to učinjeno na Polačama mogao bi se zamisliti i u Prevalisu: djelimično i putem zavještanja crkvama ne samo prihoda nego i imanja. Drugi način je - direktna intervencija države osnivanjem već pomenutog ordo episcopus-a. Na četvrtom (Helkedonskom) saboru 451. godine donijete su odredbe o iura reservata episkopa prilikom osnivanja velikih manastira, što je potvrđeno i Justinijanovim novelama (br. 3, gl. 1; br. 87, gl. 1 i br. 151, gl. 1). Po tom pravu episkop je mogao zahvatiti i dati manastiru onoliko zemlje koliko mu usus fractus omogućava, to jest koliko je koja od monaških zajednica mogla da obradi i eksploatiše.

Crkva je ispunjavala ubistvenu prazninu gradskog života ruralizovanog Prevalisa


Po nalazima gotovo u svakom polju manastirskih kompleksa ili njihovih tragova iz ranog srednjeg vijeka može se pouzdano zaključiti da je ovaj drugi način u Prevalisu preovlađivao. Iz toga se može takođe nazreti i kako je od državnog i latifundijskog postao crkveni posjed - bez sumnje pošto je ovaj poslednji bio zapušten i ostao bez vlasnika. To bi značilo da je crkva zahvatala koliko je i gdje je htjela, pa otuda i pretpostavka da se lako instalira u najplodnije krajeve Boke Kotorske i Grblja, na Prevlaci (sa solanom) i u grbaljskim poljima. Time je ispunjavala ubistvenu prazninu gradskog života Rizinijuma i Akruvijuma o kojima zaista ništa ne možemo pouzdano zaključiti za sve vrijeme dezurbanizacije, i opšte ruralizacije Prevalisa.
Pored tragova rimskih vila s rasutim mozaicima i sa keramikom, zatečena su u više mjesta na teritorijama bivše municipijuma Rizinijuma i Akruvijuma i veoma stara stabla maslina, koja svojim mnogovjekovnim trajanjem takođe svjedoče o imanjima na kojima je i inače odlično uspijevala mješovita privreda s hortikulturama i vinogradima. U dva očuvana polja mozaika u Petrovcu na moru (iz III-IV) izvrsno je prikazan list vinove loze u kombinaciji s cvjetnom četvorolatičnom dekoracijom koja podsjeća na krst. Osim o veoma reprezentativnoj vili u Risnu - možda izvan gradskih bedema (villa suburbana) - koja se po predstavi boga sna Hipnosa u mozaiku datira u II vijek, i vile u Petrovcu na moru s pomenutim mozaikom, nijedna druga vila nije ispitana prije no što je uništena. Sad se samo još u zabačenim i od morske obale udaljenim krajevima može naići na kakav trag rimske ruralne aglomeracije. Takvi su krajevi u zaleđu Igala kod Herceg Novog, u Sutorini, u Bijeloj, Žanjici na Luštici, u Krtolama i u Grblju.
Već je ranije skrenuta pažnja na dva lokaliteta - Gomilice, u Tivatskom (Soliockom) polju na kraju stare solane, i Bigova kod zaliva Trašte - s kulama-spekulama, solidno građenim kvaderima fino obrađenog kamena, prva očuvana do visine jednog metra, osnovom 5,80 x 4,30 m i druga čija je osnova približno 4 x 5 metara. Kula na brijegu Gomilice nalazi se pored rimskog puta širokog 3,30 do 4 metra u dužini od 1,5 km, koji je povezivao tivatske solane s glavnom saobraćajnicom između Akrivijuma i Butue, ukoliko to nije bio dio puta koji je preko poluostrva Luštice išao na stanicu Vicinium (Epitaurum XX Resinium XX Vicinium XV Butuai), stanicu koja je, podsjećajući svojim nazivom na Olcinium, izazvala pometnju, zbog čega je ranije smatrano da je izmještena, budući da je u Tabula Peutingeriana unijeta prije Butue. Odbacujući mogućnost izmještanja ovih stanica, pretpostavio sam da se Vicinium može vezati za kulu u Bigovu. Ono što je od značaja za ovu pretpostavku je činjenica da se ispod ove kule nalazi kompleks građevina koji još nije ispitan, a s nalazima na površini napominje na kasnu antiku. Pruža se do kraja polja u zaleđu luke Trašte, koja se zbog biohemijskog sastava mulja, sličnog onome u Igalu kod Herceg Novog, u terapiji veoma cijenjenog također naziva Igalom. Gdje su bila igala (aigaloi), znak je nesumnjive antičke i ranohrišćanske banjske aglomeracije. Pored toga, ova luka je veoma pogodna za sklanjanje brodova u vrijeme bure, što je, uz ostalo, doprinijelo da se zadugo u nauci o njoj isključivo kasnoantičkim nalazima nemoguće zamisliti. Ono što ne može biti sporno je, međutim, činjenica da je ovakav lokalitet - s lukom i prirodnim lječilištem a uz to s agromeracijom na ivici polja, slično svim do sada poznatim kasnoantičkim i ranohrišćanskim aglomeracijama na Crnogorskom primorju - činio čitav jedan veliki posjed koji je mogao donositi značajne prihode. Zato što još nije vršeno iskopavanje, ne može se pretpostvljati je li u V i VI vijeku takav posjed bio sličan onom u Polačama ili je, možda, pripadao crkvi s obzirom na to što se već od ranog srednjeg vijeka manastiri lociraju najprije tamo gdje ima mineralnih voda ili banja. Ovoj pretpostavci sad smeta samo to što se još ne može reći kakvo se zdanje krije u aglomeraciji na kraju polja, iako se u jednoj legendi kaže da je u XIV vijeku ovdje bio manastir SV. Nikole koji su navodno Turci u jednom naletu srušili.
Posebnu pažnju treba pokloniti činjenici što se u selu Vranovići, na istom području, ali još bliže jednoj kasnorimskoj vili o kojoj će niže biti riječi, naziru ostaci jedne preromaničke crkve. Po natpisu, iz IX vijeka, koji se sad nalazi na ostrvcu Otok, ona je bila posvećena sv. Stefanu. Kult ovog svetitelja je istovremeno i najstariji u Boki Kotorskoj, pa i to pomaže da se kontinuitet kasna antika-preromanika uoči i prije metodičkih iskopavanja.
Pomenuta vila se nalazi na lokalitetu Pjaca kod Vranovića, u blizini gomilica. Ona je izazvala interesovanje i prije no što je sondažno ispitana. Zbog povoljnog položaja na uzvišenju jednog brijega i po ostacima pretpostavljalo se da bi tu mogla biti kakva kasnorimska kula. Pokazalo se, ipak, da je u pitanju jedna kasnorimska vila, otprilike 19 x 12 m, no samo s djelimično očuvanim temeljima.

Prilikom izgradnje parkinga za hotel „Avalu" otkriveno je više grobnica iz II i III vijeka

Po saopštenju M. Parović -Pešikan, koja je izvela iskopavanje, u polju pored vile ima znakova i rimskih grobnica. Osim slojeva iz halštata i sitnijih fragmenata crnofirnisane keramike iz IV vijeka stare ere nađeni su i odlomci amfora i krovnih opeka u raznim stratigrafskim slojevima. Jedan od podova građevine bio je pokriven mozaikom, koji nije očuvan in situ, ali se od njega nalaze komadi u sekundarnom položaju na jednoj suhomeđini iz kasnijeg vremena. S većim i grubim crvenim i bijelim kockicama, sličnim onim na Prevlaci, ovaj mozaik nesumnjivo pripada VI vijeku, dakle vremenu u kojem se i drugdje u Boki Kotorskoj i na Crnogorskom primorju nalaze ostaci ranohrišćanske arhitekture. Je li ovdje, na mjestu stare vile, tada osnovana kakava manastirska aglomeracija - prije završnih istraživanja rano je tvrditi, ali se na osnovu dosadašnjih nalaza to može pretpostaviti. Osobito bi takvoj pretpostavci išlo u prilog to što se s Gomilica, gdje je, kako rekosmo, rano sagrađena jedna kula, može kontrolisati područje tivatskih solana (Župa). Kad se zna da su ove solane bile u srednjem vijeku predmet teških sporova i ratnih sukoba između domaćih gospodara - despota, Mlečana i Turaka, iz toga nije teško izvući zaključak kako bi i u ranom srednjem vijeku mogle biti onaj faktor koji je odlučivao u odmjeravanju ekonomske i društvene moći na ovoj teritoriji. S Prevlakom, na kojoj je, kako smo pretpostavili, također morale ulaziti u kombinaciju kad je tu osnovana ranohrišćanska crkva, a zatim benediktinski manastir i najzad jedna od najvažnijih srpskih episkopija s početkom vladavine Raške Zetom.
Nepunih desetak kilometara od Gomilica, kod manastira Podlastva na ivici Mrčeva polja autopsijom se nalazi više odlomaka keramike uz čitav jedan kompleks građevina, rasutih na prostoru od 2 hektara, s kvaderima različitog opusa, s vratnicama, s jednim kapitelom dekorisanim vegetabilnim motivima i pticom. U tom kompleksu izgleda da se pomalja jedan tetrakonhos, barem tako bi trebalo zaključiti po ostacima dvije apside na istoku i zapadu i jedne treće, na jugu ili sjeveru - neizvjesno po izvještaju I.Pušića. Ova treća ima prečnik od 5 metara, a spolja je pojačana prislonjenim pilastrima (lezenama). Podsjetimo se da lezene ima stara apsida Rize Bogorodice u Bijeloj, koja ne bi mogla biti starija od preromantičkih crkava, s nešto širim lezenama, kao što su one sv.Tome u Kutima i sv.Mihaila na Stonu. Ova upoređenja, međutim, ne treba drukčije shvatiti nego kao podsticaj za istraživanje kompleksa u Podlastvi o kojemu nauka za sada ništa ne zna. Ali i ovdje, kao i na drugim sličnim mjestima sa starijim agrlomeracijama, s postojanjem manastira za koji se kaže da je čak iz doba cara Dušana, treba držati na umu redovnu pojavu kontinuiteta kasna antika - srednji vijek.
Još jedno polje, u Donjem Grblju, koje se pruža paralelno s Mrčevim poljem, ali je od njega manje i zametno, ima crkvicu - Sv.Andrija u Krimovicama - čija je sva površina poda bila pokrivena mozaikom. Od njeg se tu i tamo nalazi još koji manji fragment in situ, dok je jedan, veći poslije našeg rekognosciranja 1974. godine, prenio u kotorski Pomorski muzej J.Martinović. I ovaj mozaik pripada istom vremenu kojemu i svi ostali u vangradskim agrlomeracijama na Crnogorskom primorju (VI vijeku). Bez arheoloških istraživanja ne može se ništa određeno reći zašto i kad je ova crkvica nalegla direktno na pod jedne ranije, ranohrišćanske, crkve, za čije je podizanje ovdje, osim tragova u mozaiku, veoma uputno i to što je lokalitet na kraju polja, a u blizini još jedne male luke u pogodnom zalivu Trsteno, takoreći na bogomdanom mjestu za osnivanje crkvene ekonomije.
Drugu skupinu lokaliteta i spomenika duž obale, a na istom pravcu puta epidaurus-Scodra karakteriše slična ili jednaka pojava. Već po nalazima u budvanskoj nekropoli moglo se govoriti o kontinuitetu života u gradu opasanom bedemima, od helenističkog doba do VI vijeka. Na to je još ranije ukazao D.Rendić-Milošević a nedavno je, prilikom izravnavanja terena za parking ispred hotela "Avale" pronađeno još četrnaest grobnica, većinom s prilozima iz II i III vijeka i jednim kresivom sličnim onima u nekropoli Mejce kod Buzeta u Istri i u Brezju pri Zrečah, iz VII-VIII vijeka. Rendićevi nalazi još nijesu publikovani, kao ni oni koje su pronašle ekipe Arheološkog instituta pod rukovodstvom pokojnog M.Grbića. Koliko je poznato po kratkim saopštenjima, svi raniji nalazi u budvanskoj nekropoli navode na pomisao da je Budva, kao što pokazuje i novootkrivene grobnice, morala imati, možda već od VI vijeka, kakvu novu nekropolu, svakako podalje od stare ilirsko-rimske. Na tu pomisao se dolazi i stoga što se nigdje u nastavku stare budvanske nekropole prilikom kopanja temelja za nove kuće u čitavom budvanskom polju za posljednjih desetak godina nije naišlo na tragove grobljanskih spomenika. Istina, u budvanskom polju, tamo gdje je sad zgrada opštinske skupštine, davno je nađen pod od mozaika, koji nije sačuvan, pa se ne može reći je li pripadao kakvoj vili ili možda ranohrišćanskoj crkvi. Mjesto te vile, odnosno crkve, gotovo podjednako je udaljeno od morske obale kao trikonhos u polju Topolica kod Bara.
Još zanimljivije je, međutim, što se nedaleko od mjesta nalaza budvanskog mozaika na samoj ivici polja, u Podmainama (Podostrog), očuvala jedna grupacija crkava, istina iz kasnog srednjeg vijeka, od kojih je jedna s freskama smještena u podrumu.

Ranohrišćanske crkve na našem primorju podizane su iznad kasnoantičkih grobnica


Kako tu nije vršeno iskopavanje, ta pojava je zagonetna, ali se treba podsjetiti da su na dva druga lokaliteta, jedan u Škaljarima kod Kotora, a drugi u kompleksu Ratačkog manastira kod Bara, nađene dvije preromaničke crkvice iz VII vijeka - Sv. Dujam i kapela A - s podrumskim prostorijama "kriptama". Možemo samo da se zapitamo: nije li i podrumska kapela u Podmainama kakva "kripta" a odnosno: ne stoje li sve ove crkvice na ranohrišćanskim grobnicama? Da takvih slučajeva ima, dokaz je to što se u jednoj prostoriji, od koje se jedan dio nalazi iznad velike cisterne sa dva kasnoantička stuba i impost kapitelima (sa znacima "alfa" i "omega"), u sekundarnoj upotrebi, a tik uz zid veće grobnice iz justinijanskog doba, u ulcinjskom Starom gradu očuvao trag fresko dekoracije crkve koja je morala biti starija od druge polovine XVI vijeka, kad je grad dopao u tursko ropstvo.
Ovim bi se još jednom potvrdila već dugo poznata praksa nicanja crkava iznad kasnoantičkih grobnica na Crnogorskom primorju (Tumba-Prevlaka, Škaljari, Rtac, Ulcinj), što je sasvim u skladu s istom pojavom po čitavom hrišćanskom svijetu.
Ne podstiču li navedene analogije na razmišljanje o "dislokaciji" one crkvene ustanove u staroj Budvi, koja je mogla biti u njoj smještena sve do VI vijeka, bježanja iz bedemom opasanog grada, možda razorenog u kakvom zemljotresu - u neposrednu blizinu, na prostranstvo njenog plodnog polja, slično onome što se da primijetiti s Doljanima kod napuštene Duklje? U Budvi bi o takvom procesu govorila i pojava jedne okrugle kule na njenom bedemu prema kopnu, kao i veoma niski zupci gradskog bedema iz vremena njene pripadnosti Dukljanskoj državi, što znači da je u vijekovima opšteg razaranja za vrijeme seoba bio srušen stari odbrambeni rimski zid, koji se sad drži još samo do nivoa morske površine. Sve ove pretpostavke, ovdje istaknute i iz ugla posmatranja dezurbanizacije, vode zaključku koji je sigurnije izveden prilikom istraživanja drugih spomenika na Crnogorskom primorju, zaključku o formiranju većih zemljišnih kompleksa oko manastira, grobljanske crkve ili kakve memorije. Kako je rečeno, takav ishod poslije velikih ekonomskih kriza Rimskog carstva, nakon njegove pobjede, seobe naroda i serije velikih zemljotresa globalno se slaže s onim što je poznato kao proces stvaranja episkopskih aglomeracija od kojih su neke - u Baru, Svaču, Danju, Baleču, Drivastu i Sapi - prerasle u episkopske gradove već u prvoj polovini VIII vijeka. Nije dobro što to zaključujemo najviše po posljedičnim pojavama, ali u odsustvu arheoloških istraživanja na ovo smo prisiljeni čak sve ako bi se naše pretpostavke pokazale makar i kao polazna tačka za druga i pouzdanija rješenja.
U vezi s izloženim je i pitanje najranije pojave hrišćanstva u Prevalisu po dokazima koje nalazimo u pomenutom mozaiku u Petrovcu na moru. Osim odvojenih fragmenata s jednom većom prostorijom kojoj pripada odavno poznata predstava tri ribe s jednom glavom, zatvorene u zajednički krug (clipeus?), velikoj vili na Mirištima (kako se lokalitet naziva) pripada jedna cjelina od dvanaest kvadratnih polja, međusobno izdvojenih pletenicama, a zajednički okruženih vijugavom vriježom s vegetabilnom stilizacijom. U očuvanim poljima dominira ideja ukrštanja listova, cvjetnih latica i "pelti". Kao što je predstava tri ribe sa zajedničkom glavom euharistički znak, i motiv "krstastih pelti", ili "ukrštenih hljebova" nije ništa drugo no simbol euharistije. Po nalazu "krstastih pelti" ii "ukrštenih hljebova" na Ilidži i ovdje u Petrovu može se pomišljati na Salonu kao centar difuzije ove hrišćanske simbolike, s obzirom na to da je sličnost salonitanskih motiva, s onim na Ilidži već utvrđena. Njima je, dakle, u odgovarajućoj vremenskoj srazmjeri blizak petrovački mozaik. Na ovom mozaiku je prikazan i motiv "ognjenog točka" onako kako ga imaju mozaici u Poreču i Saloni, a po izvjesnim tragovima dekoracije (dva cvjetna pupoljka u jednom kvadratu) izgleda i treći motiv - kataros - koji takođe ima i najstariji porečki mozaik, zatim mozaik jedne dvorane u Gamzigradu, a nalazimo ga u drukčijoj formi i na pomenutom cipusu iz Risna, iz III-IV vijeka. Još jedan preostali motiv je već pomenuti list vinove loze. Mada na njega još nije skrenuta pažnja kao na simbol iz vremena ranog hrišćanstva, pa nije ni upoređivan s takvim motivima, ja mislim da on ne izlazi iz cjeline euharističke simbolike ostalih motiva petrovačkog mozaika. I on, prije no što bude upoređen s takvom mozaičkom predstavom u Solinu, Poreču ili Akvileji, odnosno u sferama ovih crkvenih centara - svjedoči o pojavi ranog hrišćanstva na ovoj teritoriji, možda još dok je pripadala rimskoj provinciji Dalmaciji, a bezuslovno najkasnije u prvim decenijama poslije osnivanja provincije Prevalis. S njim se jasnije ocrtava jedan od puteva širenja ranog hrišćanstva u nas.
Vremenski već udaljena, ali po rastojanju sasvim bliska veza s petrovačkim mozaikom može se pratiti u susjednom polju Buljarici, na lokaliltetu Golubovci, gdje je sad crkva Svete Petke. Kod nje je, na samom kraju polja, vlasnik jednog maslinjaka, krčeći zemlju, podigao čitave blokove mozaičkog poda i ugradio ih u međe oko maslina. Sudeći po grubljoj izradi crvenih i bijelih kockica, mozaik je iz VI vijeka, ali samo na osnovu autopsije nije mogućno odrediti kakvom je građevinskom kompleksu pripadao.

Analizom naziva Antibaris otpala je pomisao da je antički Bar postojao ispod srednjovjekovnog


Ako je tu bila kakva ranohrišćanska bazilika, što je vrlo vjerojatno, lako je uočiti da je sjedište ekonomije samo prebačeno iz jednog u drugo polje, udaljeno jedno od drugog svega dva kilometra. Iz nekih nama konkretno neizvjesnih razloga, ali po opštoj pojavi poznatog bježanja robova s latifundijskih imanja, i time njihovog zapuštanja, zamro je život u petrovačkoj vili, a nastavljen u buljaričkom manastirskom kompleksu. U Barskom rodoslovu spominje se Petrovac pod nazivom Lastua, a Lastva je sa Buljaricom pripadala bendiktinskoj opatijina Racu, osnovanoj već u IX vijeku. Godine 1303. i 1306. kralj Milutin je podario povelju ovoj opatiji i u njoj nabrojao sva njena imanja, u koja spadaju i Petrovac i Buljarica. U stvari, kralj je ovom poveljom sankcionisao stanje koje je zatekao. Pomenuto je već kako stari manastiri nasljeđuju iz vijeka u vijek posjede koji su ostavljeni u inra reservata lokalnih episkopa. Mi ne znamo koliki je usus fructus bio u pojedinim slučajevima prilikom osnovanja manastira u Prevalitani, a kontinuitet nasljeđivanja imanja, kao što je ovaj o kome govorim, po nalazima crkava iz epohe ranog hrišćanstva u gotovo svakom polju na Crnogorskom primorju govori o redovnom korišćenju tih odredaba u ovoj provinciji.
U prilog ovoj tezi ide nalaz barskog trikonhosa iz VI vijeka s dodatnim građevinama sve do XI vijeka. U više navrata pokušan je prodor u probleme koji su otvoreni pronalaženjem ovog trikonhosa i, pola vijeka ranije, tragova jedne aglomeracije s mozaikom na bivšem ušću rječice Rikavac u more, na drugom kraju Barskog polja. Bar, kao što je poznato, nije antički grad. Urbana struktura grada, podignutog na jednoj stijeni udaljenoj od mora oko 4 km, podsticala je Đ.Boškovića na pomisao da u rasporedu srednjovjekovnih ulica, kao i u Jirečekovoj pretpostavci o Antipagrai - Prokopijeva Antipatra - otkrije izvjesne tragove antičkog grafa. Identifikovanjem Antipagrae s Antipatrom i njenim ubiciranjem u albanskom gradu Beratu, kao i semantičkom analizom naziva Antibaris, kojom je dokazano da on ne potiče od romanskog Anti-Barija, nego od osnove ber, bar - sa značenjem vlažnog, močvarnog zemljišta - koja je nastala u vrijeme slovenskih metateza - otpala je pomisao na antički Bar ispod srednjevjekovnog).
Barsku građevinu čini trikonhos s narteksom. Sam trikonhos s kontraforima na spoljašnjim stranama apsida, s prilično velikim prezbiterijalnim prostorom, s lađom kvadratne osnove i s narteksom kojemu su na sjevernoj i južnoj strani dodate dvije kvadratne prostorije, kompaktna je ranohrišćanska crkvena cjelina. Šteta je što prilikom iskopavanja nije uočeno je li u sjevernom kompartmentu postojala pi-scina, što bi u slučaju da je to konstatovano značilo kako je tu izvođen obred krštavanja. U sjevernoj apsidi trikonhosa nađena je, međutim, velika zidana i zasvođena grobnica, nema sumnje osnivača te crkve, što već samo sobom govori da je ovdje u pitanju memorijalna građevina. Nju je sebi za mauzolej mogao podići samo episkop. U takvoj crkvi najprije nije služena liturgija, osim što je jednom godišnje držan pomen sahranjenom ktitoru. Kako dva odjeljenja na sjeveru i jugu od narteksa podsjećaju na pastoforije ili nabaptisterijum i đakonikom, i kako se u sjevernom zidu preziterijuma nalazi jedna niša (proskomidija), a zatim kako su narteksu dodati jedan trijem i druge građevine, pa podignuta još jedna velika zidana i zasvođena grobnica južno od broda - ova crkva je očigledno promijenila prvobitnu namjenu. Od memorijalne postala je, po svoj prilici, katedralna. Vjerovatno je pri njoj bila rezidencija episkopa koji je potpao pod Dračku arhiepiskopiju 732. godine zajedno sa svim prevalitanskim episkopima, kako se kaže u pomenutom spisku sufragana iz IX-X vijeka. Tako bi prepravke barske crkve mogle biti smatrane kao dokaz o osnivanju Barske episkopije prije 732. godine. Ta crkva je prije XI vijeka bila srušena, a u srednjem dijelu trikonhosa i u njegovoj istočnoj apsidi podignuta je jedna manja preromaniška crkvica koja je po narodnom sjećanju bila posvećena lokalnom svetitelju, zetskom kralju sv. Jovanu Vladimiru. Kad je podignuta nova episkopska katedrala (Sv. Teodora?) u Starom Baru, u nju je iz ovoga trikonhosa, bez sumnje pošto je već bio u ruševnom stanju, prenijet podni mozaik, nađen u komadima u podu nove barske katedralne crkve.
Ova hronika barske crkve pokazuje kako je prvo njeno zdanje bilo podignuto u Barskom polju, gdje je i mogla biti osnovana Barska episkopija. Zatim je njena stolica prenijeta u novi grad na hridini udaljenoj oko 4 km od barskog trikonhosa. U čitavoj ovoj promjeni nas najviše zanima sam proces preseljavanja crkvenog sjedišta. Pri tome i što se za potvrdu legitimiteta toga čina uzima materijalni dokaz o pravu nasljeđivanja. Bilo da je to episkopska "terotorija" u smislu Justinijanove novele (Nov. Iust., 11,5) episkopu Akve, bilo episkopska memorijalna crkva, bilo prenijeta relikvija (mozaik) - takav dokaz se pouzdano može unijeti u argumentaciju o legitimitetu Dukljansko-barske arhiepiskopije, kakvim se on u srednjem vijeku činio dokazanim, a ne kakvim on nama danas izgleda. Taj legitimitet su negirali istoričari i iz razloga što nema nikakvih pismenih pomena o barskoj episkopiji prije 732. godine, kad je car Konstatin V oduzeo papi ilirsku diocenu zajedno s Prevalisom i podvrgao je Carigradu i kad su prevalitanski episkopi potpali pod Dračku arhiepiskopiju.

Na lijevoj obali Bojane nekad je bila podignuta manastiraska grobna crkva dukljanskih kraljeva

U pomenutom spisku episkopija koje su ulazile u sastav Dračke arhiepiskopije kao njeni sufragani nabrajaju se episkopiej: "o Diocleias, o Skodron, o Drivaston, o Polathon, o Antibareos". Pošto, dakle, u IX-X vijeku postoji dukljanska episkopija, zaključeno je da se može govoriti o njenoj ranijoj fuziji s barskom episkopijom, na šta su se pozivali Barani boreći se za nezavisnost svoje arhiepiskopije.
Takva interpretacija sad se, poslije otkrivanja barskog trikonhosa iz VI do VIII vijeka, poslije prenošenja mozaika iz njega u pod novopodignute arhiepiskopske crkve u starom baskom gradu (Sv. Teodora?), može modifikovati. Naime, i pored mogućnosti kontinuiteta episkopije u Duklji, stoji i to da se van Duklje nalazi još jedan episkopski kompleks građevina iz VI vijeka - u susjednim Doljanima, sa dvije crkve, od kojih, kako ćemo vidjeti naprijed, jedna je trikonhos a druga trobrodna bazilika sa veoma reprezentovanim, bez sumnje episkopskim, sarkofagom, smještenim u jednoj kapeli sjeverno od protezisa. A poznato je i da prirodni izlaz Duklje na more izbija u Barsko polje, dok Skadar ima svoju izlaznu geopolitičku tačku na ušću rijeke Bojane (Barbanna, Drilon) u more. Iz ovoga prizilazi da je prije dukljanskoj negoli skadarskoj episkopiji mogla pripadati "teritorija" Bara. Uostalom, sav kasniji razvitak Bara kao episkopskog grada, dok je Skadar i dalje ostajao da važi kao glavni grad Prevalisa (do osnivanja Dračke teme), to posredno potvrđuje. Da je tada koji od dukljanskih episkopa tu, na svojoj teritoriji, mogao podići sebi grobnu crkvu ne može biti dvoumljenja s obzirom i na doljanski primjer. Gledajući pred sobom još uvijek impozantne ruševine episkopskog trikonhosa u Barskom polju i prenoseći iz te crkvene građevine dio poda s mozaikom u pod tek sagrađene arhiepiskopske katedrale, ugrađujući u pali trikonhos malu crkvicu u vrijeme postanka kulta prvog i jedinog domaćeg svetitelja, sv. Jovana Vladimira, sve, bez sumnje, iz razloga dokazivanja legitimiteta nasljeđivanja, odnosno iz političke potrebe postojanja samostalne crkve u samostalnoj i od pape priznatoj (Dukljanskoj) državi, nije moralo, čini mi se, ni oslanjanje barskih arhiepiskopa na dukljansku tradiciju izgledati tako sumnjivo kako se učinilo istoričama. Arehološki nalaz je takođe dokumenat, i to nepokolebljiv. Očigledno, s trikonhosom u Baru može se drukčije interpretirati tolika upornost u dokazivanju veze između barske i dukljanske episkopije. Ona od sada ne mora počivati samo na pretpostavci o nasljeđivanju kao posljedici propadanja i nestanka dukljanske episkopije, nego na činjenici o nekadašnjoj pripadnosti barske "terotorije" dukljanskoj, zbog čega bi i jedan od dukljanskih episkopa moga na toj svojoj "teritoriji" sasvim normalno izabrati sebi mjesto za mauzolej.
Barsko polje je jedno od najvećih i najplodnijih na Crnogorskom primorju. Ta činjenica je mnoge stavljala u nedoumicu o njegovoj eksploataciji kad u starim izvorima i piscima nijesu mogli naći ama baš nikakav podatak o kakvom gradu u njemu. S tragovima iz rimskog doba ili kasne antike na ušću bivše rijeke Rikavac u more, ipak je moguće pretpostaviti da je negdje u njemu morala biti podignuta bar kakva vila. Na bivšoj latifundiji mogla je crkva zasnovati svoju novu ekonomsku "jedinicu".
Veliko Barsko polje nastavlja se još jednim, Mirkovskim poljem u kojemu su se, prije no što su uništeni novim kolskim putem, mogli opaziti temelji jedne stare crkve, nešto manje od one na Topolici i čini se trikonhalne osnove. Pa i u malom polju iza plaže Velji pijesak u Dobroj vodi još jedna velika crkva, izgleda trobrodna bezilika, potvrđivala je svojim doskorašnjim ostacima gotovo redovnu pojavu o kojoj je do sada bilo riječi - podizvanje kakve hrišćanske crkve na ivici plodnog polja. I ove, kao i druge slično situirane na Crnogorskom primorju, nijesu cementrijalne crkve ili bar to sve one nijesu bile. Njih su većinom podizali kaluđeri Prevalitanske mitropolije kad su nastajali veliki crkveni posjedi. Osim što o tome očito svjedoče ostaci crkava, položaj sela, redovno sa svojim crkvama iznad ovih polja, pokazuje kako je postojala jasna podjela između velikog, dodijeljenog, i sitnog, inokosnog, posjeda s različitim građevinskim aglomeracijama. Ovu će razliku zbrisati slovenska seoba, ali će jaz opet nastati na feudalnoj osnovi u kasnijim vjekovima.
Na ulcinjskom primorju sve odlike dezurbanizacije i ruralizacije koje su dovele do ranohrišćanskih crkava u poljima - Goransko, Ulcinjsko i Anamalsko - mogle bi ovdje biti zastupljene da su ih naša istraživanja na vrijeme obuhvatila. Već samo to što se s pavom smatra da je na lijevoj obali Bojane u VI-VII vijeku podignuta manastiraska grobna crkva zetskih (dukljanskih) kraljeva - jasno je da ova oblast u blizini Skadra, koji je u Prevalisu i Duklji bio glavni grad, nastaće veoma gusta koncentracija episkopija, po obimu usamljena na čitavoj našoj jadranskoj obali i njenom neposrednom zaleđu. Do takve koncentracije episkopija dovelo je pretvaranje satelitskih gradića oko Skadra (od kojih su neki bili rimski kasteli) u episkopske gradove.

Između Plavnice i starog ušća Cijevne nađena je velika ilirsko-helenistička nekropola


Kad se ne bi nalazili na veoma bliskom rastojanju, jedva tridesetak kilometara udaljeni od svog centra, gradovi Svač, Sapa, Danj, Sard, Drivast i Baleč, s manastirom Sv.Srđ i Vakh i sa starim ilirsko-helenističkim gradom Olcinijumom - ne bi se moglo zaključivati, osobito ne prije arheoloških istraživanja, da je najveći dio oblasti Zabojane i Zadrima bio uključen u veliki crkveni posjed na kojemu se zbilo šest episkopija.
Do sada je samo u starom ulcinjskom gradu došlo do sistematskih arheoloških iskopavanja. Osim što su otkriveni svi stratigrafski slojevi, od ilirsko-helenističkog do posljednjih turskih adaptacija i novogradnji, u gradu je nađena već pomenuta zasvedena ranohrišćanska grobnica. Od jedne veće crkve - možda bazilike - ostali su još stubovi i impost kapiteli u sekundarnoj upotrebi u velikoj srednjovjekovnoj cisterni do same grobnice. I pored iskopavanja u njihovoj neposrednoj blizini, crkva nije nađena. Njena pojava u citadeli Ulcinja, međutim, ne bi bila iznenađenje, bez obzira na to što je ta citadela uvijek služila svojoj namjeni. Ako se samo sjetimo primjera episkopije Aquae, lako je mogućno zamisliti da je u doba Justinijana, od kada datiraju ulcinjski ostaci ranohrišćanske arhitekture, episkop stolovao u tvrđavi, o čijoj se odbrani i brinuo. Na drugi način se ne može objasniti ni postojanje tako velike grobnice u samom jezgru utvrđenja. S otkrivanjem crkava u gotovo svim tvrđavama koje su posljednjih godina istražene na jugoslovenskom Limesu u oblasti Đerdapa, ova pojava postaje razumljiva. Razlika između graničnih vojnih i episkopskih tvrđava može se objasniti i pripadnošću crkava - garnizonu ili episkopu.
Do sada je pažnji istraživača uvijek izmicala jedna druga teorija, oblast Crmnice, koju, kao jednu od županija iz X vijeka, pominje pisac, dva plodna polja, Orahovsko i Limljansko (Crmničko), a na kraju ovog zadnjeg, blizu ulaza u sozinski tunel, našao sam u sekundnoj upotrebi (služio je kao "časna trpeza") jedan impost-kapitel koji je po drugi put upotrijebljen na nekoj preromaničkoj crkvici, možda i na istom mjestu gdje je sad crkva Sv. Petra. Strane imposta ukrašene su ranohrišćanskim krstom, dok je još jedan, veći u grublje dekorisani krst bez sumnje iz kasnijeg vremena, ispunjavao svoju gornju površinu s koje su prvobitno polazili luci. Po ovome, i još po položaju sadašnje crkvice na nevisokom zaravnjenom brijegu, treba pretpostaviti da se tu nalaze temelji jedne ranohrišćanske crkve, koja je tri-četri vijeka docnije mogla biti adaptirana u ranoromaničku. Možda je s ovog mjesta dospio u "Baču" (Baštu), bivši dvorski rasadnik kod željezničke stanice Virpazar, fragment jedne strane sarkofaga ili parapetne ploče od bijelog mermera (60 x 28 x 9,5 cm), pronađen 1955. godine). Vegetabilni ornament ovog fragmenta je sasvim lišen antičke stilizacije. Na nju samo izdaleka podsjeća dvojna vriježa s četvorolatiničnim cvijetom, jako naturalistički razgranata. Stilski se uklapa u isto tako neantičke, varvarizovane i naturalističke dekoracije reljefa koji su nađeni u Doljanama. Mada se i na "Baču", zbog njenog položaja - takođe na blagoj brežuljkastoj zaravni, na druoj strani polja već čuvene ilirsko-albanske i slovenske nekropole Mijele (sa nalazima iz La Tene I i iz VII-VIII vijeka) - može računati kao na lokalitet s jednom ranosrednjovjekovnom crkvom. Ni o njoj se ne može ništa više reći dok se ne preduzmu iskopavanja. To isto bi trebalo uraditi u drugom crmničkom polju, Orahovskom, u mjestu Mirište kod Potkraja, u blizini jedne ilirske humke koja i danas nosi naziv Mogila. Baš na dodiru Crmničkog s Orahovskim polje (Mijele) postalo je poznato kako se situira nekropola još nehristijaniziranog stanovništva kojoj je u blizini Mirište, što je znak da treba očekivati i hrišćansku. Nedaleko od Mirišta, u Orahovu, podignuta je u XV vijeku filijalna crkva vranjinskog manastira Sv. Nikole koji je osnovan početkom XIII vijeka na velikom crk-venom vlastelinstvu.
Jedan vranjski metoh je postojao i u Zetskom polju, na Plavnici, donedavno najvećem pristaništu na sjevernoj obali Skadarskog jezera. Plavnicu je 1220. godine Stefan Prvovjenčani priložio Žičkoj arhiepiskopiji, a od nje je 1233. godine oduzeo arhiepiskop Sava Nemanjić i dao Vranjinskom manastiru.A na sjevernoj obali Skadarskog jezera, između Plavnice i starog ušća Cijevne, nađeni su ilirsko-helenistička nekropola (u Donjem Gostilju), grčki lagymosi, dvije amofere i drugi predmeti (u Matagužima), koji tu nagovještavaju jedno veće antičko naselje. Ako se ovome doda da su u kastelu Obalon (Oblun) nad rijekom Moračom i Gornjim blatom zatečeni tvrđava i predmeti materijalne kulture iz ilirsko-rimskog vremena i iz srednjeg vijeka (s jednom crkvom 10,50 x 6 m), treba zažaliti što se arheološka sonda nije na vrijeme spustila do starih i sad već nestalih naselja Plavnice, Starog Gostilja, Starog Mataguža, Karabeža i Rake, to jest između donjeg toka Morače i nekadašnjeg ušća Cijevne u Skadarsko jezero. To je, na kraju, vodena saobraćajnica (Labeatum lacus), koja je spajala antičku Skodru s Metonom (Medunom). Tu je cvjetao život već od palafitskih civilizacija, a pogotovo u starom vijeku, pa treba pretpostaviti i u vrijeme kasne antike i ranog srednjeg vijeka.
U Lješkopolju, s desne strane Morače, strči iz šipraga u podnožju Malog brda jedna gomila ruševina koju mještani nazivaju Magara; radi se, kako je autopsijom utvrđeno, o jednoj kasnoantičkoj ili ranosrednjovjekovnoj agrlomeraciji.

Crteži svastike su se javljali samo kao dekor bez simboličkog značenja

I ovdje - po smještaju na ivici vrlo plodnog polja - imamo pred sobom još jedan, po izgledu bolje očuvan, ranohrišćanski manastir (?). Poviše Magare se okačila okapina Crvena pećina, a svastike na liburnskom i dalmatskom području, i to samo iz rimskog doba. Isto tako, malobrojni su nalazi iz područja preko Save, južno od nje i u Hercegovini, dok ih na Glasincu susrijećemo na bronzanim narukvicama iz VI vijeka prije n.e., a u obliku trikvetruma (sa tri zavrnuta kraka) na dva vijeka starijim knemidama. U Srbiji se svastike javljaju u srednjem vijeku i u folkloru sve do danas, ali samo kao dekorativan elemenat pošto su izgubile ranije simboličko značenje. Nalazi ovog simbola, kako se iz gornjeg nabrajanja vidi, nejednako pokrivaju prostore naše zemlje. Najviše ih ima u sjevernom i centralnom dijelu, a uopšte ih nema na području Liburna i Dalmata. Osim dva na stijemana okapina, jedan na keramici i dva na knemidama, nema ih više ni na ilirskom području od Glasinca do Lipaca i Trena. Iz takve rasprostranjenosti ne može se utvrditi etnička pripadnost svastike. Ona je uglavnom nađena na predmetima koji su rađeni pod uticajem materijalne kulture iz Grčke i Italije. Tako, svastika iz Kompolja, u oblasti Japoda, smatra se plodom "italske inspiracije" i "kao jedno od duhovnih dobara što su iz etursko-italskog kulturnog kompleksa prodirali prema zemlji Ilira", dok istarske nalaze na grčkim vazama treba dovesti u neposrednu vezu s grčkim gradovima Južne Italije ili pak same Grčke.
Putevima prodiranja svastike na pokretnim nalazima kopnom i morem najboljem se može objasniti pojava ovog simbola u našem području. Kojemu od tih puteva dati prednost, odgovor izgleda imamo u nalazu iz Malića, u dolini rijeke Aliakmno-Devoll, na jednom od pravaca prastarog puta između Male Azije i Južne Itaije (svastike na fragmentu neolitske keramike iz špilje Zinzulasa kod Leće, u Apuliju). Ali, istovremeno i u podunavskoj neolitskoj i bronzanodobskoj keramici (Dupljaja), koja se - ukoliko Lechlerovom mišljenju o podunavskoj autohtonosti svastike ne damo prednost - nadovezuje na mesopotomske nalaze. To je, međutim, samo jedna strana problema, jer kao i u Podunavlju i Mespotamiji, a kasnije u Žlijebu i Lipcima, simbol svastike se nalazi i u Južnoj, a zatim u Sjevernoj Italiji i na Glasincu. Nije li u nas to njen povratni pravac sa Zapada? S nalazima iz neolita izrično se to ne bi moglo tvrditi, ali sa halštatskim nalazima iz etrursko-italskog područja - može. Uzimajući u obzir nova saznanja o tom putu, mislim da je rješenje na domaku. Ono je, kako je gore pokazano, u istovremenoj, odnosno nešto docnijoj pojavi svastike na etrurskim kanijama mačeva i na glasinačkim knemidama (trikvetriumi). Ako se podsjetimo da na glasinačkim knemidama, osim predstave svastike, imamo i predstave jelena i lađa (o čemu niže detaljnije) - onda nam se Glasinac pokazuje kao neka vrsta središta u koje se skupljaju svi elementi, sižei i motivi slikarstva u Lipcima.
Lađe na knemidama iz Glasinca stilizirane su kao i svi ostali sižei iz toga nalazišta i iz etrurskih grobnica. Pošto G. Novak nije precizirao mjesto nalaza najstarije lađe na Apeninskom poluostrvu (villanova kultura, period Benacci, to jest VII vijek prije n.e.), glasinačke ne možemo upoređivati s etrurskim jer su nam nalazi ostali nedostupni; može se samo pretpostaviti da su slične onoliko koliko i jeleni s kanija i knemida. I na njima se uzdižu četiri jarbola ukoso prema zarubljenom vrhu trougaonog (bolje reći trapezodinog) oblika lađe na kojemu se prepoznaju horizontalno položena jedra, kao na lađi iz Grapčeve špilje. Lađa iz Lipaca je, naprotiv, sasvim realistički prikazana - sa razapetim jedrima od trupa do vrhova jarbola. Ovako velika stilska razlika ne treba da čudi. Slikar kompozicije u Lipcima nije morao siže - ukoliko ga je vidio na glasinačkim knemidama ili na etrurskim kanijama mačeva - da doslovno preuzima; on je taj siže radije prikazao po stvarnom izgledu lađa koje je na samoj obali mogao posmatrati i iz Lipaca. Takvom izmjenom nije negirao simboliku lađe sa knemida i kanija, ali je u kompoziciju, pored motiva lova, unio i motiv plovidbe. Taj sinkretizam - apstraktnih i realnih sižea i motiva - upravo najviše odlikuje Lipce.
Na motiv najranije plovidbe po Jadranu podsjećaju nas i legende o Kadmu, Iliriosu i Argonautima, otprilike iz 1500. godine prije n.e. Po tim legendama došao je na naše obale Kadmo sa ženom Harmonijom, ploveći svakako Egejskim, Jonskim i Jadranskim morem. Po jednoj od tih legendi, Kadmo je osnovao grad Budvu. Argonauti su, međutim, dospjeli na naše obale po povratku iz Kolhide ploveći Istrosom (Dunavom). Argonautske lađe na keramici su iz mnogo mlađeg doba i u upoređenju s našom nijesu podobne. Zbog specifičnog stila, nijesu za našu svrhu upotrebljive ni predstave lađa na mikenskim vazama, oko 1000. godine prije n.e., iako se vremenski približavaju pećinskom slikarstvu u našoj zemlji. Mikenske lađe su takođe jako stilizovane, što ih udaljava od "naturalizma" lađe u Lipcima. Još manje bi imalo smisla upoređivati našu lađu s egipatskim (ne samo s onima iz predinastičkog perioda, iz hierakompolisa, oko 3500 godine prije n.e., nego ni s onima iz mnogo kasnijeg vremena, iz mauzoleja drugog kralja pete dinastije, Sahurea, oko 2700. godine prije n.e., pa ni s lađama iz početka egipatskog dinastičkog računanja vremena, oko 300. godine prije n.e.) iako su jedra na lađi iz Lipaca velika kao na egipatskim lađama i, kao na njima, na dva jarbola.

Umjetničkom objektu u Lipcima slični su oni iz veoma dalekih oblasti primitivne umjetnosti


I kad bismo po nekim elementima lađi u Lipcima našli ma koliko bliske lađe iz egipatskog i mikenskog repertoara, ne bi odgovaralo našoj svrsi - da stadijalno datiramo pećinsko preistorijsko slikarstvo u pitanju - jer su zakoni razvitka egipatske umjetnosti i slikarstva našeg lokaliteta nepodudarni. Posmatrajući stadijalno umjetnički objekat u Lipcima, bliže su mu paralele iz daljih i, štaviše, veoma dalekih areala primitivne umjetnosti Sibira, Kobana (na Kavkazu), Sjeverne Evrope, Aira i Tasil nČAndžera (Sahara), Skandinavije itd. Primitivnu umjetnost posvuda čini sličnom početni stepen razvitka umjetničkog osjećanja, njena "dječja" faza i, osobito, to što se ona ostvaruje na podlozi koju najčešće nije dao čovjek (stijena pećine, blokovi kamena izglačani lednjacima ili erozijom, kosti). Ako se uz to ima u vidu isti stepen razvitka oruđa i oružja, pa otuda i proizvodnih odnosa i društvene organizovanosti do kojih se stanovnik risanskog primorja i drugih dalekih i veoma dalekih primorja dovinuo na početku prvog milenijuma prije n.e., nije teško shvatiti da se, kao posebna manifestacija takvog stadija društva, javlja prilično ujednačen umjetnički izraz, u nekim slučajevima i veoma sličan. Takav je slučaj i s upotrebom bijele boje svuda u određenom vremenskom okviru, zatim sa "skeletnim" stilom i sl.
Najbliže motivsko i pikturalno upoređenje s Lipcima odvelo bi do mnogobrojnih skandinavskih petroglifa, u ambijent sličan našem, duž fjordova i na planinskim obroncima koji se spuštaju prema moru. I, zaista, istraživači skandinavskih gravira i slika na kamenu sve više naglašavaju ekološki faktor u nastanku ove umjetnosti, no što ih upućuju sami motivi - lov i moreplovstvo. Svoje petroflige oni uglavnom datiraju onako kako je to uradio Lenart Aberg još 1838. godine - u bronzano doba (ono u Skandinaviji traje od 1500. do 500. godine prije n.e.). I po motivima (lov i plovidba), i hronološki, upoređivanje bokokotorskog sa skandinavskim slikarstvom na stijenama odgovaralo bi, tim prije što se i tamo kao i u nas ono izvodi najviše bijelom bojom, da skandinavske lađe nemaju specijalan oblik "britve za brijanje" razor-blades, zbog čega su morfološki nepodobne kao paralela. S drugim (sibirskim, na primjer) lađama na stijenama naša ne bi dala zadovoljavajući rezultat jer su i one po tipu drukčije i, što je najvažnije, različito od nje datirane. Držeći se oprobanog i uobičajenog načina datiranja, treba i u ovom slučaju oslonac tražiti u hronološkom podudaranju pomoću relativnih vrijednosti do kojih se dolazi arheološkom metodom.
Ali, zato što u Lipcima nijesu vršena arheološka iskopavanja, ne mogu se njegove slike datirati onako kako je to uradio G. Novak s jednim fragmentom obojene keramike na kojemu je predstavljena lađa s jedrima. Tu sliku lađe on je primijetio između urezanih trakastih linija (Bandkeramik) na dva sastavljena djelića velike amfore, otkopane u Grapčevoj špilji na Hvaru, 1938. godine, i sigurno datirane keramikom u stratigrafskom sloju iz neolita i eneolita. G.Novak je toj keramici našao najbližu, gotovo identičnu paralelu u keramici iz Dimin-Sesklo (u zalivu Volo na Egejskom moru), zatim u tripoljskoj kulturi (na sjevernoj obali Crnog mora) i u Stentindellu (kod Sirakuze na Siciliji), zbog čega hvrstavke nalaze obojene spiralne keramike datira po njima oko 25000. godine prije n.e. Nekoliko fragmenata, kao što je onaj s lađom, smatra importiranim iz Stentinela (gdje ih je nađeno na stotine) i iz toga izvlači zaključak o razvijenoj plovidbi između Jadranskog i Jonskog i Egejskog mora u drugom i trećem milenijumu prije n.e. Kako na egejsko-kritskoj slikanoj keramici - i pored izvanrednih slika morskih bića u kamares stilu - nema predstava lađa sve do mikenskog doba, oko 1000. godine prije n.e, a u Italiji sve do gravire lađe na jednom nožu koji pripada vilanova kulturi (njenog drugom, "Benacci" periodu, iz VIII vijeka prije n.e.). G. Novak ne izvodi stilske paralele među njima, ali nam - ukazujući na najstariju sliku lađe na Apeninskom poluostrvu, i to baš na jednom od etrurskih noževa, na kojima se, kako smo vidjeli, nalaze predstave lova na jelene (i svastike) - omogućuje da se orijentišemo na Etruriju kao jednog od začetnika motiva koji su prodrli do slikarstva u Lipcima.
Najveću sličnost s našom ima lađa na jedno steli u Novilari, nedaleko od Pezara, na zapadnoj jadranskoj obali. U čuvenoj nekropoli Picena (naselje i nekropola čine sadržaj čitave kulture Novilara) karakteristične su velike grobnice sa stelama od kojih jedna ima ugravirane predstave tri lađe - jedne veće s jedrom, i bez njega, dvije manje u sukobu. Velika lađa je niska i izdužena (rekonstruisana iznosi oko 20 m dužine), s petnaest pari veslača koji sjede na klupama palube. Ima šiljati pramac s jako izvijenom pulenom (skrostolionom) u obliku životinjske glave kao na lađama glasinačkih knemida. Što je za našu kompoziciju od osobite važnosti, ova picenska lađa ima jarbol s velikim četvrtastim krstastim jedrom. Po vertikalnim i horizontalnim linijama jedra lako se prepoznaju isto takve linije jedra u Lipcima. Picenska stela s lađom je datirana u VII v.prije n.e., odnosno nešto je mlađa od lađa u Lipcima i Glasincu.
U svakom slučaju, picenska i glasinačke lađe na knemidama veoma su slične ne samo po izduženom trupu, šiljatom pramcu i puleni završenoj životinjskom glavom (zmije ili konja), nego i po jarbolu s jedrom i konopima koji su i glavni elementi lađe u Lipcima).

 
Scoring disabled. You must be logged in to score posts.
Zvek_Zivi_Cetinjanin
(Login Zvek_Zivi_Cetinjanin)

Re: CRNOGORSKI KRALJ NIKOLA - SRBIN NAJVECI

No score for this post
January 13 2006, 3:39 AM 

DUKLjA - ZETA - CRNA GORA, TRI NAZIVA ZA DRŽAVU, JEDAN NAROD!




Svakome ko ima išta u glavu,
jasno je, kad prouči ove karte, da je zvanična srpska istorija samo gomila bajki i mitova.
Ove karte, same, skoro sve govore!
Ove karte nije radio ni Jevrem, ni Đilas, a ni ostali likovi koje spominju srpske bajke i mitovi.



Karta Evrope godine 500.
Na karti Evrope iz godine 500. vidi se pleme Obodriti u Polablju na Baltiku,
koje je prema naučnim istraživanjima, sišlo kasnije u Prevalis - na današnju teritoriju Crne Gore.
http://www.euratlas.net/AHP/grand/gr0500.htm

Karta Evrope godine 600.
Na karti Evrope iz godine 600. vidi se pleme Obodriti u Polablju na Baltiku, kao i plemena Ljutići i Veleti, koja su prema naučnim istraživanjima sišla kasnije u rimsku provinciju Prevalis, zajedno i sa dijelom Gota - na današnju teritoriju Crne Gore.
http://www.euratlas.net/AHP/grand/gr0600.htm

Karta Evrope iz godine 700.
Na karti Evrope iz godine 700. vidi se pleme Obodriti u Polablju na Baltiku, kao i plemena i Ljutići i Veleti.
Obodrite nalazimo i na Balkanu u današnjoj Rumuniji,
a prema naučnim saznajima ova tri/četiri slovenska plemena,
zajedno sa dijelom Gota i Avara,
su sišli na današnju teritoriji Crne Gore.
http://www.euratlas.net/AHP/grand/gr0700.htm

Karta Evrope iz godine 800.
Na karti Evrope iz 800. godine prvi put se pojavljuje država Duklja, prva država Crnogoraca - prva država naših predaka.
http://www.euratlas.net/AHP/grand/gr0800.htm#%20here

Karta Evrope iz godine 900.
Na karti Evrope iz godine 900., nalazimo državu Duklju, prvu državu Crnogoraca, prvu državu naših direktnih predaka.
http://www.euratlas.net/AHP/grand/gr0900.htm

Karta Evrope iz godine 1000.
Na karti Evrope iz godine 1000. nalazimo državu Duklju, prvu državu Crnogoraca, prvu državu naših direktnih predaka.
http://www.euratlas.net/AHP/grand/gr1000.htm

Karta Evrope iz godine 1100.
Na karti Evrope iz 1100. godine,
nalazimo državu naših direktnih predaka,
ali sada sa novim nazivom - ZETA.
http://www.euratlas.net/AHP/grand/gr1100.htm

Karta Evrope iz godine 1200.
Na karti Evrope iz 1200. godine,
nalazimo državu direktnih predaka Crnogoraca - Zetu.
http://www.euratlas.net/AHP/grand/gr1200.htm

Karta Evrope iz godine 1300.
Na karti Evrope iz godine 1300. vidimo da su naši preci bili izgubili državnu nezavisnost,
to jest, Srbi su mačem i ognjem osvojili Zetu i uključili je u svoju državu.
Kad su osvajali Zetu, Srbi su porušili sve gradove u njoj osim Kotora koji im je trebao kao luka - izlaz na Mediteran.
Takođe su tada Srbi donijeli pravoslavlje na teritoriju današnje Crne Gore.
Vlast Srba - Nemanjića, trajala je oko 180 godina, do sedme decenije 14 vijeka.
http://www.euratlas.net/AHP/grand/gr1300.htm

Karta Evrope iz godine 1400.
Na karti Evrope iz 1400. opet nalazimo državu Zetu, državu naših direktnih predaka,
koja je opet stekla suverenitet, odvojivši se od države Nemanjića,
poslije raspada srpskog carstva.
http://www.euratlas.net/AHP/grand/gr1400.htm

Karta Evrope iz godine 1500.
Na karti Evrope iz 1500. godine nalazimo državu Crnu Goru - podlovćensku Crnu Goru,
koju je osnovao gospodar Zete Ivan Crnojević,
koji je izbjegao ispred Turaka na današnje Cetinje.
Crna Gora je malo ostrvo u ogromnoj Otomanskoj imperiji.
http://www.euratlas.net/AHP/grand/gr1500.htm

Karta Evrope iz godine 1600.
Na karti Evrope iz 1600. nalazimo opet državu Crnu Goru,
kao malo ostrvo, u ogromnoj imperiji Otomanskoj.
http://www.euratlas.net/AHP/grand/gr1600.htm

Karta Evrope iz godine 1700.
Na karti Evrope iz 1700. godine, nalazimo opet državu Crnu Goru,
opkoljenu sa ogromnim otomanskim morem.
http://www.euratlas.net/AHP/grand/gr1700.htm

Karta Evrope iz godine 1800.
Na karti Evrope iz 1800. nalazimo i dalje državu Crnu Goru,
kao ostrvo u moru Otomanske države.
http://www.euratlas.net/AHP/grand/gr1800.htm

Karta Evrope iz godine 1900.
Na karti Evrope iz 1900. nalazimo državu Crnu Goru,
a vidimo da poslije dugo vremena,
još neko je na Balkanu je povratio suverenitet od Turaka.
http://www.euratlas.net/AHP/grand/gr1900.htm


Kao sto jasno vidimo,
Crnogorci imaju državni kontinuitet barem 1000 godina,
slovima, HILjADU godina. Bar toliko.

 
Scoring disabled. You must be logged in to score posts.

(Login Svevlad)

Re: CRNOGORSKI KRALJ NIKOLA - SRBIN NAJVECI

No score for this post
January 15 2006, 11:32 AM 

1. Bugari su odustali od susreta sa Srbima.

2. Crvenohrvatsko-šćipetarskom smehotvornom liku koji ovde prikazuje karte na kojima su srbske države KOJE ČITAV SVET PRIZNA SRBSKIM, sem Šćipetara i Crvenohrvata, kazujem sledeće:

IZVOLI STRANI LINK NA KOJEM SU TI LEPO PREDSTAVLJENE SRBSKE DINASTIJE I SRBSKE ZEMLJE:

http://web.genealogie.free.fr/Les_dynasties/Les_dynasties_celebres/Europe_Centrale_et_Orientale/Dynasties_de_Serbie.htm


a kažeš da su "Crnogorci" ustvari Obodriti?? AHAHAHHAAHAHAHAHAHAHAHAAAAAA

KAKO DA NE, O TOME JE SAČUVANO PREDANJE KROZ HILJADUGODIŠNJU CRNOGORSKU DRŽAVU, HAHAHAHHAA, KAKO NIJESMO SVI ČULI OD ĐEDOVA DA SMO OBODRITI, HAHAHAHAHAAA....

KAD JE NEKO IZDAJNIK, ONDA SE HVATA ZA PLIVAJUĆE GOVNO. TI BI TREBAO DOBITI NAGRADU AKO DOKAŽEŠ DA SU "CRNOGORCI" (SAMO KOJI TO?) OBODRITI!!!


A SAD PAZI OVO - ČAK I DA CRNOGORCI JESU OBODRITI (KOJI SU DOBILI IME PO RECI ODRI, KAO MORAVCI, DRINJANI ILI SLIČNO - KO SU USTVARI OBODRITI, KOJIM SE TO PLEME NARODOM SMATRA??? PAZI ŽIVJELI SU U DANAŠNJEM ŠLEZVIG-HOLŠTAJN REGIONU.

A TAMO BEŠE NAROD, KOJI I DAN DANAS SEBE ZOVE JEDNIM IMENOM - LUŽIČKI SRBI!!! HAHAHAHAHAAHA
NAROD OD KOJEG POTIČU I SRBI NA BALKANU KADA JE KNEZ DRVAN POVEO POLA NARODA DOLE. A MEĐU NJIMA I PLEME LUŽANA KOJE SE SA RIĐANIMA MEĐU PRVIM POJAVLJUJE U CRNOJ GORI, A NJIH SU NADJAČALI VASOJEVIĆI!!!

SEM TOGA BODINOVA DRŽAVA, ČIJI GLAVNI GRAD JE BIO SKADAR, SMATRA SE KOD SVIH ISTORIČARA SRBINOM, A IMAO JE DRŽAVU OD LIKE DO OHRIDA!!!! I BIO JE U SRODSTVU NARAVNO SA RAŠANIMA!!! I KASNIJE SU PO TOM OSNOVU SRBI BILI NA ČELU S KRALJICOM JELENOM, KĆERKOM UROŠA I, KOJA SE UDALA ZA MAĐARSKOG KRALJA BELU II, TE S NJENIM BRATOM BELOŠOM (BAN NAD HRVATIMA) VLADALI OD JADRANA DO BALATONA, MAJMUNE JEDAN ŠĆIPETARSKI!!!

OBODRITE!...HAHAHAHHAHAHAHAHAHHAAA




 
Scoring disabled. You must be logged in to score posts.
Zecanin
(Login Zetaman)
Forum Owner

Re: CRNOGORSKI KRALJ NIKOLA - SRBIN NAJVECI

Score 2.0 (1 person)
January 18 2006, 3:34 AM 


Vidim odje masu odgovara koje cu lijepo da brisem.

Sve koji su napisani na vulgaran i prost nacin.
Sve koji nemaju nikakve veze sa datom temom.

Sve takve odgoviore brisem a tih odgovora je dosta.

 
Scoring disabled. You must be logged in to score posts.
Ivan
(Login imas005)

Re: CRNOGORSKI KRALJ NIKOLA - SRBIN NAJVECI

No score for this post
January 18 2006, 3:16 PM 

Njegos je sam izjavio da je srbin. to je istoriski dokas, napisan. tako nema ikakve rasprave ovde. nije ni najveci niti najmanj nego obicni srbin ko mi svi, ali jest bio veliki covek!!!

 
Scoring disabled. You must be logged in to score posts.
Zvek_Zivi_Cetinjanin
(Login Zvek_Zivi_Cetinjanin)

Re: CRNOGORSKI KRALJ NIKOLA - SRBIN NAJVECI

No score for this post
January 19 2006, 5:09 AM 

Ivane ne sviraj zivotati ,jedino kod serba u svijetu su bajke i pjesmice istorijske cinjenice i fackte ! Aahahahahahah ! A sad malo edukacije za tebe OK : Njegos i Kralj Nidzo svojakali serbe zato sto su pucali na presto serbije ,Konung Nidzo je tijo da bidne kralj serbije i Crne Gore (to mu se i o glavu slomilo) a njegos II je tijo da bidne Vladika svije Pravoslavaca za koje je cinjena velja greska zbog misljenja da je Pravoslavstvo -serbstvo !!!

 
Scoring disabled. You must be logged in to score posts.
Current Topic - CRNOGORSKI KRALJ NIKOLA - SRBIN NAJVECI  Respond to this message   
  << Previous Topic | Next Topic >>Return to Index  
Find more forums on PoliticsCreate your own forum at Network54
 Copyright © 1999-2014 Network54. All rights reserved.   Terms of Use   Privacy Statement