Thread otvoren za postovanje omiljenih srpskih patriotskih stihova(i samo srpskih), raznih ciklusa.

VOJISLAV ILIC
"Razgovor male srbadije sa otadzbinom"

Otadzbino, majko moja
I dedova moji slavni',
Dokle stizu krila tvoja
I pitome tvoje ravni?
Pokazi mi medje tvoje,
Tvoje gore, reke tvoje.

"Od Budima do Soluna,
I gde Timok zlatni stize,
I gde sumi bistra Una,
I Lovcen se nebu dize-
To su moje krsne gore,
Kuda Srbi srpski zbore".

Otadzbino,majko moja
Sto je tuzno lice tvoje?
Zasto hrabra deca tvoja,
Suzom kvase lice svoje?
Kakav bol im muci grudi,
i duboki uzdah budi?

"Moja deca suze liju,
Jer ih dusman muci stari,
Dusmanski im krvcu piju,
Turci, Nemci i Madzari,
Sto slobodan svuda nije,
Zato Srbin suze lije".

Otadzbino, majko moja,
Ima l' koga u mom rodu,
Da raspali roba suzna
Na boj sveti za slobodu,
Ko u doba ona stara,
Protiv Huna i Avara?

"Prihvatite luc slobode,
Usred ove ropske tame,
A stariji nek vas vode,
Gde ginuti valja za me,
Knjiga, to je luca tvoja,
SRBADIJO, nado moja!

ALEKSA SANTIC

- MI ZNAMO SUDBU -

Mi znamo sudbu i sve sto nas ceka,
No strah nam nece zalediti grudi!
Volovi jaram trpe,a ne ljudi-
Bog je slobodu dao za covjeka.

Snaga je nasa planinska rijeka,
Nju nece nigda ustaviti niko!
Narod je ovi umirati sviko
U svojoj smrti da nadje lijeka.

Mi put svoj znamo,put Bogocovjeka,
I silni kao planinska rijeka,
Svi cemo poci preko ostra kama!

Sve tako dalje, tamo do Golgote,
I KAD NAM MUSKE UZMETE ZIVOTE,
GROBOVI NASI BORICE SE S VAMA!

DJURA JAKSIC

(predivna pesma,toliko istine u njoj! citajte i zapamtite,prenosite,uzivajte. razmisljam da otvorim i poseban thread o ovoj pesmi jer oslikava danasnju poziciju Srbije u svetu i odnosu Evrope prema nasoj zemlji.)
- JEVROPI -

Tebi da pevam - tebi, tiranko!
A duh mi mori otrov i gnev;
Uvreda tvojih žaoci jetki
Potpaljuju mi plemenit spev.

Milionima narodi pište,
Milion grudi prosipa krv -
Milionima pale kućište,
Milion ljudi gmiže ko crv.

I milioni dolaze smerno
Jevropi gordoj na holi sud:
"Ne može više, raja ne može
Snositi jaram, mučiti trud!

Tiran nas gazi, sramoti žene,
USEVA NASIH OTIMA PLOD!
Presudi, smerna, da l' život može
U takvom igu nesrećni rod?...
Izginućemo!...
"Pa izginite!"

Podsmeha tvoga gordi je zbor.
"I ginućemo, ginuti slavno -
Il' mačem preseć Gordijev čvor!
Izginućemo - ali slobodni,
JER SRBIN NECE DA BUDE ROD!
Tamo daleko, na svetom groblju,
Potražićemo život il' grob!"

Vostani Serbije

Vostani Serbije! Vostani carice!
I daj čedom tvojim videt tvoje lice.
Obrati serca ih i očesa na se,
I daj njima čuti slatke tvoje glase.

Vostani Serbije!
Davno si zaspala,
U mraku ležala.
Sada se probudi
I Serblje vozbudi!

Ti vozdigni tvoju carsku glavu gore,
Da te opet pozna i zemlja i more.
Pokaži Evropi tvoje krasno lice,
Svetlo i veselo, kako vid Danice.

Vostani Serbije!
Davno si zaspala,
U mraku ležala.
Sada se probudi
I Serblje vozbudi!

Tebi sad pomaže i nebesna volja
I sad ti se pokazuje i sudbina bolja.
Svi bližnji tvoji tebi dobra žele
I daljni se narodi tvom dobru vesele.

Vostani Serbije!
Davno si zaspala,
U mraku ležala.
Sada se probudi
I Serblje vozbudi!

uh, zaboravih da dodam...
Ovo gore je pesma Dositeja Obradovica napisana za vreme prvog Srpskog ustanka...
ime pesme je Vostani Serbije...
Molim moderatora da edituje post

Padajte braco

Padajte, braco! Plin'te u krvi!
Ostav'te sela, nek gori plam!
Bacajte sami u oganj decu!
Stresite s sebe ropstvo i sram!

Ginite, braco, junaci, ljudi!
Za propast vasu svet ce da zna...
Nebo ce plakat dugo i gorko,
Jer nece biti Srbina...

Mi nesmo braca, mi Srbi nesmo!
Ili vi neste Nemanjin soj?
Ta da smo Srbi, ta da smo ljudi -
Ta da smo braca - oh, boze moj!...

Ta zar bi tako s Avale plave
Gledali ledno u ognjen cas?
Ta zar bi tako - oh, braco draga!
Ta zar bi tako prezreli vas?

Prezrite bratstva, pokor i kletvu!
Sto nebo dade, pogaz'te vi!
Ta nije l' gresno, nije li grozno -
Krv dece vase gledamo mi!...

A gde je pomoc, il' suza bratska?
Il' "Juris, rode, za brata svog!"?...
U veljoj bedi, smrti i krvi
Danas vas, same, ostavlja bog!...

Al' opet, gresan, gresno sam pevo -
Ranjeno srce naroda mog!
Ta Srbin kipi - kipi i ceka -
Al' ne da djavo... il' ne da bog!
1862.

JOVAN DUCIC

AVE SERBIA!

Tvoje sunce nose sad na zastavama,
Ti zivis u besnom ponosu sinova!
Tvoje svetlo nebo poneli smo s nama,
I zore da zrace na putima snova.

Jos si uz nas, sveta majko, koju muce,
Sve su tvoje munje u maceva sevu.
Sve u nasoj krvi tvoja reka huce,
Svi vetri u nasem osvetnickom gnevu.

Mi smo tvoje bice i tvoja sudbina,
Udarac tvog srca u svemiru, Vecna,
Tvoj je udes pisan na celu tvog sina,
Na mac njegov,rec ti strasna,neizrecna!

Mlekom svoje dojke nas si otrovala,
U bolu i slavi da budemo prvi,
Jer su dva blizanca sto si na svet dala,
Mucenik i Heroj,kap suze i krvi.

Ti si znak na nebu,i svetlost u noci,
Kolevko i grobe,u kolevki sunca.
Ti si gorki zavet stradanja i moci,
Jedini put koji vodi do vrhunca.

Mi smo tvoje trube,pobede i vali,
Tvog ognjenog mora i suncanih reka,
Mi smo,dobra majko,oni sto su dali,
Svagda kaplju krvi za kap tvoga mleka.

Marš na Drinu

U boj krenite junaci svi
Kren'te i ne žal'te život svoj
Cer da čuje tvoj, Cer da vidi boj
A reka Drina, slavu, hrabrost
I junačku ruku srpskog sina.

Poj, poj, Drino vodo hladna ti
Pamti, pričaj kad su padali
Pamti hrabri stroj koji je
Pun ognja, sile, snage, proterao
Tuđina sa reke naše drage.

Poj, poj, Drino, pričaj rodu mi
Kako smo se hrabro borili
Pevao je stroj, vojev'o se boj
Kraj hladne vode
Krv je tekla
Krv se lila
Drinom zbog slobode.

MILAN RAKIC (1876-1938)

* NA GAZI-MESTANU *

Silni okopnici, bez mane i straha,
Hladni k'o vaš oklop i pogleda mrka,
Vi jurnuste tada u oblaku praha,
I nastade tresak i krvava trka.

Zaljuljano carstvo survalo se s vama.
Kad oluja prođe vrh Kosova ravna,
Kosovo postade nepregledna jama,
Kosturnica strašna i porazom slavna.

Kosovski junaci, zasluga je vaša
Što posljednji beste. U krvavoj stravi,
Kada trulo carstvo oružja se masa,
Svaki leš je svesna žrtva, junak pravi

Danas nam kažu, deci ovog veka,
Da smo nedostojni istorije naše,
Da nas zahvatila zapadnjačka reka,
I da nam se duše opasnosti plaše.

Dobra zemljo moja, lažu, Ko te voli
Danas, taj te voli. Jer zna da si mati;
Jer pre nas ni polja ni krševi goli
Ne mogaše drugom svesnu ljubav dati.

I DANAS KADA DODDJE DO POSLEDNJEG BOJA,
Neozaren,starog oreola sjajem,
JA CU DATI ZIVOT OTADZBINO MOJA,
ZNAJUCI STA DAJEM I ZASTO GA DAJEM!

Kakva pesma na Gazi-Mestanu... Poslednja tri stiha su sjajna.

MOJA DOMOVINA, Aleksa Santic


Ne plačem samo s bolom svoga srca
Rad zemlje ove uboge i gole;
Mene sve rane moga roda bole,
I moja duša s njim pati i grca.
Ovdje, u bolu srca istrzana,
Ja nosim kletve svih patnji i muka,
I krv što kapa sa dušmanskih ruka
To je krv moja iz mojijeh rana.
U meni cvile duše miliona -
Moj svaki uzdah, svaka suza bona,
Njihovim bolom vapije i iste.
I svuda gde je srpska duša koja,
Tamo je meni otadžbina moja,
Moj dom i moje rođeno ognjište.

MENJAM SVOJU DOMOVINU, Tanja Prokopljevic

U secanju na Ameriku




Selim se u zemlju rodnu Tvoju
i ja sam selica samo jedna ptica u broju.
Odlazim u zemlju ni malo moju,
hrlim ka drugom cemernom covecijem roju.

I pre nego sto krenem daleko,
neki ce vetar zastrujati polako i reci lako "Ponovo se rodi"
Odmahnucu rukom i pogledati preko,
ali cu i pomisliti da je to vec neko rekao "Rodi se, ponovo se rodi u toj zemlji daleko"

Ipak se pitam, prelamam i u dusi slamam
lisena bicu svih ideala, obicaja i porodicnog dara,
u oku ce biti prizor plaman
a ja cu tako sebe da proveravam.

Sigurna sam da cu u dusi umreti ovog maja,
jer umesto kafe doci ce vreme caja,
a zelenu livadu zamenice
mutna pucina plava.

Bogata zemlja tad zaslepece mene
a sjaj ce rasiriti moje zene,
za svaki cu uspeh traziti da me potapse neka bogata ruka,
na dlan ce stati svi ideali,
a za dusu ce ostati muka